Obradović, Dositej - BASNE
Sme li ko protiv Hrista i apostola što reći?” Ta ne sme, gospodine, pomagaj! Ali Ana i Ka|jafa, i Irod i Juda, i oni su brade imali, pak zato nisu ni dlake bolji bili.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
presečen, malo se povratimo, da i̓ okolo obiđemo i pretečemo, no kad dođemo na Mišare, vidimo da i na Dobrani me̓ana gori i puške pucaju.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nema vino, nema rakije. 'Oću zatvorim me'ana.« Ljudi se čude šta mu je sad naspelo, pa odlaze jedan po jedan. Kad ćir Trpko otera sve, zapovedi momku i čobaninu,
— Vitomir i Tiosav! — E, e — reče Trpko tiše i odškrinu malo prozor. — 'A'de, stovarite tu pred me'ana, pa odmah pritvori. Stovariše oni, pa se vratiše po ostale vrljike.
Dučić, Jovan - PESME
Gospođica Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i tona, Okružena jatom dama, pripoveda Jednu plavu priču iz Dekamerona.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A Ana je, naravno, uvek tu s radom ili sa zabavom. Tumanov s njegovim dubokim basom i još dubljim brkovima . . . . . . . . . .
Neko kuca na moja vrata. Ana me zove na večeru. Tvoj pobratim III PISMO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
dotrča meni u sobu (ne znam šta je i njemu naspelo) i s nekakom pouzdanošću da će me obradovati veli: Hajdete, došla Ana! Onda sam se i sam obukao i otišao u sobu gde jedemo. Kad sam ušao, ona je vadila nekake poklone od sestre za mater.
Njen je otac profesor na univerzitetu i nije žalio ni truda ni novaca da vaspita svoje dete. Ana je vrlo malo jela za večerom. Ćutala je, tužila se da joj nije dobro. Ja sam se usiljavao da zabavljam gđicu Vedel.
— Ah, tako! Molim, oprostite — izvinjavaše se gospođica. — Znam, sad se sećam. Vaš je jezik srodan s mađarskim? Ana mi ne dade odgovoriti, ona se uplete. — Klaro, Klaro — reče ona usiljeno smejući se. — Zar su Mađari Sloveni?
— U geografiji! — prošaputa Ana podrugljivo. — O, molim vas — rekoh ja klanjajući se. Ani bi očevidno dosadno i neprijatno. Ona se sama stidela.
molim vas, kako ste kazali? — Drombulja — rekoh joj. Tumanov lako prsnu u smeh. — To je flauta — istakla se Ana; — g. Maričić svira vrlo divno u flautu. — Onda baci na me jedan pogled pun molbe.
Skočim kao da idem, i očepim dvaput jako nogom Tumanova. Ana me gledaše poplašeno. Tumanov me je razumeo. — Vaš je instrument odneo vaš zemljak danas kad je bio.
— Unapred sam uverena da ću jako uživati. Ana brzo poče nekakav drugi razgovor. Ja se međutim dignem i oprostim se. Ana iziđe za mnom.
Ana brzo poče nekakav drugi razgovor. Ja se međutim dignem i oprostim se. Ana iziđe za mnom. — Vi ste rđav čovek — reče mi ona u hodniku. Ja joj pružih ruku koju ona uze.
— Cela ne vouѕ concerne raѕ,22 — rekoh mu. Francuski je, osim nas i Tumanova, Ana slabo razumevala. Maks se još glasnije smejaše kupeći usta da mu se ne odlepi flaster. Popesku udari vatra u lice.
— O, o! — govoraše uvređeni Tumanov i Popesku. Baba ustade: — Gospodo, gospodo! Meni se odsekoše noge. Ana mi beše stala na nogu i pritiskivaše je što bolje mogaše. U meni se kuhaše.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Na to su i njegov brat Đurđe, i žena Đurđeva, Ana, odmah pristali. Međutim, Trifun, koji je u onoj gunguli bio udaren po glavi, odbio je da ide.
On se bio navikao da zaspi na njoj i Ana je morala da ga, onako teškog, svaljuje sa sebe, kao neki kamen. Njegova žena, Ana, imala je sad svoje drugo dete i
On se bio navikao da zaspi na njoj i Ana je morala da ga, onako teškog, svaljuje sa sebe, kao neki kamen. Njegova žena, Ana, imala je sad svoje drugo dete i bojala se da joj Đurđe, u snu, onako debeo, dete ne priguši.
Đurđe je to i hteo, u svojoj obesti. Tresao bi se od smeha svaki put ponova, videv kako Petar crveni. Žena Đurđeva, Ana Bogdanovič, bila je sušta protivnost svojoj jetrvi, i po stasu, i po licu.
On je udovac, pa mu se može. A kud ću ja sa detetom na sisi?“ Đurđeva žena, Ana, koja je sad ležala u krilu svoje jetrvice, kad to ču, okrete se mužu, dobacujući: „Đurđe! Da ne diraš u moju jetrvicu.
Tebe imam, Cigo, za dragoga, a Pavla hoćemo za brata. Pa šta?“ Kao umilno sikćući crni labud, Ana se podiže i raširivši crnu krinolinu, ustade.
Da te ne okara Đura, pa ćeš da kažeš: gle!“ A otrgnuvši se, dodade: „Nije mene ni moj pokojni hvatao za ruku!“ Ana se prepade i pokri lice rukama.
Mislile su da je mučen u zatvoru. Prva mu priđe, sa suzama u očima, Đurđeva žena, Ana, koja mu se obisnu o vrat i poljubi ga, kao što sestre ljube.
“ A kad bi se naljutio na drugove papiste, doviknuo bi: „Vi imate Papu, a mi ličke! Svakom svoje!“ Međutim, kad je Ana otrže od Pavla, Varvara se zanese i poče, grčevito, da plače.
Kad Pavle reče da misli da beži, nasta novo uzbuđenje, pa sad i Ana poče na plače. Bojala se da će ga ubiti pri pokušaju bekstva. Pavle je samo pogleda, i opet se nasmeja.
Zlo je. Samoća nije dobra, Pavle! Ženi se! Ne bi ti nas ostavio da nisi bez žene!“ Valjda zaneta primerom Varvare, i Ana poče da Pavla teši, pa su i njoj reči slatke padale sa usana, kao pilule iz apoteke. „Ana će da ti kaže, serdce!
„Ana će da ti kaže, serdce! Ti znaš da je ta tvoja Rosija daleko, a da su u mene sitna deca. Ali, ja sam, da se ide.
Teodosije - ŽITIJA
Takođe i žena njegova, blagočastiva Ana, od istoga episkopa svetoga Kalinika primivši anđelski i inočki obraz, nazva se mesto Ane Anastasija monahinja, koja
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Đurić Ljubomir Protić Anta Mladen Đoković Mile Aljoša Adolf Švarc Rina Agnija Vukica Prvi policijski agent Drugi Marija Ana sobarice Sofija Tri čina se dešavaju tri godine posle predigre. PREDIGRA Ukusno nameštena soba kod Marića.
Bože moj! Nikad mi nije ni na kraj pameti palo, a ništa lakše... (Zvoni.) Zbilja, nikad mi nije ni na pamet palo. II ANA, PREĐAŠNjI ANA (mlada lepuškasta devojka, uđe). RINA (pokazuje na sto): Skupite ovo.
(Zvoni.) Zbilja, nikad mi nije ni na pamet palo. II ANA, PREĐAŠNjI ANA (mlada lepuškasta devojka, uđe). RINA (pokazuje na sto): Skupite ovo.
II ANA, PREĐAŠNjI ANA (mlada lepuškasta devojka, uđe). RINA (pokazuje na sto): Skupite ovo. Slušajte, Ana, ubuduće nećete stavljati više ove srebrne kašičice. Daćete posrebrene iz malog kredenca. ANA: Da, znam!
Slušajte, Ana, ubuduće nećete stavljati više ove srebrne kašičice. Daćete posrebrene iz malog kredenca. ANA: Da, znam! RINA (uze jednu kašičicu): A posle, kad ode gospodin u kancelariju, uzećete ovu kašičicu i otići ćete...
Otići ćete, dakle, i zapitaćete ga: može li ovih dvanaest kašičica pretopiti i izraditi mi nove. ANA: Molim! (Dotle je sve skupila na služavnik i ode.) III PREĐAŠNjI, bez ANE RINA: Eto, je l' tako?
NOVAKOVIĆ: Razume se! Razume se! (Na vratima se poljube i on ode.) RINA (još uvek na vratima govori napolje): Ana, ispratite gospodina! IV RINA, ANA RINA (ostaje na vratima još neko vreme pozdravljajući, zatim ulazi).
(Na vratima se poljube i on ode.) RINA (još uvek na vratima govori napolje): Ana, ispratite gospodina! IV RINA, ANA RINA (ostaje na vratima još neko vreme pozdravljajući, zatim ulazi). ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin?
IV RINA, ANA RINA (ostaje na vratima još neko vreme pozdravljajući, zatim ulazi). ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao. RINA: Ana, ja odoh da se obučem, a vi se spremite za izlaz.
ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao. RINA: Ana, ja odoh da se obučem, a vi se spremite za izlaz. Da, dobro se setih!
ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao. RINA: Ana, ja odoh da se obučem, a vi se spremite za izlaz. Da, dobro se setih!
Nedelju dana obećava, recite joj: ljutim se! ANA: Molim! RINA (ode u levu sobu). V ANTA, ANA ANTA (sredovečan, mršav, ćelav.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, str. 186. ³ Radenković, R., Kazivanja o nečastivim silama, Prosveta, Niš 1991, str. 40. ⁴ Trakas, Deana i Ana Lambidi, „Kulturne promene u Grčkoj — stvarne ili zamišljene“, Raskovnik, 53—54, jesen—zima 1988, str. 76—89.
Trakas, Deana i Ana Lambidi, „Kulturne promene u Grčkoj“, Raskovnik, 53—54, Beograd 1988. Trebješanin, Ž., „Neki psihički činioci
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Doleteće ptičica, Ljuljnuće se grana, Otpanuće jabuka, - Dignuće je Ana. Ova uspavanka kao da je išaputana kraj zajedničke kolevke svih naših detinjstava: duh narodne pesme, pre nego što je
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
A Turčin: — Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? Odi opet na leđa. Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije, pa ga
1 (god. 1923?). 116. SVIJETU SE NE MOŽE UGODITI: Vuku Karadžiću poslali Ana i Vuk Vrčević iz Boke Kotorske. Objavljena u Karadžićevoj Danici za 1828.
Lalić, Ivan V. - PISMO
možda duh zalutao u sobu Kroz zaključana vrata praznog stana, Il davno leto maknu se u grobu — A možda je to bila ona Ana; I zvuk i slika, malo asinhrono Na pozadini avgustovskog zlata; Glas iz daljine, kao sitno zvono, Zuj bumbara u čaški
tek uobličen, a već pline Ko kvarna svetlost, ko fatamorgana, Vidljiva pena na rubu praznine — Da, možda je to bila ona Ana; Ana iz knjige koju vetar lista u travi, pored zaspalog čitača; Ana iz raja što naknadno blista Udaljen iza plamenoga
a već pline Ko kvarna svetlost, ko fatamorgana, Vidljiva pena na rubu praznine — Da, možda je to bila ona Ana; Ana iz knjige koju vetar lista u travi, pored zaspalog čitača; Ana iz raja što naknadno blista Udaljen iza plamenoga
pena na rubu praznine — Da, možda je to bila ona Ana; Ana iz knjige koju vetar lista u travi, pored zaspalog čitača; Ana iz raja što naknadno blista Udaljen iza plamenoga mača; Ana, kneginja ograde balkona Nad jezerom, u čipki puzavice, Ana
iz knjige koju vetar lista u travi, pored zaspalog čitača; Ana iz raja što naknadno blista Udaljen iza plamenoga mača; Ana, kneginja ograde balkona Nad jezerom, u čipki puzavice, Ana u peni čipke svog žipona, Brbljavoj prozi svoje rečenice
iz raja što naknadno blista Udaljen iza plamenoga mača; Ana, kneginja ograde balkona Nad jezerom, u čipki puzavice, Ana u peni čipke svog žipona, Brbljavoj prozi svoje rečenice — Slučajnosti se u sećanje sležu Ko šećer na dno neoprane
Možda je bio vetar, možda kiša Zaostala u sećanju platana; Možda je htela smrt da me presliša, A možda je to samo bila Ana. (10.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pre neki dan videh da moja mala Ana nosi onu široku trapezastu haljinu bez Struka, i učini mi se da je ne nosi bez razloga!
Toliko mi se spava, nemate pojma! Probudite me jedino u slučaju da se mala Ana vrati. Inače, ujedam! Autor GLAVA I Ana susreće pisca ove knjige i čavrlja s njim u ogromnim količinama.
Toliko mi se spava, nemate pojma! Probudite me jedino u slučaju da se mala Ana vrati. Inače, ujedam! Autor GLAVA I Ana susreće pisca ove knjige i čavrlja s njim u ogromnim količinama.
Mislim ... Shvatate... za vas je važnije da se izvučete, ako baš želite da znate šta sam tela da vam kažem! GLAVA II Ana otkriva svoje tajno skrovište. Sava se giba — to je zbog riba!
GLAVA II Ana otkriva svoje tajno skrovište. Sava se giba — to je zbog riba! Kako je Ana intervjuisala samu sebe, i kakve veze ima planina Kilimandžaro s najboljim godinama za jednu ženu.
GLAVA IV Ana vodi međunarodne razgovore u studenskom domu na Novom Beogradu. Krvava povest nesrećnog zeca koji je pravio neprilike
Izdvojimo samo neke poznatije kompozicije: 'MIŠO ČEKAJ ME U POLA OSAM NA STAROM MESTU', 'ANA JE BUDALA' (kolektivno delo njenih suparnica — Knez Mihajlova 10, levi zid), 'BUDALA JE ONAJ KO JE PISAO' (ista
Ko zna ko li je samo plaća za to praćenje? Sve mi se čini da tu CIA ima svoje prste! GLAVA V U kojoj Ana naširoko raspreda o rođenim Beograđankama. Šta je još sve izmislio grad Beograd osim njih? O seljakanju i gluvarenju.
Šta je još sve izmislio grad Beograd osim njih? O seljakanju i gluvarenju. Ana je Ana je Ana. U stvari, sve neprilike koje mi se dešavaju proizlaze iz toga što sam čistokrvna Beograđanka.
Šta je još sve izmislio grad Beograd osim njih? O seljakanju i gluvarenju. Ana je Ana je Ana. U stvari, sve neprilike koje mi se dešavaju proizlaze iz toga što sam čistokrvna Beograđanka.
Šta je još sve izmislio grad Beograd osim njih? O seljakanju i gluvarenju. Ana je Ana je Ana. U stvari, sve neprilike koje mi se dešavaju proizlaze iz toga što sam čistokrvna Beograđanka.
Maturski rad — Ana je Ana je Ana! Draga maturska komisijo, pa da li ste vi uopšte normalni? Tražite od mene do posle svega što sam do
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Crven, žut mramor bdi. A leže „vo grobje sem temnom, vsjem nam neizbježnom“: Gavril, Danil, Mihail, Sara, Ana, Julijana...
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Jedan se tamni čovek diže ispred neba i s rukom pred ustima dovikuje: — Ana-Marija, Ana-Marija! Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi? — Mi smo, dođite.
Jedan se tamni čovek diže ispred neba i s rukom pred ustima dovikuje: — Ana-Marija, Ana-Marija! Jedan prozor se otvara na ostrvu: — Jeste li vi? — Mi smo, dođite.
— upitaše očarano. — Bili smo da ga vidimo; malo smo mu svirali. — O, Pedro! — Šta bi? — Kako Ana? Mislim da te čeka, Pedro. — Kao i tebe tvoja Sagrera. — Koja Sagrera? — Hajde.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš kurvo? Odi opet na leđa.“ Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije; pa
Pantelić, predsjednik okruž. suda; — u Šibeniku: Teofan Popović, sveštenik i učitelj. u Beču 16. Septemvrija 1869. Ana, udovica Vuka Stef. Karadžića. Primjedba Osim ove oglašene knjige mogu se kod mene po naznačenoj cijeni u Aus. vr.
“ Punica se na to trgne, i odgovori mu: „Ana te temate bilo! Kako ti nijesam dala večerati? Ta nijesam li te zvala i nudila više od deset puta!“ 5.
“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? odi opet na leđa.“ Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije; pa ga
Sveti Sava - SABRANA DELA
U isti dan i bogodana mu supruga, gospođa bivša sve Srpske zemlje, Ana, i ona primi ovaj sveti lik, i narečeno bi ime joj gospođa Anastasija.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
U Zadru, kolonel Majna, kapetan Jovo Grbljanin, konte Zorzi Gabo iz Kandije, gospođa Ana Rapsomanići i moj ljubimi Lazar Slavujević Mostaranin, s[a] svojim drugom Simatom, i proči kupci Sarajlije — svi su mi
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Đ. Jakšić XV MILA „Vina, Milo“! orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose, Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Nema nama Mile više!
Jakšić XV MILA „Vina, Milo“! orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose, Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše.
Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži.
Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži.
Iz Milinih ruku mali' - Ma se rast'o bela sveta Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali! Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije?
Iz Milinih ruku mali' - Ma se rast'o bela sveta Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali! Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije?
Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!... Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Đ. Jakšić XVI PIJEM... Pijem, pijem...
Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nema Mile, nesta ćeva!... Ana toči, Ana služi, Al' za Milom srce tuži. Đ. Jakšić XVI PIJEM... Pijem, pijem...
darmarom; Izvesna pometnja nastupi u činu: Tu kapetan psalme citira sa žarom, A dominikanac svira mandolinu; Gospođica Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i tona, Okružena jatom damâ, pripoveda Jednu gromku priču iz „Dekamerona.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Zato što ovu sobu treba ciklonizirati. — Ali zašto ciklonizirati? Ta ona je sasvim čista! je li, Ana? I obpaća se ženi za potvrdu. A Ana potvrđuje, skamenjena lica.
— Ali zašto ciklonizirati? Ta ona je sasvim čista! je li, Ana? I obpaća se ženi za potvrdu. A Ana potvrđuje, skamenjena lica.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Bježi, more, da! Hoće Ture da posiječe; i hoće vala, i vrijedno je. — Kad se Marko natrag povratio... — Bak, ana se ni sitim (Gle, majku mu)! — Po.. a Ture i sebe i konja. — Ih, kurvo ćorava!
A Turčin: — Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? Hodi opet na leđa. Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije, pa ga
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
cilja na junakinjinu vezu s Vronskim, za koju znamo da će po Anu biti kobna, kao što je i po Dafinu preljuba kobna: „- Ana se mnogo promenila posle svog puta u Moskvu. Ima u njoj nešto čudno - govorila je njena prijateljica.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
njegov momak ĆERIM, Turčin u Sulejman-pašinoj službi JANjA, skeledžija PORFIRIJE, njegov momak ĐENADIJE, STOJAN, ANA begunci BOŠKO, Stanin sin Prvi, drugi, treći TURČIN Jedan RUDNIČANIN Jedan GRUŽANIN Jedan SELjAK Gomila
Muselim jedno, hajduci drugo! Muselim viče: „Ana i sana! Ako i jedan ovud prebegne, Sa svojom plaćaš glavu njegovu!
) Ala su strašni, bože milostiv! PETA SCENA Na istom mestu. Vuk napred, a za njim Isak, Đenadije, Stojan, Ana i Boško dolaze. Pređašnji. RADAK: Dobro mi došô, Vuče, brate moj! VUK: Bolje našao!
I bog sa sinom Kog sam za život sramno prodao! GLAVAŠ: Ano, dete, Eno te gleda dever stariji! (Ana ljubi Hadžiju u ruku, a on nju u teme.) No, Boško, Sad seja neće više kukati!
HASAN: Preča, Ali su tuđi — lepi pusati... GLAVAŠ: Moji su sad! ĆERIM (opet se maša noža, a gunđa): Ana sana, pezevenk!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pre bi dosad voda gromovi sevala, Slavujevim glasom sova propevala, Pre bi sunce zraka lišilo se svoga Dosad nego Ana obljubila koga. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.
Jakšić, Đura - PESME
1856. MILA „Vina, Milo!“ — orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Nema nama Mile više!
MILA „Vina, Milo!“ — orilo se Dok je Mila ovde bila. Sad se Mila izgubila: Tuđe ruke vino nose. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Nema nama Mile više!
Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži.
Nema nama Mile više! Ono malo veselosti Što imaše dobri gosti, To kod Mile ostaviše. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži.
Iz Milinih ruku mali’ — Ma se rastô bela sveta — Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije?
Iz Milinih ruku mali’ — Ma se rastô bela sveta — Mesto čaše od bermeta Otrova bi progutali. Ana toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži. Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije?
Ko da igra? Ko da peva? Ko da žedni? Ko da pije? Ko li brigu da razbije? Nesta Mile, nesta ćeva! Ava toči, Ana služi, Al’ za Milom srce tuži! 1856.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kraljevi, vojskovođe, pa i same rimske pape, imali su svoje astrologe. Kada je supruga Luja HIII, Ana Austrijska, rađala svog sina, kasnijeg Luja HIV, onda se u sobi porodilje nalazio i astrolog Moren da bi, u trenutku
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali ne mari, tu smo još ja i ti, a i Ana nas junački pomaže sa svojim smejom i sa svojih devet prstiju. Mi ćemo sutra tatu veselo otpratiti u kancelariju, i
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— Alka, Luiz; — Pulherija, Pulhrin (ovo je od latinskog pulchra, lepa); Ilinka, Iliada; — Savka ili Saveta, Serena; — Ana, Žanet; — Agnica, Agnes; — Jeka, Junona (ovo je bila boginja); — Kumrija, Krumelin; — Pauna, Paulin — i tako dalje, po
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
O tome za svedodžbu je Sara i Reveka i Ana: do starosti bili nerodilje, pak rodiše blizu pred smrt! Od tebe svačeg na bolje s gorega prevraća se i starost cavti,
Devojka Jaćim i Ana sadruštvo dobrorodno i pobožno bez ukora moji su roditelji i kako ja tihoizrastlica s proroci da se sastajem?