Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Anice, Smiljana, Savko, Alko, da mi nisi rod, svašta bi bilo.“ Taj čovek, koji nije bio baš mnogo pismen – mrzeo da piše, i kr
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Bila je bolja. A ovde kod Anice bilo je i svirača. I taj čovek, muž joj, nije hteo da se kao ostali udovci venča u stajaćem odelu, već je načinio novo.
U tom je počelo da biva vidnije. Sa sviju strana počelo da se rasklapa i razgranjuje. Oko Anice, iz baštâ, počele tice, bube da se dižu, šušte, miču. Kroz svež, oštar vazduh, počeo žagor, kretanje... dan se beleo.
Pa i to, bojeći se da ona ili koji drugi iz komšiluka ne pomisli da on radi nje, Anice, šalje, njegov momak kad donese govori: kako je Ita, gazda mu, poslao to „za dete; boji se da ono ne vidi po ulici, pa
mati, odgovarajući, odjednom, naprečac, kao da se tek tada, uzgred setila, prekine i počne po koga da hvali: — More, Anice čujem, eto, Nedeljko ’arno se opravio. Prolazim i gledam, a dućanče mu puno. Zembili puni, raf pun.
Ili, ako bi koja došla da štogod, kakvu stvar, urutku, uzme od nje na poslugu, ona to ne bi kao od nje tražila, već: — Anice, da li imaš to? Dok beše pokojnik, to je bilo u kući. I on nam nije branio, uzima.. li smo.
Majka je dozva. Pa ne mogući da je sačeka u sobi, iziđe i sretoše se na pragu od sobe. — Anice, kaži dragička, ćerko! ... — predusrete je.
Samo mu jače odudaraju oni njegovi puni, crni brkovi od bleda, koščata, a sada još i mrtvačka lica. I ispred Anice ukočeno, sve više počne da se diže. Pogled mu strog, mračan, uprt u nju. Ona ništa ne sme.
Preripe zid. Ali ne dolaze oni, već prvo otvore kapiju i na nju puste žene da one kod nje idu. — Anice, Anice... dete, Anice!
Preripe zid. Ali ne dolaze oni, već prvo otvore kapiju i na nju puste žene da one kod nje idu. — Anice, Anice... dete, Anice!
Preripe zid. Ali ne dolaze oni, već prvo otvore kapiju i na nju puste žene da one kod nje idu. — Anice, Anice... dete, Anice! — Prihvaćaju je s prozora žene zajedno s majkom i pokazuju joj dete, da bi se ona što pre osvestila, došla k sebi.
I tek kad vidi sveću, majku, žene, uveri se da ono nije istina, grune u plač. — Šta je, Anice? — pitaju je i polivaju je vodom. Ona ne može da se oslobodi, dođe do reči, već samo jeca. — Šta je?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ADVOKAT: Dobro, dobro, draga Anice, no ona može — razumete li? — sad dokumenta protiv vas imati. ANICA: Kažem vam, ja neću dekumente.
ANICA (poleti joj u kose): Kako je to, flandro? (Ščepadu se). ADVOKAT: Ho, ho, ho! Violatio ѕedіѕ іudіcіarіae. Anice! (Traži da ji rastavi). ANICA (tresne Femu o zemlju): Ale te odnele. ADVOKAT: A, a, a. Moju Femicu nequaquam!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
To je bio Milan (Mica) Savić, stari otac mog druga, pesnikinje Anice Savić (Rebac). Stari gospodin bio je strašno ljut što sam jednu svoju pesmu u Lirici Itake posvetio njegovoj ćerki.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nije mnogo koristila ni vika i prekori energične Anice. Žene iz družine naročito su zavoljele Kalpurniju, koja je sad bila stalno u njihovom društvu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
vrlo zadovoljna pesmom i koja će izvesno tu pesmu pustiti u cirkulaciju, starajući se da dopre i do ruku same gospođe Anice.
I, odista, pesma je doprla do gospođe Anice pre no što sam ja i slutio, i načinila čitav lom u dotle mirnoj apotekarevoj kući.