Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Baš da znam da te nikad ni uzeti neću! Anoka se ne zastide, kô što bi trebalo. Lukavo pogleda ispod oka, navi se malo na stranu i, prikrivajući ljutinu, reče: — Pa
Be, ni kost s koskom mu ostala ne bi, ko bi te samo prstom prihvatio! Anoka razmaženo tresne nogom o zemlju, ispupči prsi, začkilji i zavrti glavu: — E? A ti bi, valjda, hteo da ja sede pletem?
Posle, opet, udari u plač — ni to ne zna zašto! Samo što mu se i kroz smeh i kroz plač u nejasnoj slici pokazuje Anoka, i tako ga čudno čupa za srce, da mu se čini sad će umreti.
On se nasloni na bure iz koga je maločas pio i poče umirati, ali tako slatko, da mu se čini kao da ga grli Anoka i kao da ga nosi besan kulaš Ostojićev. Tako je svakome ko se prvi put opije.
Pa da ako se ona jedina povede za drugom decom! — Daj bože! Na nekoliko dana posle toga kazala je Anoka jednoj svojoj drugarici: „Znala sam ja da sve mora biti po mojoj volji! Nema, more, ovake devojke ni do devetog sela!
I bogzna do koje bi mere one izdržale bez roptanja, da Anoka, i ne sastavivši punih šest meseca u njihovoj kući, ne uze sve više i više besniti.
Ženama već dogrdi, i kad Anoka jednom, kad je trebala da bude redara, ode na vašar, one se skupiše u tajnu sednicu. — Ja ne znam, druge, šta smo mi
Đeda ama baš da je pogleda. Svi ćute. U Radojke bije li srce — bije! A Anoka ništa i ne sanja! Pošto se večera, ljudi se počeše krstiti i čekaju na đedu, pa da ustaju.
tebi je sasvim nepravo u mojoj kući i kod mog naroda! Ko je još video da ženska glava što odgovora? I Anoka ćuti, ali stegla rukom svoju rođenu butinu, i nokti upadaju u meso.
da ti se ove žene natresaju i pakoste! Al' ja sam ovde gospodar! Anoka vide nešto zlobno na đedinom zbrčkanom licu. I pored mržnje, ona prvi put oseti nekaku bojazan.
Ali snu ne zapoveda đeda, niti se on boji njegove kletve! Anoka se diže. Pogleda tamnu sliku Petrije više sebe. Naprasno joj se nešto prevrte u grudima.
Kake su misli, kuda se to nose? — Petrija, sestro, oprosti mi! Žensko srce odvugnu, zadrkta i rasplinu se: — Anoka, dušo, da ti je bogom prosto! — Petrija, sestro...