Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
U Vršcu, meseca septemvrija 1837. J.S.P. LICA: FEMA, bogata udovica EVICA, njena kći MITAR, Femin brat ANČICA, služavka JOVAN, šegrt SARA, čankoliza kod Feme SVETOZAR RUŽIČIĆ VASILIJE DJEJSTVO I POZORIJE 1.
JOVAN: Ali onda mogu li uzeti Anču? MITAR: Uzmi ako ćeš i svraku, šta marim ja. JOVAN: Pravo, Ančica moja. Ihuhu! (Udari Ružičića.) Panovi, čo su se zmrzli; veru, treba bit veseli.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sirota moja Ančica se prikazala ovim zgranutim tikvanima kao ala kojoj na megdan valja izvesti dostojnog protivnika. Izbor je odmah pao
Podozriv? Zbilja: da li je Mijat dovoljno podozriv ako je već tako beznadežno glup? Da li će ga vremenom Ančica, ta mazna kujica, načiniti svojom velikom medvedinom, turiti mu alku u nozdrve i vući ga za sobom kud hoće?
Tada Ančica uzdiše kao da je neko tera uzbrdo, rumenilo joj popadne po jagodicama a nausnicu joj orosi znoj. Njih dvojica se cereka
Tamo: rat, krv, jauci, smrt. Ovde: tišina, šumorenje Belog potoka, vuge u žbunju. Tamo: zdepasta Ančica, aljuša-traljuša u oštrom vonju znoja, neopera, užeglog ovčjeg loja i jovovih pupoljaka.