Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
) RISTA: Gde? ČEDA: Ćuti i ne pitaj, jer nemamo vremena za razgovor. XVIII ANKA, PREĐAŠNjI ANKA: Molim! ČEDA: Ančice, učinite mi jednu veliku ljubav, pa ću vam se odužiti. Vi znate kako ću vam se odužiti. ANKA: Molim!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Kravi sena, uh! uh! (metne maramu na nos) ala smrdiš! Ančice, Ančice, daj malo vatre da se okadi soba. Idi ukraj, ne mogu da trpim smrad od tebe.
FEMA: Kravi sena, uh! uh! (metne maramu na nos) ala smrdiš! Ančice, Ančice, daj malo vatre da se okadi soba. Idi ukraj, ne mogu da trpim smrad od tebe.
FEMA: Uh, uh! Dajte sirćeta pod nos, dok nisam pala u nesvest. Ančice, Ančice! (ANČA donese vatru, i počne kaditi.) FEMA: Ah, Ančice, kako mi je zlo, poduzima me muka.
FEMA: Uh, uh! Dajte sirćeta pod nos, dok nisam pala u nesvest. Ančice, Ančice! (ANČA donese vatru, i počne kaditi.) FEMA: Ah, Ančice, kako mi je zlo, poduzima me muka. Daj malo sirćeta pod nos.
Dajte sirćeta pod nos, dok nisam pala u nesvest. Ančice, Ančice! (ANČA donese vatru, i počne kaditi.) FEMA: Ah, Ančice, kako mi je zlo, poduzima me muka. Daj malo sirćeta pod nos. (Anča joj donese.) FEMA: Tako, sad mi je već lakše.
FEMA: Uh, uh! Idi, dok nisam sve povratila. Ančice, daj sirćeta! JOVAN: Nemojte, sad ću ja sam doneti. (Pođe.) FEMA: Gurbijan, bezobraznik, ti si za svinjara a ne za
(Poljubi je, i brzo iziđe.) FEMA: Što je nevospitano, nevospitano! Ančice! Aa, ne treba vikati, velike gospođe zvone. (Uzme dva cvancigera i počne kucati.) Aja! Ne zna paorka šta je zvoniti.
(Uzme dva cvancigera i počne kucati.) Aja! Ne zna paorka šta je zvoniti. (Viče.) Ančice, Ančice! POZORIJE 7. ANČA, PREĐAŠNjA ANČA: Evo me! FEMA: Da mi kupiš malo hop-hop...
(Uzme dva cvancigera i počne kucati.) Aja! Ne zna paorka šta je zvoniti. (Viče.) Ančice, Ančice! POZORIJE 7. ANČA, PREĐAŠNjA ANČA: Evo me! FEMA: Da mi kupiš malo hop-hop... kako ga vraga zovu, hopmaniše tropn.
kako ga vraga zovu, hopmaniše tropn. Ovaj gurbijan Johan tako gadne reči govori, da se čoveku moraju creva mutiti. Ančice, danas ćemo imati jednu gošću. Koliko ima sati? ANČA: Devet prošlo. FEMA: Sad je najbolje praviti vizite, je l’?
Koliko ima sati? ANČA: Devet prošlo. FEMA: Sad je najbolje praviti vizite, je l’? Ančice, samo dobro uredi. Evo ti trinkelta. (Dade joj tri cvancika.) ANČA: Milostiva gospoja!
ANČA: A, bože sačuvaj, ovde na levoj strani. (Na prsi pokazujući.) FEMA: Riftik, riftik, Ančice, ovaj prokleti francuski jezik zabunio mi je glavu. Sve o njemu mislim, pak u drugom moram da falim. (Pridene sat.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Stefan Stefanović JEVTIMIJE JOVANOVIĆ PJESN PRI PODNESENIJU ZLATNOGA PERSTENA Primi ovaj zlatan persten, Ančice, S njim ti dajem dušu moju i serce, Koje će ti verno biti I do groba teb’ ljubiti Mračnoga.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Eto dakle Ančice gde mi čupka dlačice na trbuhu i zabavlja se s njim kao mače s mišom. Nakrivila glavicu na jednu stranu, stisla zube,