Obradović, Dositej - BASNE
Hristovi učenici, a to znači pravedni i pošteni, umom prosvešteni, a srcem i deli dobrodjetelni, sad poslušajmo svete apostolske reči: „R a s p r e m e đ u v a m i d a n e b i v a j u, n o m i r b o ž j i d a v o d v o r j a e t s j a v
Teodosije - ŽITIJA
Mnogo, dakle, minuvši, kao apostolu reći ću apostolske reči: „Podvigom dobrim podviza se, posta trčanje savrši, veru sačuvavši, i vreme njegova odlaska k Bogu nastade, da
— Oci moji i bratija tvoja svi su časni i sveti, ali nisam u njih toliko uveren da su dostojni tolike visine čina i apostolske stolice, nego tebe samoga sa Bogom blagovoli duša moja, jer se mnogima od nas ne pokori tvoj život od mladosti.
Pocle čitanja svetog jevanđelja, saprestolnik apostolske stolice, sveti sve sazva i jasno, da svi čuju, poče prvo sam govoriti obrazac svete vere, to jest „Verujem u jednoga
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kao i za celo njegovo doba pitanje vere izgleda mu osobito važno. I u ime »čiste evangelske i apostolske crkve« on u srpskom društvu prvi stvarno počinje borbu protiv izopačenog hrišćanstva, verskoga fanatizma i formalizma,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
množiti i arhijerejska dostojinstva primati, malo-pomalo uveo se običaj da episkop mora biti monah, protiv javne nauke apostolske, po kojej nauci i po pravoj pravici i sudu zdravoga razuma episkop ne može nipošto biti monah.
Ništa to ne čini. da i[h] je hiljadu puta toliko bilo, da se sav svet složi, da anđeo s neba dođe i da uči što protiv apostolske nauke, ne valja primiti ni verovati. Ovo ne velim ja, nego sami duh sveti iz usta apostola Pavla.
Ljudi smo slovesni, umom i razumom od boga o[b]dareni, a pritom imamo u ruku enanđelije Hristovo i apostolske nauke. Što je, dakle, potreba da nas drugi za nos vuku? Niti je pravo, ni pošteno. No, o tom, zasad, dosta.
” A ko je gdi čitao da je blagočini i svetonaravni apostol nag po sokaku trčao, kako su oni činili koji su apostolske reči nakrivo i ludo tolkovali? No, šta ne čini glupo i nerasudno sujeverije!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
CRKVA SVIH SVETIH U CARIGRADU Premudri Lav, grčki car, unutra u Carigradu, pram apostolske crkve nablizu sazida golemu i divnu crkvu.
si naskoro koje beštije sramne reči i pojanje i sam si nevaljalo zacenjen se š njima klapitao, so tim pak i jevanđelske, apostolske i proročaske besede o duši za svet slušajući!
Za svoga slugu i đavola Bog ima. Što pan prosi, to sedlak musi. Nisu svi ljudi apostolske ćudi. Svirajka mu se zdruzga, ali majstorija sviranju u njemu osta. Ne diči se, brate, s tuđom sramotom.