Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Azbukovica je bila malićana Hadži-bega iz Srebrnice, koji pošlje svoje Turke te sve aračke novce otmu. Aganlija kad čuje to ražljuti se, i naredi u vojsku kragujevačke, užičke, sokolske, valjevske i šabačke
na kolena i ljube skutove, i veće tako jedva dade se umoliti: „Al hoću”, veli Aganlija, „da mi Ha— dži-beg vrati aračke novce!
Onde prostremo jedno japundže crveno, i brojimo novce aračke i poreske, od svake nahije donešene. Okolo sede sve starešine i Karađorđe.
nam i kaže da je se on sastaj̓o sa četiri bosanska bega, i da su mu govorili: „Pošljite ljude našemu veziru, primite aračke teskere i kabulite caru pokornost, pa ćemo se mi svi vratiti”.
Pa kad bi sve pokupili, mi bi našega aračliju spremili otkuda je i došao a kazali bi: da ćemo ove aračke novce poslati caru; a mi bi one novce lepo za džebanu upotrebili, i ne bi nam bilo badava što smo ranili oni̓ 60 Turaka.
” — Ja onda reknem: „Gospodaru, ja sam, istina, kod vezira govorio da smo mi svi caru pokorni, i da ćemo primiti aračke teskere, i caru arač dati, eda bi vezir vojsku dulje zadržao, dok i vi na Moravi Turke razbijete i nama dođete.
Sudeći, mi govorimo da i̓ hoće kako skupe sve iseći. Kažemo da su od cara bile pošle teskere u Srbiju aračke, no da su opet vraćene, i da je mesto teskera od cara izišao katil-ferman na svu Serbiju, i da hoće da sve iseče, i