Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A oni koji su proveli rat u Francuskoj, u Parizu, vratili su se odeveni, kao! neka, naša, aristokratija. Hranili smo se po prčvarnicama, a imali smo i studentsku menzu, u zgradi, na Bulevaru oslobođenja iznad Slavije, gde
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I još jedna krupna nelogičnost u zamišljanju prelaza sa vrha feudalnog društva na njegovo dno. Dolaze Turci, vojna aristokratija je razbijena, pridvorni pevači silaze među seljake, seljaci primaju feudalnu poeziju, pokazuju sposobnost da je preudese
Nešto kao silazak svetoga duha. Da vojna aristokratija nije propala, seljaci bi i dale živeli bez poezije, — eto na šta se logično svodi ova naivna hipoteza.
No šta s tim? Ni dobar bojni konj, ni oružje, ni megdani ne potvrđuju da je našu epiku stvorila vojna aristokratija. Dobar bojni konj, oružje i megdani na istoj su ceni i kod uskoka i kod srpskih ustanika na početku devetnaestog veka.
Ali ta opšta istina ovde je rđavo upotrebljena. Ovo je — čini nam se — vreme kad je domaća vojna aristokratija već pokojna. Njoj više nisu potrebni ni ideali ni izlazi iz situacije.
su „velikim dijelom bile pjesme uz njih i u njihovu slavu“ (nije jasno da li uz njih znači i od njih); 2) kad se vojna „aristokratija, malo po malo, izdvojila u dvorce, čak(!
poezije uošpte, pošto se u tim krajevima najduže održala, dugo i posle propasti nemanjićke države, nekakva plemenska aristokratija i uz nju ljudi „privilegovani ili bolje obezbijeđeni“ — po Zogoviću, jedini pesnički obdareni, dok su se u drugim