Teodosije - ŽITIJA
Pošto je prošla godina kako se telo svetoga čuva u gradu Trnovu u zemljinim nedrima, časni i sveblaženi arhiepiskop Arsenije, namesnik svetoga na prestolu, osetivši bol za svetim kao za svojim ocem i učiteljem, i došavši blagočastivome i
A kada se približio sa svetim moštima svetoga, blaženi arhiepiskop Arsenije sa episkopima i igumanima i sa mnogim blagorodnim iziđoše im u sretanje, i dostojno poklonjenje svetome i svetim njegovim
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
pomenuo unapređenje, nego mu je, naprotiv, do duboko u noć, govorio o glupostima koje je, putem, učinio potpolkovnik Arsenije Vuič, i o neredima koje počiniše primorski graničari, koje je poveo u rat Ivan Horvat.
Duž cele obale, sve do vojnika Ivana Horvata, dobio je svega jednoga lekara, da vezuje rane. Potpolkovnik Arsenije Vuič, koji je predvodio dva puka, slao mu je svaki čas oficire da zajme novaca, jer su ga pljačkali, pri nabavkama, a
Potpolkovnik Arsenije Vuič beše mu javio da će biti pozvani u Beč, ali se to posle pokaza samo prazan razgovor. Dani su prolazili u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I prjebihom zdje četiri leta, po zlu dobra čekajući i ne doždahom, a ot sele jedinomu Bogu vjedomo.« Stari patrijarh Arsenije III, 1705, u pismu jednom ruskom boljaru, piše o stanju preseljenog srpskog naroda u Ugarskoj: »Bežeći dan i noć sa
Srpske crkvene starešine potajno održavaju bliske veze sa Rusijom. Arsenije III, Mojsej Petrović, Vićentije Jovanović u otporu protiv unije traže pomoć od pravoslavne Rusije i iz nje nabavljaju
Žefarovićeva Stematografïa za dugo vreme bila je glavni izvor srpske, pa i bugarske heraldike. Arsenije IV po njoj izrezao je svoj grb, koji je ostao grb Karlovačke mitropolije; zastave u prvom ustanku i grb obnovljene
Slave se i crvenim slovima pišu u kalendaru srpski sveci: sv. Sava, Arsenije I, Vasilije Ostroški, Petar I Cetinjski, Majka Angelina, Stefan Piperski, Đorđe Kratovac, itd.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ot mesta na mesto, aki korablj v pučinah velikago okeana begstvujemo. Arsenije III Čarnojević, u Pismu od 29. oktobra 1705, ruskom poslaniku u Beču І Jablan-pera, rit do rita.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer nema onoga što nas savetuje i od tuge što nas oslobađa. (Arsenije III Čarnojević, Poslanica iz 1705) I Kada ozbiljni stručnjaci za književnost redovno greše u tako prostoj stvari
Stanković, Borisav - TAŠANA
prisni drug Tašaninog pokojnog muža PARAPUTA, prosjak, blesast, polulud, tako zvani »Božji čovek« MANE, Grk, kafedžija ARSENIJE, klisar Mironov BEKČE, otmeniji prosjak-pijanica JUSUF-BEG REŠID-BEG DžAFER-BEG AHMED-BEG } Drugovi Saroševi I i II
STANA Znam... oh, Bog da ga prosti! HADžI RISTA (već naljućen): Pa kad znaš, šta onda? Ulazi klisar crkveni. ARSENIJE KLISAR (Tašani): Gazdarice, poslao me deda-popa, i veli: ako je toliko prešno on će odmah, čim svrši večernju, doći;
HADžIJE Blagodarni smo, dedo! Ulaze Arsenije klisar i Paraputa. ARSENIJE (vodi Paraputu): Dedo, evo dovedoh Paraputu.
HADžIJE Blagodarni smo, dedo! Ulaze Arsenije klisar i Paraputa. ARSENIJE (vodi Paraputu): Dedo, evo dovedoh Paraputu.
Svi ste zemlja. MIRON (prilazeći Paraputi): Ne boj se, ja sam tu. (Klisaru): Što mu ovo ne povadi? ARSENIJE Ne smem, dedo. Ubiće me ovim kamenjem. Ti znaš, da mu samo ti možeš uzeti.
Obrastao u bradu, kosu. Sav zaudara na plesan, burmut, duvan. Iza vrata viri mu zavučen stari čibuk. ARSENIJE (uvodeći ga): Tu smo, tu, dedo. MIRON (drhteći, poklecujući): Osećam, osećam, sinko, da sam tu.
(Barata duboko po džepu i vadi prašinu duvansku). Oh, opet mi nestao, opet mi neko popušio. Ta, juče napunih džep. ARSENIJE Ama, ti, dedo, ti dok jedan čibuk napuniš, sav duvan prospeš.
Silazi Tašana, vođena i pridržavana sluškinjom. ARSENIJE (na uvo Mironu, kao gluvom): Evo hadžike, Tašane. (S poštovanjem povlači se u stranu.
(Pipa se po džepu, Arseniju): Arso, napuni mi i drugu lulu. ARSENIJE (pokazujući na njegov džep): Pa nema, dedo. Otoič isprosipasmo sve.
Otoič isprosipasmo sve. TAŠANA (Arseniju): Idi kod Jovana u čaršiju i kaži da ti za našu kuću dâ duvan. ARSENIJE (polazi).
I bojim se da se nije u kakvu jarugu, u kakvo blato zaglibio, upao i ubrljao se. ARSENIJE Boga mi, hadžike, sad ga nisam video. Ali, sigurno je na groblju.
Ne misli! ne misli! I ne treba da misliš, da ne bi zbog toga došla sebi glave, poludela... Ulazi Arsenije. ARSENIJE (užurbano hvata Mirona, da ga vodi): Hajde, dedo! Bio sam kod namesnika. Kaže: nema ništa za tebe.