Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
„Kuma Stevo, — povika — donesi divit i ̓artiju!” — Donese Steva [Jevtić] njegov. „De — veli — uzmi, pa piši kome znaš i kako znaš”.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Piši, piši, niti znaš zašto, ni krošgo. VELIMIR: Da kako može drukčije biti? NEŠA: Ajde, ajde, trošite bar Švabama artiju. Najpre kad imado koga da tužim, idem kapetanu, ili ako mi se ne dopada, Gospodaru, pa kraj.
A, Velimire? VELIMIR (treje čelo): Jedna mi se misao muti po glavi, moram da je na artiju stavim. MILAN: Ja se obično uveče takim predmetima zanimam.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
kasatelno, u sljedstvu toga, povodom tim,“ i mloge ovakove koje strašno zveče, a ništa ne znače reči, te sam njima punio artiju, kao i mlogi drugi. Ali kad od jednoga izvaram sto forinti, vidim šta mi se piše, pak — ispod žita.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
I nemo da te sutra ovde zateknem! I ovo da znaš: ako vas još jednom privedem, nema vam izlaska! I nećeš mi jesti artiju, nego kamen! I nemo da Drobac s vama zakiti vješala... Stefane! (Izađe sa scene.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Pa ti mu oni lepo doneše kalem i ’artiju, a jedan isukao go tesak viš’ njegove glave, pa mu đido podviknu: »Ajde, veli, dragoviću moj, ispruži se ti tu.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Oba mlađa Petrovića značajno pogledaše starijega. „E, gle umal’ ne zaboravih“, reče Savo vadeći neku artiju iza pasa. „Pozdravio ti se, Gospodaru, i poslao ti je ovo pismo!“ „A da nije bolestan?“ zapitaše mnogi. „Nije, no...
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Faraonovi potomci, razumjejte mja, ne znam ni za kakovu reškontu. EVICA: Ne znate onu malu plavetnu artiju, ispisanu? RUŽIČIĆ: Nikakože. JOVAN: Da ne bude ova? (Pokaže reškontu.