Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Konji, koje je artiljerija pozajmila, međutim, bili su prave bestije, sa čupavim, pognutim, glavama, tvrdim žvalama, trbušati, duga repa.
Trifun se prodera, opet: „Ataka!“ „Lepo“, povika Kostjurin, „a ako bi se pojavila artiljerija?“ I ne čekajući da Kostjurin izgovori, Trifun dreknu: „Ataka!“ Kostjurin mu priđe i glasno se nasmeja. Tako treba!
Željna je da se stvori brojna pehota, po prajskom primeru, i artiljerija. Bilo kako bilo, da čuju bar kakva je kapetanova, rosijska komanda. Bar to!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Na putu u gornji deo grada, gde behu utvrđenja, videla se, u prašini, pešadija i artiljerija, pomešana, kako odmiče. Vuičevi pukovi, podišli sa Zapada, tukli su je, pri odstupanju, klečeći i stojeći u dva reda,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
božiju ti kuvaricu, alaj su ovi nagarili. Odakle im samo ovolika artiljerija? — Odakle je da je, valja to što prije likvidirati — mirno mu kaže komandant brigade. — Zato smo te i zvali.
— Vidi ga, pomamio se ko azgin parip u svatovima. Od Save, iz obruča, poče da odgovara neprijateljska artiljerija. Jedna granata zvijuknu stravično iznad partizanske baterije, podskoči upropanj nesigurna majka zemlja, a iz obližnjeg
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Zastali smo zbunjeni i preplašeni. Artiljerija u tesnacu, opkoljena sa sviju strana, predstavlja gomilu gvožđurije. Komandir naredi da posluga bude na svojim mestima.
Naiđosmo i na neku komoru i komordžije se sručiše sa strane puta, dok prođe artiljerija. Grešne komordžije bije dvostruki maler: stradaju od svih mogućih ubojnih zrna i svaki još kao sa nekim preziranjem
Čuju se glasovi: „Pešadija napred!“ Odjekuje klopot fišeklija i bat nogu... Kada naiđe i komora, onda krete artiljerija. — Drži desno! — čuju se uzvici i komordžije strčavaju sa strane puta, da propuste topove.
Iz pozadine dopre neki otegnut glas: „Drži desno-o! Artiljerija, drži desno!“ — A put uzan i još malo da se sručimo u jarak sa strane puta. Komandir naiđe i pita: ko se to dere.
— Bili smo na samoj obali i naređeno nam je da se ukopamo. Tada je počela da dejstvuje preko nas artiljerija. Jedan Jabukovčanin — on se okrete prema mrtvima i pokaza na trup bez glave — našao jednu gredu i sa još jednim počeo
Kuršumi su zviždali iznad naših glava i vojnici su se sklanjali iza topovskih štitova. Neko iz mraka viče da artiljerija otvori vatru... Ali na koga?... Desno od nas jeknu praskavi tresak i oči nam zasenuše od topovskog plamena.
Pribismo se odmah uza štit. — Artiljerija, pucaj! — viče neko. — Kidajte most, kidajte most! — čuje se nečiji glas kao urlik.
Oblaci prašine odaju jasno naše kretanje, i neprijateljska artiljerija gađa sa još većom žestinom. Sreli smo i grupu ranjenih konjanika, a me đu njima i jednog oficira, koga su vojnici
Seljaci se pribili pored puta i čekaju da artiljerija prođe... A grozan je zvizak i prasak šrapnela iz kojih sukljaju žutocrveni dimovi.
Nešto iz straha, a možda i po inerciji pokreta, pešaci su na obema stranama pucali sve bržim tempom. Austrijska artiljerija je tukla naše rovove, ali, za sreću, šrapneli su se rasprskavali suviše visoko, te se njihovo dejstvo nije osećalo.
Prilepljeni za zemlju, naši pešaci su besomučno gađali, dok je neprijateljska artiljerija tukla uraganskom vatrom našu pozadinu i selo, te se toranj iz temelja tresao.
Ali neprijateljska artiljerija kao da je pomahnitala. Ubrzanom paljbom i razornim granatama zasipa naše razređene pešačke rovove.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Izvedeni smo na jedno brdašce, otkud se gradić, kao Španija, video. Kad se pojavismo, artiljerija nas je počela tući kao da smo na egzercirištu. To je bilo tačno.
U tom društvu pazi se samo na to: kako jedu šparglu. Jedem je prstima, kao glistu (comme il faut). Talijanska artiljerija grmi, ali ne tuče selo, puca idilično. Posle večere, vraćam se u praznu kuću. Sva je u mesečini i cveću.
U njemu se spominje Slivnica; tapeti su stilizovani patlidžani, Bugari su kavaliri, Srbi kukavice, srpska artiljerija ne tuče granatama, jer ima samo čokolade. Sve je to, naravno, šala. Vi znate Šoa, a znate i engleski humor. Gorki su.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iza Ferizovića, možda neposredno na južnoj ivici njegovoj, bila im je nesumnjivo plasirana i artiljerija. Koga imamo pred sobom — pitao sam se neprestano. Ali to je pitanje za mene ostalo tajna.
i puk pukovnika Vasića krenu napred. Za njim ode artiljerija. Uopšte, produženo je nastupanje za protivnikom, koji se povlačio. Divizijski štab osta tu, na izlasku iz Ferizovića.
Krakov, Stanislav - KRILA
Ali oni ipak nisu pošli napred. Tišina je i dalje vladala na položaju, samo malo posle poče neprijateljska artiljerija da grmi. Pogledi se ponovo sretali. Oni behu sada zadovoljni, nasmejani. Rovovi se drže.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Naši gubitci prilični — artiljerija se odlikovala. I tako, Ali-Sajib je stao nogom na srpsku zemlju. V Aleksinac, noć od 7 na 8 avgust, 1876 god.
Naša artiljerija imala je dominirajuće položaje i bila je čas tursku artiljeriju, čas kolone, koje su se kao potpora sklonile u kakav
Turska artiljerija jednako se kretala: vidiš tek jednu bateriju gde dojuri na kakvo mesto, stane, ospe koncentrisanu vatru na kakvu našu
Za lancem se primicala i artiljerija, starajući se da se što bliže prikuči našim položajima. Naši se behu pribrali oko tešičkih šančeva i odatle su se
Istina, kuršumi lete u šanac, ali gde je neprijatelj što ih šalje? Zašto ćuti turska artiljerija? Da nije to kakva zabuna i pogreška? Da ne pucaju naši jedni na druge?
Za vreme cele šumatovačke borbe dejstvovala je gotovo sva naša artiljerija, sa sviju aleksinačkih pozicija, gde je bilo 40—50 topova.
Kazao sam već da je pri drugom jurišu naša artiljerija sa Rujevice izbavila Šumatovac od pobočnoga juriša koji bi se morao završiti padom šanca.
Ali i inače, y celoj današnjoj borbi oko Šumatovca naša je artiljerija igrala glavnu ulogu: pored divnoga junaštva šumatovačke posade, glavna zasluga pripada topništvu što su Turci danas
Oni dalje iskažu da su Turci juče imali velike gubitke, da im je naročito dosadila naša artiljerija, da je turska vojska jako iznurena posle šest neuspešnih juriša i da Turci danas ne mogu ni misliti na napadaj, ako ne
— Molim g. đeneral, moje odeljenje u jučeranjoj borbi bilo je potisnuto. Ja sam morao biti s artiljerijom, a artiljerija se morala povlačiti putem preko kose, jer je jedino tuda mogla proći.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Težak je bio ovaj put. A uza sve napore još je i noć. Puške prašte bez prekida negde napred. Artiljerija povremeno gađa i vidimo zasenjujuće odbleske topova. Ljudi su ćutali.
— A gde ćemo mi, nesrećni pešaci? — produži Svetislav. — Nas artiljerija tuče na otvorenom prostoru, gde od pucnjeva pušaka, uzvika, jauka i ne možeš da joj čuješ šum. Naravno.
Oko podne vratili smo se kod svojih četa. Na vrhu se razlama bugarska artiljerija. Ali neprestano strepim da ne prebace, jer smo se na otvorenom platou nalazili i mi, i sedmopukovci, koji su takođe
Ali to kamenje došlo im je naskoro glave... Između naših i njihovih rovova ležali su mrtvi vojnici. Artiljerija je odmah otpočela. I njihova i naša.
Imao sam osećanje kao onaj koga su vezali za kolac i sad čeka plotun... Srećom, njihova artiljerija nije pogađala. Sigurno im je osmatrač bio daleko. Ali naša?... Pomlati ih kao marvu.
Pošto sam seo, on mi objasni kako je sada dobio zapovest za sutrašnji rad. Sutra ćemo napadati. Prvo će tući artiljerija. Kada se bude dao znak za juriš, mi treba u nekoliko skokova da upadnemo u njihove rovove.
— Bilo je doduše neko malo pomeranje, koliko da se izravnjamo. Ali tukla nas bugarska artiljerija s boka, tamo negde od Starkovog Groba.
— viču vojnici. — Lezi, lezi! — čuli se glasovi. Grrr-u — grmi rovovac. — Nema naređenja. — Pobiće nas naša artiljerija... Kroz rov se razleže žagor. Ljudi su pripravni na skok. Iz bugarskih rovova izlete nečija ruka.
Bila je to jedna mala uzvišica, kao neki stepenik, na čijem su se bedemu nalazili bugarski rovovi. Artiljerija je otpočela da bombarduje neprijateljske položaje u šest i trideset.
Pošli smo još malo, i onda nam je naređeno da se ukopamo. Moj ordonans mi reče: — Ako nas nagazi njihova artiljerija, proći ćemo gore nego Bugari. — On je mislio na kamenje koje su vojnici slagali ispred sebe.
Ako šta bude, biće sada. Daleko je do svanuća. Ali opet mislimo: a šta će biti sutra, ako se digne magla? Pobiće nas artiljerija. A mi dublje ne možemo da se sakrijemo.
U ovoj našoj nevolji oblivao nas je ipak zračak sreće, jer ni bugarska artiljerija nije mogla da dejstvuje. Ležimo zgrčeni, zanemeli, ali naježeni i narogušeni, spremni da i na nebesa udarimo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naša je artiljerija tukla bez prestanka njihovu pešadiju i držala je još uvek na izvesnom odstojanju. Jednoga dana javi nam se jedan pešak:
Jednoga dana javi nam se jedan pešak: – Pomlati nas njihova artiljerija i ostade nam žalba što ne možemo da se naplatimo njihovoj pešadiji.
Tačno, u određeno vreme, otvarala je paljbu nemačka artiljerija. Obično u osam časova, pa do podne. Onda od dva časa do pet. Niko nije bio pošteđen njenih granata.
Šrapnel nas sustiže, ciknu nad glavom jezivo. Jedan se slomata sa konja. Preskočismo neke ograde. Artiljerija zaošijava sa svih strana. Naletesmo na neke pešake.
Teška artiljerija rila je zemlju vulkanskom snagom, i pred neshvatljivom navalom čelika prskali su naši razređeni redovi kao sapunski mehur
Komandanti se uzvrdali, nešto se došaptavaju, jer ako bismo se samo pojavili na grebenu, raznela bi nas nemačka artiljerija. Zastali smo u nedoumici. Kralj kao da nekoga traži, obrati se meni: — Šta ti čekaš, što ne polaziš?...
Nad nama su baš tada leteli nemački aeroplani i teška artiljerija počela je dejstvovati. Već zamoren, Kralj je seo na jedan trupac i zamišljeno gledao preda se.
On pogleda unezvereno okolo sebe, i ljutito mahnu glavom. Počela je dejstvo i naša artiljerija. Borba je uzimala sve većeg maha.
— Meni je mesto sa mojim narodom. Tačno u dva časa otpočela je artiljerija, tukući pojedinačno izvesne sektore, pripremajući se tako za odlučan napad. Aeroplani su neprestano šestarili nad nama.
Aeroplani su neprestano šestarili nad nama. U jednome momentu je naša artiljerija uspela da ih otera, ali malo posle vratiše se nanovo, tražeći baš tu bateriju koja ih je gađala.
Na putu se izmešale pešačke komore, municione kolone, artiljerija, a sa strane pridolaze nove trupe sa bugarskog fronta. Drum je zakrčen, i svi stajemo. Stoka malaksala, i jedva kreće.
Kolona kao da se skamenila... Nemci to vide, pa nadiru sve žešće. Još samo jedna noć i artiljerija mnogih divizija pašće neprijateljima u ruke. Komandant divizije Terzić očajan je i poziva artiljerijske oficire.