Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
smo pred generalom u Zemunu od dahija tražili, poslali preko Nemačke u Carigrad sa 9 punktova, a može biti da je i Austrija pisala kako janičari neće da pristanu na mir.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali u Vijeni nisu slušali Engelshofena. Smatralo se da on nije uspeo da nametne podunavskim pukovima uniforme, koje Austrija zavodi, a da nije uspeo ni da ih natera da svoje mrtve, kroz varoš, ne nose otkrivene, do groblja.
Izglasan, pravovaljano, duž celog Pomorišja, i Potisja! Trifun im je govorio da treba izdržati još samo malo. Austrija je matora škorpija, i to su njeni, poslednji, trzaji prema njima. Rosija ima spisak i njihovog đenerala Ševiča.
Varoš kao varoš. Zgrada kao zgrada. Cela mu je Austrija ličila na kasarnu princa Aleksandra, u Belgradu, koja je imala 360 prozora.
Čak mu se, iznad njegove Servije, ukaza i Austrija, a carstvujušča Vijena, kao crn oblak, i, u njemu, mrtvačka glava. Velika mrtvačka glava, koja mu se približava, i pita.
Eks, godine 1748, jedna pozorišna trupa, iz Beča, zalutala je bila čak do Temišvara, pri svečanostima, sa kojima je Austrija kraj rata proslavljala.
Oni su, i kod Praga, polazeći na juriš, još vikali: Serbi! Vivat za grofa Valisa! Vivat! Austrija je te godine bila uspela da im skine crvene gunjeve, koje su bili proneli, pobedonosno, kroz celu Evropu, uspela je i
da su im u Austriji, ne samo na veru, i nacion, udarali, nego su ih i iz vojske, kad su ratovi prošli, kasirali, a sad Austrija želi da budu paori i kopaju zemlju Herrschaftima u Hungariji.
Da govori samo o oficirima. Međutim, hteo bi još nešto da ga pita. Ako je to tako, da im Austrija napada na pravoslavlje, da ih iz vojske tera, da ih na hungarske spahiluke naseljava, da ih u paore pretvara, da se
Oni gaje nekakvu nadeždu, ali za vojnike i oficire nadežde, u Austriji, više nema. Austrija im je krv popila i sad ih napušta. Za njih više ovde nema mesta.
Zapita ga, još jednom, je li njihova odluka čvrsta. Da se ne pokaju posle, a mogli bi, i u Austriji, da lepo žive? Austrija je počela da deli plemstva i imanja onima koji se odreknu selidbe. Niču, kaže, promenjena, imena Srba.
Stajao je, pred Agagijanijanom, u novom mundiru, koji je Austrija, te godine, Slavoncima, delila, zakopčan do grla, udarajući o daske, cokulama.
jula godine 1752, nađen je u venecijanskoj ambasadi, posle četrdeset godina, kad je Venecija propala i Austrija u zgradu ušla.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pomognuta engleskom flotom Austrija je zauzela Dalmaciju i jadransko primorje 1814. i 1815. godine. Svi su novi doseljenici, koji su u jadranske oblasti
— dіvіde et іmpera — da se stave jedni protiv drugih, a najviše upotrebljeno oružje u ovu svrhu bila je vera. Austrija se naročito trudila da pridobije Hrvate. Organima monarhije se činilo da će njih moći najlakše pridobiti.
da bi se njihova budućnost mogla obezbediti uređenjem, koje bi bilo zajemčeno jasno propisanim pravnim odredbama. Austrija, uvek protivna ovim težnjama, izgleda da im je katkad povlađivala. Ali je to kod nje bila samo jedna veština više.
Ali je to kod nje bila samo jedna veština više. Austrija se naročito trudila, da održi ravnotežu između Madžarske i Hrvatske, štiteći Hrvatsku da ne postane običnom ugarskom
Podstičući klerikalizam (privrženost sveštenstvu) kod Hrvata Austrija je poglavito radila da ih odvoji od pravoslavnih Srba.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Politički položaj srpskoga naroda u novoj domovini bio je nesređen i težak. Austrija je mislila da krajevi koje su Srbi naselili jesu stečeni oružjem carskih trupa i da su to zemlje carske kuće; Mađari,
Stanje srpskog naroda bilo je relativno snošljivo pred ratove i za vreme ratova. Austrija je u toku XVIII veka imala velikih ratova, sa Bavarcima, Prusima, Francuzima i Turcima, i u tim ratovima su graničari,
Popuštanje prema Srbima nastavilo se na kraju XVIII veka, kada je Austrija imala da vojuje sa Francuskom, i kada su graničari bili potrebniji no ikada.
ode u Vlašku, na dvor kneza Šerbana Kantakuzina u Bukureštu. Kada je Austrija zaratila sa Turskom, on uspe da uveri u Beču da je od stare srpske vladalačke kuće Brankovića i da bi kao takav mogao
i Evrope, doba trajnog evropskog mira, kada su narodi najzad dobili priliku da se posvete radu i kulturnom napretku. Austrija je bila pod oštrim apsolutizmom kneza Meterniha, politički i javni život u njoj bio je prigušen, ali je ipak bilo
Srpski patrioti XVIII veka, kao Jovan Rajić i Dositej Obradović, zadovoljavali su se da hrišćanska Austrija oslobodi Srbiju od muslimanske Turske; od 1804.
1859. godine Austrija je pobeđena na Mađenti i Solferinu i prinuđena, radi unutrašnjega mira, da daje ustavne slobode i da popušta
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dočeka i to što se ni u snu ne vidi: propade država, svemoćna vječita Austrija, a sunce ipak ostade na nebu, ostadoše posne njive i seljačke brige, samo se stari Švabin seoski knez Gavre preko noći
Od bakra je, naravno. Kad je ono, u prvom svjetskom ratu, iscrpljena Austrija zaređala da po selima kupi bakarne tepsije, sahane i bakrače ne bi li s njima dobila bitku, za kalajdžiju Mulića to je
— A, dok je ono okrenulo da ovako božje blago nabija u topove, više nema života, nema države. A kad se vječita Austrija uskoro srondačila kao potkopana kula, kalajdžija je samo značajno digao prst: — Jesam li ja rekao, a — ode!
— Eh, i to mi je bio neki rat, bez avijacije, bez tenka — maniše ga Cigo kao da kudi onu robu pred sobom. — Zato je Austrija i propala što je počela da harči skupe stvari. — Pa i Nijemac je propao! — grakće Rožljika.
vadim krštenicu, a oni tamo odmahnuše rukom: baba, nema od toga ništa, ti si se rodila još pod Austrijom, a davno je Austrija otišla, knjige izgubljene. Pa kud je otišla, bog je vidio, šta ću sad? Da je tražim, a?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A narednik, naslonjen na sablju, produžio je: — Saznali ste da nam je Austrija bez povoda objavila rat. Naše kuće, naše porodice i sve one tekovine koje su znojem našim i naših predaka izgrađene,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U to vreme, komite su imponovale svakom balavcu, a svi su Prečani, u znak rodoljublja, hteli u akademiju. Austrija nije davala pasoš vojnim obveznicima, a konfiskovala je privatnu imovinu vojnom beguncu.
Njen je refren glasio: „Ej, Ratko, Ratko! .... te bratko!“ Austrija je, međutim, pripremala ultimatum Srbiji i rat, tajno, kao što se zločin priprema.
A komičar Buca rešio je valjda – sa nebesa – da to bude tačno tamo gde me Austrija nije primila: u Akademiju ratne mornarice, koja je bila pretvorena u bolnicu.
– da to bude tačno tamo gde me Austrija nije primila: u Akademiju ratne mornarice, koja je bila pretvorena u bolnicu. Austrija je tada bila potučena, do nogu, u Srbiji, i niko više nije bio slat u Srbiju.
To je, u ono doba, bilo novo oružje i predstavljalo je ratnu fantazmagoriju. Austrija je spremala, protiv Srbije, jednu kaznenu ekspediciju, a rat se bio, neočekivano, pretvorio u svetsku konflagraciju.
Na trbuhu nam izlazi guka. Hodamo, po hodnicima, kao šašavi. U bolnici ima jedna zasebna dvorana, za epileptičare. Austrija smatra, da su i epileptičari simulanti i otpušta ih kućama samo kad lekari prisustvuju napadu bolesnika i utvrde da,
Kao sva ta, muzikalna, carstva, iz XIX veka, i Austrija je imala specijalan način kažnjavanja krivaca u ratu na izgled skoro human..
Dvadeset i deveta je marširala, ali je na nju počela da pada i senka vešala. Austrija je, međutim, i kod kuće vešala, a među obešenima bilo je i mojih poznanika i rođaka. (Miloš Drndarski, u selu Pločica.
U isti mah se izlagao opasnosti da oslepi na oba oka. Austrija je i tu bolest smatrala kao simuliranje marodera, i slala je na bojišta i inficirana odeljenja.
A ne treba, valjda, više ni da kažem da je siromah Buca, komedijant, onda nekako udesio da to bude tačno tamo gde me je Austrija 4. avgusta 1914. uhapsila.
Odgovor na to je da je takva bila Austrija. Njena Vrhovna komanda (Armee Ober Kommando) imala je inicijale: A.O.K., što je značilo vrhovnu komandu, na nemačkom.
Slušao sam o vešalima. Austrija je vodila rat prema našem narodu, kao prema zverovima, ili stenicama. Nije mogla očekivati pardona.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
ha, znam... nemački gradovi Hamburg, Bremen... Dalje... Habzburgovci... znam... Rudolf... češki Otokar... vojvodstvo Austrija... Zatim: Švajcarska... Albreht... Gesler... Tel...
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
i 1866. godine. Jedan starac bio je u bitci kod Asperna u kojoj je Austrija potukla Napoleona. Imao je jedno visoko carsko odlikovanje za hrabrost i bio je vrlo ponosan zbog toga.
dodao je: - mora da ste se mnogo promenili, jer mi sada izgledate kao pravi Amerikanac; a mi smo ovde kao i naša draga Austrija, kao i svi stari ljudi, ne menjamo se i samo postajemo stariji i istrošeniji.
dodao je: - mora da ste se mnogo promenili, jer mi sada izgledate kao pravi Amerikanac; a mi smo ovde kao i naša draga Austrija, kao i svi stari ljudi, ne menjamo se i samo postajemo stariji i istrošeniji.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Eto vidiš!.. Ustani, pomakni se!.. Ako ti je došla Austrija, nije ti se vratio sultan: ako sam raja ja, raja si i ti, a pop sam i po svemu stariji od tebe — ustani!..
U, pobratime, ne ukori se, što si se zbu– nio?!.. E, zaista ste vi Arnauti slabi ljudi: rekao bi čovjek da vam je Austrija već posadila na stolicu Skenderbega... Nijesam se nadao, nijesam nikad!..
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Za uskoke, međutim, neku vrstu jataka predstavljaju strane hrišćanske države, Mletačka i Austrija, u okviru kojih, na teritoriji Krajine, oni žive kao profesionalna vojska.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
njega da vidiš koliko je knjiga tamo, i slika, i razgovaraj malo s njim, pa ćeš čuti da nije istina, kako ti kažeš: da je Austrija u Beču.
Pogranična varoš, mogla je i pravilnom i nepravilnom trgovinom da stiče veliki novac; zatim, Austrija je mazila u mnogom pogledu tu pograničnu, dosta određeno srpsku varošicu, okrenutu tačno prema Beogradu — pa je tu
Pa je Austrija brzo izgubila Beograd, uzeli ga Turci, a u gradiću promena samo ta da se neke od onih porodica vratile ćesaru, i prebeg
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali uvek Austrija i Mlečići zaključivali su mir s Turcima ne vodeći mnogo računa o sudbini našeg naroda, i njemu nije ostajalo ništa drugo
Između ostalog, opljačkali su i popalili turski Skradin. Ali kad su se izmirile Austrija i Turska, 1606, austrijske vlasti su — naročito podsticane turskim i mletačkim tužbama — počele sve više da stežu
Njegovi povremeni saveznici (Austrija i Mletačka Republika) bili su mu to samo radi svojih interesa, kao što su mu često zbog svojih sebičnih ciljeva umeli