Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pred njim se ukaza misao da bi bilo bolje da iz Turske nisu ni izlazili, a da je, sasvim sigurno, zlo, što su u Austriju došli.
Ona je govorila da bi se lako moglo postići da se taj njihov pokušaj, da napuste Austriju, preda zaboravu. Nije li i Garsuli rekao da spisak đenerala Ševiča, u koji su se upisali, u Beču nemaju?
Neće dakle, nikad više, videti, svoju planinsku, milu, Serviju, svoj Cer i svoju Crnu Baru, otkud je u Austriju prešao, nego će otići, još dalje, u jednu daleku zemlju, u Rosiju.
doba – ajlugdžije: Venecijani, Irci, Jakobite, Francezi, Pavle je, kao i Vengri, ostao čudnovat čovek i varvarin, i za Austriju, i tu, sladostrasnu, belu, Bečliku. Nikad joj nije govorio o ljubavi i braku. Njeno dete ne bi bio priznao.
Serbi, na Kosovu, carstvo izgubili, kako je car Lazar poginuo, ali Miloš rasporio Murata i kako su oni, Isakoviči, u Austriju prešli, i kako žive sad u Sremu i temišvarskoj Generalkomandi, u Banatu, koji su Novom Servijom nazvali.
Kako su Isakoviči, sa Vukom Isakovičem iz Crne Bare, u Austriju prešli, kako su postali oficiri, kako su na Franceza i Prajsa išli, kako su... Međutim, Volkov ga opet prekide.
Međutim, Isakovič se varao. Kajzerling nije bio Rus, ali nije služio, ni Austriju, ni Prajsku, a ni Saksoniju, sad, u Beču.
Biće deo jedne silne zajednice, silnog, rosijskog, carstva. Zaboraviće, kao ružan san, Austriju. Osetiće da više nisu ostavljeni, sami sebi, sitni, da ih premeštaju, da ih pretvaraju u paoriju, da njihove ljude
Rusi žele da Austriju zadrže uz sebe, lepim. Ne valja, kaže, da Srbi stalno nešto protestvuju! Rosija se mnogo namučila u prošlom ratu, a
da je osedeo u Temišvaru, zbog njih, i da niko ne treba da ga podučava, šta nam je dato, a šta nam nije dato, kad smo u Austriju došli. Zna on, napamet: Extractus Punctorum Privilegialium!
da neko otključa hodnike i da ti nesretnici jurnu na vrata i dohvate se šumaraka na padini, i doline, koja se otvara u Austriju, a vodi još dalje, u Hungariju.
Hteo je samo da kaže da se debarkacija čini – na prvi pogled – laka, ali da bi desant, Austriju, skupo stao, idućih dana, kad se debarkacija pretvori u deploraciju armija.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ovi su dinarski ljudi ratovali uz Mletke, uz Austriju, pa čak i uz Napoleona i Rusiju. Tako je izvršeno prirodno odabiranje junačkih tipova od Miloša Obilića do bezbrojnih
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Carici je poslat ulak, pri njihovom odlasku iz Graca. Umoran od vežbanja vojnika, Isakovič je ušao sa njima u Austriju, poboljevajući od grčeva u crevima. Sve češće se zato skidao iz sedla.
Zapovest se sastojala svega iz nekoliko nemačkih reči. Nagrnuše, tako, odmah prvih dana proleća, kroz Bavarsku i Austriju, urlajući od radosti i lomeći đumruke putem.
Povratak sa vojne, celo to zimovanje u Oberpfalcu, put kroz Austriju u kišovitom proleću, dolazak pod Osek, sve je to ipak, ma koliko da je bilo mučno i teško, prošlo Vuku Isakoviču kao
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
i po stvaranje nove srpske književnosti bila je od presudnog značaja seoba jednog dela srpskog naroda sa Balkana u Austriju.
Prešavši u Austriju, Srbi su došli u jednu isključivu katoličku državu, gde se ispovedalo načelo: cujuѕ regіo, іllіuѕ relіgіo, čija vlada,
Po prelasku u Austriju nekih petnaest godina su lutali, bedni »siraci i prišelci« u tuđoj zemlji, — »kako Judeji«, veli jedno pismo iz toga
Prešavši u Austriju, srpski doseljenici su doneli izvesnu, balkansku kulturu, malu srednjovekovnu pismenost, zanatlijske esnafe i trgovačke
Glavni uzroci za to bili su verske prirode. Došavši sa Balkana u katoličku Austriju, Srbi su imali da izdrže velika verska gonjenja.
ili bolje reći slika, izneo kako su Nemanjići stvarali srpsku državu i organizovali srpsku crkvu, kako su Srbi prešli u Austriju i kako su primili prosvetu.
i volje, odlučan da bude onako kako on misli da treba da bude, on je stavio sebi u zadatak da preporodi staru i začmalu Austriju, da je oslobodi feudalnih i crkvenih okova, da je primenom modernih i filozofskih ideja povede putem privrednog i
i izvođenja tolikih modernih ideja, vređanje tolikih tradicija i štećenje tolikih interesa, iz osnova je potresao celu Austriju, izazvao veliko vrenje u duhovima kakvo dotle nikada nije bilo.
županijskih vlasti i spahija, činio ustupke pravoslavnoj crkvi i mislio da još veći broj Srba sa Balkana prevede u Austriju. I Srbi su prema Josifu II osećali mnogo poštovanja, tako da ga je Temišvarski sabor 1790.
od dvadeset godina, gotovo trećinu svoga života, i to u doba jozefinizma, duhovnog pokreta i reforama koji su potresli Austriju iz temelja.
1846. išao je državnim poslom u Beč, gde se zadržao do 1847. 1848. pomaže Austriju u Dalmaciji; 1849. zaključuje sa Srbima ugovor o oslobođenju Bosne i Hercegovine. 1850.
Budući u jednoj nemačkoj zemlji (sve do početka XIX veka Srbi u Srbiji zvali su Austriju Nemačka), gde su škole, kao u Vojnoj granici, bile nemačke, i gde je viša nastava bila nemačka, sva srpska
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
iz Sentomaša, za vreme zajedničkog boravka u zemunskom lazaretu 1829, gde su se obojica našla vraćajući se iz Srbije u Austriju. Tom prilikom Vuk je od Mehandžića dobio još sedam pripovedaka.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A neki D. bio je doterao čak do mesta u generalštabu, pa se posle ispostavilo da je bio špijunčina, za Austriju. Ja mislim, danas, da se taj pukovnik bio i od mene prepao.
Ranjenici i bolesnici slati su, što dublje, u Austriju. Pojavih se tako, snužden, iznuren, u dezinfikovanom šinjelu, na Rijeci, gde sam, pre godinu dana, živeo tako veselo.
uniformi maršala, sa bakenbartima kao u belog zeca, kome se sin ubio, kome su ženu ubili, i koji se sad molio Bogu, za Austriju: Postojala su tada dva Beča.
Moja mržnja na Austriju bila je tada postala tolika, da bih mucao, pri razgovoru o alejama vešala, koja je Austrija bila u Srbiji podigla.
Ma koliko da je to smešno, i mada su Austrija i Mađarska jedno, zabranjen je unos mesa, masti, brašna, u Austriju, to jest iznos iz Mađarske. Naređenje za pregled, i oficirskog prtljaga, koje sam dobio, vrlo je strogo.
Ona više nema ni šećera za kafu, ni kafu. Stavlja mi pilulu saharina uz šolju. Plače. Veli, došao je kraj za Austriju. Ni Beč više nije veseo, ni osvetljen, uglja nema, a skupoća raste, ludo. Zna se da je car Karlo cvrcnut, već ujutru.
To u vojsci izaziva paniku. Samo je vojska držala Austriju. („In deinem Lager ist Oesterrich“.) Revolucija počinje u radničkom, trećem, kvartu, ali ne u fabrikama, nego u
Trguju i prose, Moje rodoljublje, privremeno, sasvim je nestalo, a namesto njega došlo je neko gađenje. Zaroastričko. Austriju, rat, političke borbe, revoluciju, ne vidim više kao borbe naroda, nacija, nego kao borbu gde se dvoje bore: dobro i
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Godine 1690. patrijarh se sa odabranim porodicama preselio u Austriju i nastanio se na uskom pojasu zemlje, na severnim obalama ove dve reke.
Kada se moj narod, pod patrijarhom Čarnojevićem, preselio u Austriju i nastanio u Vojnoj granici, zaključio je određeni ugovor sa carem Leopoldom 18.
i 1849. godine, a godine 1859. i 1866. branili su Austriju od Italije. Vojni podvizi Idvoraca u vreme ovih ratova bili su izvanredna podloga za mnoga predanja u Idvoru, sačuvana
slobodi, pravima i pravdi podstakla Srbe iz Vojne granice da ostave svoja stara ognjišta u staroj Srbiji i da dođu u Austriju, gde su rado prihvatili da žive u zemunicama i kreću se kao krtice pod zemljom, samo zato da bi mogli uživati političke
” U to doba Nemačka je bila tako vitalna, da joj nije smetalo da misli i da se bori i za Austriju i Tursku, a pri tom nije bila svesna da radi za dva leša kojima ne bi mogle uliti život ni združene snage svih mladih
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
književnojezičku arenu ulazi neobično darovit i uz to smeli i borbeni samouk, seljački sin Vuk Karadžić, koji je prešao u Austriju kao izbeglica iz Srbije posle sloma Prvog srpskog ustanka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Godine 1813. prešao je u Austriju, a zatim u Besarabiju. Otuda se 1831. vratno u Srbiju, gde je i umro 1836. Adži-Melentije, ahrimandrit manastira Rače