Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Obuče se i Nikola. — E sad, Niko, ponesi verige — reče Sava — pa 'ajdemo! — Verige!? — uzviknu Nikola začuđenije nego da mu je zaiskao tri budaka odjedanput. — Verige, verige — ja!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ona je isto onako stajala i kao nešto očekivala, nadala se nečemu od Taje. — Čičo, ’ajdemo si doma! — Naposletku ponudila Vejka Taju kad je videla da je sunce već zašlo i mrak počeo da pada. — Ja!
Taja je međutim jednako jeo, mljaskao, i gledao ispred sebe. Videlo se da je i njemu teško da se reši. — ...’ajdemo si! — još jednom se, preplašeno, usudila Vejka da ga pozove. — Neću kod tebe! — jedva on promumlao.
— odgovara joj — ali još iskam da imam. — I opet pojuri po putu da skuplja oko sebe. Majka ga opet sustiže. — ’Ajdemo, ’ajde doma... — Moli ga. — Sneg je, mećava, sinko... — Odvraća ga ona i skida sa sebe šamiju, ogrtač.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ujna ga, međutim, odnese kod njene dece, u kuću. Tek izjutra vide da mu nema matere. Tada ga ujna uze za ruku i reče: Ajdemo kod Petre! Kad uđoše u kuću, a ono, zaista, njegova majka tamo.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Doći će! Nemoj biti nestrpljiva. AGNIJA (zagrli Vukicu i vodi je u sobu): Slatko nestrpljenje! 'Ajdemo! VUKICA (prolazeći kraj oca): Kažem ja! AGNIJA i VUKICA (odu u sobu).
AGNIJA: I ja joj to kažem! 'Ajdemo, Vukice. VUKICA (poljubi oca u obraz i ode sa Agnijom). XI SPASOJE (sam) SPASOJE (osvrće se desno kao da vidi gleda
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Kud se dede Lepršić? ŠERBULIĆ: Eno ga gdi se razgovara s nekim stranim. SMRDIĆ: Ajdemo. ŠERBULIĆ: Već mi se dosadilo bez posla biti. (Odlaze.) 4.
Radičević, Branko - PESME
samo, Kako mesec divno sjaje amo, Amo sjaje, na nas pogleduje, Poznanicim' svojim se raduje, Ajde' mo nadvor, oh ajdemo tamo, Jošte jednom da ga s' nagledamo.
Za nju kažu: ko tu noći, Bog mu bio u pomoći! No ma kako, srce moje Sada eto veselo je; Ta ajdemo, ajd'mo tamo, Da kroz prozor zagledamo, Ta jad će te i sam sresti, A vesele valja sresti.
“ Ali, pobre, ajdemo iz grada, Da vidimo šta je drugde sada. Mrak i gora... Put se tud veruga... Njime ide drugan ukraj druga.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Dogovore se jedan dan: — Ajdemo, braćo, da i mi gradimo vodenicu, da ne odiremo naše živote noseći mlivo u tuđe selo, n neka se naše pomaga što steče
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
(Glasno.) Pravo kaže Agaton, nema šta više da čekamo. 'Ajde, Tanasije, 'ajdemo. Boga mi, jedva čekam da odem kući da se odmorim. 'Ajde, zbogom ostajte. (Ode.) TANASIJE: Pa jest, da se odmorimo.
AGATON: Pa, naslednica je, ima pravo. VIDA: Ej, teško nama šta smo dočekali! PROKA: 'Ajdemo, Gino! Neću valjda da čekam da me takva jedna nezakonita ženska izbacuje. GINA: 'Ajde da skupimo stvari.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Daleko nam dobrosrećne njive, a narod poduže radi; no sad će to, za po sata svi će biti. 'Ajdemo mi u kuću, da se malo odmoriš. — Nemoj, molim te, nisam ja umoran. Kod rpe ću se najbolje odmoriti.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Pavki i Spirinici.) Vodite je, vodite odavde. PAVKA I SPIRINICA: 'Ajdemo. (Odlaze sve tri.) IVKOVIĆ (pošto je završio ispravku u govoru odlazi).
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Neka ih!“ Zvona zazvoniše. Vidjelo s dvora napuni sobu te poblijeđe plamičak od voštanice. „E, utili svijeću pa ajdemo!“ reče vladika. Oba iziđoše iz spavaće sobe te prođoše malijem hodnikom pa uljegoše u drugu sobu.
Grof, u svečanom ruhu, dočeka ih pod brijestom, pa pošto primi čestitke i cjelive njihove, uze ih za ruke, rekavši: „Ajdemo dalje!“ Išli su kroz šumu četvrt sata otprilike, pa svrnuše na drum.
“ „Aferim, đakone! veseli čovječe! Đe si ti, puna je kuća veselja! Dobro nam došao! Ajdemo!“ prihvati Savo Petrović. Gomila se odmah razdvoji i Gospodar uđe u kuću, u kojoj se rodio.
Vila, reci joj, za koju bi Jan dao sve ono što je u djetinjstvu snijevao, kad bi se i sad ti snovi ostvarili... A sad ajdemo, čekaju nas.“ Pejo i njegovi zbilja čekahu u avliji. Jelo bješe već na trpezi, pod brijestom. Založiše u brzo.
„Dobar čojak!“ odgovori Pejo. „Dobar i ima dosta svoga... Tje! vidjećemo, vidjećemo... A sad da se liježe. Ajdemo!“ Možete zamisliti jesu li zaspali Janko i Stane te noći.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ „A mi elajmo u četvrtak“ reče glavar, a četvrti odgovori: „Kako u četvrtak? da li ja ta dan ne ženim sina?“ „Ajdemo dakle u petak“ reče glavar, a peti opet skoči: „Ne u petak, ludi govore da nikaka sreća u petak nije probitačna.
“ „A vi, braćo, ajdemo u subotu;“ „Bogme ja ne ću“ odgovori šesti, „dognaće mi jedan ortak dva vola, ako se pogodismo, pak valja mi ih
„Znate li, braćo“ reče jedan ponajmudriji „do česa je to? Sve bez puste pameti, | nego ajdemo skupiti pedeset talijera pa da pošljemo u Mletke trojicu od nas da kupe, jer su Mlečići, čuo sam, najmudriji i da
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: To sam ja osto gladan u životu! Drugi put prvo nauči nešto o ljudima, pa tek onda... More, ajdemo, goskapetane! Ako nam je pedeset godina trebalo dovde, trebaće nam i pedeset natrag!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No „o sem do zdje”, štono reč. ‘Ajdemo opet onde otkud smo izišli, u slavnjejši sveta grad London. Sveštenik Irlandez učini mi ljubav i pozna me s jednim
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— pita đakon. — Zašta, zašta? — veli gvardijan. — Jeto tako! Potriba se čoviku iskaliti, a ti si mlađi, a... ajdemo. Ajdemo-te da se svrši šta je triba!
— pita đakon. — Zašta, zašta? — veli gvardijan. — Jeto tako! Potriba se čoviku iskaliti, a ti si mlađi, a... ajdemo. Ajdemo-te da se svrši šta je triba!
— šapnu Lis. — To nije kadar!... To nije kadar! — veli Mačak. — Pričekajmo ga još malo. — Ajdemo prid Naćvarevu kamaru, pa ću se ja i nakašljati ako ustriba! — reče Bujas.
— Ta-ako! A ti ajde odma! Neka se naredi sve što triba, a jevo mene za tobom. — Ajdemo i mi, kad je vako lipo vrime! — reče gvardijan, pak odšetaše svi, i đaci za njima.
Triba da crkvu zapečatimo doklen ne dođe komšijun iz grada. Pa jeto nema ni splate ni brodova... — Pa ajdemo da štogod pojidemo. Nećemo, zar, da sad još crkavamo od gladi — reče Brne i ode prvi.
— Jeto vuku splatu i brodiće! Puni su prikovođana. — Dobro je i to u volikom zlu! — reče Vrtirep ustajući. — Ajdemo, braćo! — Ma ja ne bi puštâ puk amo za danas i sutra! — opazi Tetka. — A kako ćemo im zabraniti!...
još njeki sveti oci o smrti, a kad hoćaše doći ono što bi, možda, i on razumio, tada mu se primače kuvar i prošapta: — Ajdemo, dite moje, jer ne možemo dangubiti. Triba nam očistiti ribu i umisiti kakvo posno tisto!
— reče Srdar, vodeći ga. — Nisi ti za to rođen, nego da budeš misnik i da drugima zapovidaš... Dobra noć, Grgo!... Ajdemo, ajdemo!
— Nisi ti za to rođen, nego da budeš misnik i da drugima zapovidaš... Dobra noć, Grgo!... Ajdemo, ajdemo! Kad su bili na dnu stuba Srdar ga uhvati za ramena i poče šapatom: — Ludo dite, kako ne pomišljaš samo jednu stvar,
— reče mudri knez, obzirući se. — Sad, kad baš triba da otvoriš oči, a ti... Sve ću ti iskazati. Ajdemo dalje! Ajdemo dalje! Bjehu došli u šumarak, blizu voza, te sjedoše u hlad.
— reče mudri knez, obzirući se. — Sad, kad baš triba da otvoriš oči, a ti... Sve ću ti iskazati. Ajdemo dalje! Ajdemo dalje! Bjehu došli u šumarak, blizu voza, te sjedoše u hlad.
— reče Tetka veselo. — Jevo te u koridoru zdrava i čitava, a nisi prsnuja kâ mijur. Ajdemo u moju kamaru, jer jevo svit dolazi. Ajde, Brne! Ajde, Pjevalica s nama na rakiju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Ćutimo. Cure streje. Zaista ćemo umreti od dosade. Povučem ga ja za ruku: „’Ajdemo, velim, gos’ Ilija, da siđemo dole u kafanu, da odigramo jednu partiju domina, da ubijemo vreme.“ On se misli.
Muvaju Iliju Ilića, muvaju mene, svi se redom muvaju. A ja navaljujem: „’Ajdemo“, kažem, „odavde, nije ovo, čoveče Božiji, za nas; mi smo došli i onoliki put prevalili, vazduha čistog da u’vatimo,
reče on — ovo kamenje, ploče i ove spomenike pod čijom težinom, u raznim fazama raspadanja, nalazi se čitav jedan svet. Ajdemo brže. Zar nije bolje bilo u ratu: humka i drveni krst, a pod svežom zemljom, krvavo, još sveže i toplo telo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
nekoliko para u svoga čipčije, pa mu nikad nije htio dug povratiti, a čipčija jedno jutro pođe k agi govoreći: — Ajdemo, aga, u kadije za ono para što si mi dužan. — Ja sad ne mogu od zime. — Evo ti moj ćinterac.
Dok će ti jedan Borovičanin reći drugima: — Boga vam, bratjo, gledajte doli ispod nas pamuka! Ajdemo skakati odavlen dol̓ u oni pamuk! To rekne i skoči do u onu maglu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Gleda djetinje pomodrele usnice i sluša teški mu zadah, — i osjeti majčin bol.... Uto dođe Lazo, — 'Ajdemo! — reče joj, uvijek u hitnji, pa, pogledav je, nadoda: — Ostavi se tuđega posla!
A kada čuše Spasojeve korake niza stube, podigoše se i gledaju se zbunjeno, kao da su zatečeni u potajnoj ljubavi. — 'Ajdemo! — veli Spasoje zabrinutim glasom. —Sutra valja uraniti: svaki dan ima posla!
— Vidi se, blijeda si... opazi on. — Ali svejedno, ubrzo ćeš se pomoći, prevrne na šalu, pa nastavi: — 'Ajdemo dolje da štogod popijemo! Siđu oboje. Za bankom stoji Spasoje i toči piće gostima što dolaze i odlaze.
— i, zvjerajući očima, traži uokolo zgodno mjesto. Ona se odlučno brani. Onda se on smisli: — 'Ajdemo, — veli joj, — požurimo da čim prvo kući stignemo! 'Ajde, ženo moja! Diže je za ruku i nizbrdicom vuče za sobom.
— 'Ajdemo! — reče joj Marko najednom, pitomije no igda . — Pusti još malo! — zamolila ga i besvjesno iz njegove istrže svoju ruku
— Pusti još malo! — zamolila ga i besvjesno iz njegove istrže svoju ruku. — 'Ajdemo! — povika on iznebuha. — Ili ne znaš da si mi žena?! Ne znaš koliko sam se grizao u sebi tebe radi!...
Čekaju još nekoliko časova, a tada se javi stari ribar. — Nije druge, 'ajdemo natrag, pa dok se malo slegne vrijeme, poći ćemo s lađom za njim... —U ruke božje! odazove se žena mu. — Pomolimo se!
—U ruke božje! odazove se žena mu. — Pomolimo se! — i prva se prekrsti. —'Ajdemo prvo noći! Antica se ne miče s mjesta: gleda u prostor u pravcu vjetra, ali ne vidi no zapušicu i praznu nedoglednu
Antica se ne miče s mjesta: gleda u prostor u pravcu vjetra, ali ne vidi no zapušicu i praznu nedoglednu pučinu. — 'Ajdemo! — ponovi stari i uhvati je za ruku. Vraćaju se istom putanjom, a u putu hvata ih mrak, i hvata se kiša.
Ona te osramoti, a on, amo reći, kao i svaki čovjek... Da, svi ste vi jednaki.... 'Ajdemo, Pavle! — reče svom čovjeku, povezavši mu ranu svojom belom okrugom što je s glave skida.
Sve ti je u rukama: tvoje je kao i moje!... A da, zaboravih te pitati: jesi li davno s njime?... — Pusti to!... 'Ajdemo! Noć je, — i u hodu priljubi se bolje uza nj. — 'Ajdemo! — pretrže misli Ilija. — Studeno je.
— Pusti to!... 'Ajdemo! Noć je, — i u hodu priljubi se bolje uza nj. — 'Ajdemo! — pretrže misli Ilija. — Studeno je. Naložićeš dobru vatru, ogrijaćemo se i odmoriti zajedno. 'Ajdemo, noć je!
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
VASA: 'Ajdemo mi tvojoj Dari. Hoću s njom da progovorim. Ipak, ćerka je, nju će pre da zaboli srce nego tebe. ČEDA: Molim, izvolite,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Iguman ti je prikričio da dobro pripaziš, jer bi, veli, mogla oklen vidancija trnapiti... 'Ajdemo, Simeune! Odoše i odniješe pun ardović bašice. Simeun posrće i krupno uzdiše: — O, majko moja!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Pa to će biti, to će biti, gospodine Vićo! 'Ajde brže, ako boga znaš, izgoreh od nestrpljenja! 'Ajdemo u kancelariju! (Odu desno.) IV ANĐA, MARICA MARICA (napolju, levo, čuje se tresak nekog suda koji se razbio o zemlju.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne budali! — odgovori mirno Rade i, nasmijavši se, reče: — Ne zameće se noćašnji trag tako lako!... Već 'ajdemo, ženo moja! I, uhvativši je za ruku povede je tragom noćašnjih stopa svojoj kući.
—'Ajdemo! Idite sa mnom! Pođoše za njim. Preko varoši Petar ih drži na oku, i jednako riječima ih obasiplje. Uljegavši u bilježničk
Pravo hrišćani u crkvi pjevaju: „gospodi podaj!” — slatko se tome nasmija. Pa pogleda na sunce: —'Ajdemo, Mašo! Digoše se. Rade sruči sve u torbu i, uprtivši se, obujmi je oko pasa i veli joj: —Ovako ćemo planinom!
Napokon se šjor Luka diže i pođe po dućanu, pa, ustavivši se na pragu, ugleda Ivu. — 'Ajdemo! — reče zamišljeno. Pri večeri namrgodio se šjor Luka.
Sestra ga prati, i obojima k'o da se smrzava u srcu: ne mogu nikako da se tješe. Brat, prvi progovori: — 'Ajdemo! A Ivo ide sve s njima. Bijaše pošao veseo u polje, a sada se vraća rastužen. On ne progovori ni riječi.
Uokolo pustoš još se jače isticala, a iz sela do njih dopirali su raskidani tugaljivi glasovi... — 'Ajdemo! — trže ga iz snatrenja Jurin glas. U duzi privladalo je crvenilo; kaže: obilato vino, — opazi nehotice Marija.
Moj otac u tom je čudnovat; volio bi izgubit hiljadu forinti nego pustit' novčić... 'Ajdemo! — reče bezbrižno. — Dakle, kako ćemo? — navali trgovac na Piera. — Nagodimo se! — i čisto ga u oči pogleda.
— Slušaćemo muziku izvanka! — Ružna je noć. Vidiće nas ko. — Ne boj se, 'ajdemo! — i povuče je za sobom. Djevojka popusti, ćutke idu niza selo. Mrak ih krije, a malo ko ih sreta.
Gledaju u rasvijetlene prozore, i neko vrijeme tako stoje. — 'Ajdemo i mi! — Rada bih, da smijem. — Pa nadoda: — Ča mladost luduje!... Južina je, biće se zapotili!... Ma da se vratimo!
Ma da se vratimo! — Dovrši prijekorno. — Ne još! Lijepo nam je i ovako... — Ča nam je fajde ovako stat'! — A mi 'ajdemo, ali ne kući! — Da kuda? — Gdje te volja, samo da smo. zajedno... 'Ajdemo! — veli joj življe; lijepo je vodi sa sobom.
— Ča nam je fajde ovako stat'! — A mi 'ajdemo, ali ne kući! — Da kuda? — Gdje te volja, samo da smo. zajedno... 'Ajdemo! — veli joj življe; lijepo je vodi sa sobom. Djevojka se lagano opire i — ide za njim. — Ajdemo!
zajedno... 'Ajdemo! — veli joj življe; lijepo je vodi sa sobom. Djevojka se lagano opire i — ide za njim. — Ajdemo! — ponavlja on i drhće mu glas, a u glavi mu je usađeno mjesto gdje će je povesti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Baciti staru rukavicu na đubre, to je stvar nemanja fantazije. Mislim da vam je to jasno, osmi ste razred! E, dobro, 'ajdemo dalje.