Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
riđaste dlake al-duvak; - al otvorenocrven, rumen; duvak nevestinski veo, koprena ar (ahar) konjušnica, staja adžamija - neiskusan, nevešt, neupućen, početnik (čovek ili konj) Bazarđan (bazdrđan, bazerđan) - trgovac; ulica u Sarajevu gde
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
arna — dobra arslan — lav aspra — novac sitne vrednosti aferim — pravo, vrlo dobro ačkati — uhvatiti, uloviti adžamija — neiskusan, nevešt ašlama (aršlama) — trešnja ranica ašluk — novac za trošak aščibaša — glavni kuvar, nadzornik
Šantić, Aleksa - PESME
Pa još, bolan druže, kad neđelja svane, Na avlijska vrata kada Mara stane, Bih, tako mi boga, adžamija postô, U mehani pio i bez groša ostô! Jer, da samo vidiš, u lijepe Mare, Kakve li su, puste, dimije od hare!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Solunu ne ima junaka da iziđe njemu na mejdana: Dojčin bio, pa se razboleo; bio Duka, pa ga boli ruka; jest Ilija, luda adžamija: ono boja nije ni biđelo, a kamoli s kime učinilo; ta ako bi ono i izišlo, al' mu ne da ostarila majka: „Ne, Ilija,
aršin — lakat (mera za dužinu) at — arapski konj atlija — konjanik aferim — bravo, vrlo dobro ahar — konjušnica adžamija — neiskusan, nevešt adžija — v.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
„A da beše tagaj tuj, reče Petrakija, — ća’ s ono sikirče da ga utepam!“ — Eh, eh, adžamija, pa ludo... — Vide li, Jevdo, što ni s napraji odi naš varoš?! — Leleee! — huče Jevda.
Što, bre? — zapitao bi tada čorbadži-Zamfir digavši svoje guste obrve čak pod fes. — Ešeksene! Kude se je žensko, adžamija, em devojčence, ete, davalo na nauke?!... Otkud vi pa taj adet i taj pamet?... Što? Što, bre?...
A ti — ih što si brljiva! Mlado, ludo, adžamija, — ti iskaš da staneš esnafska žena!... Ti da ga zab’raviš!... On si je čovek siroma... fukara!
!... Pa ti se, mori, u pare ne razbiraš; ne znavaš što je poviše: dva groša eli milanče!? Eh, adžamija što je — pa ludo!... Ti mirišeš na jorganski pamuk, — zar ti će pa da si za ćepenak, esnafska žena ti li će da si?!
— dira ga Zamfir. — Neje ništo lošo... Teke... zborim si... za teb’ neće da valja!... Zašto ti si jošte adžamija, prajiš si keif s usta, a drugi sluša, pa misli, istina je... Slušaju čiraci, pa neje red za esnaf-čoveka.
— prokletstvo argatka — radnica arč — trošak asker — vojnik asli — sasvim atlas — vrsta svile ausgang — izlaz adžamija — mlad, neiskusan aškoljs’n — bravo!