Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
BOSTAN Melone (cucumіѕ melo). Bostan. 1. Waѕѕermelone. Lubenica; pipun. U okolini Đevđelije l. ne sme izostati sa badnjidanske sofre (SEZ, 40, 82). Ta l.
U narodnoj medicini g., naročito sa badnjidanske večere, važi kao lek od rana (SEZ, 40, 80; 83). Belo g. u snu znači suze, a crno znači vesele (ZNŽOJS, 7, 1902, 385).
). Prilikom prvog oranja zaore se u njivu polovina k. kolača (SEZ, 17, 15); kad se k. seje, u prvi odžak zakopa se malo badnjidanske večere (SEZ, 14, 86). Tri dana pred Đurđevdan ne valja sejati k. (»jer će da ga jede mnogo crv«, SEZ, 7, 107).
U sredini badnjidanske pogače pokatkad se meće r. (ZNŽOJS, 18, 60). R. se upotrebljuje kao lek od nesvestice (oblozi od lišća, GZM, 4, 166).
S. igra dosta važnu ulogu u narodnoj medicini. Naročito su spasonosne s. koje su ostale od badnjidanske večere (SEZ, 40, 81; 83). S.
Palamida (cіrѕіum arvenѕe). U pšeničnim njivama sa p. (koja je štetan korov) zakopava se na prvi dan Božića pasulj od badnjidanske večere, i tom prilikom se govori: »Kad nikne ovaj gra, t̓g da nikne palamida« (SEZ, 70, 1958, 349, Leskovačka Morava).