Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
je posmatrao kako pešaci onoga puka, što je gonio, razdragani a ćutljivi, sprovode jednu potpuno novu neprijateljsku bateriju koju su zatekli i zgodno iznenadili u samom pokretu.
Čekao je da bude vraćen u bateriju pa je verovao da će svoju opasnu odluku odložiti za docnije. Ali, dok je on. sa durbinom na očima rasejano osmatrao
sigurnoj smrti, uveren da novim opasnostima nema kraja, Hristić je odlučno i ogorčeno odbacio pomisao da se vrati u bateriju. Kuća — bila je njegova jedina, bolna i rajska misao.
Ja ocenim i za tren oka nema vam onde ni mrava, sve stoji „glat!“ Jednom sam zarobio celu konjičku bateriju, pa sve novi kamuti i sedla, cakle se. A ja one njihove konje u pozadinu, a njihovu rođenu bateriju okrenem protiv njih.
A ja one njihove konje u pozadinu, a njihovu rođenu bateriju okrenem protiv njih. Samo da mi noga preće, časti mi, volim ja da sam tamo nego ovako da smrdim“.
— očevici iz pešadije gadno optužuju, da se istraga protiv njega strogo povela i da je potrebno što pre da se vrati u bateriju i onu sramotu opere.
VI. One noći kad je Jurišić bez ičijeg znanja, u nekom pustahiskom nastupu, napustio vojnike i bateriju i front i sve poslao do đavola pa na konju pojurio negde ka Solunu, odakle je, pošto je već bio izmakao punih trideset
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Druga granata zasu bateriju zemljom i gelerima. Ležeći potrbuške, Marko se odiže na ruke i pogleda lijevo-desno oko sebe. — Jesmo li svi čitavi, a?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— E, idi u drugu bateriju, eno tamo! — i pokaza mi rukom u pravcu nekih šupa, ispod kojih su zjapile topovske cevi. Moje su cipele tupo
Tada ćete primiti nova naređenja. Jeste li razumeli?... Na svoja mesta! Kroz bateriju se proneo glas da ćemo večeras krenuti, jer su posilni pričali kako je naređeno da njihovi oficiri moraju večeras biti
Pred selom Koceljevom rekoše nam da ćemo sada naići na jednu zarobljenu austrijsku bateriju. Zaboravismo na umor. Baterija je bila zaustavljena na putu i Austrijanci su baš tada hranili konje.
— Nema za nas hleba — veli Tanasije dodajući konopce. — Prošli su oni kroz sto ruku. Kada pređosmo bateriju, vojnici veselo razgovaraju.
Ubledeli i paćenička izgleda, zastali su sa strane puta da propuste bateriju. Vojnici našli svoje poznanike i u prolazu čuh jednoga ranjenika gde veli: — Vala, ako se ko od onih vrati Franji, neka
— Živeo, živeo, živeo! — Kapetane — okrete se komandant komandiru — okrenite bateriju nalevo-krug i krenite u pravcu Jastrepca, gde ćete ući u sastav diviziona.
Šta ćeš... posao je posao! — i Milan ode u svoju bateriju. Vojnici na maršu razgovaraju o kući, o selu. O ratu najmanje govore.
Težak miris bezdimnog baruta štipa za grlo, a gust oblak prašine obavio bateriju, te sunce škilji... — Prekinite paljbu, pobiste naše! — izlete iz kukuruza jedan pešak. — Ura, ura!
Na suprotnoj obali zapregoše odmah bateriju i kretoše za streljačkim strojem, koji se beše izgubio među visokim kukuruzima.
Iako su sa sumnjom pratili ceo današnji rad, vojnici poslušno zapregoše bateriju i lagano priđosmo mostu... Inženjerci su pripremali poslednji raspon.
Rastureni čamci plivaju... U bateriju utrča, bez bluze i sav mokar, potporučnik Aleksandar i pade umoran pored topa... Napregnutih nerava i mišića, vojnici
I on nam isprekidano, pod uticajem straha, ispriča: — Naređeno mi je da na obalu prenesem municiju za četvrtu bateriju. Predao sam municiju i hteo da se vratim.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Gledaju oko sebe sa velikom opreznošću.) TANASKO: Otišli su, goskapetane! MANOJLO: Daj mi vamo tu bateriju i sekciju! Zauzmi položaj iza one bandere! (Tanasko staje iza bandere i osmatra, s puškom na gotovs.
(Tanasko staje iza bandere i osmatra, s puškom na gotovs. Manojlo razvija kartu, pokušava da upali bateriju, ali mu ne uspeva.) MANOJLO: Zapiši da se trebuju baterije! TANASKO: A gde das trebuju, goskapetane?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A komandant moj, strog, strašan, ne zna za dušu: „Stevane, nosite ovo u prvu bateriju; Stevane, ovo, u divizion; Stevane, eno vam jedanaestog puka, vidite li onaj greben onde, što pre tamo i natrag.
A sutradan, rano, pozva me komandant: — Narednik Stevane! — Izvol’te, gospodine pukovniče. — Marš u drugu bateriju. Znao sam šta to znači: baterijski osmatrač.
Kriv sam ti, brate, što sam mlađi od nekoga. Pa onda udarim u kas pravo drumom u drugu bateriju. — To si ti, valjda pomislio u sebi, Stevane? — Nije, časti mi, nego sam baš glasno kazao i čuo je komandant.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Turska artiljerija jednako se kretala: vidiš tek jednu bateriju gde dojuri na kakvo mesto, stane, ospe koncentrisanu vatru na kakvu našu bateriju ili kolonu, pa za po časa opet
jednako se kretala: vidiš tek jednu bateriju gde dojuri na kakvo mesto, stane, ospe koncentrisanu vatru na kakvu našu bateriju ili kolonu, pa za po časa opet napusti to mesto, savije u levo, u desno ili napred, pa opet otvori vatru na naše.
Turski kuršumi doletali su čak amo i opet nam rane nekoliko konja. Bile su i turske granate ovu bateriju, ali su preturale; turski topovi skoro isključivo bili su samo ovu bateriju.
Bile su i turske granate ovu bateriju, ali su preturale; turski topovi skoro isključivo bili su samo ovu bateriju. Odatle, ostavljajući za sobom polje borbe, Černjajev okrene preko Rujevice u Aleksinac a mi za njime.
lanac primakao joj se s fronta na 500—600 koraka, a kosom kroz šumu provlači se brzo drugi turski lanac da obiđe bateriju i preseče joj odstupnicu. Položaj baterije bio je pogibeljan.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Bog bi znao šta ovi artiljerci gađaju po noći. Sa jednoga uzvišenja ugledasmo i jednu našu bateriju. Blizu smo položaja. Ali nismo ni stigli do njega, a stiže naređenje da se stane. No, hvala bogu!
Bilo nam je nerazumljivo zašto su onda Bugari napustili bateriju, i odstupili za jedno šezdeset metara... Ne znam. — Sigurno je u mraku naletela na njih neka naša grupa vojnika, pa su
U rovovima su ostali samo dežurni. Ostali su spavali. Telefonom sam zatražio četvrtu brdsku bateriju, koja se nalazila oko četiri stotine metara pozadi pešaka. — O, „mister“ — javlja se otuda komandir. — Odakle govoriš?
Sad će poći. Budite pripravni. — Budite bez brige — veli ravnodušnim glasom komandir baterije. Zamislio sam tada bateriju... Umorni vojnici sede pored topova i dremaju. Komandir je u zemunici pored telefona i pije kavu.
— Gde ode? — zapita Dragiša. — Ode da izvesti telefonom haubičku bateriju da otvori paljbu — reče Vojin. — Je li, boga ti, kako ti izgleda, hoće li biti šta ovde? — Priprema se uveliko.
— ustuknu Dragiša. — Kako? — Preko dana vršio je reglažno gađanje, pomoću aeroplana. Tukao je jednu poljsku bugarsku bateriju... Izviđači iz aeroplana izvestili su da je pronašao neprijateljske topove, i zapalio im jednu karu.
Čuje se rzanje konja i nazire senka stražara koji drema. Sa podnožja Katunca skrenuli smo udesno, ka selu Donji Požar. Bateriju ćemo sačekati, ili je zateći tu, negde na putu. Pri odblesku munje izgledalo mi kao da vidim neke ljude.
Na putu nas je sačekao komandant diviziona, pod čiju komandu potpada sada peta baterija. Komandant je zaustavio bateriju usred bukove šume. — Ostaćete ovde potpuno sakriveni... — Kako ću dejstvovati iz šume? — pitao je kapetan Lazar.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pazite, ovde je most! — skrenu mi pažnju starac. Zaustavio sam bateriju, da vidim može li se proći. Čujem gde vozari viču pozadi „Stoj“ — da ne bi naleteli jedni na druge. Sjahao sam.
Bilo je nešto nerazdvojno, neizbežno, što je možda i sudbinom opredeljeno. A sada, za ovu bateriju ne vezuje me ništa. Ja sam ordonans oficir. Saopštio sam naređenje i bio sam slobodan da se vratim. Ostao sam.
Komandir se naže prema meni. — Pred portom nas dvojica zaustavićemo konje, da propustimo bateriju. — Razumem! — odgovorio sam tiho. Odgovor je dejstvovao sugestivno na mene. Tako valjda mora biti.
U jednome momentu je naša artiljerija uspela da ih otera, ali malo posle vratiše se nanovo, tražeći baš tu bateriju koja ih je gađala. Posle podne Kralj se oprosti od oficira i odjaha do druma, gde je čekao automobil.
Ulazeći u bivak, natrapaju baš na komandanta diviziona... A ti znaš njega... On je u stanju da digne na noge celu bateriju za neki mali kaišić, a tek zamisli sad... U pitanju je bio konj!... Pozvao je odmah sva tri komandira.
Onda nam naredi da se vratimo u bateriju i da se raspitamo. Podnarednik konjušar bio je Svetozar... Onaj beli. Zovnem ga i pitam jesu li svi konji na licu.
kako ono... i da će on meni da oduzme bateriju. Ispadoh ti ja najgori čovek!... Naravno, on je govorio s razlogom, bio sam kriv, priznajem, te nisam ni pokušavao da
Ali zato, kada sam se vratio u bateriju potražio sam prvo Svetozara. Ti znaš... ja nikada nisam udario vojnika. Ali tada sam svu ljutnju i bes, koji se skupljao
Ugledah baš i njihovu bateriju. Dohvatim slušalicu i zatražim odobrenje od komandanta diviziona za paljbu, kako bih zaštitio naše pešake.
Neka nas sreća posluži, hvala Bogu! — i komandir se prekrsti — te izvedosmo čitavu bateriju iz toga pakla. Jedva se dočepasmo druma i pođosmo žurno. Odstupali smo preko Babušnice, sve do Bele Palanke.
— Bilo je to dvadeset četvrtog oktobra... A zbilja, sada mi to pade na pamet... Ovaj je datum za petu bateriju fatalan. Sećaš li se prošle godine, kada nas nađe haubička baterija, pa pobi ljude, udari u top... karu. Sećaš se?...
“ Baš tada javiše pešaci da se Bugari spremaju za juriš. Dohvatim slušalicu da pozovem bateriju... Nema veze... Sa mnom je bio podnarednik Žika. Rekoh mu da odmah potrči niz liniju i vidi gde je prekid.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Lazare, brzo u pećinu dok ostali nisu stigli. Nosiš li bateriju? Mačak izvadi iz njedara električnu lampu i svečano je podiže uvis. — Evo je! Nov je novcat umetak u njoj.
— A zašto ne bih ja? — pobuni se Jovanče. — Ja sam pronašao pećinu, pravo je da ja pođem prvi. A ja sam i bateriju donio — prijekorno napomenu Mačak. Protiv tako jakih razloga Jovanče nije mogao ničim istupiti.