Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Tak'i mi se rađali! — uzviknu veselo Mićan i pruži mi punu čašu bašice. — Sama prva kap! De-de, dalje pričaj. — E, ljudi moji, nit je ta'kije' nišandžijâ kad bilo, a kakav je zeman nastô
— ču se neko iza kace. Simeun pogleda poprijeko u mrak, izvrnu čašu bašice, pa nastavi: — Kad sam uzjô 'ata i izašô na Kozijerac, bilo se podobro odjutrilo.
— De-de, Simeune; što si stao? Pri povijedaj, da vidimo, šta će biti — veli Mićan i pruži mu opet punu čašu bašice. — Kad se malo odmori' na 'noj strani pod Medenjakom i privati' kruva, — nastavi Simeun — uzja' jope' na dorina kô na
'Ajdemo, Simeune! Odoše i odniješe pun ardović bašice. Simeun posrće i krupno uzdiše: — O, majko moja! O, sveti moj oče, ne mereš da spavaš. Razbio ti se san.