Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
ka sudiji, rekavši njemu da čeka, Bakonja se skloni u kut, te slušaše nastavak Krstova pričanja: — Iskopâ me iz temelja, bezdušnik!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nesrećnik. Aćim zasuzi. — Imaš li još nešto da kažeš? — oštro upita. Tražiće imanje. Svađa je samo izgovor. Bezdušnik. Odavno si ti pojeo svoj deo. Ja sam ovo zaradio. Ništa ti ne dam! Đorđe preturi bokal sa vinom.
Tu, u večitom mraku, u kaci punoj pšenice, mirno borave njegovi dukati. Obe ruke do lakata pobo je u pšenicu. Aćim je bezdušnik i zverka, a ja sam ni u šta utraćio život, šaputao je i urivao pesnice u pšenicu, glasno udišući njen miris i miris
Na praznine radila. Morala sam. Kad je na Božić odlazio od nas, zaželela sam Vukašinu da pogine na putu. Zato što je bezdušnik, Hriste, sine božji. Neka Aćim i moja majka ispaštaju svoje grehe. Nisam kriva... Suzâ nije bilo.
Sin Tole Dačića. Prezime je kapa. Ništa. Sam će dušom da oseti ko mu je otac. Valjda neće biti bezdušnik.. ...Simkinom ranom mili vijavica iz mraka u jabučaru. Teče njome lako, kao krv iz nje.
Mir i mrak. Ja sam ti sada reka što je presušila. Suvih, rundavih obala, a na dnu se crne obluci. Ala si ti, bože, bezdušnik. Trebalo bi te sto i jednu godinu zatvoriti u Gurgusovačku tamnicu.