Sremac, Stevan - PROZA
A on opustio ruke među kolena, ćuti i gleda besvesno. Ne zna još kakva je, nije je još okusio, ali sluti da nije ništa dobro, a zna izvesno da se sve to njegove kože tiče;
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Oh dosta, dosta! ... — Kao i sebi i njemu poče besvesno šaputati Cveta, onako poklopljena, zgurena, stiskajući prsa i gušeći se od suza i navrelih osećaja.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
sasvim upali među vilice, jabučice iskočile, oči se uvukle daleko unutra u svoje stanište, pa gledaju otud strašno, besvesno; usne samo ponekad zadrhću, trgnu se i opet se skupe, pripiju se... Gle, dečko prolazi sokakom...
Stanković, Borisav - JOVČA
Izbezumljen): Ne to, bre!... (Gotovo besvesno): Lažeš ti! (Hvata se za tu mogućnost, kao poslednju nadu, ponavlja): Lažeš, lažeš!
Pogledima se dogovore i izlaze snebivajući se, kao ubijeni, pored Jovče koji besvesno gleda za njima. Svirači se izvlače preplašeni, pogureni. Svi silaze. Daju znak i sviračima dole te se pridružuju mučke.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I dok su joj se devičanske grudi talasale u onom nemiru, ona je besvesno, zajedno s cvećem i snegovima, pozdravljala ovaj slobodni, široki, radosni život.
A Mitar je besvesno prišao ovom stolu, i kad je doktor sa lica ženinog belu jednu maramu skinuo, zagledao se u njeno izmučeno lice i
Vojnici su nosili zrna za punjenje i držali ih besvesno u rukama, ne znajući šta će s njima. Gavrilović je uzimao zrna od tako zbunjenih ljudi i sam punio.
— Molim Vas, da objasnim, gospodine pukovniče! — Šta imaš da objasniš, kučko jedna! Ja pogledah besvesno u sve, koji besmo tu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
On sada, kada se dohvatio kraja, jednako misli na svoj mirni komšiluk i besvesno ide za majkom. Žena redom obilazi sve poznate gazde koji trebaju radnika; prošla je mimo crkvu i došla na kraj varoši.
A ona se pušta i besvesno za njim ide. Oseća slast i uživa, kao što sve uokolo upokojeno uživa u šapatljivoj noći lenoga, raspasanoga leta...
I dok joj se majka Stana i zaručnik Marko odmaraju, ona ne diže očiju sa obasjane pučine, i besvesno kupi u se svetlost, i zelenilo, i šarenilo boja novoga sveta, i nagli utisci čisto se odbleskuju kao da je tek sada
Što?! Ja sam se svome bogu pomolio i svecu odužio... Brige me za njih!...Daleko im kuća!... — I besvesno dalje igra, i čini mu se igrao bi tako tri dana i tri noći, kad ga slast vina, devojčin miris i sunce do u dušu prožiga
Curicu obli laka rumen stida i, zahvaljujući, osmehnu se na nj. Njen glas zamami ga, pa besvesno pokaza joj kretom glave da pođe za njim. Curica posluša.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
zajektala se kao nad mrtvim, uhvatila se za njega kao za zemlju, pa mu Nešto nerazgovetno šapće, bogorada i preklinje, besvesno već rešena da ga ne ispusti iz šaka, da ga otme ne samo od silnih Turaka no i od samoga đavola.
Krakov, Stanislav - KRILA
— Držite... — A gde ću ja sada. — pitao je besvesno Duško. — Izvestite komandanta puka. I dok četiri ordonansa poneše na razapetom šinjelu mrtvo telo, duško sa stvarima
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
oseti blizinu smrti, a to saznanje nadjača sve ono što je misaono u njemu, zagluši čula, pomrači svest i onda se juri besvesno... To sam ja sve preživeo. Bio sam sad u sigurnome zaklonu...
Sručismo se sa nekog bedema i padosmo na gomilu mrtvih vojnika. Smrad da uguši. Gotovo besvesno batrgam po onim mrtvim. Hoću da povraćam... Muka mi. „Vuci me!“ — doviknuh jednome vojniku.
— Koliko je daleko?... Grr-u-u! Dohvatio sam se besvesno za sto i malo podskočio. Srce mi je snažno udaralo. Ali najednom sam se zastideo.
Bojić, Milutin - PESME
I jedne noći ču se duh Poznanja. Pod oblacima u magli i prahu Zablesnu požar, i s krkljanjem bljunu Vaskrsla snaga i besvesno grunu — Jer u toj stravi vekovi se klahu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Ostavi me, bre!... — plakala je ona i dalje ludo, besvesno, sa rukama pod pazuhama išla i naricala, plakala: — Kuku, kuku, sine! Kuku, čedo! Kuku, mrtvo dete moje!
Petrović, Rastko - PESME
Izbljuvah celu prošlost po podu svoje sobe, Ruke mi behu krvave kojima je nisam ubio, Ječao sam tada besvesno nad tragom svoje rugobe: Dovukao sam se do albuma, tu našao njen lik i ljubio, Svaki drugi bi se za to na mestu mome
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I Zoni dođe nešto teško. Naslonila se na Genu, drugaricu svoju, pa se izgubila. Gleda besvesno po onom šarenilu koje promiče ispred nje, sluša svirku, trupkanje kondurica po kaldrmi i sluša pesmu, čuje srebrni