Upotreba reči biti u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

česti crteži iz prošlog ustanka — dosada su svi već upropašćeni; sâm sam tome uzrok, a između njih moralo je i lepih biti. Ja se još nekolicine tih škica sećam. Među ostalima beše jedna o padu Sentomaša: Beše noć. Plamen je po nebu lizao.

Više je puta povtoravao da se u nuždi i bedi na vas obratimo... Ali to neće biti nužno!... Ne, gospodine, izvor je suza naših dubok, tuga golema, bol neizmeran...

se s visokih gora, sa plodnih ravnica useve upropaste, a trošan temelj jadnih koliba u svome besnilu raznesu, onda će biti jevtina nadnica, onda će bedan seljak gologlav stajati na vratima čaršilije, moliće za milost, za jedno parče hleba, a

A moja bolesna devojka uzdrhtalim glasom reče: — Opet će biti — gladi. Sirota!... Posle se lagano izdiže, i mirno, onim mekanim glasom pripovedaše tužnu pripovetku nesrećnoga

Otac mu nuđaše za uslugu dva grošića: „Uzmi, majstore, neće biti pravo badava da gaziš blato“. „Ljudi smo“, reče majstor, „danas sam učinio ja tebi, sutra ćeš ti meni...

„Maro“, veli, „treba porciju platiti“. Tetka mu kaže da nema, pa makar joj kuću prodali. „To neće biti“, hrabri je čiča Marko, „dok sam ja živ! Ne!...

On me posmatraše malo poduže, pa onda mi, oborivši oči dole, tiho progovori: „Ti ćeš zato opet biti najlepša devojka u kolu“. „Ne mogu, Aleksa, ja ne mogu!“ On onda reče: „Pa neću ni ja ići u kolo!“ Reče i ode...

“ Čiča Marko me milostivo pogladi po glavi, ali me ne umede ni jednom rečenicom utešiti. A može li za ovako siroče i biti utehe? Kapelan protin ne beše toga dana kod kuće pa je zato sâm prota došao da je sahrani.

odgovara: „Znaš, Grlice, prodali smo jednom Čivutinu naš vinograd, pa idem tamo da uzmem nešto malo hrane, a, ako može biti, i novaca. Vidiš kakvo je vreme: ne zna čovek šta nosi dan, šta li noć“. „Al’ zašto ideš svakad u po noći?

nežno po uvelome licu milujući, tešio: „Počivaj ti, Grlice, i umiri se: neće proći ni dva sata, a ja ću opet kod tebe biti... da ne budeš sama, nikad više da ne budeš bez mene!

Užasna vremena, gde se dijamant za krpu prodaje!... Gde se parče okorela hleba životom kupuje!... „Ovo će ti biti dosta“, dodade tužnim glasom, „da do Beograda dospeš; a kad ja prebolim i kad me puste iz tavnice, i ja ću za tobom...

Čiča Marko zatvoren! Moj ranjeni ljubavnik u teškome gvožđu!... Šta će biti od njih?... Šta li od mene, ostavljene jadnice?... Tako sam razmišljala, ali šta pomaže misao ostavljenome siročetu?

Obradović, Dositej - BASNE

Zašto da sam gdi nibud prebivati s t o b o m izabrao, to ne bi moglo biti razvje u samo jednom mestu, selu ili gradu, a spriopštava|jući ti ovu knjižicu, svudću s t o b o m biti i gdi god ona

to ne bi moglo biti razvje u samo jednom mestu, selu ili gradu, a spriopštava|jući ti ovu knjižicu, svudću s t o b o m biti i gdi god ona dospe i dođe, tu ću se s t o b o m drugoljubno razgovarati, i što dobro budem znao dragovoljno kazivaću t

p r e d r a g a j u n o s t e, pridajem, soveršeno uveren da će nj e m u zato ovo spisanije toliko milo i blagoprijatno biti koliko da je nj e g o v o m slavnom imenu posvešteno.

Misleći dakle i na svaku ruku razmišljavajući u tako bednim opstojatelstvam šta će od njega pajposle biti, dođe mu na pamet da često, ovde na zemlji, ono što sila i snaga ne može, majstorija i hitrost učini.

je našem kurjaku, koji zlobi na lisca ne zato što on krade i tuđe otima, nego što I njega krađe svoje učasnikom biti ne udostojava.

dozvoljavajući drugima da izaberu šta se kome ljubi, pridodajući da će on s kojim mu drago talom što ostane zadovoljan biti. „Je li, to li se zove pametno deliti? Počekaj malo, da te naučim pameti!

mogući imati, ono što zna čini mu se da je to sve što se može znati; zato što je sebi jednom zavrtio u glavu, ako će biti i krivo i nedostatočno, hoće da tako ostane.

Da ga razdele na polak? Svaki, esapeći po praznini trduha svom, vidi uda će mu polak malo biti; svak bi rad sve imati. Počnu se dakle oko njega čupati i derati, dok oba iznemognu i u nesvest padnu.

opštestva žitije: evo što sastavlja njegovu pravu hrabrost i junaštvo, i bez toga ili je u rabstvu ili će s vremenom biti. Bog i natura tako su odredili: kako čovek skotom, tako i razuman nerazumnim da vlada i upravlja.

osveta — koliku su vitešku i srodnu krov prolile, koja bi dužna bila samom otečestvu i opštej slobodi posvećena biti!

Niti su pre bili, niti će do posletka biti. No oni vele: kakva je to pravda da im Rusi i Nemci otimlju ono što su oni od drugih oteli?

i Turčin, ko ima čelovečesko u prsima srce, on će svaki dan k nebu pogledati i reći: bog će dati što će bolje biti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Poješće ti konje do potkovica! Poješće ti jezik, srce, krila, kandže, perje, i ostalo salo! I sve će joj, alo, biti malo! Još bi trista stotina takvih ala u ovu alu nad alama stalo!

spokojni, čude nam se zašto se zaboga plašite, kažu nam da to nipokoju cenu, kažu da to neće, da ne sme, da ne može biti! Kažu nama, koji znamo da je već bilo.

Doći će hladno vreme snega i dima, kad će ti đavo biti bog, gavran pobratim, a guja posestrima, dok ti urasta krilo, a raste rog.

Možda je ovo bunar? Kakav bunar! Málo je ovo da bi bilo bunar! U najboljem slučaju, moglo bi biti ćup! Kako je prostrano, moglo bi biti i cev! Zna li iko da kaže šta je ovo? Šta je da je, pučina sigurno nije!

Kakav bunar! Málo je ovo da bi bilo bunar! U najboljem slučaju, moglo bi biti ćup! Kako je prostrano, moglo bi biti i cev! Zna li iko da kaže šta je ovo? Šta je da je, pučina sigurno nije! Dao bih glavu da je ovo zemunica!

A danas pitam kolko košta zelje! Nema mesa, a neće biti ni zelja, ni žiške u peći, ni petlje na igli! A dolazi duga i jaka zima!

Je li jelen i u kavezu jelen? Može li lav biti lav bez savane, u kojoj, kroz povetarac i pelen, prati kretanje svoje žive hrane? Zar je ova sita lenština lav?

Zar ovde orao razume samo „iš“? Liči li ovde hijena na hijenu? pitam, i tu je pitanjima kraj! Vredi li biti spasen po tu cenu? Vredi li po tu cenu ući u raj?

PRASKOZORJE NA JELOVOJ GORI Krov kukuriče, grakće hrast, guče bukva u kojoj će do podne biti ponoć, uskoro svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo

Šta će tek biti s nama? JESENjI KRSTOVDAN I pre nego što se - maglama, kišama, injem, slanom i mrazem - najavi zima, sve se sa polja

ZELEMBAĆ Odakle je taj zelembać ovde došao? Da taj zelembać nije neka vest? Ako je ta vest morala biti zelena, zašto mi nije poslata kao kukurek? Zašto je morala imati šape gmizavca, a ne lišće, ko leska ili brest?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

jedno za drugim riknuo, i odma tu se zaustave i nasele, uverivši se po tome rikanju da tu mora dobra i plodna zemlja biti. Druga plemena, koja su imala zavet da se onde stane gde nađu pčele u grmu, otišla su u Mačvu.

Već sad idite i čuvajte narod i uklanjajte ga u planini da se ne porobi, a moja će briga biti za vas’ — i dade mi sto dukata.” „Taj isti dan zovne me Mihaljević na večeru, s kojim sam se poznavao i dobro živio.

služiti i popine i igumanove konje sedlati i rasedlavati, opet je svaki rado snosio, koji je želio što naučiti i popa biti, za čim je onda svaki težio, jerbo u Srbiji nije onda bilo drugoga gospodstva, krome biti knez, pop ili kaluđer, a i

je želio što naučiti i popa biti, za čim je onda svaki težio, jerbo u Srbiji nije onda bilo drugoga gospodstva, krome biti knez, pop ili kaluđer, a i pandur imao je neko malo odličije.

Zaista morao sam vrlo mlad biti, jer kad su me hteli popiti, vrlo sam se bio uplašio, a osobito kad su me za vrat u̓vatili i oltaru poveli, jer onaj

” i meni se onda učinilo da ću svet da promenim. No posle vidim kako je to lepo biti popa. Kad sam vam kazao kratko vladičino slovo, da vam kažem kako me i otac savetovao: „Sine, — rekne mi on kad sam

sam prvi put u moju nuriju polazio, — ti si jošt mlad i ne znaš kakav je svet, ti si vrlo mlad i nigde gotovo nećeš biti u društvu tvoji̓ parnjaka u godinama, nego ćeš sve dolaziti među starije ljude.

Ako počneš tako mlad druge da učiš pameti i mudrosti, onda ti nigda mudar biti nećeš. Kad govoriš štogod, svi će slušati, ali nemoj ti sebi da uvrtiš u glavu da oni tebe zato slušaju što ti

mom primeru, sledujte toj čaši moga oca, ne samo u piću nego i u svima drugim strastima i naklonostima, pa ćete biti srećni. Vaše reči, vaša delanja, naklonosti i uživanja upravljajte svagda prema vremenu i prema godinama vašeg života.

ti nećeš da ostaneš u našega cara službi, pak ćeš skoro kapetanom vanžirati, a zakleo si se da ćeš našem caru veran biti?

” Moj otac odgovori: „Istina je, da sam se zakleo da ću mu biti veran i protiv Turčina sa slobodu očevine moje vojevati, i poznato vam je da ja moje zakletve ne prestupam niti cara

— To, istina, nije bilo novo, to je može biti jošte od Kosova ostalo, a može biti da su bivale skupštine jošte i za vreme naši̓ careva.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Nego da se mi okanimo te đavolske roge! Bolje će biti da vidimo šta radi naš gazda Raka. Prošlo je već dva-tri dana kako je osecana ona potra.

— To je već i suviše. — Nije vajde, Đuro, ja ti kažem, prihvati Spasoje. — Nego hajde da mi njega izdevetamo... to će biti bolje. A da ga tužiš, nije vajde, niti on mari što, pa će posle još gore...

to — reče Sima — samo ne dao tebi bog da ti moje dete ovako istučeš, potražio bih ja tu tvoju vlast da pitam sme li to biti! — Ja ne zovem nikoga da se meša u moj zvanični posao. To nije komesijalno...

»Hm! hm!« govori Raka da su Đura i Spasoje rahat mogli čuti: »Reče da će biti njih dva u mehani... Aja! Ne verujem ja — đavo je to! Htede me jutros motikom. Ali svejedno...

— Ne znam, bogami, gazda-Rako — stade opet Sima oklevati i slegati ramenima. — Šta ja znam, može biti da ti je to i vlast naturila. — Ama molim te kao brata skini, platiću ti! — Znam, znam...

A ovaj kapetan jok! U njega su poslepodne, osobito leti, prozori otvoreni, na stolu mora biti cveća; zimi kadi se izmirnom ili šećerom... milina ti ući.

— Ama ti ništa, Đuko, ne ruča, vere mi — reći će jedan od njih. — Ja, bogme, ne može bolje biti... Alal vam vera i vašem dočeku! Vi osvetlaste obraz danas, beli! — uze ih hvaliti Đuko i potapka obojicu po ramenu.

— A znate li vi — poče pandur veoma poverljivo i čisto šapćući da ih uverava — da to izgleda kao neki mit?... Vi može biti to i ne pomišljate, ama opet nekako izlazi nalik.

— Ono, istina, tako je, ali šta ćemo — kad to nekako neće biti u redu? — I pošto se malo promisli dodade: — Tek, opet, vi možete da ne izgleda ki kao mit, niti da, opet, ode onako

— Spremite vi njemu nešto, nek ponese deci... — uči ih Đuko čisto šapćući... — To će biti najbolje! — Jes, bogami, pravo veliš! Nego kao šta bi? — Hm, hm, šta bi? — promišlja, božem Đuko...

Da je nešto za decu onako lepo... — Da spremimo jedno prasence malo? — A jok! To neće biti u redu... A i da je — on prasaca sad ima. Tu baš pre neki dan oprasila mu se krmača. — A bi li valjalo jedno jarence?

— Dobro je, gospodine, dobro! — odgovara Đuko smešeći se. — Samo je moglo još i bolje biti. Šteta je što je ona rđa otkrnji, a svud bih je mogao dati po tri talira. — A pošto prođe ovako? — Jedva po dukat.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I danas mi srce zaigra kad vidim kako se mladež baca kamena s ramena, rve i skače... Nekad je, zaista, to moralo lepo biti, jer se omladina crnobarska samo tim i takvim igrama igrala...

Jednom reči: hteo je pošto-poto da se saživi sa Crnobarcima. Ali, kao da od svega toga ne može biti ništa. Ljudi ostaše hladni prema njemu. Bilo je nešto u onom prijatnom licu što je neprijatao dirnulo ljude.

I te popine reči odbiše ljude od Kruške... Premišljao je Kruška i dan i noć šta to može biti. Koji je taj što njegov plan remeti?... Ali nije mogao ništa saznati... Sumnjao je na pop-Miloja, ali nije bio siguran...

— Da ko ne podgovara ovi narod? — Pa, šta drugo i može biti!... — A ko je taj? — Onaj prema kome si ti najčovečniji. Ti guju na srcu gajiš! — Pop? — On. — I kmet? — I on!...

Ovdje treba Mujo iz Bogatića, a jok ja! — Ti si dobar čovek, efendija! Ama ja bih rekao da treba biti malo oštriji. — Pa, kako ću! — stade se Turčin prenemagati. — Ja bih prvo popu podviknuo!...

Pred očima mu stojaše sjajna budućnost. Družiće se sa prvim begovima... Neće biti Turčina koji neće znati ime njegovo. Nijedan proći neće, a da za njera ne zapita. Prolaziće begovi... paše...

I uskipe mu bujna mlađana krv... — Nije dever! — riknu on. — Nije dever nego pogani dželat!... To ću ja tebi biti!... — Odsecaću komade mesa sa tela tvoga, pa ih onako žive jesti!... Da si najveća sila, meni nisi ništa!....

bilo mu je tako pravo kao da je učinio kakvo dobro delo... Jelica!... Ta lepa devojka!... I ona će biti njegova!... Što je bilo pa putu, on je sklonio; a Crna Bara boljeg od njega nema!...

— šaputaše mu jedan glas. On ce trže. Zaista, tako je. Ako on ubije Lazara, ubiće i njega. I onda, Jelica opet neće biti njegova. To ga zaprepasti i gotovo pokoleba... Zar da se odrekne Jelice? Pa kako će proživeti one dane do smrti?...

— senu mu kroz glavu. — Jest, u goru!... I kad tamo budem, onda se ne sme niko taknuti Jelice!... Ona samo može moja biti!... — A otac, a majka?... On pogleda. Vrata na kući otvorena. Jasni plamen osvetlio im lica, smeju se i razgovaraju.

Sladak je život u domu tvome!... Slatka je ruka materina; blagi su ukori staroga babe!... Hodi k nama! Sve će biti što ti duša zaželi. Dovešćemo mi tebi i Jelicu!... Tek tada ćeš osetiti kako je topla ljubav njezina...

Lazar i on ne mogu živeti pod nebom, jedan mora biti mrtav! On se reši u goru, ali najpre da ubije Lazara... I, čudnovato! Od toga časa on beše drugi čovek.

Dučić, Jovan - PESME

Kako li je srećna duša koja znade Biti svet za sebe, kô zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude mirijade.

Pomreće noćas širom vrti, Dvoredi sjajnih suncokreta, Ali će biti u toj smrti Sva žarka sunca ovog sveta. SETA I davno trag ljudi kud nesta, Još širom po poljima plinu — Sav gorki

I reč što nikad ne zanemi, I večno budna božja struna. A kao pesnik, ti ćeš biti Stranac u svetu i u gori: Od osama se što ushiti, Od hladnih zvezda što sagori.

POVRATAK Kad moj prah, Tvorče, mirno pređe U grumen gline užežene, Tad neće više biti međe Između tebe i izmeđ mene.

I postajući bezobličan, Na povratku svom starom putu — Tebi ću biti opet sličan, I prvom danu i minutu. Noseć u šaci pregršt sunca, U zenicama neba komad, Sići će najzad sa vrhunca

PESMA Prenuće se opet moja duša setna... Možda zračak sunca, najmanji šum gore, Dosta će joj biti pa da bude sretna, I da se razlije zvučna, kao more.

I to zvučno srce kada jednom zaspe, Svoj bol otkucavši silnim ritmom svega, Neće biti strašnog prestanka za njega: U zvuk i u svetlost sve će da se raspe.

ŽENA Ja snevam o ženi, većoj no sve žene, Čija će lepota biti tajna svima, Što je kao božji dah u prostorima, Koji ne dotače nikog osim mene.

U gnezdu će biti sve ćutanje šumâ, I sve pesme rekâ u jutru kad sviću, I sav strasni miris s rascvetanih huma — Dokle zlatno perje

Ali ko će tada biti među vama U taj dan bez sumnje, bez bola, bez sene, Nevidljivom niti privezan za mene, Da odvojen stane među hiljadama?

Moj zmaj nepobedni biće na mom štitu, I moje će ime biti na mom maču; I vodiću gordo svoju sjajnu svitu — Idući za glasom što se jednom začu.

mrziš jednom mržnjom holom, Da se gnušaš moje mudrosti: i blažen, Da moju oštricu hvataš rukom golom; Da znaš da ću biti ismejan i zgažen. Nek se samo jedan s raskršća široka Vrati sa krvavom rukavicom: hodi!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Jaoj, ta ja njega poznajem! To je.. čekaj, molim te!... — To je!... Ne, ne! Otkud bih ga poznavao? Ne može biti! Joca iziđe i uze me ispod ruke.

Ne brigajte! Ja ću se truditi da budem kratak, tako kratak kako samo može biti kratak čovek koji dolazi kod sarafa da za jednu monetu uzme drugu koja mu u onaj čas treba.

Pomoćnik, svetski čovek, trlja ruke: — Pa kako je, gazda-Đoko, kako je? — Dobro će biti, ako bog da. Devojka se menja u licu, bledi, i izraz lica počinje da se kruti i da se navlači nekom stravom i

Oprostim se s devojkom: — Zbogom, gospođice! Bog će dati pa će sve dobro biti! U ovakim prilikama ja, kao laik, a naravno, sudeći po zdravoj pameti i poznavajući moć prirode, ja mislim da izgledi,

Naravno, neću mu ja ništa govoriti o tome što me muči, — što da mi se, može biti, smeje? — ali ćemo bar proćeretati. Sve je to lepo, ali gde je on sad?... Pa ako ga još ne nađem?

— Pa tako ... sto puta ... u nevreme! ... — Čuješ, — rekoh ja odsudno — nemoj biti, brate lud! Hajde da večeramo! Joca za časak samo zamišljeno začkilji očima, onda pogleda meni u oči, i kao da se

Kazao mu je još da će mu može biti zelenilo u manastiru i „prirodi” donekle zadržati, pa i popraviti boljku, itd, itd.

On brzo pokupi sve oko sebe i baci pred mater. Reče: Da se oseća bolje. Da mu je Joca rekao da to može biti još bolje. Da je, naposletku, božja volja, ali on se nada od bavljenja u „prirodi” kod brata.

U kavani imao je svoje društvo, i samo međ' njima što rekne po koju. Kuma Iliju je poštovao što može biti; i to je jedini čovek koji mu je smeo reći šta je hteo, i koga se moj otac čisto pribojavao.

— Velim: da bog poživi tebe i onu našu dečicu! Nije nas hranila ni kuća ni livada, nego ti, hranitelju naš! Nećemo mi biti nijedno gladni dok si ti međ' nama! Moj otac kao da se malo zanese, pa se nasloni laktom na rame materino.

dovde odsečeno, — a čovek hoće hleba! Pa sad zar da prosi? Mora! Ne može da ore, ne može da kopa! Pa još, može biti, poneki put slabo što i naprosi. Bre, da je meni vlast, ja bih znao šta bih radio! Ja bih lepo iz kuće u kuću.

— reče kapetan. — Ta zviždi, bog s vama. Blagoje istrča navrat-nanos napolje. Malo posle vrati se pokunjen: — Mora biti da je neko vabio vaške. A ima i ugursuza, pa duvaju i u ključ.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

opije — a to je redovno slučaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu: »A-a-a, dragi brate komšija, ako ’oćeš veseo biti, a ti moraš s nama piti«, pa sipa za vrat vino; a i inače je nesnosan), — onda zlo i naopako, da se ne provede lepo i

tek ako se jedared diže da vidi, veli, konje, ili kolut oko meseca, na kom su kraju štapci, ili kakvo će vreme sutra biti. A zatim opet sedne. I opet se menjaju tanjiri, donose čiste čaše i hladno, skoro natočeno vino.

vrag im babi! Ako je Iroš, baš se iroški i vladao! A, obešenjaci jedni!... No, ništa, ništa; šta je, tu je! Moglo je biti i gore! — izvinjava gospodin popa svoje ovčice. — He, he... deca... vragovi. Šta znate!? Džak buva, he, he!

! Ode ti brada, k’o da je nikad nisi ni imao; odoše lepo i brada i brkovi! — Daće bog, pa će valjda dobro biti! — teši ga Arkadija. — E, lako je tebi, ti ne zavisiš od njega.

pošto bi već poodavno nastala potpuna tišina i pauza u društvu, da se njegovo tik-takanje nije čulo, — to mislim da neće biti na odmet i njega, kao jedno, bar za večeras, tako reći, dejstvujuće lice opisati i s čitaocima upoznati ga.

— veli mu pop Ćira. — Post’o si razgovoran nešto noćas, a? Razbio mu se valjda san, pa izbija! Ne znam samo dokle će biti tako dobre volje. — Dokle? Dokle mu opet ne dođu lutke! Tu čovek ne ume da bude dosta pametan, — veli popadija.

— Pa vi’te da nas vaš sat opominje. Sedamnaest sati; ako to nije dockan, onda nikad neće ni biti. — Ta man’te ga dođavola! — veli gospoja Persa. — Moram, slatka, — veli joj gospoja Sida.

da mu zapali kuću ili odvede čilaše. Zato pri polasku u penziju, mislim da neće biti lepšeg venca priznanja, spletenog za sedu glavu staroga Trifuna učitelja, od ove male slike onoga što je pre njega bilo.

— Sve je to lepo, — veli pop Spira, — to je lepa hristijanska dobrodjetelj, znam ja to, ali opet, k’o velim, što može biti večeras, ne treba odlagati za jesenas, kaže paor. Kako ste oženjeni, mogli bi odmah... — A, izvin’te, — upade mu g.

videti i moju kuću, da bi je znali sutra naći ako se ja, to jest, malo zadržim posle službe, jer se nadam da ćete biti tako ljubazni pa da ćete me sutra počestvovati posjetom na ručak. — O molim! Kakva pažnja! Zdrage volje! — reče g.

Sutra se, dakle, smem nadati da ćete nas počastvovati posjetom — veli gđa Sida. — Ja ću biti tako slobodan... — E, dabome! Tek štogođ... — veli gđa Sida. — Kako slobodan?! Valjda smo mi neki tuđini, kakve Švabe..

dalje; pa zato se o pop-Ćirinom mačku više govorilo nego o pop-Spirinom, o kome poslednjem ćemo stoga i mi vrlo kratki biti. On je bio nešto sasvim drugo.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Pa pored toga da im još iznesu jelo, piće. I to opet mnogo. Jer će im to biti dosta za celo leto. Ono, istina, da se onima što su sad skoro umrli, iznosi na grob i razdaje još i svake subote i

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— A vi izvolite k meni sa celom familijom. — Milo će mi biti. Sad Ljuba doprati gospođu Jelku u jedan dućan gde je imala nešto kupovati, pa onda s njom u bircauz, pa ih sve u svoju

— Ne znam ništa. — E, pa dobro, gospodar-Čekmedžijiću. Ako nije još ugovoreno, a ono se može ugovoriti; još može biti vaša Savka. — A kako je sa hiljadom, jer, ja iskreno ispovedam, bez toga ništa ne može biti.

— A kako je sa hiljadom, jer, ja iskreno ispovedam, bez toga ništa ne može biti. — Ta ja mislim da to ne mora odma' biti. Ta neću ja ovo šta imam na drugi svet nositi; sve je to moje dece...

— A kako je sa hiljadom, jer, ja iskreno ispovedam, bez toga ništa ne može biti. — Ta ja mislim da to ne mora odma' biti. Ta neću ja ovo šta imam na drugi svet nositi; sve je to moje dece... — Ja se na veresiju ženiti ne mogu.

Nije hteo frajli Savki ni reč da proslovi, ni u oči da joj pogleda. — Šta ću da je gledam, kad neće biti moja, — progunđa napolju. Ljuba ode kući. Frajla Savka ostane dešperana, ali naskoro se za jednog notaroša uda.

Redić je bio takav čovek da nije trpeo mnogo vizite, osobito što se kćeri tiče. Ako može biti što, a ono da bude nabrzo; ako ne, ono neka đuvegija izostane. Posle nekoliko dana proputuje kroz S.

Dalje — keca voli, al' uvek gubi, jer je klopav kad igra. — Dakle, na taj način je zlo? — Već gore ne može biti; ne bi' dao za njega ni moju sluškinju.

— reče čika-Gavra. — E, ako je suđeno, ono nek’ bude; i to ako ima biti, a ono što skorije. — Tako smo i mi radi, — reče Ljuba. Ženske se na to uklone.

— Sad se već možemo, mislim, malo dublje u stvar upuštati, — reče Peršunović. — Drago će nam biti, — odgovori čika-Gavra.

— Drago će nam biti, — odgovori čika-Gavra. — Vama će iz čuvenja poznato biti da moja kći nije bez miraza; ima ona za sebe ekstra, a i dete ekstra. — Čuli smo.

, jednu veliku, jednu malu. Onu sam nedavno kupio. I malu gvožđarnicu. — Sve je to dobro! Od male gvožđarnice može biti velika; a jeste li sami? — Samo mater imam. — Ništa zato; imate u njoj najvećeg prijatelja, kao moja Persa u meni.

Ja držim već je po posla gotovo, a i druga polovina mora nabrzo ići, jer ja oklevanje ne trpim. — Ni ja! Što ima biti neka bude na brzu ruku. — Dođite vi, dakle, opet k nama, a mi ćemo opet k vama. Je l’ dobro? — Jeste.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

posle snažnog ali nekatastrofalnog zemljotresa izletela na ulicu da se tamo u čudu i preneraženo pitaju: u čemu to može biti stvar što se desila i da očekuju šta će se, Bože moj, dalje dogoditi.

— Jel'te imate li vi dokaza ko ste? — Ama ljudi, ama ja vam... ama ja sam čuo. — Gospodo, to je špijun, mora biti špijun. — Sigurno, sigurno špijun. Pa pun je Beograd špijuna. — Špijun zaista? — Zar već? — Dole, dole, doleeee!

Magacini u gradu. Znate li to? — Pa šta? — Pa lepo, ako oni ščepaju magacine i ona mesta gde se mobiliše, šta će biti? — Šta će biti? Pa kažite mi da vam kažem.

Znate li to? — Pa šta? — Pa lepo, ako oni ščepaju magacine i ona mesta gde se mobiliše, šta će biti? — Šta će biti? Pa kažite mi da vam kažem. — Ama tu su konjica i treći poziv, posedaju granicu i osiguravaju mobilizaciju.

Idite kućama i spremite se, rata mora biti! Samo se njemu činilo da on to ne bi kazao onako obično, nego bi nekako grozno zaurlao snagom one vere koju je osetio

razgovora ona je sa onom drhtavom i strasnom nežnošću koja muti um, stezala mišicu svoga muža i prkosno tvrdila da će biti samo ono i onako kako ona bude htela. Kad se Jurišić rastao od njih uputi se pravo Ministarstvu Spoljnih Poslova.

navirale, pa je hteo da misli o tome: ima li ama kakve god mogućnosti di sve ovo prođe bez opasnih posledica i šta će biti najzad od tog nesrećnog i neočekivanog ultimatuma.

kao oči i savladam ovu mahnitu svoju osetljivost koja mi razdire dušu, pa neka dođe sve što mora doći i što već mora biti. Dva rata i jedna pobuna, ti tek što danusmo dušom, evo ni rane mi nisu još suve, a, vraga, šta se ponova sprema.

Jest, časti mi moje sa svim nesigurne, mora biti. rata i sve treba pustiti da ide kako ide. I onaj Hristić što se oženio pre dvadeset i tri dana mora ostaviti ženu,

Sve će dobro biti. I pravo je rekao neko: da je u ratu najbolji saveznik stanovništvo one države s kojom se ratuje. Dabogme, ti popovi

— Ne. — Je l' ti poznato da se baterija poslednjih dana otvoreno podsmeva tvome kukavičluku? — Može biti? — Pa? Hristić se trže i pođe da ga uhvati za ruku, ali ga Jurišić odgurnu. — Zar ti Hristiću?

A njoj sreće nema bez njega i čovek se čuva za nju i radi nje. I kako se ranije žrtvovao i odužio to mu je, mora biti, i savest potpuno mirna.... A opet s druge strane, šta on ima da se čuva? Ja sam taj koji bi trebao da se čuva.

Afrika

Priznaju da obrazovan crnac može biti finiji od belca a da i inače može imati sve dobre osobine. Vuije kaže da je to osnovna antipatija rasa koje se brane —

Mestimično je kraj drumova raskrčena za plantaže a za sto godina je, kažu, neće uopšte biti. Palme svih vrsta, fromažei, akažu, lijane, paprati. Kao požar one osvajaju svaki prostor čim ga ko napusti.

Ništa strašnije no pasti u ruke crnih a ne znati biti odlučan sa njima! Oni su se dogovorili između sebe. Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala vremena

Osećajući još pri tom da ću, sasvim brzo ostavljen od Vuijea, biti bačen na veliki put koji vodi kroz Afriku (na ovaj crveni, purpurni put, usečen kao u živo meso kopna), obuzet sam

Na pitanje da li će biti tam–tama, jedan prislanja glavu na zemlju, sluša i zatim pokazuje: „Tamo!“ Malo dale uistinu počinjemo razaznavati

Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.

Ja ću biti strašan četvrti partner, nemoguć, i to ih unapred žalosti. Šetnja ima da bude pravo kroz brus–savanu, preko trave, do

Jer kad nastanu kiše, on će sa ženom biti sasvim sâm, savršeno sam, otcepljen od drugoga sveta. Belci su: jedan generalni i jedan obični trgovački agent koji

Predveče nastaje panika da li ćemo do mraka stići na bak za prelaz preko reke 3azandre, pošto ćemo inače biti primorani da prenoćimo pod otvorenim nebom i u sasvim močvarnom kraju. Međutim na Zazandru stižemo u prvi mrak.

Hteo bi jednu čistu čednu devicu; možda dve, možda tri, ako ih toliko ima u Zegelu. I moraju ove biti retke lepote, i namazane uljem, i nakićene. On trupka u mestu i vrti se nestrpljivo oko sebe.

Seljani su okupljeni u krug i straše se: — O, o! jer hipopotam mora jesti, apsolutno mora jesti. Inače neće biti lova i zverovi će klati koze, i strele će skretati s puta, i ljudi–panteri će rastrgnuti najbolje derane i bolesti će

Jedna je tatuaže da sme ići sa ženama, druga da zna misao voća, treća da ima moć savladati vodu itd. Kod crnoga ne biti tetoviran, ili ne biti dovoljno tetoviran, znači ne biti dovoljno emancipovan; ne biti još potpuno član plemena.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ej, tihelaj Janja, tako si kuća ne teči! Ne mi više govori. Nema novci! JUCA: A kako će biti s mojim šeširom? JANjA (uplašen): Kakvo šešir? JUCA: Ja mislim vreme je već da mi nov šešir kupite. JANjA: U, hu, hu!

(Gumari, što nisi uzio tako lepo novac, pa da daš mene, da pravimo lepa špekulacija). JUCA: Taj diogen, može biti, da nije bio oženjen, pa je mogao činiti što je god hoteo; no ja sam vaša žena.

JANjA: Rđavu vreme, nema novci. MIŠIĆ: E, fala bogu kad ste samo zdravi! Biće i novaca. JANjA: Kako ći biti kad je nevaljalu vremenu? Gdi metiš, izgubiš; di radiš, imaš šteta, e, de! Ovakva vremena, otkad je svetu, nije bilo.

MIŠIĆ: Ja ne mogu primiti, kir Janja. JANjA: Ama, mi ubite: nemam više sad! MIŠIĆ: Ta, kažem vam, ne mora od časa biti. Mogu ja doći i drugi put. JANjA: (Eto, mignila mu Evo da dođi kod nje!

Siromah kir Janju! MIŠIĆ (ustane): Kako se vi teškate, a ima stotinu koji bi želili u vašem položeniju biti. JANjA: Evo j neka nosi. (Pokazuje Jucu.) I tako oći šešir. MIŠIĆ (nasmeje se): Sluga ponizni, kir Janja!

KATICA: O, kad bi tako dobri bili! JUCA: Istina, i ja sama mlogo ne znam; no mislim da će i toliko za tebe dosta biti. Svaka devojka, prvo i prvo, mora da pazi na svoj štelung.

Gospodar notarius, vi ste pametno muž što ste mi jedna lepa špekulacija kazali. Vi mora biti da ste Grk. MIŠIĆ (smeši se): To može lako biti. JANjA: E, što sum kazao? Pravo Grk, pravo grčko pamet!

Vi mora biti da ste Grk. MIŠIĆ (smeši se): To može lako biti. JANjA: E, što sum kazao? Pravo Grk, pravo grčko pamet!

Gospodaru, ja sam dosta svakojake poslove izvršivao, ali sad i poganije da derem? To, bogami, neće biti! JANjA: Prokleto, nevospitano, najedeno, napijeno! Što si ti mene? PETAR: A? JANjA: U, kako mi baca vatra u srcu!

KATICA: Vi sa mnom šalu provodite. MIŠIĆ: Na moju čest vas uveravam da je to istina što vam kažem. KATICA: Može biti da se on šalio? MIŠIĆ: To može biti, al’ ne verujem.

MIŠIĆ: Na moju čest vas uveravam da je to istina što vam kažem. KATICA: Može biti da se on šalio? MIŠIĆ: To može biti, al’ ne verujem. On misli da je to najbolja prilika za vas, budući da ne treba novaca dati.

To je, dakle, i juče radio. Sad, kako je do toga došao da i s pasoša pečat skine, il’ je, može biti, njegov gluvi sluga to učinio, ne znam, dosta je to što je pre negdi, spremajući se na put, koj do nekoliko dana

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

I mada je beda u Mahali morala biti velika, noću se iz tog srpskog sela stalno čula pesma. Cvet bagremov bio je te godine došao tako naglo da je te bedne

Status in stato? „U Beču se zna, sigurno, da je turskim ratovima odzvonilo. Rata više neće biti. Ta gomila više nije ni potrebna. Pa neka idu otkuda su i došli.

A Rascijani će imati i da prime katoličku crkvu. Oficiri će biti premešteni u regularne pukove. Vojnici će biti pretvoreni u seljake. Radiće zemlju, kao što je rade i Hrvati i Hungri.

A Rascijani će imati i da prime katoličku crkvu. Oficiri će biti premešteni u regularne pukove. Vojnici će biti pretvoreni u seljake. Radiće zemlju, kao što je rade i Hrvati i Hungri.

Vojnici će biti pretvoreni u seljake. Radiće zemlju, kao što je rade i Hrvati i Hungri. „Ne može biti izuzetaka u carstvu, Vaše Visokoblagorodstvo.“ Ceo ovaj deo Evrope, imaće da se evropeizira. On to, veli, ponavlja.

A, sem toga, pa baš i da odu u Rosiju? Tim bolje, ostaće ovde prost i neuk narod, pa će biti lakše sa njima. Milom, ili silom, ja sam rešen – a to je i želja caričina – da uredim ovaj kraj kraljevstva.

Neka se dakle uzmu u pamet. Njima je bilo objavljeno, još pre tri godine, da će landmilicijske, serbskije polki biti kasirovani. I da će oni svi imati da budu raspodeljeni u regularne polki Ćesarevine.

Njemu je rečeno da će biti kasirovan i da može ići kud mu je volja i on je apšit, iz vojske, dobio, bez ikakve krivice.

Ne može, veli, njega niko, više, ovde, premeštati, i to u pehotu. Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika.

Iz konjice u pehotu. Otkud to može biti da konjik ode u pešake? Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude?

pokorno, i bez pogovora, pristati da se iz utvrđenja i reduta, oko Mahale, presele na imanja mađarskih spahija, gde će biti kao i drugi seljaci što su, ali se više neće moći seliti. Niti će biti vojnici. Garsuli nije bio glup čovek.

Niti će biti vojnici. Garsuli nije bio glup čovek. On je znao da, jedan čovek, ima samo ograničene mogućnosti. Njemu je bilo stalo

Teodosije - ŽITIJA

Daj nam, po tvojoj dobroti, da dobijemo još jedno muško čedo, koje će biti uteha duši našoj i tobom naslednik naše države i žezal starosti naše, na koga ćemo položiti ruke i počinuti.

bezmernu ljubav prema njemu, nesitom dušom uvek na njega gdedahu, a i velmože njihove sa njima govorahu da će on biti najbolji među braćom svojom.

i napredovaše u uče nju, i izazivaše divljenje svojim razumom u detinjem uzrastu, tako da su svi govorili: — Ovo će dete biti neko novo znamenje!

A ja ću ti biti sluga u takvom delu i u Gospodu provešću te do Svete Gore, kamo želiš stići, samo neka bude konja da me nosi, da bismo

srce moje, mnoge počasti od nas darom i ljubavlju primićeš; ako li ppezpeš našu molbu, znaj da ćemo ti mesto ljubavi biti protivnici.

ga nisu mogli videti Svuda po crkvi i u manastiru tražeći ga i uzbunivši se, i ne našavši ga, stadoše grditi igumana i biti monahe.

Recite gde sakriste gospodara našeg! A kada ovo čuše vojvodini momci, na svirepost gotovi, počeše, još ljuće, monahe biti nemilostivo.

ste zemlji samodršci, i srodnici ste po telu onima koji sada capyjy, i ako što moliti blagoizvolite — molbe vaše neće biti uzaludne.

im sa punom ljubavlju dadoše Hilandar, koji se svetom starcu i svideo, položivši zavet da će Vatoped i Hilandar ljubavlju biti jedan manastir.

A car se ovome veoma obradova i reče: — Pošto ću i ja s vama biti zajedničar u spominjanju kada i vi u svetim službama Bogu, ispuniću blagovoljenjem vašu molbu.

Njega kao mladoumna savetom zmije i ženom prevarivši, i slagavši ga da se nada da će biti Bog, odmah učini da bude izgnan, bednik, od drveta života i od raja ujeDno, I od Boga zbog zla.

vide Zaharija, čija je dužina dvadeset, a širina deset lakata, kojim će kletvoprestupnik neraskajan pre smrti za kaznu biti pokošen.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Kod svakog prevlađuje više ili manje duh, strasti i predrasude njihova doba, tako daje gotovo nemogućno biti potpuno nepristrasan. Dosta datih sudova o intelektualnim i moralnim osobinama raznih naroda mahom su bili lažni.

Takav je slučaj bio sa Južnim Slovenima koji su na geografskom položaju, najopasnijem što može biti gde su imali da se odupiru turskom nadiranju s jedne i nemačkom i madžarskom s druge strane.

odakle su došli), pokazuju se za Južne Slovene antropološke razlike koje mogu biti samo pogrešne. Osim toga, i kad bi bila racionalno izvedena, dosada sakupljena antropološka fakta su nedovoljna za pravu

ipak da bi rezultati ovih ispitivanja bili u stanju dati obaveštenja o nekim dubljim razlikama između naroda; bar bi mogli biti od iste tolike vrednosti od kolike su i podaci antropoloških merenja.

One su morale biti donete iz pređašnje zakarpatske domovine, gde su Južni Sloveni verovatno činili jednu etničku zajednicu još tešnju nego

Južnoslovensko jedinstvo je konačno zapečaćeno u Svetskom ratu zajedničkim patnjama. Ono ne može više biti slomljeno ni zaustavljeno veštačkim odlukama. Docnije ga treba učvršćivati i dalje negovati.

Svaki zna da će, ukoliko bude više radio na održavanju i uvećavanju zajedničke svojine, i njegov deo biti utoliko veći. Nigde se nije mogla tako brižljivo nadgledati imovina kao u zadruzi, zbog velikog broja njenih članova.

Naselja su bila izolovana, daleko jedna od drugih. Porodice su morale biti mnogobrojne da bi se mogle snabdeti svim životnim potrebama; one su morale biti samostalne ekonomske celine.

Porodice su morale biti mnogobrojne da bi se mogle snabdeti svim životnim potrebama; one su morale biti samostalne ekonomske celine. Samo su se velike porodice mogle dobro zaštititi.

To je prekada. Najveća je briga jedne porodice da ima naslednika koji će naslediti i održavati slavu. Nesreća je biti ugasnik, bez muškog poroda. Naprotiv, Bugari ne pamte svoje pretke, nemaju slave i prezivaju se samo po ocu.

Najdarovitiji od njih, smeli, kadri primiti duboke utiske, mogu biti revolucionarni i u pogledu ideja, ali najčešće akcijom pomažu društvenom napretku; mogu stvoriti huk i pokrete koji

Veruju da se ne može biti veliki čovek bez sposobnosti koje daju tajanstvene sile, naročito vile i dobri duhovi. Dinarski ljudi obavijaju svoje

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

U slijedećem će, vjerovatno, biti previše ribe, a još dalje, vrag da ga nosi, neće mi se dopasti sjenke vrba ili tako nešto slično.

Tako ću, najzad, stići i do kraja rijeke, a posao neće biti gotov. Zabrinuti čiča opet skače u kola i vozi dalje, a kad ponovo naiđe na dubok vir, on se okrene svom džaku,

— Nema ga, znači, u vodi, jadan ja i kukavan! — othuknu čiča — mora biti da je još gdjegod na zemlji. U svih prolaznika uz put Trišo se propita nisu li negdje susreli džak s mačkom, ali i tu

— Mačak ide nečujno kao sjenka, a to što lupka u mraku kroz kuću... to će prije biti neki mali, maleni konjić s tvrdim kopitima. — Pa hajde onda, Slaninko, penji se uz brvna — reče Brašnov.

— Nemoj da ga biješ. On je čitavu noć lovio miševe, zato je i lupao. Skini mu ove cipele, pa više neće biti buke. — A on će onda pravo na slaninu! — lukavo zaškilji Brko.

— Šta bi to moglo biti? — začudi se Miš prorok. — Moram poći da to izvidim. Za jednim plotom pored Brkine kuće Miš prorok pronađe uveče

pa ih je zbog toga jedan stariji suncokret počeo da kori: — Budete li se tako za svakim okretali, vi nećete više biti samo suncokret nego i mačkokreti, pa kravokreti, pa konjokreti, pa ćete na koncu stići i do magaraca.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

mog života I sve na svetu 7 Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane nokte Da mi ne crtaš

korena bez grane bez krune Staću oslonjen na sebe Na svoje čvoruge Biću glogov kolac u tebi Jedino što u tebi mogu biti U tebi kvariigro u tebi bezveznice Ne povratila se 13 Ne šali se čudo Sakrilo si nož pod maramu Prekoračilo crtu

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Ostavićeš svoju majku, i otić’ u neku bajku, Ješćeš lude kao repe, najmiliji moj akrepe, Šta će s’ tobom biti, ko zna, lepotice moja grozna? bićeš ličnost negativna, rugobice moja dnvna!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ALOŠA: Ne mogu! PAVLE: Ne smete biti tako slabi. ALOŠA (hteo bi da oponira). PAVLE (prekida ga): Neće biti to: samo to pismo.

ALOŠA: Ne mogu! PAVLE: Ne smete biti tako slabi. ALOŠA (hteo bi da oponira). PAVLE (prekida ga): Neće biti to: samo to pismo.

Svi smo mi slabi, ali ne dotle da tim ljudima žrtvujemo i svoju sudbinu. To samo malodušnici čine, a mi to ne smemo biti. Zar se u slučaju bure brodolomnik mirno predaje talasima?

Sedite, molim vas. LjUBOMIR (sedajući): Radovao bih se kad bih vam mogao biti od koristi. PAVLE: Za onoga koji pati i iskreno saučešće je od koristi. LjUBOMIR (iznenađeno): Kako... Vi patite?

Ko je na telefonu? To ste vi, gospodine Petre? Ovde inženjer Marić. Hteo sam da vas obavestim da izvesno vreme neću biti ovde; međutim, kroz dva dana je rok vašem potraživanju.

Dakle, vi ste udajom prestali biti devojka? RINA (uvređeno): Ali, gospodine, ako je to šala, vrlo je neukusna, i ja...

Taj vaš podatak nije tačan. RINA: Kako nije tačan? ANTA: Čujte, samo dozvolite, ja moram biti obazriv. RINA: Ali šta je vama, gospodine Anto, odjutros: kakve su sve to zagonetke, kakvi su to razgovori?

Ja ću vas lepo moliti, rođače, da odete lično, To nije daleko, Ministarstvo građevina, da odete, znate: on već mora biti tamo, zadržao se možda u kojoj drugoj kancelariji, ali je bez sumnje tamo.

ANTA: Ta doći će on u kancelariju, doći će za koji čas... Budite strpljivi. RINA: Ne, ne, ne mogu biti strpljiva, ja ne mogu da izdržim ovo, ne mogu da izdržim, idite, idite, molim vas! ANTA (ustaje): Dobro! Da pođem!

da, da, nije za verovanje, pa ipak... možeš misliti koliko je to mene uzbudilo. MILE: Umiri se, Bubi; to ne može biti istina.

MILE: Onda ti ne ostaje ništa drugo do strpljenje. RINA: Strpljenje! Kao da je to tako lako biti strpljiv. MILE: Najbolje: nemoj misliti na to. Evo ja ću ti skrenuti misli na druge stvari.

Uostalom, najbolje će biti da ga po vašem poslu potražite u kancelariji, on nerado prima kod kuće. MILE (ljubi joj ruku): Tako ću učiniti,

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Ta knjiga je namerno pala! - rekao sam. - Ti si lud! - viknuo je, ali tu nije moglo biti iznenađenja: to da sam lud, i da je dobra trećina moje porodice luda, slušam bar triput dnevno.

Što se tiče mene i čitavog čopora babaca, nije morala da izbija bilo šta. Mi smo znali: podne je. Ne može biti da nije. Seterka u neko drugo vreme nije smela biti izvedena u šetnju. Ta krastava, oljuštena Mimika, Bože moj!

Mi smo znali: podne je. Ne može biti da nije. Seterka u neko drugo vreme nije smela biti izvedena u šetnju. Ta krastava, oljuštena Mimika, Bože moj! - Kako ste, milostiva?

Zatim obliznu usne i nastavi da korača uporedo sa mnom na onaj svoj naročiti način: tu sam, ali ne moram biti tu, ne obraćaj pažnju na mene!

Oko deset otac je prestao sa šamaranjem. Mislim da je morao biti umoran, jer mu je lice izgledalo izmučeno i belo tako da su mu se videle sve pege.

One su bliznake i imaju trinaest godina a Karanovo priča da će biti lepe. U tome ima, možda, i nečeg tačnog: one imaju mamine zlatne kose i oči, mamin hod zbog koga vam se čini da ne

do mene i seo na klupu prebacivši ruku preko naslona kao da se ništa ne dešava i kao da govorimo o onome što će danas biti za ručak, na primer. - Mislio sam da si na času! - rekoh. - I jesam bio na času, Slobodane.

Pomislih na mamino lice dok sluša druga direktora kako se boji da od mene neće biti ništa i digoh dva prsta. - Prilog vremena prošlog od pisat, to je, na primer: pisavšij!

zatim, Melaniju kako u prolazu kroz hodnik klima glavom fiskulturniku, a lice joj se rascvetava, zarekoh se daja neću biti taj koji će napisati novo pismo. - Kiseo si kao sam vrag! - reče Neda i stade pored mene.

Upitah se šta je mogao biti taj čovek pre nego što je postao ovo čudo u ormanu. Na drugom kraju hodnika oko nečijeg tranzistora jedan od mlađih

znaš: Neda i Rašida biće varane dok ne nalete na nekog druga direktora kome će ono što bi drugi mogli govoriti o njemu biti najvažnije, a žena samo neophodan dekor.

- Bože, mama! - rekoh. - Morao sam biti smešan. - Ne smešniji nego sada! - Timotije salvetom obrisa tanjir koji će upotrebiti za sledeće jelo, iako je znao da

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospođa Sofija, ili Soka Kirićka, više nije mlada, ima veliku decu, pa je još i sad lepa; kao mlada, morala je biti baš lepota. Lice orijentalno, tako kao što je kad ko namalao najlepšu mater božju, a stas i sav stvor divotan.

— Al’ vraški je čovek taj Buniparta, taj će još načiniti posla, moj Sofro! — Može lako biti, da ga već ’oće u kavez, kao što sam čitao kako je Tamerlan Bajazita.

Svi se smeju. — Neću se više igrati. Nisam stekao na kartama, i mojim sinovima, da znam da će biti kartaši, sad bi’ im još šiju zavrnuo. Ustane, hoda, pa puši.

da kogod bajagi neće da pije vino, on donde nudi, dok ga ne prinudi, jer veli nema gore nego koji se izvlači, ti će biti tek pijanci, ili već jesu. III Gospodar Sofra ima petoro dece.

Soke, naprimer prilikom „reštauracije“ koga će za što birati, i onda kako je gospođa Soka kazala, tako je moralo biti.

— Ja ne bi’ za to bila. Čula sam kako je to teško biti na „iskušeniju“, onde jako sekiraju, ne jedan je od toga već umro.

Čula sam kako je to teško biti na „iskušeniju“, onde jako sekiraju, ne jedan je od toga već umro. — Pa ne mora baš biti ni kaluđer, može biti prota, i to nije rđavo. — Ne bi’ volela da nosi reverendu, volem sablju.

— Pa ne mora baš biti ni kaluđer, može biti prota, i to nije rđavo. — Ne bi’ volela da nosi reverendu, volem sablju. — Šta, da bude soldat, a Buniparta još živ?

Iz očiju devojke ne poznaje se ni žalost ni radost. — Dobar dan, gospođo Tatijana, evo mene, hoće l’ biti štogod? — Svršeno je, moja Sofija od svoje volje pruža vam ruku. Je l’ tako, Sofija?

Ta valjda fiškal svaki ne mora biti varalica. Koliko sam ih sâm čestiti’ poznavao. — Tako je, i sam se nadam, da će od Toše čovek biti, dobro se uči.

Koliko sam ih sâm čestiti’ poznavao. — Tako je, i sam se nadam, da će od Toše čovek biti, dobro se uči. No kaži mi, Sofro, kako je s pazarom? — Ta ono ide polako, no rad bi’ što veće da započnem.

Čamča će biti đeneralštabler ovog trgovačkog pohoda. I on će nešto profitirati, a ovamo praviće o njihovom trošku putešestvija, a to

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pri slaboj svetlosti žiška sad, on je vide, onako zbunjenu od sna, i shvati da će ovog jutra, pri polasku, sa njom biti najteže. Njeni poljupci, plahi i ludi, koji su mu padali u lice i pod grlo, bili su mokri od plača.

koja je imala neku bolest na koži, uveravanja o svom putu kroz Štajersku i Bavarsku, o kratkom ratu, u kome će jedva i biti bojeva i, najposle, o svojoj vernosti i o svom povratku.

Nije znao kako će im biti. Nije znao ni da li će ih ikad više videti. Iznuren od bola pod kolenom, na koji se nije obazirao, sedeo je, tako,

Bilo je mutno, ali toplo prepodne. Iskočiv iz kola, Komesar se obazre da vidi hoće li biti kiše, pa stade pred njih. Oni su drhtali od straha, a i on je drhtao od straha, uzviknuvši: „Vi Srbi najradije birate

Potresen mišlju da će taj bednik, kroz nekoliko časaka, možda biti slep i uzet, pritera konja bliže. Sagnuvši se iz sedla, tako da skoro prevali konja, vide da je nesrećnik bivši crkvenjak

Zar hoće da na sebe natovare patnju, kojoj nikad kraja biti neće, seobu duša svojih, ne samo dece svoje, promenu večnu, koja će kao kreč u grobu do veka da im grize meso s

I Terezija je. T – jer je Teodoička. E – jer je Evangelijska. R – jer će i po drugi put biti Rasadnica. E – jer je Ekstatična. 3 – jer je Zenitalna. I – jer je i Imakulata. J – jer je i Jerusalimska.

Uvide da je sreća bratovljeva sasvim slučajna, ali da tako mora biti. I on je mogao, slučajno, naići na tu ženu, ali kad nije, znači da nije za njega.

opet odlazi, oronuo, ranjavan, preživeo, da možda umre, niti ga je bilo žao što će on kroz koju nedelju dana možda već biti sam, bez oca i bez brata, bez ikog na svetu.

jedna babica, Turkinja, što spravlja neku rakiju koja se pije u vrućem kupatilu, mesečno jedanput, pa o rađanju ne može biti ni govora.

je Zemun doznao još i to da je ona bila siroče, kad su je udali za Isakoviča, i da je mislila da će joj on godinu dana biti kao otac, dok se ne rodi prvo dete, pa će joj tek onda postati muž.

Izgledalo mu je sasvim smešno da je ona bratovljeva žena, kad mu brat nije ovde, i još smešnije, da ne bi mogla biti i njegova žena. Izgledalo mu je potpuno čudnovato da bi neko mogao da mu se umeša u ovaj posao i da ga što pita.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

“ Slično se gata i u Bosni.⁶ Devojke dorasle za udaju najčešće gataju da bi doznale ko će im biti suđenik. One žele da saznaju njegovo ime, lik i status.

mog suđenog’ te trave i korjenje ostavi pod jastuk i na njima prenoći pa koji joj se tu noć momak usnije, veruje da će biti njen.

’ Koga tu večer snije, onaj će joj biti suđenik.“¹² Devojci koja čezne za udajom svakako nije svejedno ni to kakvog će društvenog statusa biti njen budući muž

“¹² Devojci koja čezne za udajom svakako nije svejedno ni to kakvog će društvenog statusa biti njen budući muž (siromašan ili bogat, udovac ili momak, star ili mlad, koje profesije itd.).

jastuka stavi tri pruta: neoljušten, šaren i oljušten (ogoljen), pa koji ujutru slučajno izvuče, takav će joj i mladoženja biti (neoljušten — bogat, šaren — srednjeg stanja i ogoljen — siromašan).

Da bi reči pogodile svoj cilj, da bi izgovorena formula bila delotvorna, ona mora biti pesnički snašžna i lepa. Evo jednog primera ljubavne basme koja je istovremeno i lirska pesma neobične lepote: „Dobro

A to, naravno, može biti kobno... Stavljanje svog života na kocku, odnosno spremnost i na fatalan ishod ljubavnog činodejstvovanija, svedoči o

Početak braka može biti srećan ili nesrećan, od njega zavisi ceo kasniji tok zajedničkog života, kao i to, što je najbitnije, da li će se ili

paze je od „zlijeh djevojaka da joj koja resu od struka ne zaveže u čvor, jer, ako bi to bilo, ne bi mogla s mužem biti, a i ako bi to, ne bi imala djece“.

U patrijarhalnoj kulturi, gde je glavni cilj braka rađanje potomstva, a ženina osnovna funkcija da bude majka, biti besplodna jeste golema nesreća.

Sada je jasno da nerotkinja, zbog stava šire društvene zajednice i posebno zbog njenog teškog položaja u porodici, mora biti krajnje nesrećna i očajna. Ona je otud spremna da žrtvuje sve: svoj život, svoju čast i imetak, samo da bi zatrudnela.

Velika je nesreća biti ugasnik, tj. bez muškog poroda. Imajući ovo u vidu, razumljivo je što mnogi svadbeni običaji i obredi imaju za cilj da

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Za čoveka koji će ponižen biti radije nego koga da ponizi, za onoga koji i kad nazre obrazinu kome na licu nema srca da je zdere, za ljude koji ne

Ako je doista nevin, bog će mu biti na pomoći, te će komad železa usijana, ljućeg od žara, osim svih ljudi, moći izvaditi iz ključale vode i odneti do

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

gde su dospeli i koliko znače drugima, ali dame ponovo biraju i ovaj put su to zaista dame, pa više niko ne može biti sasvim siguran, kao nekad, zbog čega je izabran.

pa će minuti određeni za slušanje pobeći u nepovrat, nenadoknadivi kao izgubljeni sati sreće, koja može stići kasnije i biti drugačija, ali nikada ne onakva kakvu smo očekivali onda kad smo je zauvek izgubili.

Evropa, ta stara kurva! Nikada više neće biti tako blistava, tako koketna i uzbudljiva kao tih davnih noći u sirotom »Balkanu«, dok smo sričući prevodili raskupusani

nekada bili dragi, ali mislim da nije u redu što za to više niko ne plaća dugim čekanjem u redu i neizvesnošću hoće li biti karata kada se najzad stigne do staklenog otvora blagajne.

Zaposlio se kao sudski pripravnik u opštinskom sudu. Svi su mislili da će mlada žena biti nečija divna mlada žena. Postala je žena čoveka koji nedeljom nikada nije kod kuće.

« — pomisli. »O, đubradi! Smeta vam erkondišn!« – Zaista mi je žao... — kazao je. — Ponekad to stvarno može biti neprijatno! »Ta večna idiotska pitanja! Kad ste stigli? Koliko ostajete? Gde ste se smestili?

Kelner donese novi viski s ledom. – To firma časti — reče šef Terase. — Danas će biti pakao... – Vrlo ljubazno od vas.— kazao je. — Kako vaša familija? – O, dobro su, dobro... — reče šef Terase.

— – U Zagrebu. – Fino — kazao je. — Zagrepčanke su pristupačne; neće mu biti loše... – Nadajmo se — kazao je šef Terase. — Ali, vojska je vojska! – Pa da — reče. — Vojska je vojska.

A odmah zatim: – Jutros... — kazao je. – Fino — rekla je. — A gdje ste se smjestili? – Tu, blizu... – Danas će biti pakao... — kazala je i pogledom izbrojala čaše na belom stolu. — Već radite? – Trudim se . . . Onda su zaćutali.

Više nikada nećemo biti lepi, mladi i ludi kao ovoga leta; ne, ne, krajnje je vreme, zaista je krajnje vreme da se pakujem.

Putovanje na ovaj način imalo je i svojih draži! Nikada niste mogli biti sigurni da ćete nastaviti put, mada je akumulator na izdisaju ponekad uspevao da pokrene kola otprve, što je takvo

Kad bi čovek odlučio da nekog čeka na ovom mestu, mislio sam, svakako bi ga jedanput dočekao. Morao je biti samo veoma strpljiv. – Ma gde se nalazimo? — upita Andrea, koja je umela da čita tuđe misli.

Matavulj, Simo - USKOK

?... Šta biti može!?... Da nije utekao mladi princip!?.. Neće biti to, jer alarm dolazi od crnogorskih vrata!.. Odista su Crnogorci

?... Šta biti može!?... Da nije utekao mladi princip!?.. Neće biti to, jer alarm dolazi od crnogorskih vrata!.. Odista su Crnogorci udarili!.. Zar opet!?... Pomagaj, sveti Tripune!...

? Biće da je uvrijedio kakvog velikaša, mnogo većeg od sebe!“ Ženske, razumije se, nagađahu da tu mora biti po srijedi ljubav ili je zaveo kakvu kneginju!

mene, i vas i drugijeh kâ vas, ćaše i danas i dovijeka ovdjena zapovijedati vladika crnogorski a ne ćesar, i mi ćasmo biti što smo vazda bili. — Nikada! — prihvati Ivanović...

— Ne može se, dok se ne svrše naši običaji na večerašnji veče! A to će biti odmah! Svojima viknu: — Milice, daj vidjela! Pohitajmo, vjere vi, prije drugije! Đeco, ho’te za mnom!

Da podiže ludo d’jete, samo sama! Al’ će Joke dić’ Miluna, ako bog dâ! Da oružja i mejdana, ja se nadam! Te će biti kâ i tata, ja se nadam! I osvetit’ tajka svoga, kako treba!...

Znam samo e te je viteška nevolja prignala da bježiš u ove naše jadne krševe! Lasno ti neće biti, sinko, ali, božja ti vjera, bojati se nećeš nikoga, osim boga, niti će ti ko zapovijedati!

— Uzeće Milu Đurovu, onu ruželjavu! Nastade tobož raspra: — Nije ružna, no baš zgodna! Opaka je, pa će ga biti! Neće to đavolje jabuke on pojesti, no će mu sve ona grabiti!...

— Nećemo no ovako — povrnu starac. — Ti znaš da se na večerašnji veče ne dolazi na posjed, no da ima biti druga rabota! Mi smo umolnici! — Ako je tako, evo ću i ja vas slušati gologlav! — reče on i skide kalpak.

— nastavi Mrgud — a drugo je: evo ti u kući gosta, o kome će se graknuti kroza svu Crnu Goru i Brda, pa će nam dika biti, ako se u narodu raščuje: „Knez Drago, da bi dočekao gosta kako valja, prekinuo je domaću žalost.

Bješe još bjelolika velikih povijenijeh obrva, sa izrazom nježnosti i sjete. On pomisli da ta neće biti od istoga soja.

— Ne mora ni to biti — opazi Stevo Bajov. — Nije li preko dvadeset godina među nama živio onaj Dolći i bez perčina i bez našega ruha!?

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

PROVODADžIJA: drugo, treba uzajmiti što više prstenja, lep saat, zlatan lanac, a i dukata, to jest, koliko više može biti. MLADOŽENjA: To je dobro. PROVODADžIJA: A? Zna li brat Sima šta radi?

DEVOJKA (stupi), PREĐAŠNjI DEVOJKA: Jedno je momče ovde, kaže da neki strani ljudi žele nas posjetiti. OTAC: To će biti onaj. (Mane glavom na mater i odlazi.) DEVOJKA: Kakvi su to strani ljudi? MATI: To su prosioci. Ja ne znam kakva si.

Naumio je, ako bude božija volja, sebi druga tražiti, a i treba da se, to jest, oženi. Bez žene biti, to nije ništa. Istina, njega su mlogi, to jest, nudili, no ja kako poznajem i njega i vas, mislim, to jest, da je za

PROVODADžIJA: Tako je, to jest, tako; kod dobri i pošteni ljudi nema mlogo izvijanja, to jest, i kubure. Kad će biti veselje? (Materi.) Jeste li vi ispitali devojku, to jest? MATI: Ona veli, kako stariji urede.

Zato ćemo javiti, dokle jošt vidimo. OTAC: Ako vam je povoljno, doveče može biti prsten, pa već posle vidićemo. PROVODADžIJA: To je dobro, (mladoženji) a?

MATI: Što god zapovedate, sve će biti. PROVODADžIJA: He, he, he, i pravo je, kakva je lepa prilika, to jest. Onako jednog pečenog ćurka s celerom, to jest,

PROVODADžIJA: E, sad, zbogom! (S mladoženjom odlazi.) OTAC: No, fala bogu, skide mi se briga s vrata! MATI: Vidi se biti dobar momak. OTAC: Kako je, tako je, samo nek ide beda iz kuće. MATI: Koga ćemo zvati na prsten?

- Julka! DEVOJKA (iz druge sobe): Čujem, mamo. UGLED 9. DEVOJKA, MATI DEVOJKA: Šta me zovete? MATI: Doveče će ti biti prsten. DEVOJKA: Ala vragu... MATI: Zar ti nije po volji? DEVOJKA: Po volji, kad nema boljega.

DEVOJKA: Dabogme mlada, sad eto kako se udajem. MATI: Pak šta će? Momak je lep, a vidi se i dobar biti. Uz to je jošt i bogat, pa kud ćeš više? DEVOJKA (nasloni glavu na ruku, pa se zamisli). MATI: Ajde šta si luda.

DEVOJKA (nasloni glavu na ruku, pa se zamisli). MATI: Ajde šta si luda. Poznajem ja, ti ćeš biti srećna s njim. DEVOJKA (kroz plač): Niti znam kakva mu je kuća, nit ima li što, nego ajd pa prsten.

DEVOJKA (plače): Ja znam da sam nesrećna. MATI: Ajde, nemoj biti luda! Tako sam i ja ludovala kad sam se prstenovala, pak posle, krasno zadovoljna. DEVOJKA: Dabom’!

Svoja si gospođa i sebi radiš. A ovako kod oca... DEVOJKA: Sad kako mu je, tako mu je! KUMAČA: More, kad će biti svadba? DEVOJKA: Đavo ga znao. KUMAČA: Valjda nas nećeš ni u svatove zvati. DEVOJKA E, neću da!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

) Dečju književnost, dakle, valja odeliti od pobrojanih graničnih mogućnosti i područja; ona nije ovo, ne sme biti ono: otrgnuta, na kraju, od svega što je zasenjuje i ugrožava, postaje skoro neuhva- tljiva: teško je reći šta zapravo

Uputnije će, ipak, biti da njene prve tragove potražimo u knjizi 0rbis pictus humaniste Komenskog (1592—1670), koji je delovao kao vaspitač na

Dečja knjiga, zatim, može biti izvor lake zabave, ili, prosto, prijatno štivo kojim se dete navikava na čitanje. Sve to spada u predvidljive poslove.

Ispada, dakle, da nešto može biti zanimljivo, lepo, otkrivalačko, sveže, a da u Literaturu ipak ne spada: duh kojim je prožeto ne cilja visoko.

Možemo prema njoj biti blagonakloni, a da, pritom, mislimo kako prava književnost počinje kasnije, drukčije, na višem nivou, otprilike onako

Kroče (V. Sroce, 1866-1952)je to ovako obrazložio: Umetnost za decu nikada neće biti istinska umetnost (jer je) dovoljno i samo pozivanje na dečju publiku, kao utvrđeni razlog koji stalno valja imati na

se dobrovoljno; pesnik se obraća izmišljenom detetu, detetu po sopstvenoj meri i ukusu, idealnom čitaocu koga može biti i nema.

U svakom slučaju, korisnije će biti ako neki dvanaestogodišnjak čita Odiseju ili Rat i mir nego detinjaste pesmice specijalizovanog dečjeg pisca koje mu

iskustva, oni ne daju ni lažnu, ni okrnjenu, ni glupo uprošćenu sliku sveta: ako je vizija izvorna, ona mora biti celovita i na tom nivou spoznaje.

možemo govoriti o drugorazrednim proizvodima; uzmemo li ga kao mudru i vedru igru protiv ozbiljnosti, ocena će biti drukčija.

Reagovanje deteta kao čitaoca može nam, u izvesnom smislu, tu biti od pomoći, ali mu ne treba pridavati presudan značaj.

Izvesno iskustvo koje sam sam stekao pišući dečje pesme može mi biti od koristi, iako je uopštavanje ličnih iskustava pomalo opasno: lažna slika o onome što činimo i snujemo često nam je

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

koju reč, zašto takovo delo, s takvim pogreškama, na svet izdajem; jer napred znam, da će to svima onima nepravo biti, koji narod ne inače nego kao mati svoje dete gledaju, i sve bi želili da se za nama dobro govori.

koliko je ko od predaka naši junački glava odrubio, a ne i gdi je s puta sišao, donde ćemo ramati i ni za dlaku nećemo biti bolji; jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da može biti i pogrešaka u nas, pak sve, što im se

donde ćemo ramati i ni za dlaku nećemo biti bolji; jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da može biti i pogrešaka u nas, pak sve, što im se predlaže, za čistu istinu i dobrodetelj smatraju.

se kao nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo; jer je svaki čovek sklonjen na črezvičajnosti, pa kad ne zna da može biti nesreće, trči kao slep za tim, i srdi se na svaku pametnu reč.

nego poučiti ga i osvestiti kako se i u najvećoj stvari umu poroci dovijati, svaki će blagorazuman rodoljubac sa mnom biti saglasan. J. S.

Imamo mi bolji patriota u varoši. Evo gospodin Žutilov bio je notaroš u varmeđi; zašto ne bi mogo biti birov? ŽUTILOV: Ja sam donde samo služio dok je vladala liberalna partija. Kako preoteše ma konzervativci, zbogom!

2. MILČIKA vodi EDENA, nakićena madžarskom kokardom, PREĐAŠNjI MILČIKA: Gospodo moja, ja se nadam da će vam biti po volji ovaj gost. EDEN (pokazujući kokardu): Láѕd, édeѕ attuám. SVI: Iljen! ŠERBULIĆ.

Slavjanski je narod najveći na svetu. U Evropi ima osamdeset miliona Slavjana, i Evropa mora biti slavjanska. ŽUTILOV: Šta se to nas tiče. LEPRŠIĆ: Šta se tiče?

GAVRILOVIĆ: Zbog nas sami i naše nesloge. LEPRŠIĆ: Srbin, koji je rođen za slobodu, ne hte biti robom, zato odluči preći u Madžarsku, na poziv cesara Leopolda.

GAVRILOVIĆ: dobro, gospodine, teško svakom, koji ne želi svome rodu dobra. Samo, kako će to biti? LEPRŠIĆ: Evo kako.

LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta se on brine. Mi ćemo im topove oteti, pak ćemo i biti njinim sopstvenim oružijem. GAVRILOVIĆ: To je sve lepo, ali bi trebalo da se najpre malo razmislimo.

NANČIKA: Ako će na kokardama biti arhangel Mihail, to ja ne umem načiniti. ŠERBULIĆ: To nije nužno; samo srpske boje, pa mir.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Neka ova knjiga zadovolji potrebu ovoga vremena, i ja ću biti zadovoljan. Ako doživi drugo izdanje, ona će biti još potpunija i tačnija.

Neka ova knjiga zadovolji potrebu ovoga vremena, i ja ću biti zadovoljan. Ako doživi drugo izdanje, ona će biti još potpunija i tačnija.

karaktera, koju su crkveni ljudi u crkvenim idejama pisali za crkvenu upotrebu i za crkvene čitaoce, nije mogla biti od uticaja na jednu književnost novoga, svetovnog doba.

XVI i XVII vek su najgora vremena koja je srpski narod preturio preko glave, i u takvim prilikama nije moglo biti reči o napredovanju književnosti.

Oni asimiluju jednoverne Grke i Cincare, i stvaraju jedan jak građanski stalež srpski, koji će više od sto godina biti glavni nosilac kulture među Srbima i stajati na čelu sviju srpskih pokreta.

Škole prestaju biti isključivo verske, postaju više svetovne i padaju pod državni nadzor. Stare »meštre« zamenili su novi »magistri« koji

Kako njegova dela nisu bila štampana, to nisu mogla biti od neposrednog uticaja na dali razvitak srpske književnosti, ali ona dobro pokazuju »kako bi se prema starome

Ali, s druge strane, to je vedar duh, trezvena priroda, i pod uticajem knjiga i razmišljanja njegov duh će biti sve kritičniji i njegov racionalizam sve snažniji.

Skroman i blag, sa filozofskom blagošću prema ljudima, on je rado praštao i umeo biti zahvalan. Jedan takav čovek bio je predodređen za optimističku, altruističku i filantropsku filozofiju XVIII veka,

On je za monarhiju, ali za monarhiju sa prosvećenim, pravdoljubivim, mudrim i dobrim vladarem, koji će zemlji biti ono što je dobar domaćin kući, vladati »mudrim i silnim zakonima«, i namesto nasilja, nereda i nepravde, obezbediti

on o »slavnoj slaveno-srbskoj naciji« i veruje da kada nauka i prosveta dođu među Srbe, »izabranije nacije« neće biti. On ima jako razvijeno osećanje nacionalne solidarnosti, na sasvim modernom, racionalnom i socijalnom osnovu.

I Dositej Obradović će odsudno biti za »obščenarodni jezik i govorenje«, i pisaće »našim prostim srbskim jezikom«. Ali ipak taj njegov jezik nije

Milićević, Vuk - Bespuće

Mišljahu da usijeku koje drvo još toga jutra; neće valjda Manojlo biti toliki dušmanin da ih optuži ako ozdravi. I kad se ponapiše rakije, odoše kućama prije svitanja.

bar da stane, da prekine prije nego što bude kasno; on se stotinu puta odlučivao, zaklinjao, davao sebi riječ da će to biti prvom prilikom kad mu dođe; on je bio promislio riječi kojima da joj to kaže, on je znao na pamet svoje fraze i

On ipak sjutradan ne izađe iz kuće, mada je znao da će ona biti pored Une, jer ju je čuo kad je izišla i vidio kuda je pošla; mada je znao da će ga čekati, misliti na njega, da će joj

Sremac, Stevan - PROZA

Pa ipak je nekad bolje biti i nepozvan, pa sedeti lepo sa »kostgeberom« svu noć, pa kad dođe na njega red otpevati kroz zube po jedno »Roždestvo

Činovnik ne sme da krade, Švabo. Srpski ne sme, a vaš švapski može biti! — A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas. Nego, u šta ćemo da igramo?

koje gospoja Kaja nije ni slušala, a posle posvršavanih poslova legao je i dugo u krevetu razmišljao: kako je to slavno biti Srbin. — A vide li, Kajo, onu životinju, kako se navadila na našu pečenicu? ’Oće krkanluka! — Koju?

— ’Ama, ostav’ se toga, priko. Sad će ručak, tek što nije! Ama, priko, što će biti uživancije i krkancije! Što ćemo da se proveselimo, za priču!

Ja sam u administrativnom osoblju: istina, to je neboračka jedinica, ama svejedno, ne možemo svi ni vojnici biti! A posle, državi baš i treba i pismenih ljudi u ratu! Nije ovo sad Karađorđevo i Miloševo vreme...

Ali baš time upropastiše pesmu. Tu se izmešaše i svako deraše na svoju stranu tako disharmonično kako samo može biti kad se to naše »Mnogaja ljeta!« peva.

Kad pomisli: šta je, a šta je sve mogao biti! Da je svršio škole, pa kako mu je knjiga išla u glavu — kud bi njegov kraj danas bio!

Mala je stvar, tebe ništa ne bi koštalo, a meni bi bilo spomoženo. Nije mnogo... lako će ti biti da mi učiniš... — Gospodin — Pajo — veli Kaja i diže čašu — ovo u vaše zdravlje.

zapitati: otkud sad Jovi Poljoprivredni kalendar, i šta će baš taj kalendar njemu, kad Jova niti je kad bio niti će biti poljoprivrednik (jer osim nekoliko saksija gospoja-Kajina cveća, Jova nikakva zelenila nije imao)? I sasvim je tako.

— E, baš ti fala! — Fala, gospo’n-Pajo, a mi ćemo već, što kažu, umeti biti blagodarni za to — reče Kaja nalivajući polaženiku čašu. A prika Paja samo ćuti.

okolnost što je on doneo baš ćurana sa furune; a to je već mogao, i da nije čovek baš mnogo sujeveran, rđav predznak biti, i on ga je trebao razumeti.

Borio se protiv kapetana i pisao češće dopise. Kapetan ga je mrzeo, i samo je tako moglo biti da Maksim pokaže revizoru puna dva lonca poziva iz sreske kancelarije kao jedini uzrok što program u svemu nije bio

Radičević, Branko - PESME

mome, Cela ona beše preda mnome: Vedro čelo, i ti lice belo, Čarno oko, i ti, vito telo, Zlato, sunce, da l' ćeš biti moje? Beli danak eto veće svanu, Jarko sunce zemljici ogranu, Da l' i tebi, tužno srce moje?

Dan i noć ja mislim samo na nju, Nojca ide — moma preda mnome, Zar ću samo u snu biti s njome, Nikad neću, nikad, Bože, danju?

Ja je smotri na belome danku, Ja s njom šeta, al' samo u sanku, Al' će biti, biće i na javi. Sutra dan je, sutra danak pravi, Prvi dan mi srce vrelo reče, Dan prolazi zaman, zaman, veče,

! Kratko je doba, eto ide veče, Zlaćano sunašce već zapadu teče, Tavna će nojca skoro ovde biti, Pa će mi drago sve tamom obviti.

Teško mu se, teško rastaviti, Ali šta će kada mora biti, Za nji srce njemu mlado tuče, Ali nešto na daleko vuče, On ne može više odoleti, Pa se vine i u svet poleti.

Oj Karlovci, lepo l' žive tude, Al' što mora biti neka bude, Ta i mene nešto dalje vuče, Evo pružam svoga raja ključe.

Sred kopalja, zveke i mačeva, Zađ' za goru dušmanski leševa, Kô što onda tim junakom zađe — Ta šta more jošte biti slađe!

teo, Al' kad mi se veće smrći mora, Nek se smrkne izmeđ ovi gora, Tu nek mi se ladna kopa raka, Tu će mene zemlja biti laka.

Svirac svira, Srce dira, Ruka s' diže na posao, Da l' će kome biti žao? Noga lupa, diže pra, Naokolo svuda stra.

Ajduk Veljko zna ljubiti, Al' i sabljom divno biti, Ajduk Veljko ljuti vuja, Turci stado jaganjaca, Ajduk Veljko kâ oluja Kad u jesen iz klanaca Svati lišće to po

slušali, Cveće leži u artiji suvo, Pesme slavlja vetar je oduvô, Al' mi ćemo kao što smo bili Jedan drugom svagda biti mili.

moli tada, Al' bi teo ja drukčije sada, Sada meni bilo bi milije Da se danak ukaže docnije, Da sa vama mogu duže biti, Jer kad svane, moram odlaziti.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

kraj gomile kostiju, a starina Petrak već se mota oko razvaljena samara i zapitkuje djeda: — Koja će ono godina biti vašem Vrančiću? — A što ti sad to treba? — čudi se djed. — Četvrta, peta, ne znam ni ja. — Kako šta mi treba!

! Vidi ga, vidi. Ihi, počelo je! Kad on već djeda smije nazvati paripom, šta li će tek biti sa ostalom čeljadi. Na mene će, vjerovatno, svi u kući i zaboraviti, moći ću da odmaglim preko potoka u ljeskar.

Durašno guramo dalje. Ja se već pomalo i pribojavam kako će to biti, licem u lice s onolikačkim mjesecom, a kao za pakost odozdo se opet čuje dozivanje: — Ehej, magarci, vantazije,

Pa se onda, katkad, žalovito upitam, kao da sam nagazio na one stričeve vile iz djetinjstva: — Je li pametnije biti mjesečar ili s mirom sjediti kod svoje kuće, pa kad zagusti, tješiti se rakijom kao moj strikan?

— ko krava. Do proljeća je djed naučio svog najmenika Očenaš i Bogorodice djevo. Smatrao je da će mu to biti sasvim dovoljno da se upristojen pojavi pred licem dragoga boga, koji valjda nije toliko zakeralo da od nekakve tamo

— E, šta će sad ovo biti? — glasno upita začuđen starac, ali njezino carsko i kraljevsko apostolsko veličanstvo i dalje je postojano ćutalo.

— E, brat-Sava, tako ti svake godine, a ja toga tvog Mađara još ne viđeh kao ni svoja leđa. — Rade, brate, nemoj biti zlopamtilo. Zar si ti spao na to da pamtiš sve ono što klepeće kakva benasta starčina?

— E, onda nije ta — mudro zaključuje dosjetljivi Sava. — Kako će i biti, brate — smekšava se djed. On pjeva, pjeva nekako žalobitno kao da tri dana kruva nije jeo, a jadna mladica pogibe od

vajka se djed. — Šta bi moglo biti? — čudi se Sava. — Nidžo nije kradljiv čovjek pa da mu treba jatak. Ma koliko da je u tim stvarima bio čestit i

Slikar bradonja već mnogo mirnije sudi o čitavoj stvari. — Čuješ, Rade, pa ne mora to baš biti neka tu, domaća Marijana. Bog zna zbog čega to čovjek tuguje, pa kroz pjesmu olakšava duši. — Hm, tuguje.

— A zar ti, Rade, nikad u mladosti tugovao nisi? Znaš, onako, recimo, za nečim što je moglo biti pa — nije se ostvarilo?

Izmiješale se skitnice, lopovi i sveci, baš onako kako će najljepše biti za mene, a valjda i za mog djeda, čestitu starinu, koja se tako lijepo umjela narugati vječitim strašnim sjenkama iza

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ne pitaj kako i zašto! To zašto vodi pravo u ludilo! Sad je došlo do najgoreg, i goreg ne može biti; sad je lakše. Skoro će ti i brat.

I Hasanagi se treba smilovati. Ako se pomeo, nije se niodčeg pomeo. Njemu je uvek moralo biti najteže. Hasanaga je gušio pobune, još će se pričati u kolikoj krvi. HASANAGINICA: Znam ja kakve sam rukave prala!

Tebe čuva tvoje ime, od starina, a Hasanagu čuva njegova revnost. A ti znaš šta u njegovom poslu znači biti revnosan! On nije imao dokazano ono što su tebi još pradedovi dokazali. Što je tebi sigurno, njemu nije.

Nema on takav kamen u temelju! JUSUF: Kakav mu je kamen u temelju, to ti još ne znaš. Znaćeš kad vidiš ko će joj biti muž. Beg sebi traži zeta koji će, prvo, tebi da bude na utuk, i, drugo, koji će ga pred sandžakbegom podupreti.

Ne boj se, on Hasanaginici neće birati muža po lepoti, ili po ne znam čemu, nego po tome od kakve će mu biti vajde. Što njemu veća vajda, tebi šteta. Toliko valjda znaš. Ne baviš se ovim poslom od juče.

Pogotovu tamo, gde niko nije uspeo. Kažem ti, ako vratiš Hasanaginicu, od mnogo čega ćeš biti miran i siguran. HASANAGA: Šta bi ti teo?

Ti se, Hasanaginice, udaješ za kadiju iz Imotskog. Svadba će biti za nedelju dana. MAJKA PINTOROVIĆ: Ne razumem, kako da ode, a ni na viđenje ne svrati? Ovo je čudna proševina...

BEG PINTOROVIĆ: Tebi je teško biti dobar! Tebi je teško ugoditi! Oću da učinim kako je najbolje... HASANAGINICA: Kome najbolje? Tebi ili meni?

A drugo: misli ti i pričaj kako god oćeš, ali ćeš činiti kako ti se kaže! Dosta mi je svega! Svadba će biti za nedelju dana, to sam ti već saopštio, i s tim je svršeno! Nadam se da sam bio dovoljno jasan!

Kad pre, pobogu brate! Popio bi i sirće, kad je džabaluk! JUSUF: Moraćeš i ti da se pripremiš. Neće ti biti lako kad vidiš Hasanaginicu kako jaše uz tuđe koleno. HASANAGA: Da se oprosti s detetom? Ma nije valjda?

Pre svega pazite na red. A ti javi kad naiđu. (Jusuf ulazi u kuću) SULjO: A i ovo će jednog dana biti čudo za pričanje! HUSO: Dokle si jahao? SULjO: Dokle mi je rečeno. Sve dok ih nisam ugledo.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Prvo na nju mećeš poskurice, hleb, pa onda kašike i viljuške (koje će biti sasvim nepotrebne — pošto ćemo prstima jesti).

Peče me! Boli! Ali i ja nisam svemu tome bio kriv. Jer, koliko puta umoren i obuzet sumnjom da možda neću ono biti čemu težim, koliko puta, kažem ti, odrekao bih se svega. I da onda, uz tebe, ljubljen, prospavam svoj san.

Čekao sam te. Položio sam dlanove na vlažnu travu i premirah od slike koju stvarah. Unapred sam rešio kako će biti. Kako ću da te metem u krilo, raskopčam ti jelek, i, uviv moje lice tvojom kosom, zagnjurim ga u tvoja bujna, topla

Suze mi navreše. — Da li će ikada biti duše koja će me ovako voleti?! Odozgo, sa ukrštanih grana guste vrbe, pade kaplja na tvoj obraz. Ti se trže uplašeno.

— Stanojo! — ču se otuda iznemogao strinin slab glas. — Skupljaj pamet, Stanojo, mene neće biti više. Skupljaj pamet, jer ti nemaš nigde nikoga. Sâm si. Nemoj da piješ. Zbogom i — oprosti mi!

Ili ćete možda biti srećni da vidite najvećeg „gazdu“, kako posle ručka ide polako, pognut, velikim, odmerenim korakom.

— I glavom bacajući na njega krivicu, pokaza na Aritona. Ariton se obrecnu na nju. — Šta: nazepšće? Ništa mu neće biti. Sve ti... — Pa dobro, ništa!

— Pa dobro, ništa! — Odmah ona, pokorno i čisto obradovana što je na krivom putu i što od toga Miti njenom ništa neće biti, ućuta se i opet poče da pokriva Miti noge. Mita je bio iznet zajedno s posteljom.

— Tu mu je duša. Tri dana će ona biti tu, u kući, dok se ne oprosti s ocem i s majkom... Majka mu, kad ču da se o njoj govori, trže se, pogleda, pa kao da

Čak joj i bilo milo što se tako s njim lepo svršilo, i što će joj on od sad biti kao brat, a ne drugo... A za toga čoveka, muža, čula je da je iz gornje mahale, dakle iz najboljeg dela varoši, da ima

bila žena, velika, dorasla, već kao da je dete, ništa ne zna, niti opet ima kakvog izgleda da će moći štogod znati, biti od nje štogod, tako je s njom postupao... Za sve je morala njega da pita.

Glavno je bio on, pokojnik. I to ne što su ga baš voleli, istinski žalili, već osećajući da će biti kao krivi, ako jednako ne govore, ne spominju ga, i da će time potvrditi kako je on zaista mrtav, umro, nestalo ga.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Moja će knjiga napisana biti čisto srpski kakogod i ovo pismo, da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri, od Crne Gore do Smedereva i do Banata.

Ja, uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna, ne mislim u tom sebe hvaliti, no one ljude od koji(h) sam što dobro naučio, iz kojih premudri(h) knjiga

Nuder obazri se ne bi li i tu koga našao, koji bi izvolio soopštnik | opštepoleznoga dela biti; kaži mu, da što je god Srbalja, od Adrijatičeskoga mora do reke Dunava, svi će ga pohvaliti Slatka je uteha nadati se

mora do reke Dunava, svi će ga pohvaliti Slatka je uteha nadati se da ćedu naša imena živiti i mila našemu rodu biti za dobro koje smo mu učinili do oni(h) sami(h) dalekih(h) vremena kad se naše kosti u prah obrate.

Po mnogo hiljada godina srpska će junost nas pominjati i naša će pamet poslednjim rodovom mila i draga biti. Neka samo okrenemo jedan pogled na narode prosveštene cele Evrope; u sadašnjem veku svi se narodi sile svoj dijalekt u

(H)ercegovac Turčin, on se Turčin po zakonu zove, a po rodu i po jeziku, kako su god bili njegovi čukundedovi, tako će biti i njegovi poslednji unuci Bošnjaci i (H)ercegovci dogod, Bog svet drži.

Moja će knjiga biti za svakoga koji razumeva naš jezik i ko s čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti i narave poboljšati Neću nimalo

Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli dobri biti. Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva; nijedan zakon na svetu ne veli: čini zlo i budi nepravedan; no naprotiv,

Ako li i to bude, neću se uplašiti, niti ću, ono što je s moje strane moguće, izostaviti. Meni će preko mere plaćeno biti kad kogod od moga roda rekne, kad nada mnom zelena trava narasti: «Ovde ležu njegove srpske kosti. On je ljubio svoj rod.

Kostić, Laza - PESME

Ti popovi su stari, sve večni bolovi, sve uzdisaji crni, ti crni popovi. Pred popovi' će biti đačića koji red, da poju „svjati Bože!” da bude pogreb svet.

U raju zar? Zacelo tamo, da! I opet ne: ta dela tvojih kras prenašô je i svakog tamo nas; za tebe mora boli biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan.

I s paklom bi se volan borio toliku ko je strast pokorio: al' žešći za te mora biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan: taj stan ti je u tvojim delima; u tome carstvu vladalac si sam, okružen sediš

I Tu će naći naše reči te, naš pozdrav tu će biti saslušan, a pridvornike tvoje večite umolićemo da ti zbore za nj: Odnesi pozdrav gospodaru svom, velikomučeniče Hamlete!

Iz vaših usta saslušaće bar i naše glase pesnički vam car; al' neće li mu mali biti dar? Ni Srbin, bome, nije narod loš, od vere mu je glava tvrđa tek, a osećaj mu kâ i obraz mek, promotrivost mu britka

toploj čim se nađem odaji, uzdahnuću jedared za tobom, ta imam kad — jer ja sam matičar, a ti ćeš, kao što vidim, biti za tragičan momenat natičar.

zraci nove zore, te pomislim, sad će doći sloboda na naše gore, da će hteti, ko će moći, dići narod bogu gore, te će biti jedan, srećan, neće biti Save, drine, i opet se tebe sećam, budaline Savedrine!

sad će doći sloboda na naše gore, da će hteti, ko će moći, dići narod bogu gore, te će biti jedan, srećan, neće biti Save, drine, i opet se tebe sećam, budaline Savedrine!

nečitka slova, nečitka slova s čela visoka, s korice tvrde knjige života; al' u toj knjizi koliko još mora, koliko još biti neviđenih bora, neviđenih bora, nečitanih slova, razvalina crnih izgorelih snova?

Živo radi Minadire, danju, noću nema mira, neće biti take zgrade od Indusa pa do Nila. Vajaoče Minadire danju, noću nema mira, danju, noću pohodi ga kralj Ramsenit od Misira.

To muževi? To su žene! Pa zar žene protiv mene? Kad s ženama vreme gubim, Volim s ženom da se ljubim no s ženama biti boj.” „Ali zašto Filišćanke, mamne tanke domišljanke? Izrailjke, izrajanke, zašto, sine, ne bi nji'?

Šta je s Delilom? Kamo Delila? Zar i njoj slomi tamnica krila? zar i njoj oči u večnoj noći, ta neće biti, oh, neće moći: gvozdeni šiljci, slepila kleta, stopili bi se od njena gleda; al' u snu, možda, s njegovih grudi?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

i folklor, čim je pročitao prve prave srpske narodne pesme u Vukovom izdanju, odmah se dosetio da u takvom narodu mora biti i vrednih pripovedaka.

ovaj genijalni i ko zavičajna reka bistri Podrinac odmah je shvatio šta se traži i od kakve mu koristi to može biti.

»Blagodarim Vam na onom pozivanju Grimovom — otpisuje on Kopitaru —: ono mi može biti od velike potrebe i polze: Sad već savršeno znam kakovih pripovijetki narodnih Vi želite, i ja Vas uvjeravam da ih mi

I tako evo najprije našijeh narodnijeh pripovijedaka, za koje mislim da će u svome rodu biti tako znatne kao što su narodne pjesme u svome.

Kao što su pjesme ugled jezika naše narodne poezije, tako će ove pripovijetke biti ugled narodnog jezika u prozi. Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će

Kao što sam pjesme štampao u različnijem narječijama, kako sam koju gdje dobio, tako će biti naštampane u ove pripovijetke: biće ih iz Bačke, iz Srijema, iz Srbije, iz Hercegovine, iz Boke Kotorske i t. d.

Ostala je skoro ista; samo su se, u znaku izvinjenja, množila objašnjavanja. Za ovo tvrđenje dovoljno će biti da navedemo mišljenje jednog od najvećih savremenih autoriteta u pitanjima narodne književnosti, poč. Jaše Prodanovića.

Koliko je takav metod u osnovi pogrešan, neće nam biti potrebno da zahtevamo, kako bismo videli njegovu neodrživost, da mu se podvrgnu istovremeno i ostale vrste narodnog

meriti istim metrom, niti se njihove osobine mogu porediti; ono što je očigledno dobra osobina u jednoj vrsti, ne mora biti to u drugoj.

To i jest razlog što će u svakoj antologiji narodnih pripovedaka udeo iz Karadžićeve zbirke uvek biti pretežan (u našoj iznosi punu polovinu).

sl. Kao što je za umetnički prozni rad sasvim nevažna kategorija Teorije književnosti, tim pre ona ne može biti od značaja za narodnu pripovetku stvaranu redovno u improvizaciji, pri čemu je njen stvaralac ispredao i svoju misao i

opet kod jednog velikog jezera, i dogovore se da dalje ne putuju, nego tu kod jezera da prenoće, „jer, — vele, — može biti ako dalje odemo, da vode ne nađemo đe bi mogli zanoćiti“, — pa tako tu i ostanu.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Ali ako ti nije tu po volji, lako ću ga premestiti. MAKSIM: Tako je; sad idi, te kvari nanovo aljine. To nije moglo biti iz početka, nego da se opet dangubi. SOFIJA: Za boga, kad ne kažeš upravo kako ti je volja; nego čas ovako, čas onako.

SOFIJA: Psuješ što se drva troše, ili kad se koji sud razbije, pak sam mislila, da će ovako bolje biti. MAKSIM: A što se Novci izdaju? Ja sam baš nesrećan čovek, kud se god okrenem, tu vidim štetu.

Među tim ću ja kao sojuznik s druge strane načiniti diverziju. Tako će neprijatelj ili kapitulirati, ili konačno biti pobeđen. Dakle, slušaj plan operacije. SOFIJA: Bogami, ja niti razumem vaše komande, niti ću s njime rat voditi.

SOFIJA: Aa! braca... JEVREM: Vojeni zakoni ne trpe ni „a!“ ni druga primečanija, nego potčinjenije mora biti bezuslovno: „marš“, marš, — „stoj“, stoj.

Dvaput, triput tako, pa će se odučiti. SOFIJA: Samo da ne učinimo gore. JEVREM: Gore ne može biti, neg što ti je. Evo ga gdi viče, sad da me ne osramotiš. SOFIJA: Braca, na vašu riziku.

I sad ne bi došao, da nemam jednu lepu poruku. SOFIJA: Ta boga ti? A šta će to biti? SVETOZAR: Kata navalila odavno, a i ja sam želio, da damo jedan bal. SOFIJA: Gle, gle!

SOFIJA: Maksa se šali, a ti misliš tako je. MAKSIM: Ja nemam kad šaliti se. SOFIJA: Oće li biti mnogi? SVETOZAR: Prilično. Već Kata ne zna šta će. SOFIJA: E, devojka je, pa joj se mili.

Tako je u svetu, pa šta ćemo. MAKSIM: I ja sam tebe na balu poznao! SOFIJA: Može biti da bi bolje bilo, da smo se pređe upoznali. No sad je izlišno reči o tom trošiti. 10.

Ajde, Leposava. MAKSIM (stane pred njom): Kuda ćeš? SOFIJA: Da kupim devojki aljinu. MAKSIM: To neće biti danas! SOFIJA: Pomagaj, čoveče, ta ja neću meni, nego tvom detetu! To mora da bude.

KUM: A moja ne da ni jesti. — Ej, kako bi se rado s tobom menjao. MAKSIM: Opet mora biti bolja od moje. KUM: Ne govori, brate.

MAKSIM: Pa ajde da se menjamo. KUM: Samo da može biti, dao bi ti za nju i polak kuće. MAKSIM: Pa bi se posle kajao. KUM: Samo tri dana da živiš s mojom.

Da Bog sačuva! luđa, nesmislenija, bezobraznija, to sve može biti, ali pametnija, nikad ni doveka. JEVREM (smeje se): Zna Maksa, nemam ja brige za njega.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PREDGOVOR Onom koji je s nemačkom literaturom malo više poznat, pašće može biti na pamet da je ovakovo što i u knjigama slavnog Vajse čitao, al će odma i to primjetiti, da između mojeg i Vajsinog

Iz ovog uzroka i nazivam pozorište ovo sopstvenim djelom, i nadam se da će od moji čitatelja onako isto primljeno biti kao i dosadašnja moja sočinenija.

rade da se više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u čuvstvo doći (oće li pak to biti ljubovi čuvstvo ili drugo kakvo čuvstvo, to je opet drugi posao).

TRIFIĆ: Šta ti fali, sunce moje! Ti si gospođa u celoj kući, što ti oćeš, ono mora biti. SULTANA: Gospođa? Načinio si me parasnicom, kao sam što si. TRIFIĆ: Ti mene s otim vređaš. Nemoj tako, pilence moje.

SULTANA: Ti si bezobraznik, ti si nitkov! TRIFIĆ: Sultana! SULTANA: Prvi će mi posao biti da te sramno iz varoši proteram. TRIFIĆ: Ali, šta sad imaš opet s njime? SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja.

TRIFIĆ: Tebe jošt niko nije obeščestio. SULTANA: Nije, čekaš dok me tko ne popljuje, pak će onda dobro biti! Sram te budi! Ti si muž! Dok nisam novce donela, bila sam i lepa i dobra, a sad sam nevaljala, sad ti nisam po volji.

TRIFIĆ: Kakva si bila, takva si i sad. SULTANA: Ih! (Stisne zube.) Idi mi ispred očiju, ili će sad biti pokor od nas! TRIFIĆ: Opet počinješ. SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine!

(Zvoni. Persida dotrči.) Načini mi limunade da me prođe ovaj jed. (Persida iziđe.) Ili ću biti gospođa u kući, ili ću sve rasterati. Nisam ja kao pečurka iz đubreta izrasla. POZORIJE 6.

Šta će biti ako dođe milostivi gospodin? Evo nekoga! Ej, teško si ga tebi, Pelo! (Prebaci val preko šešira.) PERSIDA (stupi na

PERSIDA: Zapovedate da vam donesem kafu? PELA: Bogme, devojko, gladna sam ti. PERSIDA: Smesta ćete biti služeni. Ona je već skuvana, jer sam mislila da ćete je u postelji popiti. (Brzo prostre čaršav preko stala i iziđe.

(Brzo prostre čaršav preko stala i iziđe.) PELA (sama): Kako je mogućno da me nije poznala? Može biti gdi nije odavno u službi, ili gdi sam ovaj burundžuk spustila. (Smotri jedne rukavice.) Aha! Čekaj malo.

Zapovedate pre podne ili posle podne? PELA: Ja bi hotela sade. PERSIDA: Smesta će biti sve uređeno. (Otrči.) PELA: Bože moj, lepo ti je biti gospođa! (Savije val i počne srkati.

Lalić, Ivan V. - PISMO

(23. V 1989) 9 DOKAZI D okaži, ako možeš, da te nema — To neće biti dokaz da ja jesam. Dokaži opet, jer dokaze sve sam Zaboravio. Zato trajem, zeman.

Tobom dišem. U rukopisu mom si upisana Između svakog slova koje pišem. Izuzmi sebe iz bilo kog dana, I ja ću biti izvesnosti lišen — A to su dani koje i ne brojim, Jer ne znam da li u njima postojim.

Pindaru Lepota koja tvori sve slasti smrtnicima Istinu će da tvori od onog što je lažno — Samo budućnost može pouzdan biti svedok. A o bogovima, bogami, samo dobro: Istina tu je izlišna, sumnjiva, opasna čak.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

i kazali da se vratiš do devetke, a ako se ne vratiš — da ćeš naći kuću zaključatu pa spavaj gde oćeš, jer ovde će biti onako kako ja kažem, dok si pod mojim krovom, a kad budeš imala svoju kuću, radi kako znaš!

I to će biti jedna od najvećih zabluda njihovog bezveznog života, oću da kažem. Jer, ako se neko stvarno razlikuje od drugih, mislim,

Talasanje trepavicama i ti sistemi! Ići neprestano ulicom kao da si negde zadocnio. Biti pametan, razuman, protezati se prema guberu, studirati i olakšati roditeljima starost.

„Gle kako Miodrag liči na dedu i baku, i obratno! Maco, promeni mu pelene! Haj de, Miodraže, daj pusu dedici! Šta ćeš biti kad polasteš, dušo, a?“ Kako jedanput ne ukapiraš da me ti fazoni savršeno ne zanimaju.

naime, da ako neko baza ulicama bez krova nad glavom i ako napolju uz to pada još i sneg, onda taj neko obavezno mora biti izgladneo i sve što uz to fura. Tako bar piše u svim knjigama koje sam u svoje vreme čitala na tu temu.

Njihov jedini protest svodi se zapravo na sedenje po patosu, i to gde, molim vas, samo na onim mestima gde će biti viđeni u ogromnim količinima!

Reprizu ću ostaviti vama. Uostalom, ne može svako biti šašav do kraja života. Ja tu, naravno, nemam čega da se plašim, mi smo talentovano blesava familija!

Dobro, čekate šta će dalje biti. Onda to sedne pored vas na ivicu kauča i počinje da vas, kao sasvim slučajno, dira iza uha.

Jednostavno, postojala je jedna stvar u koju ste mogli biti savršeno sigurni na ovom prevrtljivom svetu: kada se probudite, ne biste se smeli zakleti da će vaš grad da bude na

Kada sam ga upitala kako može da tako mimo živi na tuđ račun, odgovorio je: „Svi će oni jednoga dana biti presrećni što su mi davali po koju kintu! To će njihove mastiljarske živote ozariti neverovatnom srećom.

I sad, ko će biti kriv ako ubuduće gosti „Tri šešira“ ne budu ufuravali u čitanke? Zamislite ovakav pasus u knjizi Istorija srpske

da stignete autobusom iliti tramvajem, nego samo kolima, oću da kažem, nisu mogli ni u snu da pretpostave da će neko biti toliko lud da odvaja pešaka sve do Košutnjaka da bi samo pio čaj.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Milosav Tešić U TESNOM SKLOPU Sadržaj KONDAK S FIGUROM ČASNO JE BITI 2 KUPINOVO 3 І 4 MEĐUMURJE, IZRAVNO 5 KUPINOVO 6 ČOT 7 KLENAK 8 KRUŠEDOL, II 9 CRNA BARA, III 10 MOROVIĆ 11 SVILEUVA,

NEBA 201 *** 202 SVETILAN U ZNAKU SVETLOSTI O SVETOM ĐORĐU 203 U TESNOM SKLOPU KONDAK S FIGUROM ČASNO JE BITI Časno je biti nosilac rane, žive i čiste, s nimbusom bola koji, rastresen, trusi sa trešnje poznog aprila; časno je

U ZNAKU SVETLOSTI O SVETOM ĐORĐU 203 U TESNOM SKLOPU KONDAK S FIGUROM ČASNO JE BITI Časno je biti nosilac rane, žive i čiste, s nimbusom bola koji, rastresen, trusi sa trešnje poznog aprila; časno je biti treptaj sa

Časno je biti nosilac rane, žive i čiste, s nimbusom bola koji, rastresen, trusi sa trešnje poznog aprila; časno je biti treptaj sa liste prolaznih stvari, Sluga što ume Slovo da kresne modricom s duše; časno je biti smiren stanovnik

aprila; časno je biti treptaj sa liste prolaznih stvari, Sluga što ume Slovo da kresne modricom s duše; časno je biti smiren stanovnik kolibe gorske, revnostan čuvar, vratar i vojnik stanova stočnih; časno je biti svedok u trenu

s duše; časno je biti smiren stanovnik kolibe gorske, revnostan čuvar, vratar i vojnik stanova stočnih; časno je biti svedok u trenu zaranka letnjeg, kada se sena, slame i bašte Gospodom zastru; časno je biti, Zvezdo u čelu stolova

stanova stočnih; časno je biti svedok u trenu zaranka letnjeg, kada se sena, slame i bašte Gospodom zastru; časno je biti, Zvezdo u čelu stolova Gornjih, putnik po noći voćke kad prašte.

Kapni mi, tropno, trudna od zrenja, poput dobrote kojom se prašta: nije mi lako biti sred vrenja kad se raskipi s jesenjih bašta. Šljivov je vidik razgranat, širok, ali i loman - gotov da klokne.

O, da je biti tren u krinu - ždral! V Hej, srce rudi!— Mi smo Beli Grad, o labud-vratu dveju vena val gde stučen plače dušin

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

To je sramota! MITA: Mani se sramote gdi krče creva. ALEKSA: Pa i to može biti po modi. Po modi ljudi kijaju, po modi nose štap, drže nož i viljušku; po modi žene nameštaju usta, osobito ako ne umu

No u tebe vidim lepe aljine; ti si morao bolje sreće biti. ALEKSA: O, ja sam ti sila premetnuo preko glave. MITA: Da čujem. ALEKSA: Prvo sam ti bio advokat.

MITA: A kako ćemo ući kad smo nepoznati? ALEKSA: Opet si zaboravio: alat čini zanat. Ja ću biti baron Golić; ti si moj bedinter. Kakav je gazda, onako ćemo se i vladati. Ako bude devojka u kući, znaš kako treba.

MARKO: Tako? A ima li u tim tvojim rumanma kako se gotovi ručak, kako treba biti dobra gazdarica i red u kući držati? JELICA: A, to je sasvim gemajn, to samo proste žene rade. MARKO: Hm! A gospođe?

JELICA: Ju, tatice, nemojte tako govoriti, jer će vam se u Beču smejati svi kao najvećem prostaku. Kako bi to moglo biti ludo što prve dame u Beču rade? Kamo sreće da se i mi tako uredimo! MARKO: A zar bi ti htela tako živiti?

Sinko, ja sam ti dao soveta; ako se po njemu ne uzvladaš, sam ćeš biti kriv. A ti, gizdušo, čuvaj tvoga muža, i baci te vraške tvoje rumane, zašto od nji ne možeš se najesti, a to je

JELICA: Nama će osobito drago biti. MARKO: Baron Golić? Otkuda je on? MITA: On je iz Volhinije; i sad pravi lustrajze. MARKO: Pa šta će on kod nas?

JELICA (prevrće jednu knjigu): Ova je knjiga tukovana godine hiljadu osam stotina i desete. ALEKSA (gledi): Može biti. No kad je svoja dela vtori put izdavao, on je sigurno i to uzeo. O, to je visprena glava!

Mora da je vrlo lep. ALEKSA: To samo onaj može čuvstvovati koji ga razume. JELICA: Vi dakle morate biti osobiti geni.

ALEKSA: Svašta se sad piše, svašta se može i govoriti, ali treba otići tamo, pa se uvjeriti. Neradeni mogu biti lasno kod velikog bogatstva i toliki mašina.

JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, kako to može biti? ALEKSA: Kažem vam, mašinom. Takovi mašina ima nebrojeno čislo.

JELICA: Toje vrlo lepo... Kako ste se unterhaltovali u Mesecu? ALEKSA: Ne može bolje biti. Baš se onda dogodio hofbal.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Pjetlić i Mačak u domu bijelom živjeli složno, šapa uz krilo, drugarstva takvog na svijetu cijelom niti će biti niti je bilo. Kakav je Mačak Pjetliću drug znalo se šumom uokrug.

Oj, ko-ko-ko, ej, kako to! Meni će biti prepuna voljka, starog će lisca stegnuti boljka, daće mu Mačak batina sto. Oj, ko-ko-ko, ej, kako to!

Što god je ljeto bogatstvo dalo, u moju torbu sada se zbralo. Eh, to će biti pogača slavna, U svijetu cijelom nema joj ravna!

čamac doplovi neki, u njemu dečak viti srdačno ruku starini pruži: „Ribaru dobri, više ne tuži, ja ću ti mladost biti!

Kad ostarih, gazda kaže: — Ubiću ga! — O, gle vraže! — hvatam dim, neću više biti s njim.“ „Nevolja nas ista združi, hajde sa mnom, korak pruži.

planini, nedaleko, vidim, braćo, svijetlo neko; koliba je ili selo tu će biti što za jelo.“ Svi viknuše: „Dolje slazi, prema svijetlu naprijed gazi!

Kada gazde minu strava, reče Rade, mudra glava: „Idem kradom izviditi šta bi ono moglo biti.“ Ide Rade kao sjena, vidi: vatra ugašena, al mačkove sjaje oči. „Šta je ovo?

Kad vika jekne nad bučnom vodom, lukav se pacov smeška pod vodom. „O, lenji Tošo, nosaču buva, kraj će ti biti tužan i mrk, rep će ti miši odneti, slutim, a neka ptica u gnezdo brk.

Po svunoć hrču, a njiva sama, čuva je samo — vetar i tama. Loviti Žderka, a sanjiv biti, posao uzaludan, zato se mora oprezan biti i vrlo, vrlo budan.

Loviti Žderka, a sanjiv biti, posao uzaludan, zato se mora oprezan biti i vrlo, vrlo budan. Za taj su podvig ekipa loša dedica Triša, Žuća i Toša.

Prikane dragi, dosta je šale, najzad je račun sveden, pošto si mačka mučio glađu, ti ćeš biti pojeden. Paragraf prvi, poslednji stav: starog će Trišu smazati lav!

Alaj će noćas dobro da krka, masna će biti obadva brka. Časti se Vidran pred mlinom starim, a sve je tiho, ne čuješ glasak.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Ja vam savetujem da ostanete do sutra ovde. Selo je malo i siromašno ali ćete sa gostionicom biti zadovoljni. Razume se, na ostrvu takođe jedna od kuća se zove haza de huespedes i tamo će vam udesiti i za spavanje.

— Vaše selo je vrlo lepo. Vidite stalno jezero sa svoga praga. — Vidimo uvek jezero. Ponekad pobesni. — Noćas će biti mirno? — Možda i ne. Izgleda da će tramontana. — Doviđenja dakle. — Doviđenja, doviđenja.

— Ali talasi na jezeru ne izgledaju ništa ozbiljno. — O, pa oni su već dosta veliki, a uskoro će biti mnogo veći. — Vi se ne biste mogli vratiti večeras? — Ne, ne bih se mogao vratiti. — Bilo bi opasno da se vraćate?

Inače, ima mnogo šljuka. — Imali su pravo kad su rekli da ću biti sasvim mokar od talasa. Ipak mi ovo vrlo prija. — Kod koga idete na ostrvo? — Nikoga ne poznajem.

Malo šta ima da se vidi. Zamak ima veliku zbirku oružja. — Hvala, ići ću sam. Još nešto: mogu li biti probuđen pred pet? Čovek koji me je dovezao prevešće me u pet u Eskalonu. Bilo bi dobro da račun platim još večeras.

— Ima li ribe? — Vrlo malo, mladi gospodine. — Ali će za večeru biti dovoljno? — Možda. Produžavam kroz bilje sasvim uz obalu; gazeći svaki čas pogrešno na kamen koji se ne vidi.

Produžavam kroz bilje sasvim uz obalu; gazeći svaki čas pogrešno na kamen koji se ne vidi. Ptice, koje su, mora biti bile ćutljive ceo dan, graje razdragano: u večeri iznad mene, uz ostrvo, sve smeđijoj a preda mnom, po vodi, sve

Svi se udvaraju verenikovom drugu: za budućnost verenikovu izgleda da on može biti od velike koristi. — Neobično je ljubazno od vas što ste došli, — kaže mu devojka. — Miguele vas mnogo voli.

— Verujete li vi, gospodine, da će biti uskoro rata? — Sa kim mislite da bi se moralo ratovati? — O, dosta je otvoriti novine. U celom svetu pišu o tome.

Duboke, iskonske sile koje pokreću ratove, više neće imati dejstva. I onda će svi narodi biti u pravu. — Ali ima naroda koji bi želeli da uživaju u miru svoju kulturu i drugih, koji nemaju kulture, i koji vole

Ničega na njemu nema što bi mi bilo tuđe ili što bi me činilo tuđinom. Vi biste noćas mogli biti na nekoj mojoj reci i osećati se isto tako prisno i ugodno kao da ste u samom zavičaju.

Rat? Ko zna, možda je rat zaista večit. Možda mržnja koja nastaje između ljudi neće nikada biti izbrisana. Svakako je glupo govoriti o tome sa ovim dobrim ljudima koje zbunjuje što treba da imaju o tome svoje mišljenje.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

već; i svojom studenom rukom Pokida nakit sav i goru obnaži svu, Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će biti tu. III VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Vojske i putnici preko nas prolaze, niko da k nama dođe. Heće više lepih gradova biti na zemlji našoj. Noći dugačke želimo i šume duboke gde ima vida i bez očiju.

Tek onda se može biti dobar a da se sebi ne naškodi. On je s oblacima bdeo u predsoblju drugog sveta, a brat mu rukom pokaza carstvo i

NAČELNIK SE ŽALI NA JERETIKE Šta hoće ti ludaci, čemu te smutnje, kao da carstvo na zemlji može biti bolje no što jeste.

Mantije se nebom viju, ja hodim u ubožničkoj vreći, u strahu su i vetri, crnilo u mahu, šta će biti od mojih kosti, trulež? Ili će biti mošti! Varlaam je zver. O tome sutra. Vidi se kob na čelu naših zvezda.

Ili će biti mošti! Varlaam je zver. O tome sutra. Vidi se kob na čelu naših zvezda. Skučavam. Zar sada, mrcino, skloni se s

Čitaoci stoje pred otvorenom knjigom. Dolazi jedna noć koja će biti strašnija od prethodne. Zahtevaju da im se odlučno kaže ko, ko to lupa u vrata, za koga se prave ovi dovratci,

je Solomonovo zdanje mi se vraćamo u zanatske radnje na oštrenja cijuk stranac u prolazu pita gde je sudnica Sutra će biti ovde juče je bila u Palestini Kantakuzin Dimitrije sedi na vrhu nrda za stolom pod šakom žubore grčka mora u guduri

Zato je smanjivanje samog sebe velika duhovna vežba. Ona uliva nadu da ćemo opet biti nekom potrebni. Smanjivaćemo se da bismo bili kao zrno ili seme, da iz nas nešto isklija.

neka njihova molitva sve nas podrži putevima teškim providnosti opšte providnosti zasnovane na svojstvima Duha teško je biti prozračan pa jasan i bezglasan oslonac je potreban u molitvi drugog za tu se molitvu molim i za molioce ako skrive.

ne zna se šta će biti sa zveri šta će se dogoditi sa divljači stokom i živinom da l i njih hvata ovaj rok i ovaj sud čovečijeg sina koji

neku dok tutanj izdiže jezera i nestaju granice državne a da vas niko ne tuži da ste hegemoni Milost će oskudna biti znali ste da svako svoju sreću kuje al ne beste pokorni ni sopstvenom znanju spremite se za turizam po paklu mada

*** Čini ne čini na mesečini sad mogu da viknem sa obale Dunava nekad sam s vrlo umnim licem pitao sebe biti il ne biti danas mogu da govorim glasno i sa stene stojeći između Prometeja i Bala ja jesam Antihrist demon

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

” TRIFUN (nakašljuje se): Ovaj... neće, kanda, biti da si mu ti, Agatone, baš tako blizak. MIĆA: Da, to sam i ja hteo primetiti.

'Ajde, dajte mu... TRIFUN: Ne znam zašto ne? AGATON: Nemoj da te to vreća, ali ovako u familiji možemo valjda biti iskreni.

Zanimanje, to je samo jedan teret za čoveka. E, ali, brate rođeni, kad nemaš zanimanja, ne možeš biti staralac. Ne možeš, dabome! E, onda, kad i tebe izbrišemo, 'ajde, reci, ko nam ostaje? MIĆA: Kako ko, a ja?

TANASIJE: Pa jeste, njegova poslednja volja to je testament, a testament još nije otvoren. AGATON: I neće biti otvoren sve dok ne prođe četrdeset dana od smrti pokojnikove.

DANICA (iznenađena): Tako? A zašto samo dotle? MIĆA: Jer, bojati se, moja bi žena mogla biti ljubomorna. Pa da, to bi bilo sasvim opravdano? DANICA: Opravdano?

DANICA: Izgleda da su svi bliski rod pokojniku? ADVOKAT: Da, verovatno, ali će posle otvaranja testamenta biti to u srazmeri prema svoti koju im je pokojnik ostavio. (Čuje se galama.) Evo ih! Ja ću se radije udaljiti. Doviđenja!

AGATON (vraća se iz sobe, za njim Simka): Gle, i ti si tu? MIĆA (uvređeno): Kako to: gle, i ti si tu? Može biti ja bih pre vama mogao reći: gle, i vi ste tu?

MIĆA: Zbog rastegljivosti! TANASIJE: Zbog kakve rastegljivosti? MIĆA: Zbog rastegljivosti zakona, zbog kojeg može biti i ovako i onako. Eto pitajte prijatelj-Agatona. TANASIJE: Što ne govoriš, Agatone? AGATON: Šta imam da govorim?

Da ste pustili mene samoga... TRIFUN: Ako, bolje je da smo svi zajedno. AGATON: Bolje, videćemo da l' će biti bolje! POJAVA H PROKA, PREĐAŠNjI PROKA (dolazi spolja): Jeste li svi tu? SIMKA, GINA, TANASIJE, MIĆA: Šta je?

AGATON: E, onda to menja situaciju. Nego, znate šta, ne možemo mi svi razgovarati s njim; ja mislim, bolje će biti da se svi sklonite i da mene ostavite. PROKA: Gotovo... Bolje je da ne vidi ovoliku gomilu.

DANICA: Ali kako da ne, zaboga, kad se tetka prosto razbolela od jeda. ADVOKAT: Umirite se, sve će biti u redu. DANICA: Hvala bogu! ADVOKAT: Preduzeću odmah korake, samo pravo da vam kažem, mislim se na koji način.

Ja bih, dakle, mogao naći da ovakva situacija nalaže neophodnost i sutra bi već mogao biti otvoren testament. DANICA: A šta bi time učinili?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Uviđao sam koliko je teško njihovo duševno stanje, pa mi se činilo: lakše će biti i njima i meni kad se rastanemo. Pogledao sam na časovnik. — E... — Šta? — i majka me sa strahom pogledala.

Onda se obrati majci. — Dosta, budi pametna. Šta buniš dete... Tako mora biti — pa joj odmače ruke od moga vrata i ledenim glasom obrati se meni: — Sine, otadžbina te zove... Budi veran zakletvi...

Na izlazu zastadosmo. — E, sine da se rastanemo. Ali... hoću da ti nešto kažem. Naš rastanak možda će biti duži. Ti ćeš doći... ne sumnjam... ali ja sam star... osećam... — donja mu usna zadrhta. — Ne govori o tome.

Ti ćeš doći... ne sumnjam... ali ja sam star... osećam... — donja mu usna zadrhta. — Ne govori o tome. Sve će dobro biti. — Ljudi smo... ti znaš... pazi majku i sestre — on se opet uozbilji. — Budi razuman i čuvaj se.

se proneo glas da ćemo večeras krenuti, jer su posilni pričali kako je naređeno da njihovi oficiri moraju večeras biti u kasarni tačno u osam časova.

Možda bi se još preko toga i prešlo, ali je zaista važno ono što kuvari govore: kako ručak za sutra mora biti gotov još večeras u deset časova.

Bilo je nemoguće upućivati konje u bolnicu, a teško ih je lečiti na maršu. I komandir se naljutio. Neko je morao biti kriv. Po dolasku u bivak naredio je da se udari po pet batina svakom vozaru čiji su konji ranjavi.

Vojnici posmatraju i ćute. Ledena drhtavica i pritajen strah prožimao je telo. U ratu neko mora poginuti i taj će biti isto onako naduven, pomodreo kao leš pored koga sada prolazimo, a sa koga je skinuta obuća, te su prsti rašireni i

Ne boje se nikakve kazne više, jer vide da im sada predstoji najteža dužnost i najveća opasnost. Gore biti ne može. Hteli bi još malo daha, života — makar komandant puka vikao i pretio.

— Pazi, pazi — govori nervozno komandir — sakupljaju se oko onoga, pa će im đavo biti kriv. — Nisu već dva dana ništa jeli — dodade potporučnik Aleksandar. — More, zar im je stalo do jela sada!

— Rok službe, gospodine kapetane! — dobaci narednik Milan. — Bolje biti živ, nego mrtav. — E, e, ta je dobra... makar i konjosali!

— Zaglavio se mostovi tren u bari! — onda poverljivim glasom dodade: — Sada će biti prelaz. Na karti gledamo gde je ta bara.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Molim vas, prekide ga učiteljica, mogla sam ja može biti naći stan i džabe, pa zar onda i vi da mi ne platite ništa?

Bud je takav, pa još privremeni !... Ali ne mari; vidi se da će biti mekši od voska: ona će moći postupati po svojoj volji; on joj bar neće biti na smetnji.

Ali ne mari; vidi se da će biti mekši od voska: ona će moći postupati po svojoj volji; on joj bar neće biti na smetnji. — Čestitam, gospođice, novo drustvo, viknu neko iza njenih leđa. A, žestoka posla ! Mladić i po!

Ona je sad razumela o kome ćata govori, ali odmah pomisli: neće li biti i nezgodno i opasno, da ga pusti na taku blizinu k sebi, a još više joj pade teško, što se ovaj prostak podsmeva njenom

— Ehe... pa onaj krivi. Vaš novi učitelj... — Ne mogu svi ljudi biti fini i uglađeni: nekom je Bog dao pamet, a nekom, mesto pameti, zalizanu glavu...

Kako u novom stanu? — Dobro jutro želim. The... kad nije bolje... — Vidi se da mi nismo za selo: treba sa njima biti drukčiji. Gojko se usudi da je pogleda, ali se odmah trže i obori oči, jer oseti na sebi njen vatreni pogled.

A Ljubica se naslopila na prozor pa posmatra decu, koja će biti predmet njena rada i staranja. Svako se priljubilo uz oca ili majku, pa ni mrdnuti dalje, kao da se plaše kakve velike

pa se svet naučio tako... Do godine će biti lakše; a sad upisujemo i onu decu, koja su pre dve godine trebala biti upisana.

pa se svet naučio tako... Do godine će biti lakše; a sad upisujemo i onu decu, koja su pre dve godine trebala biti upisana. Kmet zovnu Gojka, a ona produži gledati na prozor.

— Prirez nije bio pokupljen, dopuni ga Bogosav. Znate, muka je sa tim prirezom: svet nema a ovamo treba. Tako će biti i s vašom kvartirinom.

No ništa, bar ću sa te strane biti mirna, jer i njih ima svakojakih.« — Izvinite, molim vas, ali znate: nas novake sve interesuje, obrte mu se ona,

— Pa.. trebalo bi... reče on, smešeći se i gledajući u daleke planinske vence. — Gledaćemo da dobijete... Ja ću vam biti na usluzi svakad, kad vi zaželite. — Hvala vam unapred.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Čij li će i dvori dočekati? Čija l’ majka darom darivati? Čij li bratac vinom napojiti? Čija l’ seja među njima biti?“ Bratac seji tijo odgovara: “Sejo moja, budi mi vesela!

Naši će i dvori dočekati, Naša majka darom darivati, A ja ću i vinom napojiti, Ti ćeš, sejo, među njima biti.“ 56.

— Izveo bi je, al’ mi je žao. — Žao, ne žao, izvesti ćeš je, Izvesti ćeš je, i nama dati, I nama dati, i naša biti. 63.

Šnjima će mi bolje biti. 85. Doleti listak od nika polja, Pade devojci na zelen venac, Na zelen venac, na rusu kosu.

Pošalji mi drvo šimširovo, Šimšir drvo dima ne imade, Pošalji mi pero paunovo, Mešću dvore, praha biti neće, Pošalji mi od zlata maštrafu, Kad donesem studene vodice, U maštrafi trunja biti neće.“ 149.

paunovo, Mešću dvore, praha biti neće, Pošalji mi od zlata maštrafu, Kad donesem studene vodice, U maštrafi trunja biti neće.“ 149. Vidjeh čudo prije neviđeno, Gdje s’ djevojka sa suncem inati: “Žarko sunce, ljepša sam od tebe!

Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnom jabukom: “Uzmi, moma, tu jabuku, moja ćeš biti.“ Moma ju je uzimala, pak natrag baca: “Nit’ ću tebe, ni jabuke, okani me se.

Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnim đerdanom: “Uzmi, moma, ovaj đerdan, moja ćeš biti.“ Moma đerdan uzimala, pak natrag baca: “Nit’ ću tebe, ni đerdana, okani me se.

Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnim prstenom: “Uzmi, moma, ovaj prsten, moja ćeš biti.“ Moma prsten uzimala, na prst natiče: “Oću tebe, i tvoj prsten, i ja sam tvoja.“ 207.

Ta što beše raspletena Vol’o bi ju ja saplesti No na Bosnu vezir biti. Ta što beše sapletena Vol’o bi ju ja rasplesti No u Skadar paša biti.

Ta što beše sapletena Vol’o bi ju ja rasplesti No u Skadar paša biti. Ta što beše neljubljena Vol’o bi ju ja ljubiti No u Stambol carovati!“ 211.

“ A kada joj odrešiše ruke, Ona skoči u to more sinje: “Volim biti morskim ribam’ rana Nego ljuba mog brata krvniku!“ 222. Šta s’ ono čuje na onoj strani?

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Dođe ko tele, ode ko tele! I ne čuješ ga u onim opancima! (Ispira potiraču) VASILIJE: Ko je ovaj? GINA: Ko će biti, batinaš! VASILIJE: Batinaš? GINA: Vidiš li ti ovo? VASILIJE: Šta je to?

Bolje da sam se ovim konopcem oko vrata opasala, nego što živim pošteno! BLAGOJE: Lako je biti pošten s takvom lepotom! SIMKA: Mogo bi da imaš bar malo obzira! GINA: Ima on obzira, kad mu nešto treba!

Ja sam bez one volujske žile ko bez ruke! Traži tamo, traži vamo, dok ti se ne setik da će biti ovden. Bez ove žile niđe ti nisam pristo! SIMKA: Nećeš ga, valjda, ti saslušavati? DROBAC: Ja ne saslušavam.

Sve što zna da im kaže, to je ne znam! A dajde ti njega meni na vrtalj sata, pa će mu malo biti jedna usta! Ne zna prestojniku, ni agentima ne zna, ni esesu ne zna! A da vidiš kako kod mene zna!

SIMKA: Stanimirović ili Slović? VASILIJE: Pitam u principu... Gde mislite da treba da bude pekar? SIMKA: Gde će biti nego u pekarnici? VASILIJE: A apotekar? SIMKA: u apoteci. Ne razumem zašto pitate! VASILIJE: A učitelj?

Milun: Ja! Siđide doljamo! VASILIJE: Je li hitno? MILUN: Da hitnije ne može biti! VASILIJE: Pakujem i uvezujem neke kofere... Odmah ću! MILUN: Nemo da čekam, imam i druga posla!

VASILIJE: Bilo šta da je bio, sada je leš! SOFIJA: Filip je visoko podigao drveni mač! VASILIJE: Pre će biti da se život njim poslužio i poigrao! A on... Nit je on znao koju ulogu igra, ni zašto, ni u kojoj predstavi!

JELISAVETA: Sve, što je ikad bilo, pa makar kako da je bilo, Moglo je biti i mnogo bolje, ali i mnogo gore, nego što je bilo! SIMKA: Plašim se da nam nikada nećete oprostiti!

„Od pokretnog i nepokretnog imanja nemam ničega, sem ovog grešnog tela, koje ni inače nije pripadalo meni, i koje će biti vraćeno majci zemlji: prah prašini! Molim, jedino, da moja glava ne podeli sudbinu sa mojim telom...

JELISAVETA: Ko da je potop miš! SIMKA: I kud ćete sad? VASILIJE: Posle pedeset metara, možda ćemo biti u Engleskoj! Kroz pet minuta, možda ćemo stići u šesnaesti vek!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

GOSPOĐI X. Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir. Za vas je u grehu mir. Biti nesretan malo više ili manje sve je jedno. Kriti u srcu za sve gnušanje o kako je bedno.

Kriti u srcu za sve gnušanje o kako je bedno. Vi niste krivi znamo za ono što će biti, nesreća je baš čast. Dužnost je laž iz prikrajka za nas što bolno gledamo.

Slučajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oči i ćutim. Kad bagrem dogodine zamiriše, ko zna gde ću biti. U tišini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad više. San Vito, al Tagliamento, 1918.

Da li si osetila da svud to boli ne samo kod nas: biti mlad. I nositi u duši neku mutnu setu što sve, a da pomoći može, voli?

Ja bih počast šinuo i tiho rekao: Tužno je biti muško. JA, TI, I SVI SAVREMENI PAROVI Ceo nam je dan dug, i dosadan. Do večeri, kad se, krišom, sastajemo.

Tela će vam se izgubiti i krv biti sve tanja i tanja; zanemeli ćete ljubiti vrhove cvetnih trešanja. Dolazim skoro a doći će i dan kad će dosadanje biti

Dolazim skoro a doći će i dan kad će dosadanje biti svejedno, kad će i vaš dah biti iskidan i strešćete se već jednom čedno...

Dolazim skoro a doći će i dan kad će dosadanje biti svejedno, kad će i vaš dah biti iskidan i strešćete se već jednom čedno...

Taj prolog je bio neka vrsta literarnog, pa i političkog programa pesnikovog. On se u to doba nadao da će, kod nas, biti neka vrsta našeg Frajligrata. Te nade se odrekao, kao što će čitalac videti, već u epilogu Lirike Itake.

Pesnikov otac mislio je, i pričao, da je otuda i ime njihovo, koje su dobili pri seobi iz Crnje u Itebej. Može biti. U svakom slučaju, u Itebeju, kod crkve, i sad stoje tri kuće Crnjanskih, mojih bliskih rođaka.

Vranicani je tvrdio da im ništa neće biti i da će sve to zaboraviti, kad se ispavaju. Srbijanska konjica bila je tada izbila, u Drač, na Jadranu, pa su se te

Otišao sam da se upišem na medicinu. Nadao sam se da ću biti lekar – jedino zanimanje koje je pesnika dostojno. Ujak me je na to izbacio.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Na kraju, priznao je, drage volje, da i mušice mogu biti od koristi na ovom svetu i da je Bog sve što je stvorio — stvorio dobro.

kravu, i sad, ako krava ostane na miru, on će za to da zahvali Bogu, a da joj se nešto desi kakvo zlo, onda ću ja biti kriv. Uvek je đavo kriv.“ I đavo se naljuti, ali posle odmahne glavom, uze karabu i stade da svira.

A pekar, kako onda, tako i sad, kad u proleće gora lista, kuka; a narod, po njegovu kukanju, računa pošto će biti žito i hleb te godine.

I razmišljajući o tom neprestano, njega obuze stid i kajanje. „Moj je život doista ružan i svršetak mu ne može biti lep, kao što magarac ne može imati paunov rep.“ I on se ostavi dotadanjeg života i bivaše iz dana u dan bolji.

smrznućeš se... Siroče: Svejedno je... smrznuću se i u sobi, i ovde i na groblju... svejedno je. A tamo ću biti bliže mami... Gospođa u crnini: (Uzdahne.) Varaš se, dete!... Mati je daleko... Osetila sam danas to...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

miloj otadžbini, sudba mi ne dade da mi kosti primi ona sveta zemlja koju sam krvlju svojom natapao da bi slobodna mogla biti. Nesrećna sudbina moja ne dade mi da me, pre nego oči sklopim, ogreju zraci slobode u mojoj miloj postojbini.

“ Buni me što je isti jezik, ali pomislim da to mogu biti dva daleka naroda, jednog porekla, bratska, ista, koji imaju jedan jezik, ali i ne znaju jedan za drugog.

čestitanja od najotmenijih građana; a doveče će mog konja provesti oko devet časova s bakljadama kroz ulice, i zatim će biti igranka u prvom hotelu, gde imaju pristupa naj otmeniji građani.

u gostionicu, ukrašen zvezdama i ordenima, te sam mogao mirno ići ulicom bez graje i gužve od svetine, što bi moralo biti da sam onako bez odličja pošao. Onaj me pandur odvede u gostionicu „Kod mile nam napaćene otadžbine“.

Mi ćemo se postarati da o ovom zagonetnom biću doznamo šta detaljnije iz njegova života, što će na svaki način morati biti od velikog interesa po naše poštovane čitaoce a, po mogućstvu, gledaćemo da donesemo i njegovu sliku u našem listu.

— Ima, hvala bogu, ima ih dosta, ali svejedno; poješće se ovde te svinje, još će biti jevtinije; a najzad, šta bi bilo kad ne bismo ni imali svinja?! Moralo bi se opet živeti! — odgovori mi ravnodušno.

Ne znam, prosto, čemu čovek pre da se divi! — The, moglo bi i bolje biti, ali mi se trudimo koliko možemo! — reče ponošljivo, zadovoljan mojim komplimentom.

ustav, sem svih sloboda koje su date narodu i potpuno ujemčene, unesem još i ovo: „Svaki građanin zemlje Stradije mora biti raspoložen i veseo i s radošću pozdravljati mnogobrojnim deputacijama i depešama svaki važan događaj i svaki postupak

— Tako je, ali to je moralo biti; pa opet će zato danas-sutra već stići tolike deputacije iz svih krajeva Stradije i čestitati ministru predsedniku na

da se i u buduće ne bi dešavale ovakve nemile pojave, koje mogu biti od vrlo krupnih zlih posledica po našu milu otadžbinu, to vam naređujem da silom vlasti zaštitite reč gnev, koju su

Mudri državnik zahvali govorniku na iskrenom čestitanju i napomenu da će sve njegove misli i osećanja biti i ubuduće upravljeni na to da se ojača kultura, privreda i blagostanje mile otadžbine.

To će biti mala srebrna statua Eskulapova, koji će u rukama držati takođe srebrni divit, oko koga se prepleću dve pozlaćene zmije

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ti samo lezi, gledaj, naslađuj se i pitaj sam sebe šta može biti lepše... Nad tobom treperi i šuška zeleno i polu-suvo lišće orahovo; zagledaš se u jednu crnkastu prugu, na njegovom

A nebo se natkrililo nad tim dragocenim morem, čisto kao suza, plavo k'o što samo ono može biti, veselo, k'o što je srce radeničko... Radi seljak i pominje Boga, a usne se samo razvlače od vesela srca.

— Pa 'ajde, de. Premestih se na kulaša, pa okretosmo natrag niz Bukulju. Radovao sam se što ću biti na čaMarkovom komišanju. To je najbolji gazda u drugom selu, koje spada u našu opštinu.

Daleko nam dobrosrećne njive, a narod poduže radi; no sad će to, za po sata svi će biti. 'Ajdemo mi u kuću, da se malo odmoriš. — Nemoj, molim te, nisam ja umoran. Kod rpe ću se najbolje odmoriti.

— More ćuti, grade se bez nužde nakarade. Sazdao ih Bog lijepe, ka' što već more biti, a one se same ruže, veli Tanasije Prekić. — Ama jes' čuo, Marko, i vi ljudi!

Zaslužio je, pa treba makar da ga spomenemo; bez njega ne može ništa biti, pa, valjd', ni — priča... — Gle samo kako se, zbog njega, Jovica Stepanović rastorokao.

Ništa!... Sutradan polazi vojska u boj. Raspituje Dule: da l' će baš pozdravo biti boja, pa, kad viđe da nema šale, nateže i popi svu onu olbu, pa je baci praznu u korov.

, a svršavao se sa: »ovo je moj najponizniji odgovor«... Razume se da ni hitne depeše nisu smele biti bez »poniznog« javljanja, a Glavna Kontrola posle ima muke dok reši: kako da računa tu »poniznu« reč — u zvaničnu ili

ako bi vrata stajala otvorena nekoliko sekunada, kad je soba zagrejana, a o provetravanju, razume se, nije smelo biti ni govora. — »Zar učilište da se luftira na državni račun?!« uzviknuo bi on...

« Ali što je delovodnik i glavnu knjigu vodio čisto — to je za priču. Svako pismo mora biti tako jednačito, tako ravno, kao pod lenjirom.

»Bože moj, ta to će biti život!... Ideš iz škole ljutit i sumoran, a na pragu te čeka ljupko i dobro lice tvoga druga, s koga čisto čitaš da je

Kako to mora biti prijatno!... Pa eto, uveče, ovako, neće biti ove klete samoće, od koje se može poludeti: ona će biti uz tebe, da te

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

da nije ko od bivših ministara išao u dvor, jer, znaš, čim bivši ministri počnu da idu u dvor, onda znaj da će biti krize! DANICA (razgleda dnevne vesti i čita naslove u sebi).

Prikucaj ti to lepo na tvoja vrata, da te lakše nađu tvoje mušterije! IVKOVIĆ: Hvala bogu te je stiglo. Neću biti ovde dva-tri dana pa bi vas još više uznemiravali. DANICA: Nećete biti ovde?

IVKOVIĆ: Hvala bogu te je stiglo. Neću biti ovde dva-tri dana pa bi vas još više uznemiravali. DANICA: Nećete biti ovde? IVKOVIĆ: Da, moram malo do Beograda, zbog izbora. Na dan-dva samo. JEVREM (trgne se): Zbog izbora, je l'?...

IVKOVIĆ: Opet Ilića? JEVREM: Kažu: on je najbolji! IVKOVIĆ: Ama, ja čujem da Ilić neće ovom prilikom biti biran. JEVREM: Kako to? IVKOVIĆ: Ta već znate da je načelnik u zavadi sa Ilićem, pa...

JEVREM (razmišlja, ali mu se ogleda zadovoljstvo na licu. On govori više sebi). Hm! Gle, molim te. A ko bi to mogao biti? (Glasno.) Šta ti misliš, gospodine Ivkoviću, ko bi od naših bio onako mekan?

JEVREM: Pa jeste što kažeš, on će znati! A ti baš misliš: neće Ilić biti biran? IVKOVIĆ: Ono, znate kako je, i Ilić ima svoje ljude, pa ako udari ustranu, može svašta biti!

IVKOVIĆ: Ono, znate kako je, i Ilić ima svoje ljude, pa ako udari ustranu, može svašta biti! JEVREM: A to bi vi kao voleli, da on udari ustranu? IVKOVIĆ: Pa, pravo da vam kažem, voleli bi!

IVKOVIĆ: Pa mi možemo prijateljski razgovarati, a ne biti u istoj partiji. JEVREM: Možemo, ne kažem da ne možemo. Mogu ja tebi, na primer, da kažem: gospodine Ivkoviću, skupe

Ali pusto ne ide... nego... ovaj... kaži ti meni, šta misliš, na primer, ko bi onako od naših mogao biti poslanik mesto njega? SRETA: Pa kako da ti kažem, brate moj!

JEVREM: I ti misliš? SRETA: Ja mislim, brate i prijatelju, da ćeš ti i niko drugi biti narodni poslanik! JEVREM: I to baš... ovaj... onako, da budem izabran? SRETA: Pa izabran, dabome! JEVREM: ...

SPIRA: Kakva zamka? JEVREM: Pa znaš kako se prave zamke i podvale uoči izbora. To može lako biti. Neću da čujem. Sad neću da čujem, a posle izbora možemo razgovarati.

IVKOVIĆ: Priznajem da je neprijatno, pa ipak može biti i zanimljivo, jer ko bilo da pobedi, iz vaše kuće ide jedan poslanik u Beograd. DANICA: Da, ali on vas grdi.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Nije mu ovo prvo, a neće mu, — ako je bog onaj stari bog, i stara pamet ako podrži Sretu — ni poslednje biti! I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još bolje: kad vi ovo uščitate, samo bog i

Tako se stvar sretno svrši, a kako je počela bila, izgledalo je poplašenim redaktorima da će biti krvi do kolena. Svrši se čašom piva i jednim paketom novih dopisa i radova koje im ostavlja i odmah odlazi.

Mnogi od tih njegovih radova nisu, doduše, ni izašli, pa ne mogu biti čitatelju ni poznati; mnogo je od toga otišlo u onaj strašni novinarski koš koji guta mnoge novinarske i spisateljske

I sada, kad sam vas onim u prvoj glavi spremio na sve i na svašta, sada vam neće biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i zadovoljan ili,

Novi Prometej morade doneti svetlosti ovome narodu koji živi u najglupljoj tami, — pa ili taj svet neće i nadalje biti sramna i prezrena Vandeja, ili njega neće biti na svetu!!

narodu koji živi u najglupljoj tami, — pa ili taj svet neće i nadalje biti sramna i prezrena Vandeja, ili njega neće biti na svetu!!

Pošto je ovaj događaj istinit, i većim delom se događa u toj mehani, to neće biti naodmet ovo malo geografije radi razumevanja događaja. Mehana gazda-Đorđeva beše ugledna, najuglednija zgrada u selu.

? Pričekajte samo jedno desetak-petnaest godina, pa ćete videti lepo šta će biti i od Zaca, a sledovatelno i od onih oko njega.

Pružio i zahvatio pa drži, ništa ne ispušta, a svake godine prinavlja poštogod. Tako će to biti kroz neko vreme. I to oseća, i gaji nadu na to, mali Zac, ali još su mu slabe sile, još nije vreme.

GLAVA ŠESTA U njoj je opisano poznanstvo Sretino sa ćir-Đorđem i Mićom »Oficirom«, koji će mu biti desna ruka, krila, u teškim radovima njegovim. Kad stiže Sreta i uđe, kafana je već bila skoro prazna.

A ćir Đorđe ga meri. Ova učtiva reč Sretina mu se dopala. Iz nje je, makar i posredno, doznao da ovo neće biti nikakav policijski činovnik, jer tolika učtivost — a ćir Đorđe je bogat iskustvom — obično nije svojstvena njima.

Vlast je prva, a posle dolaze drugi. — Ama ne kaže se tako. Ti uvek možeš biti on, a on mučno ili nikad to što si ti! — A, bravos, gospodin-učitelju, za taj reč!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Oni su se nadali da će Nemačka biti Imačka Al pošto dizanje utega nije šala, niti igračka Povremeno se vraćaju u okolinu Pljevalja Gde sve, ko i obično,

Noge ga žude i ruke ga žele Al glava neće da ga prihvati! Sazreli su neophodni uslovi! Biti noćobdija istinska je robija: Telo hoće i voljni su udovi Ali glava odbija i odbija!

Jer nije Likanci nego Ličani! Ličanin može postati Američanin, ali stranac Ako se i naseli u Lici, neće biti Likanac! Šou-biznis, Avala- film, Sava- Centar, Radio-Zenica, Daj mi padeže, i reci šta je tu pridev, šta imenica!

Sve to nije lako — potrebno je držanje viteško, Biti lak kao perce, srca ganutljiva, Dedi, međutim, to ne pada teško: U tome i on joškako uživa.

I pošto se to dvoje na jednom mestu spojilo, Morate, obavezno, docrtati pojilo — To može biti đeram, ili bara poveća: Đeram sa kofom, a bara sa tri lista ploveća.

Spavaju, na nogama. Samo im čistačica čisti Uši, pere im zube, da beli nikad ne trunu. Sutra, svi moraju biti primerno uredni i čisti Pre nego što u grad kô velika vojska grunu. Trepere sijalice kô tihi pozdravi u noći.

Vazda su joj ruke pune Jer uvek nešto pupi i uvek nešto trune; To je tako, i tako mora biti. Pa i ti Kad ti povetarac, s proleća, zaćarlija u kosi, Šta si drugo, do list, kojeg godina nosi...

Jedva čekam da saznam. a valjda i ti Čitaoče, šta će dalje biti... JAVNA PRODAJA Popev se na ogradu, Vuka-baba Objavi da je počela dražba; Istoga časa se baba-Joka

osvrt, članak Što ga pišu člankopisci i čankolisci, Al pošto se sve radi nadvoje-natroje, I u novinama mora biti tako kako je!

Muci mojoj hoće li biti kraja?” Kad bi mogao, deda bi svoje zlotvore Smrvio, ko insekte, i onda, Adio! Da mu se izgledi bar malo otvore,

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

kaluđera, iscrpno se pretresa taj dokaz i nalazi da on za svakoga, pa i za najokorelijeg bezbožnika mora biti ubedljiv.

Pa kako onda jegulja postaje? pita se stari bradati kaluđer. Očevidno je da to ne može biti drugojače no neposrednim stvaranjem onakve kakva je, a to ne može činiti niko ko nema mogućnosti i silu božanstva.

na dnu jezera, bara i reka, i to neposredno onakva kakva je, ne vodeći ni najmanje računa o procesu kojim bi to moglo biti ostvareno.

uhvaćenoj na blatnome dnu jezera, bare ili reke, čitav roj sitnih glista koje je on smatrao za sitne jeguljice što će biti izbačene u blato kad tome dođe vreme.

dopuštali instalacije potrebne za ono što se nameravalo, i on je, pošto je iskorišćen od 1903 do 1911 godine, morao biti napušten i vraćen marini.

puštane sa evropskih obala i odmah se upuštale u prekookeansko putovanje u pravcu plodišta; svaki takav slučaj imao je biti dostavljen sa podacima o mestu i vremenu lova.

Međutim, sav je taj rad morao biti prekinut za vreme svetskog rata, ali je nastavljen odmah čim je rat bio svršen. Godine 1920.

Taj roman će, tako rekonstruisan, biti u svojim pojedinostima izložen u odeljcima što sleduju. DRUGI ODELjAK: ROMAN JEGULjE VI.

Crnog Mora nema uslova za opstanak životinjskog sveta, pa izuzimajući nešto malo retke flore, u blizini dna ne može ni biti života.

d. IX. Metamorfoza žute jegulje u srebrnastu Pošto je ušla u slatku vodu koja će joj od tada biti prebivalište, i pošto je na njoj dovršena druga metamorfoza, jegulja produžava živeti u toj svojoj novoj postojbini.

I loveći intenzivno i danju i noću, ona očekuje vreme kad će biti dat nevidljivi i tajanstveni signal za polazak na put. H.

Lov sad u početku nije onako izobilan kao što je bio na starom Struškom daljanu, ali se može računati da će biti obilatiji kad se, posle izvesnog vremena, šupljine na njemu ispune peskom i muljem.

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

i mužastavnim srcem i želanijem blagočastija izašal jesi na zmija i sapostat božastavnih crkav, rasudiv nesatrpimo biti srcu tvojemu zreti hristijani otačastvija ti obladajemim biti Izmailjćeni, ašte li sego ne polučiši: ostaviti tljenu

zmija i sapostat božastavnih crkav, rasudiv nesatrpimo biti srcu tvojemu zreti hristijani otačastvija ti obladajemim biti Izmailjćeni, ašte li sego ne polučiši: ostaviti tljenu visotu zemaljnago gospodstvija i obagriti se krviju svojeju i

Rakić, Milan - PESME

O, to će biti silna pesma, rada Da znaš šta nežna duša dragoj pruža,— Na usta moja pokuljaće tada Milosne reči i bokori ruža.

U sobi će biti sumrak, blag ko Tvoje Srce, sumrak stvoren da se dugo sanja. Na oknima svetlim zablještaće boje U taj sveži trenut

Na oknima svetlim zablještaće boje U taj sveži trenut prvoga saznanja... Sve će biti lepše, sve draže i više, Noć koja se spušta, svet što mirno spava, Dugo mrtvo polje na kome miriše Kržljava i retka u

O znam to dobro, stari oganj da je Nestao, da ga neće biti više. No našu ljubav nema ko da zbriše: Ona se menja, ali uvek traje.

I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda Slušati rado ove reči lažne, I zahvalićeš bogu što te sazda, I oči će ti biti suzom vlažne.

I duša moja nije htela znati Za tajnu grižu i osećaj stida, Ni da l̓ ćeš biti dobra kao mati, Ili si stara, večita Dalida.

žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I strasti da prođu kao dim i pena, A da će, još uvek, pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi, I mladih srdaca što stvaraju čuda, I žena što vole, i voljenih ljudi, Vrisnuo bih, draga,

Vranče, ti si bio pun snage i volje, I dolap si stari okretao živo. Tešila te nada da će biti bolje; Mlad i snažan, ti si slatke snove sniv̓o.

slabo marim Da li će mi tuđa zemlja kosti kriti, I, nimalo zanet ubeđenjem starim, Ja znam, ma gde da su, šta će s njima biti. Ali sad! Još jednom!

— Ne znam šta je sada, Ne pitam šta će sutra biti, Ležim u tami kao klada, I živci su mi svega siti. Udar u meni neće naći Iskru što tamu obasjava; Kao po tužnoj

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

VEČE 156 GORSKI VIJENAC POSVETA PRAHU OCA SRBIJE Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima, on će era biti strašna ljudskijema koljenima.

Dokle Turci sve njih savladaju, mnoge će se bule ocrniti; borbi našoj kraja biti neće do istrage turske ali naše... Nâda nema pravo ni u koga do u Boga i u svoje ruke; nadanje se naše zakopalo na

U Dobru je lako dobro biti, na muci se poznaju junaci! IZNIJELI SU KRSTE S LOVĆENA NAVRH CRKVINE. PA SU PO VRHU SJELI, GAĐAJU PUŠKAMA I BROJE

VUK RASLAPČEVIĆ Nemoj, Draško, tako ti života! Ne valja se biti kukavica... Ali ne znaš, rđa te ne bila, da su one šćeri Lazareve?

KNEZ BAJKO Što zboraše Hamza i Nikšići? Šćaše li im mila vjera biti da izdižu mirno u Rudine? SERDAR VUKOTA To znaš, Bajko, bi im mila bila, od dobra se jošt bježalo nije.

Sljedovat im rijekom krvavom u lađici grdna stradanija, to je biti jedno ili drugo. Ali hula na svešteni ćivot koji ga je mlekom odránio — to mi prsa u tartar pretvara.

Treba služit česti i imenu. Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može — nek ad proždre, pokosi satana! Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje.

Allah, more, mudra razgovora! Krst i nekrst sve im je na usta; snijevaju što biti ne može. Bogu šućur, dvjesti su godinah otkâ paći vjeru prihvatismo, izmećari dinu postadosmo.

SERDAR JANKO Ukrešite koji da pušimo! To je duša vjeri prorokovoj, neće biti žao efendiji. TOMAŠ MARTINOVIĆ Gavranovi graču i biju se, cijènê brzo mesa biti!

To je duša vjeri prorokovoj, neće biti žao efendiji. TOMAŠ MARTINOVIĆ Gavranovi graču i biju se, cijènê brzo mesa biti! VUKOTA MRVALjEVIĆ Ne prelaz' mi preko puške, Bajko, no se natrag preko nje povrati!

ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Šišano je isto kâ kršćeno. VUK MANDUŠIĆ Kum ću biti, a prikumak nigda! VELIKA GRAJA I PRAVDANjE MEĐU TURCIMA I CRNOGORCIMA, NEGO MUDRIJI RAZDVAJAJU DA SE NE POKOLjU.

Pomislimo: ko će ono biti? Kakvi gosti? — Nije im vrijeme. Kad ali je ono stari Ozro i birani za njim Ozrinići. (Nije od njih nijednoga živa.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Sve se to unapred spremalo i znalo šta sve mora biti, samo da je na dan slave sve onako kao što treba, jer se znalo da kod njih mora biti najlepše, te da se gosti, kad

spremalo i znalo šta sve mora biti, samo da je na dan slave sve onako kao što treba, jer se znalo da kod njih mora biti najlepše, te da se gosti, kad dođu, moraju zaprepašćivati, i da se posle po čitave mesece priča i jednako održava:

Tako, u jelima, koja kod njih nisu nikada smela, kao kod ostalih, biti jako zapržavana, masna, preljuta, već uvek blaga, slatka, i pržena samo na maslu; nikako svinjskom mašću, pošto je to

Pa i ta uzajmljivanja, zalaganje imanja, morala su biti ispod ruke, u najvećoj tajnosti. Kao uvek, sve je to izvršivao Tone, njihov glavni momak, koji je još pod dedom

Tetke, strine utrkivale su se kod koje će Sofka, još onako mala, biti u gostima; kod koje će što duže ostati i biti gošćena i čašćena, i to toliko kao da je ona kakav star čov|ek.

Tetke, strine utrkivale su se kod koje će Sofka, još onako mala, biti u gostima; kod koje će što duže ostati i biti gošćena i čašćena, i to toliko kao da je ona kakav star čov|ek.

ni za šta ne pitajući, osećala i razumevala sve šta se oko nje događa, tako je isto znala i za sebe, šta će s njome biti.

Jer zna se da sada samo ona, samo iz njihne kuće, jedi no još „efendi-Mitina“ kći što može biti tako lepa, a nijedna druga. I ne prevari se.

Samu je sebe više negovala, više volela, jer je znala da kod nje neće biti ona obična, svakidašnja lepota, kada se postane devojkom, i koja se sastoji u bujnosti i nabreknutosti snage, nego ona

od njega, — pa već tada, kada je dakle bilo najgore i najteže, već je tada ona bila uverena da nikada, nikada neće biti toga, neće se roditi taj koji bi bio ravan i dostojan nje; dostojan i njene ovolike lepote a i same nje kao Sofke

I pošto je još u početku bila uverena da nikada neće biti takvog koji će moći da bude veći od nje, da bi se ona osećala sva srećna, što takav lepši i viši od nje i po svome

A pošto je s tim u početku bila izmirena da nikada takvoga neće biti, onda je docnije sve lakše to podnosila. Čak je bila i zadovoljna što je s tim na čisto.

Pandurović, Sima - PESME

170 TAKO ĆE BITI 172 PREDVEČERNjI PUT 173 OBILIĆ 174 HRAST 177 ZA STOLOM 180 OSRAMOĆENI SAN 181 TEODORA 183 PISMO PRIJATELjU 186 SAMOUBICA

Pa tada kuda? Šta će biti potom? „Vi, želje moje, ja ničega nemam... I ja se s vama hladnom grobu spremam. Ovde je tužno, opako i crno, Ovde

mladosti već ne krase Dela mi, koja vreme lagano ruši, drobi, Nikada možda neću sa dobrim snima više U društvu biti, nit će pod senkom mračne kobi Presahnut’ suze noćne u dane splina, kiše, I čudna sreća doći pod suncem, u slobodi.

Nama se čini da je bilo bolje, Nama se čini da će bolje biti; A mrtvo leži našeg rada polje; Sadašnjost tupa nemarom se kiti, I kopni polet nadanja i volje.

ISTINA Ja znam da stradah, da žuđah i padah U svom životu. Može biti sporo, Al’ će tek doći klonulost i zadah Da skriju sve što voleo sam skoro.

K’o dobra majka bez jedinca sina, Duša bez svog će ideala biti, Živeti nemo predelima splina, Dokle se jednom ne raskinu niti Tela i duha, s vremenom i svelom Nadom, a srce

Hoće li i tu biti samo mrak Tesnoga groba, il’ veliki dan, Besmrtne sreće životvorni znak? Da, misli, želja, snova neznan kraj Hoće

Da, misli, želja, snova neznan kraj Hoće li biti u grobu il’ van? Gde crvi mile, il’ gde cveta maj? Jer sve je, ipak, samo šaren san!

postelju vlažnu, gde se tužno truli, Sanjati o prošloj i prolećnoj sreći, O snovima što se nikad nisu čuli; A jadi će biti suroviji, veći Za svakog što sanja, što živi i huli.

I ti opet nikad nećeš znati šta si, Ni dokle će biti ove tužne smène Onoga što voliš i mrziš, ni da si Jedan fantom sveta, jedan oblik sène, Dok jeziva kiša postelju ti

Spomen je samo ružna ljudska ljaga, I teror života, i ostatak zála, A dostojan kraj im zaborav i vlaga, U kojoj će biti sami, sasvim sami, Bez zlurada smeha, ili suze naše, U širokoj, večnoj i svemoćnoj tami, Koja je dobra, a koje se

Slutimo l’ kad će tako biti? — Ko će Još i to znati sred mistične mreže Sudbe, čiji konci svud oko nas leže! Ona čini tačno sve ono što hoće:

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Šta je, ma šta je!“ „Ama nešto jes, nešto mora biti!“ pitalo se i dovikivalo od prozora do prozora. „Siđite pa vidite, to jest siđite pa se popnite na bedeme vašeg

„Jesi li se prepao jutros? Šta si pomislio da će biti!?“ to su sad bila obična, uzajamna pitanja građana. Poneki bi se razmetao: „A od šta da se prepanem.

Poneki bi se razmetao: „A od šta da se prepanem. Ta znao sam ja da će biti mnogo naroda danas u gradu. Straža se prepala pa uzbunila vojsku, komandant nevješt, čovjek skoro došao, ne zna jezika

„Evo nam Miluna, ako Bog da! Glava je ista Milunova a i srce će biti očevo! A da kako!“ Marko uze dijete pa ga poljubi, pa Petar, pa Milija; svi ga izgrliše.

od vajkada krv liju radi tebe, sinko, nju će ovaj snijeg, bar za njeko vrijeme, odbraniti od njenijeh krvnika; mirni će biti ti mučenici barem dok se zemlja ne zaodjene listom...“ Nebo se razvedri a snijeg se sleže.

Nekrštenjaka bijaše pod Đinovim brdom i pod Zagrabljem, ali neće ga biti želja bila takijeh! Razumjete kakvih nekrštenjaka? Ne anatemnjaka, (anatema ih bilo!) no kurjaka.

i svuda, željno očekivahu: momčadija zaradi zdravlja i veselja, jer ko se o njegovu danu o drijenu ižljulja, taj će zdrav biti kao drenovina cijele godine; žene i djevojke pripremiše omaje i svakojaka bilja (da to u vodu stave pa tom vodom da se

„A da hoće li to gospodaru milo biti?“ zapita Radoje. „To je i meni zamisao iako me Krcun slobođaše“, primjeti Otaš.

„Vaistinu lezite! Nemamo se šta dogovarati. Poruka je sigurna da ćše danas naići, danas jali sjutra. Koliko će ih biti ne znam. I on je među njima, odista. Momci će ih ugledati na dva puškometa, pa kad jave znamo gdje ćemo zapanuti!

Turci istim redom kao što ih prije ugledaše, primicahu se, samo što, valjda razdragani molitvom a može biti i tutumom, govorahu i smijahu se.

A šta će i od njih biti? Tako je stanje i po ostalim vlasteoskim domovima, u prostranoj ćesarovini i po drugijem veljijem i malim državama.

Ne ćaše biti kraja čuđenju djece, da ih Pavle ne povede. U kući, na glavnim stepenicama, bješe privezan jedan majmun — to prijed

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

); iz pisane književnosti (Kir-Janja, Ivkova slava itd.); iz hazardnih igara (biti u buli, poslednji adut, igrati va bank, itd.); iz stranih jezika (biti šik, švorc, liht, doći na sicer itd.

); iz hazardnih igara (biti u buli, poslednji adut, igrati va bank, itd.); iz stranih jezika (biti šik, švorc, liht, doći na sicer itd.

). Poređenja za boje naš je narod uzeo iz svoje neposredne okoline, i to putem asocijacije. Ona mogu biti statička, kao: beo kao ovca, mleko, sir, jaje, dan i sneg; crn kao katran, ugalj, zift, noć gavran, đavo (vrag); crven

Što mu oči vide, ruke mu ne ostave. B) NEUPUTAN, NAOPAK, RAD Baštovandžiji krastavce prodavati. Biti u svakoj čorbi mirođija. Bunar ukraj reke kopati. Vetar kapom terati. Gasiti vatru slamom. Grliti sjenu.

Presipati iz praznog u šuplje. Ribu učiti da pliva. Sâm pod sobom drvo podsijecati. Svakoj vreći biti zakrpa. Svakom loncu biti zaklopac. Sveću u podne žeći. Svoj hljeb jesti, a tuđu brigu voditi. So u more metati.

Ribu učiti da pliva. Sâm pod sobom drvo podsijecati. Svakoj vreći biti zakrpa. Svakom loncu biti zaklopac. Sveću u podne žeći. Svoj hljeb jesti, a tuđu brigu voditi. So u more metati. Terati mak na konac.

Tući vodu u avanu. U jošiku drenovu batinu tražiti. Uoči Božića gojiti prase. U svakoj čorbi biti mirođija. Hraniti zmiju u njedrima. Cepati dlaku na četvoro. Čekati da s neba padnu pečene ševe.

Kad nestane petka u godini. Kad orô leteti zaboravi. Kad pođe sunce natrag. Kad psi budu ljudi, onda ćeš i ti biti čovek. Kad ribe progovore. Kad se zubima za zatiljak ujede. Kad se otopi lanjski sneg. Kad se rodi na zapadu sunce.

— Drvo je drvo, kam je kam, a čovek je i drvo i kam. — Drvo bez grane i čovek bez mane — ne mogu biti. — Vino od loze, mlijeko od koze, čovjek od čovjeka. — Orlovi najradije samci lete. — Orao se uvijek na visine vije.

— Orao se uvijek na visine vije. — Životinje su šarene spolja, ljudi iznutra. — Mučno čovek uvek jednak može biti. — Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka. — More se prozrijet’ more, a čovečje srce ne more.

— Gdje nije dobrijeh, tu nema ni dobra. — Čija bolja toga i starija. — Lasno je dobru uz dobra biti. — Dobro na dobro, rđa na starinu. — Za dobrim se konjem bat čuje. — Dobro se samo hvali. — Dobro se brzo zaboravi.

— Bolji je pametan dušmanin, nego lud prijatelj. — Ko je sebi dušmanin, kako će drugom biti prijatelj. — Sačuvaj me, bože, od prijatelja, a od neprijatelja ću se sam sačuvati.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

bi se mislilo na svršetak, ne bi još ni čemu tome bilo ni početka; ali počinjač misli: samo neka se počne, pa će svagda biti lakše dodati i nastaviti, nego li što iz nova početi i načiniti.

kaka je taka je; a može biti, da će se u napredak što i popraviti;“ pa uzme uže i otide nad rupu, pa pusti uže u rupu i stane vikati, da se uvati

„E dobro! a ti čini svoje, pa ću ja izići; ali ti više da ne ideš za mnom, đe se ja oglasim, zašto ne će dobro biti (ovo su oni tako govorili, da niko drugi nije mogao čuti ni razumjeti, osim nji dvojice).

Kad ovom caru dođe takovi glas, onda kaže svom zetu, da drukčije biti ne može, nego da treba ići. Kad se carev zet vidi na nevolji, spremi se i otide.

d. Ali sve zaludu! on kaže: „Ja nju, ja ni jed | nu? Kad već vide, da drukčije ne može biti, onda car pošlje jednoga svog vezira, da javi govedaru, da će car da mu uzme kćer za sina.

“ Vezir se vrati, te kaže caru, šta govori govedar. Sad postane čudo još veće. Oni su mislili, da će to za govedara biti najveća milost i čest, što mu carski sin uzima kćer; a on pita kakav zanat zna carev sin!

I Turske mi vjere! da ne dolećeše žene, ćadijau biti g...a i od mene i od njega. XI. MEĐED, SVINjA I LISICA. Udruže se međed, svinja i lisica, pa se dogovore, da oru zemlju

161. Šta na vodu ide, a vode ne pije. 162. Šta na sebe živo meso jede. 163. Šta na tavanu biti ne može. 164. Šta o klinu visiti ne može. 165. Šta u gori bez mozga laje. 166. Šuto june kroz goru gudi.

Ja sam uvjeren da knjižica ova nikome ne će biti milija nego Vama; za to sam se i | usudio ukrasiti je Vašijem slavnijem imenom.

Za mene će biti osobita radost i sreća, ako Vi nađete da su i ove pripovijetke, prema pjesmama, dostojne naroda Srpskoga.

bi se mislilo na svršetak, ne bi još ni čemu tome bilo ni početka, ali počinjač misli: samo neka se počne, pa će svagda biti lakše dodati i nastaviti nego li što iznova početi i načiniti.

Ženske su pripovijetke one u kojima se pripovijedaju kojekakva čudesa što ne može biti (i po svoj prilici samo će za njih biti riječ gatka, Njemački Mahrchen); a muške su one u kojima nema čudesa, nego ono

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ (Mt. 26, 41; Mk. 14, 38) Zbog toga bdite, jer ćete u plodu trudova svojih uživati ako ovo ispunite, i blaženi ćete biti. Napisasmo ovaj ustav o pojanju i o jelu. Molbom molim da ne bude nepromenjen, osim ako se u bolest padne.

“ (Jak. 1, 12) Jer, izreče: „Koji pretrpi do kraja, spasen će biti.“ (Mt. 10, 22) Jer „ne varajte se, braćo moja.“ (Jak.

A koji je proniknuo u savršeni zakon, slobodan provodeći, on neće biti slušalac reči zaboravljajući ih, nego je tvorac dela, blažen je on. (Jak.

(Pr. 4, 27) Trudove plodova svojih ješćeš. Blažen jesi, dobro će ti biti. Žureći se kroz uska vrata i tesnim putem koji vodi u život večni, (Mt.

Bez njega mi se ne čini da će iko postići spasenje. GLAVA 7 O dušespasnom ispovedanju Ko se ne ispoveda neće biti pričešćen po zapovesti Gospoda Boga Svedržitelja dok ne dođe sebi i ocu ne ispovedi sva sagrešena i štetna dela.

No, budući da se ne zna kako će biti i pošto ima nade da će se nekako nekada urazumiti, odustasmo od takve odluke. One koji se ne pričešćuju podvesti pod

“ Ovako čineći, braćo, izbavljamo se ne samo svojih grehova, nego ćemo i ubuduće biti tvrđi. Jer reče Lestvičnik: „Rane koje se otkrivaju, ne idu na lošije“.

Ako li šta propadne, makar i od malih stvari, nesmotrenošću, o tome će biti ispitivani u dan ispita — iako i za malu stvar, koju pogubiše u svojoj lenosti.

15, 12) „I drugi će poznati da moji učenici jeste ako volite jedan drugoga“. (Jn. 13, 35) Znajte čiji ćete vi biti učenici ovo čuvajući, vidite koju ćemo slavu i veselje postići čovekoljupcem Vladikom poučavani.

Nikakve štete manastiru od toga ne može biti, „jer može Bog i od kamena podignuti decu Avraamu“, (Mt. Z, 9) i slepima dati premudrost, i reč nerečitima, i koji će

Z, 9) i slepima dati premudrost, i reč nerečitima, i koji će mu biti ugodniji od onih koji se hvale svojom snagom i mudrošću, i bogatstvom i poreklom.

Svi znaju, ako i ne kažemo. Ovo je sada ovako i tako držite. GLAVA 38 O davanju bratiji na vratima Ono što će biti rečeno i što vi treba veoma da čuvate, ne malu korist i spasenje vam umnožava. A šta je to?

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate! A, ne bilo vam primenjeno, ta strina stara, i plus bolesna, to će znate biti ogromno naslestvo! A, što je najvažnije, poreklom stara beogradska porodica!

A di je Cmilja? ANĐELKO: Nisam ja njezin guvernant, pa da znam! STAVRA: Sada me kopka šta li će biti s Miletom! Bio je nešto mnogo agilan! A oni su jedna te ista frakcija! IKONIJA: Mali je Mile da bude frakcija!

Ja sam demostrativno napustio miting! IKONIJA: Napustio, kad je počela kiša! Ma nemoj, molim te! MILE: Treba tu biti pametan, pa videti! STAVRA: Lakše je biti pametan, nego pošten!

Ma nemoj, molim te! MILE: Treba tu biti pametan, pa videti! STAVRA: Lakše je biti pametan, nego pošten! MILE: Nije se moglo maći od devijacija, verbalizam je pretio da nas uguši! Aaa!

Dođu u Beograd, a ne obezbede uslove! Pa posle država kriva, i zajednica! Najlakše danas biti sirotinja! Natoči mi još jednu. Rep na krsta, sve četri uvis, mozak na otavu! A decu društvu na teret!

Ako si do sinoć bio sve i svja, a jutros niko i ništa, nije čudo ako i povantrzaš! STAVRA: Neće to biti to, druga je stvar u pitanju. Kad te zadesi nesreća, ko da progledaš. Vidiš i ono što niko ne vidi!

VILOTIJEVIĆ: Sedite vi, samo ja nešto da pitam. (Prilazi Ikoniji) Ko vam je ova što istrča? IKONIJA: Koja će biti, Gospava! VILOTIJEVIĆ: Trebalo je prvo dopere ruke. IKONIJA: Šta?

JAGODA: Ma kaki ćelav! Kosa mu gusta, proseda, grugava. CMILjA: Oči zelene. JAGODA: Neće biti zelene. Kao varnice, vatrene! IKONIJA: U stvari vodnjikave, vidi se alkoholičar. Sam je reko ne pije, ima jetru.

Znaš li ti kako je to kad ne znaš gde od sebe da se sakriješ? PROSJAK: (za sebe): Reko sam ja da će biti mišja rupa za dukat! GOSPAVA: Živa, a više ništa od života!

Samo da odem sa onog Repišta! Nemaš pojma, strašno, ni trunke konfora! Problem će nam biti samo stan. Ali i tu se može nešto učiniti. Pa svi da se skupimo, kako i voliš.

Stanković, Borisav - JOVČA

Oh, oh, ubiću je, ubiću je još uveče i onda cele noći ću je ljubiti mrtvu, cele noći ću joj ljubiti usta, oh, ala će to biti slatko! Cele noći će biti moja. Sve ću moći da joj kažem. Celu da je grlim, ljubim, oh, oh!... Da, ubiću je!

Cele noći će biti moja. Sve ću moći da joj kažem. Celu da je grlim, ljubim, oh, oh!... Da, ubiću je! (Hvata se za čelo): Oh, Bože, Bože!

Ništa drugo, ne boj se. Nećemo da prljamo ruke. STOJNA (prestravljena): Oh, a šta će sa mnom biti? ARSA But. Ništa on neće znati. Kazaćeš: odvukli je, valjda, drugi Cigani, arnautski. I niko ne sme znati.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ova materija, budući najpotrebnija i najpoleznija človečeskom rodu, ona će biti i najosobitije namerenije ovoga mojega pisanja.

ka upravljeniju žitija sovete i nastavljenija, koje sam od učeni[h] ljudi naučio i iz polezni[h] knjiga počerpao; niti ću biti ja, no polza bližnjega moga prvo i načalno namerenije ove knjige.

O, koliko bi svi ljudi na zemlji s[a] strane božije blagopolučni mogli biti kad ne bi sami svoje zlopolučije uzrokovali, misleći i živeći nakrivo!

Bog bi morao zao biti kad bi rod čelovečeski na nji[h] ovo zlo i nesreću sazdao; a to ko može, zdrav mozak imajući, i pomisliti?

Toliko mogu jošte pridati, da ako ko bude samo zabavu iskati u ove knjižice čitanju, neće bez nje biti. Šta je zabavnije nego znati kako živu ljudi po različni[h] mesti sveta, i kakvi su nji[h]ovi običa[j]i?

Sledovanje ove istorije pokazaće da sam ja po višoj časti savršen uzrok imao s ljudma, s kojima sam živio, zadovoljan biti; no to pripisujem nji[h]ovoj dobroti.

dati mi derznovenije, počeo se sa mnom razgovarati, kazujući mi uzrok zašto je on prinužden neku od dece nakazivati i biti, i da dobra deca, pokorna i priležna, ne imaju se ničesa bojati ni strašiti.

ko misli s ljudma i među narodom živiti, valja da se stara kako će i on sa svoje strane drugima na polzu a ne na tegotu biti.

Kakva je bedna stvar kad mlad čovek obikne samovoljstvu! Na moju dušu, sam se sad čudim kako sam mogao taki biti! Parče čoveka u to doba, stajao sam onde kao ćudljiv konj kad stane usred blata i koliko ga ko više šiba i bode da se iz

Ja sam sovršeno tada verovao da na mene bog popušta iskušenije, da vidi [h]oću li ja u mom svetom namereniju postojan biti.

imajući nikakva iskustva, sâm ne mogući pravo o stvar ma suditi, starije i iskusnije od sebe ne hoteći slušati, mora biti zadugo tvrdoglav i uporan, dok god ne udari gdi glavom o duvar, padne u nesvest. „Ha, ha, ne tamo!

kasno, dok se | jošte može vratiti i na pravi put uputiti; inače, idući kud ne zna, mora u celom životu zlopolučan biti. Pak se čudimo zašto su neki mladići puni vetra, samovoljice, visokoumija i upornosti! Evo ti uzrok.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

a nije prihvatio više od petnaest glava životinje, da taj čovjek nije priješao iz granica čestitosti, te da može biti narodnijem glavarom. I postavi vlast Kušmelja knezom u Zvrljevu.

I postavi vlast Kušmelja knezom u Zvrljevu. A Zvrljevljani u toj prilici rekoše: „Lako je onome biti svetac, kome je bog otac!“ Biva: „Fra-Brne je bog, pak ti je lako, Kušmelju!

A rekosmo poprijed da se silni knez Kušmelj bojao žoljave Osinjače! Đavo neka razumije kako je to moglo biti, ali vi ćete razumjeti da je malome stoga lako bilo raskoračiti se i slušati podrugljivo očine prijekore.

Pošto bi se Kušmelj isplakao, uzela bi ona Škemba preda se, pa mu počne ovako tepati: — Evo, ko će biti naš redovnik, naš biskup, naša kruna!... Je li da oces, moj kopicane (koprcane)?

Je li da oces, moj kopicane (koprcane)? Ja šam maji, maji, maji, maji, pa cu biti viki, viki, viki, pa cu biti biskup, biskup, biskup!... Duso materina, sice materino, diko naša!... — Pa onda: cmok!

Je li da oces, moj kopicane (koprcane)? Ja šam maji, maji, maji, maji, pa cu biti viki, viki, viki, pa cu biti biskup, biskup, biskup!... Duso materina, sice materino, diko naša!... — Pa onda: cmok! cmok! cmok!

Osinjača je šaptala s djecom, a Bakonja zaboravio na jelo, pa zinuo put strica. Bakonja je mislio kako je lijepo biti fratrom!

— veli Kljako. — Taa-ko!... — A njemu, šta će biti od riči? Zašto se jidi, ako mu je duša mirna? — veli Rdalo. — Taa-ko!...

A istina je ovo: u Zvrljevu dosad nije bilo lupeža, palikuće, ubojice, ni drugog vražjega stvora, kâ što će biti ovaj Bakonja! On se umetnuja na pokojnog strica Juretu, ni uzmi ni podaj, i obršiće kâ on...

Dakle, razumija si sve, pa sad ga vodi! Čuće mu za zdravlje tvoja braća vratri, a ni sv. Vrani neće biti lako, jer će ga oguliti, ako bude mogâ, kâ što će i pravo imati! — Dosta, grišniče, dosta!

— reče gvardijan, ustajući. Pak mu se poprimače i potapša ga prstima po obrazu. — Je li da ćeš biti dobar, a? Bakonja se oslobodi, pogleda staroga kulješu otvoreno, pa ponovi što bješe putem naučio od Stipana: — Biću

Najzad stigoše do kraja. Tako jednijem gredom obiđoše manastir. Kušmeljić izračuna da će u toj kući biti oko četrdeset suvota, a kad se tome doda tavan i podrum, onda bi se u manastir mogao smjestiti gotovo sav zvrljevski

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Prepun si zmija, majmuna. Dok negde u dnu tek tinja U setnom snu zlatna kuna. NITI Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti. Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja.

Sad svanjiva jutro: ispražnjeni svet. Život će odsad biti više predah. Ja zatvaram oči i dozivam: cvet — Bulku, iz ruskih žita koja gledah.

Prenem se — i vidim gde sam — pa se stidim. Krenimo, pesmo, naš put: od zla — gorem! O moglo je biti drukčije: sred vlati Šuštiš žitnim klasom, zrela, sunca puna I ja motrim tvoj stas što ga vetar klati.

Ćosić, Dobrica - KORENI

I tanji su od trave. Oko ovih naših lepih rečica sa skobaljima, da bi dugo živeo, i u groblju sahranjen bio, morao si biti idi zelena kukavica, ili izdajica bez duše, ili đavolji sin, pa da ti kuršumi i handžari i ostala usmrtija ništa neće.

Za daljine i Boga Đorđe Katić, trgovac, isto je što i list u šumi. Isto što i kokoška. Krtica. I sve će biti isto. Samo će u njegovom krevetu drugi s njom da spava. Druge šake gnječiće njene slabine. Vukašin će pojesti imanje.

On mora biti kao ja, pravi, stari radikal, adamovac. Kad Vukašin uzme dizgine, poslanikovanje će prepustiti Đorđu, uz moju pomoć i s

Simka će mi izroditi unuke, ja ću ih čuvati, prezime im neće biti Katić, moji unuci prezivaće se Aćimović, čitaću novine i spokojno čekati smrt... A Moj otac bio je vodeničar i sluga.

A unuke voli“, seti se očeve opomene. Šta je mogao kad je to počelo čim je prohodao. I ranije. Odmah se videlo da će biti lep i krupan. Nije bio žgoljav, ni ćutljiv, ni baksuz kao Đorđe. Đorđe se nikad ni s decom nije igrao.

Ne odgovara mu se na prvu Đorđevu varnicu. Posmatra ga s rukama na leđima. — Kako procenjuješ: šta će biti u drugim srezovima? — mučeći se, nastavi Aćim. — Cene stoci padaju. Granicu će opet da zatvore.

Najglavnije je ne biti sentimentalan, samo sentimentalan ne biti, ne, nikako, onda... idejama je kraj. Nastavlja se prošlost.

Najglavnije je ne biti sentimentalan, samo sentimentalan ne biti, ne, nikako, onda... idejama je kraj. Nastavlja se prošlost. Uspomene ga obuzele. Neće da misli. Sanke škripe.

Neizdržljivo je. Raskopčava gornje, poslednje dugme kaputa. — Znojavi su mi konji, gospodine. — Ništa im neće biti za... Malo da se smrači. — Kad ću ja da se vratim? I meni je Badnje veče. — Platiću ti više nego što zaslužuješ.

— Pet puta sam ti rekao da nisam. Iz Beograda sam i dobar sam mu poznanik. Je li ti to dosta? — Bolje će biti i za njega i za tebe da ne stigneš po mraku — bičem češe obrve. — Rekao sam ti sve i ćuti! — Šta ćeš, gospodine...

Treba mu odmah platiti, da ga ne vidi otac. Uzdahnu gledajući sneg u pazusima jasenova. Najvažnije je ne biti sentimentalan, jer svet je surov i ravnodušan. Skide rukavice i odbroja kočijašu sa dobrim bakšišom.

— Imaju. Oni su katolici, a i katolici slave Božić. — Sigurno nije kao naš. — Nije. — Pa kakav im to Božić može biti, kad, kažu, nemaju božićnjara! Koliko su ti srpski seljaci jadni, još više su samouvereni.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

»Možda dete nije od ovoga sveta?« seti se priča o ukletoj zvezdi, vilinskom rodu, đavoljem semenu, i zadrhta. »Šta će biti s devojčicom kad ja umrem?

— Kada bih postala nebeska reka! — prošaputa, a Velika rečna majka zadrhta od užasa. — Tog nije bilo, niti će biti, kćeri! Nijedna se reka još nije popela u nebo.

Zašišta, zaprašta oganj, a gradske oce zahvati užas. Šta sada? — Ako ovako potraje, uskoro neće biti ni grada! — rekoše oni. Sazvan bi Savet Mudraca. Bez uspeha. — Možda će Đisara znati?

Kada se pažljivije zagleda, vide nečije svetle, radosne oči i šarenu maramu oko okruglog lica. To ne može biti Tataga! Devojčica zaviri još jednom. Iza okna joj neko prijateljski klimnu glavom. Devojčica priđe drugom prozoru.

Na koga liči? Devojčica se pažljivo zagleda, nabra obrve, ali nije mogla da pogodi ko bi to mogao biti. — Takve devojčice nema u našoj ulici! — reče na kraju. — Pogledaj joj malo bolje nos i oči! — Joj!

Jedno je sigurno: Zlatousti je hodao svetom, a priče su se množile. Izgledalo je: večno će tako biti! A možda bi i bilo, da jednoga dana, Zlatousti ne naiđe na dete koje je izgaralo u groznici.

Pogledaj kroz prozor i videćeš ga kako skakuće od zvezde do zvezde, čitavo nebo obigra. A sad, spavaj! Moraš biti zdrav kad dođe... — Pa došao si! — dete se srećno osmehnu i utonu u san, a Zlatousti nestade.

— upita iznenada. — Naravno da je imaš. Prelepa je, je li i moja takva? — Tvoja je grozna, i grozno je biti riba, glupa riba u glupom moru! — progunđa Plačko. Svet morskog dna bio mu je odvratan.

Ali jedan je trčao lako, radosno, drugi je jedva odizao njušku od peska. Kao da je neka sreća biti lav! Pustinja je usijana, puna trnja, puna zmija, a možda i nad lavom postoji lav?

List jasena poverova da s brezom nešto nije u redu. »Biti žut Dok su u šumi svi zeleni — sumnjivo je i krajnje nedolično. Trebalo bi pripaziti na nju, videti šta smera, šta hoće!

»Šta li će s malim biti?« — pitali su se, a dečak je nastavljao da priča o čudesnim događajima kakvih ni u snu nema. Kazivao ih je drugovima u

— Ja kolo jesam video — starac se naže ka čudnom gostiću i osmehnu — ali to je moralo biti u snu. Kako se zoveš? — Taško Oraško! — reče dečačić i nakloni se. — Takvo ime još nisam čuo! — reče starac.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

se da je šanac, onim delom prema dunavskoj padini, išao od Stambol-kapije, nekako baš pored Narodnog pozorišta koje će biti podignuto tek pošto šanac bude uklonjen a Kapija razrušena, a onda naniže, malo prav a malo krivudav, današnjom

Izgledalo je da više niko nije bio sklon da trpi samovlašće. Tako je mislio Vučić i sve je to mogla biti istina, ali da li baš sasvim cela?

Mučila ga je samo strepnja da će Miloš, ostavljen i sam, biti sklon da posumnja čak i u njega: to ne bi mogao da podnese.

novembar, dan Sv. Andrije, trebalo je da osvane sa njihovom pobedom. Vasa je, odnekud, bio siguran da će i biti tako, i neka strahovita radost grčila mu je svaki damar.

Njegova će pesma biti znak za napad na Stambol- i Vidin-kapiju. Baca je čekao taj znak, a trajalo je, bedemi Stambol-kapije dugo su bili

Mehmedovog dućana, utabanim carigradskim drumom koji je vodio od tvrđave kroz Stambol-kapiju, i dalje (docnije, to će biti Stambolkapijska pa Vasina ulica) i išli, bezbedno, pored turskih stražara.

Prošli su, neprimećeni, pored turskog hana (docnije će ty, dugo, biti carinarnica) koji je čuvala jaka turska straža.

Ide u Upraviteljstvo varoši Beograda, tamo, u dnu Velike pijace. (I posle jednog veka, 1943, u toj će zgradi biti stara Uprava grada Beograda, policija, Glavnjača.

kojoj se podsmevao kod drugih, izbije i iz njega; događalo mu se da, za čas, poveruje kako će mu pobeda uvek biti naklonjena, iako ne znači mnogo. (Da li je već bio počeo i sebe da obmanjuje?

Srbi predaju Zmaja od Noćaja Turčinu: objasne mu da je to taj hajduk koji zameće bunu, ali da sad bune više neće biti. Možda je to baš rekao i onaj što je ličio na pobratima Petra, samo se Stojan Čupić toga ne ceća.

U toj unutrašnjoj navali jedna se želja, sva obla i potpuno neobuzdana, izdvajala: sve će biti dobro ako sad, svom silinom, zamahne pesnicom u to staklo pa onda, kad ga razbije, blago i nežno, samo vrhovima

ustanka, jakuarski sneg je zasipao Srbiju, koja je, u gustim belinama, izgledala kao da Turaka više nema i neće ih ni biti, nikada, u svojim domovinama ustanici su, iznenadno spokojni, možda i mogli da poveruju da su, najzad, osvojili mir,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Teško mu se, teško rastaviti; Ali šta će, kada mora biti! Za njih srce njemu mlado tuče, Ali nešto iz daleko vuče... ............................. .............................

Al' kad mi se veće smrći mora, Nek' se smrkne izmeđ' ovih gora! Tu nek' mi se hladna kopa raka, Tu će meni zemlja biti laka“...... Zbogom ostaj, krasno Stražilovo! Mlogi te je u zvezdice kov'o; Mlogi reče: „Ao rajska sliko!

Al' zlo je, majko, biti međ' njima: Pod ruku s zlobom pakost putuje, S njima se zavist bratski rukuje, A laž se uvek onde nahodi Gde ih po svetu

žalit' krvi; Krv će teći potokom i rekom Gde se suze roniše lelekom; Krv će teći preko srpskih strana, Al' će suza biti ubrisana; Poleteće veliko i malo, Da odbrani što se srpsko zvalo; Zaigraće kolo vitezova, Divna slika mojih mladih

Ginite, braćo! junaci! ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat' dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nismo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj?

toploj čim se nađem odaji, Uzdahnuću jedared za tobom; Ta imam kad, jer ja sam matičar, A ti ćeš, k'o što vidim, biti Za tragičan momenat natičar... Toplota blaga, naložena peć, U njojzi tinja panj.

O, to će biti silna pesma, rada Da znaš šta nežna duša dragoj pruža; Na moja usta pokuljaće tada Milosne reči i bokori ruža.

A ti ćeš, bedna ženo, kao vazda, Slušati rado ove reči lažne: I zahvalićeš Bogu što te sazda, I oči će ti biti suzom vlažne. I gledajući, vrh zaspalih njiva, Kako se spušta nema polutama.

nije rečju rekla, Što je samo tiho u suzu potekla, U bledilu lica javljala se tajno; Kako li je srećna duša koja znade Biti svijet za se, k'o zvezda nebeska, Bačena u svemir što samotna bleska, Dok svetova kraj nje blude miriade; I mora

„Mi združujemo duše ludi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti; I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! „Prigrli ova jata blagodatna!...

i svojom studenom rukom Pokida nakit sav, i goru obnaži svu; Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će biti tu. V. Ilić CV VESELO JE... Veselo je mlado jutro, Ptice dižu graju, Šuma lista, trava gori U sunčanom sjaju.

A zatim će doći veseli kadrili, Muzika će strasna da huji k'o bura; Gospođe će biti u mletačkoj svili, Gospoda u ruhu od crnog velura. Za tim će vlastela u zbore da tonu!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

„Evo, - reče slatkoglasni angel - sad će vreme biti od odiha, što vi kod vas noću nazivate.“ Naprijed mi raskaza javljenja koja će se u njem pokazati, dok odjednom svu

nebesni iz haosa zdrobljenih nebesah poče male stvarati mirove, slabima ih punit žiteljima, kako će mu sve pokorno biti.

mojijeh vojvodah, svim oružjem moga legiona, iskrenošću lika Adamova, da namjeru ispunit hoćemo al' svi žertva biti blagorodna: vječan pokoj vječnoje blaženstvo!

Mir ću grubi ovaj Zemlja nazvat. Biće ona vodom izobilna, cijela će biti zasjejana raznog roda proizrastjenijem; na nju će se životne porode, u vozduhu, vodi i na suho, razne rasut u

roda proizrastjenijem; na nju će se životne porode, u vozduhu, vodi i na suho, razne rasut u izobiliju: tu će biti tihijeh porodah, a biti će isto grabljivijeh i otrovna gada puzećega.

na nju će se životne porode, u vozduhu, vodi i na suho, razne rasut u izobiliju: tu će biti tihijeh porodah, a biti će isto grabljivijeh i otrovna gada puzećega.

plačem će na zemlju padati, sa plačem će na zemlji živiti, sa plačem se u vječnost vraćati, mučitelj će jedan drugom biti, svaki sebe poosob najveći.

Lice smrtno na zemlji čovjeka prilično će biti angelskome, samo teke jednu iskru malu vdohnut ću mu nebesne ljubavi u njegovu zemnome plođenju, da mu tužnu i

Čovjek volje ostaje svobodne ka svi drugi besmrtni duhovi; njegova će duševna tablica s obje strane biti načertana s dva sasvijem protivna zakona: na jednu će zakon pravde blage bit u svete načertan linije, na drugu će

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

i odgovarati prilikama i duhu vremana u kojima se odigrala, njena glavna ličnost, onaj veliki naučnik, morao je biti verno pretstavljen, a još više njegova nauka.

“ uzviknuše Pitagorini učenici. „Sfera!“ nastavi Pitagora. „Ona je najsavršeniji geometriski oblik što ga može biti.

„Sa ovakvim trouglom, obrazovanim od jednog dugog užeta, čije stranice mere 3, 4 i 5 jedinica - takva jedinica može biti proizvoljno odabrana, dakle veća od ove naše - i pomoću triju kolaca koji se zabiju u zemlju tako da uže bude zategnuto

Učenici se zagledaše kao da pitaju: „Neizreciv broj! - Šta to može biti?“ Pitagora razumede govor njihovih očiju pa reče: „Sada ću vam to rastumačiti“.

“ „Bez sumnje!“ „Onda će razmera katete prema hipotenuzi biti kao 3 prema tom nepravom razlomku“. „Sigurno!“ „Ti možeš, Satire, a da tim ne promeniš tu razmeru, oba ta broja

“ „Pa sigurno paran, jer je on udvostručeni ceo broj“. „E, pa zato mora i naš manji broj biti paran, jer kao što si, Satire, maločas rekao, neparan broj pomnožen samim sobom daje uvek neparan broj“.

„Sve će dobro da se svrši“, progovori naposletku Milon. „Bogovi će biti milostivi prema nama, grešnima. Mi smo, kao što si maločas rekao, psi šugavi, pa se bogovi ne osvrću na naše molitve.

Ribolov beše obilan, o tom nije moglo biti sumnje. Grilus odahnu, i teret mu pade sa duše. On zablagodari iz sveg srca Posejdonu što mu je oprostio njegove ljudske

Onda mu još reče: „Pre no što sunce zađe, biće naša večera pripremljena kao što treba i kao što samo može biti. U to doba poslaću ova dva moja roba sa jednom nosiljkom i sa dostojnom pratnjom da te, mili goste, iz Demokritove kuće

Demokritos poče da se smeje i govori kroz smeh: „Da će tako biti, smeo bih se opkladiti, kad ne bi onakva opklada pretpostavljala moju prethodnu smrt.

peloponeskog rata pokorili i osvojili Atenu, porušili njene gradske zidove i dočepali se njenog zlata, ona ne prestade biti duhovno središte Grčke i čuvar njenih najdragocenijih umetničkih tvorevina.

“ „Potrebno je, dabome, da se za to pripremim i izobrazim. Ništa mi neće biti poklonjeno, ali će zavisiti od mojih sposobnosti, moje volje i istrajnosti da li ću se ikad uspeti, dostojan, na ovaj

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

“ „Ona je silnija od svih ranijih, veruj mi. „I to može biti i ne čudim se, najzad, jer te poznajem. „A zar je mene teško upoznati? Ja sve kažem što mi je na srcu.

Zar ne? Svi smo tako. Ko nije verovao da će zlo biti kažnjeno? Ko je sumnjao u Pravdu? Ko nije verovao u bolje dane? A danas, šta smo dočekali?

Imate nešto od nje, možda, ali nije sva i nije vaša. Zato nema Korenjeva i Neznamova. I još ih neće biti. A u novom poretku kome težite, verujte, gospodarili bi kod nas opet odmorni, to jest koji nisu stradali, jer oni što

— Ovo su glumci, mora biti. A kad, kao grom iz vedra neba, pade ova reč, žena se prepade od izveštačene uzbuđenosti studenta koji se spremao da

svi smo mi najveći nitkovi.“ A on bi kazao: „Vi ste poludeli, vi ćete biti optuženi i degradirani.“ Ja sam već degradiran, ja sam ponižen do životinje, ja sam osuđen, ne mogu me dalje od žica,

— Za ime Božije — uzviknuh zaprepašćen — to ne može biti! — Na žalost tako je, prevarena od neprijateljskog oficira, nevenčana, ostavila je majku...

Ali obećavam ti: vršiću službu kao i dosad i sve će dobro biti, nadam se. Pa se jedva rastavismo iz zagrljaja i ja pođoh uskom stazom koja vodi ka rezervi.

“ Tako mi je pisao. Ali to je bilo i prošlo. Nismo ni mi mogli biti sveci. Ili, brate, dosta smo i to bili na frontu.

— Hvala. Prikupih stvari pa izađoh, a malo posle voz zaista prođe postaju ne zaustavljajući se. Moglo je biti deset sati. Mesečina.

Voćnjaci, usred kojih se belasaju kućice retko osvetljene. „Pobratim će biti na stanici.“ Naginjem se kroz otvoren prozor i bijen oštrim vetrićem, gledam unapred.

Samo je sad Nikola ćutao, ali i pio junački. Čudio sam se kako su mi maločas ova ista lica mogla biti odvratna. Naprotiv, ona su bila vrlo simpatična. I Nikolu sam sad gledao drugim očima.

Verovatno, opominjali su me da ih ne zaboravim. Čudim se, časti mi, kako sam mogao biti tako nepažljiv. Ali pošto sam zalepio banknotu na čelo jednome što su mu se najviše oči kolutale, oni me ostaviše na

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Proteklo je nekoliko dana bez vremena. Vjerovatno dan-dva bez pune svijesti. Danas bi, prema tome, mogao biti petak ili subota. Valjda subota. A možda čak i nedjelja. Uostalom, svejedno.

Ima nešto plemenito, velikodušno, nešto nesebično u tome: biti sam kriv svojoj nesreći. Nešto što čovjeka iskupljuje. A zadao mi je jada u mom djetinjstvu!

S onim jedva primjetnim blagim osmijehom bezbrižnosti u kome kao da se već nagoviješta da će ta bezbrižnost nekad biti skupo plaćena.

Ali neće dugo potrajati: sutra će vjerovatno opet biti vedro. Lijep i vedar dan predosjećam dugo unaprijed. I spremam se za nj, kao što se seoska djeca spremaju za nedjelju,

Valjda smo jedno drugom već sve rekli. Osjećam pouzdano da će sutra opet biti sunčan i vedar dan. I radujem mu se, kao seosko dijete nedjelji sa čistom bijelom košuljom.

Za njim, u otvoru vrata, dva bolničara u bijelim kapama. — Došli smo da iznesemo ovaj drugi krevet. Tako, sad možete biti mirni; nikog vam nećemo uvaliti u sobu. Bolničari su pograbili krevet i iznijeli ga. Za njim je ostala praznina.

Još i danas mila mi je njegova uspomena. Svakako, to neće biti samo zbog mastike; bio je i inače uglađen, blag, osjetljiv čovjek. Ali nesumnjivo u tome i mastika ima svoj udio.

(A dokle će, mili bože, tako to da raste? i kako će to da svrši? i što će biti poslije?) To sam saznanje nosio uvijek budno u svijesti, i ma šta on radio, ma kuda kretao, gledao sam ga uvijek u

I odatle: prva mutna raspinjanja žudnje za sveprisutnošću: o, biti u samoj jezgri događaja, u tački gdje se stječu i ukrštavaju sve niti!

Da, smrt je samo za druge. Ma koje od lica nadnesenih nad ogledalom jezera može da nestane. To će biti bolno, to će biti žalosno, ali, na koncu, to je samo nestanak jedne jedinke, i ništa više.

Da, smrt je samo za druge. Ma koje od lica nadnesenih nad ogledalom jezera može da nestane. To će biti bolno, to će biti žalosno, ali, na koncu, to je samo nestanak jedne jedinke, i ništa više. To je, najzad, i sasvim prirodno.

samo u nekom tobožnjem, konvencionalnom, vanjskom smislu vesela, živa i blještava, ali da je ona, u svojoj intimnijoj biti, uvijek, i bezizuzetno tužna.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— »Na nevidišu nema krivice!« To znači: ma šta uradio, nećeš biti kriv, ako te ne uhvate. Sve su se vrline sastojale u »nevidišu«, u tome, dakle, da se krađe i druge slične »operacije«

— Valjda nećete biti tako bezdušni, gospodinPero, i odreći nam tu veliku čast, da progutate u poštenoj kompaniji jedno pištoljče — čuo se

Vujo će za njega smisliti ma kakav izlaz, on je u to uveren, kao u sebe samoga. A zna dobro da će to biti jedini izlaz, da ga mora primiti bez razmišljanja, bez pogovora; jer on sam ne može ništa smisliti, a dobro uviđa da je

U onim pukotinama, kroz koje mu danas dopirahu zraci, beše tamno kao i u njegovoj apsani. »Smrklo se, mora biti« — reče u sebi i stade da sluša prolazi li narod ulicom.

Čekô sam te kô ozebô sunce, pa sad što mi ti kažeš, tako će i biti. — Ono znaš... muka je to. Stvari su kod tebe nađene, tu ti ne pomože niko.

I baš se mora, baš nema drugog izlaza, do u goru? Nema, jamačno nema. — Kad to kaže ča-Vujo, onda mora biti tako ; on je, jamačno, dobro promislio.

— Za to meni sinoć peva levo uvo — veli Mirko dućandžija — okupilo jednako: ciju... ciju... cini... Vidim ja da će biti nešto, pa velim mojoj Kruni: »More čućemo neki glas«. — »Jok, veli ona, kad pred veče peva, ne računa se«.

— »Jok, veli ona, kad pred veče peva, ne računa se«. Aja, što ja znam, to mora biti. — Vala i meni se nešto predskazivala neka graja, — nastavlja Mirkov sused, Cvetko opančar — jednako mi sepija pucka:

Bilo je jasno svakome, da su drugi, s polja, zid provalili, da ih je moralo biti više i da je to veoma ozbiljna stvar.

Seljane obuze velika radoznalost. Skupljahu se u gomilice, te pretresahu ovaj događaj i domišljahu se gde može sad biti Đurica. — Sad je on, moj brate, čak u desetom okrugu. Sklonili su njega dobro... — veli jedan Đuričin sused.

— Mi moramo leđa uz duvar — poče jedan čiča. — On neće dosađivati našem selu, a mi mu moramo biti na ruci. Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu! Ne smeš ga darnuti, kâ u oko.

Stanku veoma iznenadi ovaj glas. »Đurica — hajduk! Kako to može biti ?« — pomisli ona. Pre dve nedelje su zajedno na mobi kopali, i ništa; on — kâ i svaki seljak — kopa dobro, igra u kolu...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Onda mu otac reče: — To je istina, ali može biti da ima gdegod u svetu mesta gde bi se čovek i spasti mogao. Ti bi, sinko, sad tek trebalo da živiš, a ne da umreš,

Kad, je Petar čuo šta starac veli, on mu onda reče: — Valjda će me sam bog uputiti u zemlju gde neće biti pomora. Starac mu onda kaže: — Jeste, ima i takova zemlja, samo tamo ne može niko otići.

ovog mesta gde im je sto stajao, i tu nađe jedan veliki kamen položen, pa onda pomisli u sebi: — Bože moj, šta mora biti pod ovim kamenom? Sigurno je moj otac meni nešto ostavio pod njim, kad se vratim da nađem i uzmem.

Devojka se na to obraduje i pomisli u sebi da vrh od čizme ne može nikad biti teži od celog Petra, i reče: — Pa hajde.

A kad te on upita hoćeš li još biti kod njega, ti reci da nećeš, nego neka ti plati, pa da ideš dalje. On će ti davati novaca, ali ti nemoj ništa nego neka

A starac reče: — E, pa kad nije drugače, ja hoću, ali samo da vidim kako će mi biti duši. Sveti Petar ga pusti, pa stane pred njega i raj otškrine, a starac upazi svoje stare laće što je još negda dao

Oni u raju stanu divaniti da ga ne spada živoga u raj, ali im starac reče: — Eto vam vašega raja, ja ću biti samo sa mojim laćama. I tako stari ostane u raju.

moliti i izgovarati da ne može ostaviti svojih ovaca, a zmija mu reče: — Ne brini se nimalo za ovce; ovcama neće biti ništa; samo hajde što brže.

otidu na salaš, onda gazda uveče kaže svima pastirima: — Sad svi skupite se, pa jedite i pijte i veselite se, a ja ćy biti kod stoke svu noć. I tako gazda otide i ostane kod stoke. Kad je bilo oko ponoći, ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju.

Kurjaci govore svojim jezikom: — Možemo li doći da učinimo štetu, pa će biti mesa i vama? A psi odgovaraju svojim jezikom: — Dođite, da bismo se i mi najeli.

Ona opet, ni za to ne mareći, jednako navali govopeći da drukčije ne može biti nego da joj kaže. Utom dođu kući. Odsednuvši s konja, čovek odmah naruči mrtvački sanduk, i kad bude gotov, metne ga

Mališa se stade misliti, misli, misli: e, da sada počne tući zmiju, može biti da će ona izbljuvati jelena, pa i njega proždrijeti, a napošljetku ona ga je prva bogom zaklela i pobratimila, te smisli

Petković, Vladislav Dis - PESME

ZVEZDE SREĆE 144 SA KRINOM U RUCI 146 PROSTO IME 148 CVETOVI SLAVE 150 ŠTAPOVI I ŠTAKE 152 BOL I SLAVA 154 MNOGIH NEĆE BITI 155 11. AVGUST 1913. GODINE 157 EPILOG 159 TU JE VEĆ ZEMAN 160 RANE I POSLEDNjE PESME 163 PRVI SUSRET 164 I TAKO...

I pritisne očaj, sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: ''Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće''. I ja žalim sebe.

sam, bez moje volje, Ceo jedan život, i njime se kreće; Uzvik ga prolama: ''Neće biti bolje, Nikad, nikad bolje, nikad biti neće''. I ja žalim sebe.

Više nema ljudi; Sa mene se poče da otkida snaga, Svi udovi, redom, i pogled što bludi. Minu sve što beše, htede biti ikad. Tama se uvuče u ideju snova: Raskošnije smrti nisam gled'o nikad. Imao sam i ja veselih časova.

Grob velik k'o put smrti neizbežne. Znam, dete neću nikad biti više. Sa starom dragom neću opet poći Srećnim neznanjem, gde život miriše Na krv i ljubav i veo ponoći.

SEDMA PESMA Prošli su aprili. I mi nismo više I nećemo biti ono što smo bili. Sve tiše i tiše Podnosimo dane, Ovaj vidik sunca i magle i kipte.

BOL I SLAVA MNOGIH NEĆE BITI Kada nam sinovi dođu sa bojišta, Zapojeni slavom, k'o mirisom cveće, Umorni i lepi i željni ognjišta — Mnogi što odoše

Dva crna gnezda beloga vladara. Koje podiže Beč i bludna Pešta. Ja znam da sila prolazna će biti, I da će zaći borbe i svi krici. Da se budućnost neće dugo kriti, Da moju zemlju predvode vojnici.

Da se budućnost neće dugo kriti, Da moju zemlju predvode vojnici. Ja znam da sila prolazna će biti, Da idu dani i bolja vremena, Da će propasti ta otrovna neman Što davni narod i mnoga plemena, I da je doš'o, da je

Senku i s njom mene vodili ste sobom... Silna drskost beše ovladala mnome; Ja sam samo znao biti njenim robom — Da Vas pratim, gledam na domaku svome. Na uličnom uglu zastali ste malo I meni se naglo okrenuli lako...

II O tome kuda skoro imam ići, I kakav meni grob podneblje krije, Da li će duh mi iz tela se dići, I gde će biti kada mene nije, — O tome evo ja ne mislim sada.

I ta kiša otkud danas! Da l' to nebo plače za nas!... — Oh, što neće uvek liti! ... Kako l' će ti sutra biti... 1904. ŽIVOT Usta se smeše; oči glede boje, Ljude i daske.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Naprotiv, ja sam sazrevao razmišljajući. Pokušavajući da dam tačan redosled svojih aktivnosti koje će biti predstavljene serijom članaka uz pomoć urednika ”Electrical Experimenter”, a koji su uglavnom namenjeni mladim

Sve radnje i postupci koje sam ponavljao morali su biti deljivi sa tri i ukoliko bih pogrešio, bio sam prinuđen da sve počnem od početka, čak i ako je za to bilo potrebno

“ Ne mogu da opišem svoja osećanja. Da je Pigmalion video svoju statuu kako oživljava, ne bi mogao biti potreseniji. Hiljadu tajni prirode na koje sam mogao da nabasam, dao bih za ovu jednu tajnu, koju sam od nje oteo,

Ovaj toranj je uništen pre dve godine ali sam projekte razradio i drugi će biti izgrađen sa nekim poboljšanim karakteristikama.

A uz to, mora biti jasno da se ovaj divni izum u potpunosti razvio ovde i može da se nazove “američkim“ sa mnogo više prava pripadnosti

“ Rekao sam mu da prvo želim da vidim šta će biti sa mojim izumima u Americi i tako smo završili razgovor. Ali, drago mi je da deluju neke sile iz mraka, pa kako vreme

kada je izložba mojih turbina u ovom gradu izazvala različite komentare u tehničkoj štampi, ja sam predvideo da će biti jagme među proizvođačima da se dočepaju izuma, a posebno sam krojio plan za jednog gospodina iz Detroita, koji je imao

Ali, mi se nećemo zaustaviti na tome. Sigurno da ćemo proizvoditi takve teledirigovane aparate koji će biti u stanju da se ponašaju kao da raspolažu sopstvenom inteligencijom i koji će svojom pojavom izazvati revoluciju.

godine. Predložena Liga naroda nije lek. Naprotiv, sudeći po mišljenju nekih poznatih ljudi, njen učinak može biti upravo suprotan.

mirovnih uslova usvojena kaznena politika, kao osnov odredbama mira, jer će od sada, za samo nekoliko godina biti mogućno da se narodi bore bez vojske, brodova i topova mnogo strahovitijim oružjem, čija razorna moć i područje

Neprijatelj će biti u stanju da razori svaki grad, i to bez obzira na njegovu udaljenost i nikakva sila ovoga sveta neće moći u tome da ga

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare u džepu; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada

”Privilegija” je garantovala graničarima Vojne granice tu slobodu, a za uzvrat oni su uvek morali biti spremni da ratuju za austrijskog cara na svim bojištima.

Sećam se da mi je otac kazao jednog dana: ”Ti nećeš nikad biti carski vojnik. Car je pogazio svoju reč, car je izdajica u očima graničara.

Sava položio ruku na moju glavu i, okrenuvši se k njoj, rekao: “Kćeri Dijada, škola u Idvoru uskoro će biti tesna za tvoga sina. Neka onda pođe u svet, gde će naći više duhovne hrane za svoju dušu željnu znanja”.

osoba, a svaki novi prizor koji se ukazivao sa broda u toku približavanja Novom svetu kao da mi je nagoveštavao da ću biti dočekan dobrodošlicom.

Mislio sam kako veliki prostori Sjedinjenih država moraju biti prekriveni stotinama ovakvih mesta i kako u tim uzavrelim centrima ljudske aktivnosti mora biti da i mene čeka neki

država moraju biti prekriveni stotinama ovakvih mesta i kako u tim uzavrelim centrima ljudske aktivnosti mora biti da i mene čeka neki posao.

To veče sam proveo u pisanju pisma majci. Toje bila moja želja koju je mora biti ”vila” pročitala sa moga lica. Kasnije, u prostorijuje ušao jedan od radnika, Švajcarac, da bi mi rekao da je vreme

neću zaboraviti a ta je da Amerika pruža jednake mogućnosti svima, da svaki Pojedinac mora tražiti ove mogućnosti i biti spreman da ih iskoristi kada mu se ukažu.

njegovom hotelu budem na kompletnom pansionu, ali je moja ušteđevina od samo deset dolara, bila tako mala da sam morao biti veoma oprezan. S druge strane, od ranog jutra do mrkle noći, boravio sam u centru grada.

Uzeo sam svojih zarađenih petnaest dolara i najkraćim putem sam se uputio na sever. Nadao sam se da će u Njujorku biti nešto svežije, ako dune povetarac sa severnog Atlantika, pa pošto se rashladim, da potražim neku od mnogobrojnih lepih

Hteo sam da od jednog posla napravim dva. - Čini mi se da će tu biti više poslova - rekao je Kristijanov otac - jer je sutradan posle pisanja slova na pekarevim kolima padala kiša i sva

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Svi pogledaše na zapad. Oveseliše se što će i sutra biti zarade. U suton su Marku dali da nosi u vreći nešto preostalih maslina što gonjač ne mogaše da naprti.

Napokon prispeše. Sunce je već zašlo. Predvečernji lahor piri. Noćas će biti studeno, jer se nebo vedri i u prirodi, čeličeći se, sve se u se skupilo.

I sreća ih namjeri na radnju, pa pošto im rekoše da će biti zarade za dulje vremena, sinovi ostadoše u gradu, a otac se povrati kući da na paši zamijeni ženu i da uzdrži ono

Pa može biti da se s njim još neko krije, biće ih i više: Osmanova braća bogata su, neće štedjeti, samo da brata osvete.

” Pa se diže i tješio ih: —Daće bog te neće biti zla! A braća zahvalno ga gledaju i, utješeni, vraćaju se puni nade u tamnicu.

stoka tek što se drži... No svejedno, — reče življe, — samo da ste mi vi živo i zdravo! A znajte, zbore naši da neće biti zla, već će vas domalo pustiti. Braća se živo zgledaše, a otac promijeni govor i upita ih: —A imate svoju potrebu?

Najednom, prvo nego će da zaokrene u do, okrete se prama gradu; može biti da joj ga je bilo milo, ili se sjeti svoga poočima, ili svoje mrtve majke, tek, ne rekavši nikome ni riječi, nagne

dimi i zaudara, a jedan pijanac dodijavao joj, grdeći njenog poočima; nudi je da u njega dođe služiti, gdje će joj dobro biti. Onako slaboj, smeta joj njegov zadah od vina, i čisto se plaši njegova mucanja i pogleda malih mu mutnih očiju.

Lazo sjedi do nje i drži je za ruku, kao da će joj lakše biti, a kad joj se posvema smuti, položi glavu na njegove prsi.

— Da, zima će brzo doći, pa ćemo za ružnih dana sami biti na školju, — prekide muk Marko. A Antica ne odgovara i neće da u nj gleda.

— Idem kući, — veli mu. — Može biti da je gospodar došao. — Vidjeli bismo brod, odgovori on, pogledavši na more prama drugome kraju, pa nadoda: — Nije

Zureći u daljinu, djevojka pomisli da je to, može biti, brod na kojemu je on ukrcan. Iako nije bila sigurna da je to taj brod, osjeti u sebi silnu tugu, jaču od one što bi

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

O izvornosti i starini ove lirike može se dosta pouzdano suditi na osnovu svadbenih pesama. One će biti i poslednje na koje u ovoj prilici još imam vremena posebno da ukažem.

A kada se odnose na kulturu ili vid kulture kojoj sami ne pripadamo, vrlo lako mogu biti i netačni. Jer ovde, više no u drugim oblastima, naš sud ne zavisi samo od prirode pojava koje opisujemo nego i od

Mislim da neće biti sporno ako kažem da to područje predstavlja stara Srbija, u nešto širem i starijem značenju. Stara, po tipu

Ono što je verovatno najteže za razumevanje Nastasijevićeve pesme – spajanje Majke Zemlje i Bogorodice – mislim da neće biti teško za književne znalce iz srodnih slovenskih kultura.

Jer, ma koliko da one same po sebi mogu biti sitne, njihovo ponavljanje obično nije slučajno. Jednu od takvih manjih pojava iz književnosti i jezika, koju ćemo ovde

Retko je koja bila predmet posebne analize. Gotovo da bi se reklo da takvih analiza i nema. Jedan od razloga može biti i to što su lirske narodne pesme mahom kratke, što ih čini neveliki broj stihova i u jezgru im se nalazi svega

Jer devojka na gradskim vratima obučena u nebeska tela može biti mitološko biće, ali ta ista devojka u odeći na kojoj su samo išarana, a to bi moglo da znači izvezena nebeska tela, to

ali ta ista devojka u odeći na kojoj su samo išarana, a to bi moglo da znači izvezena nebeska tela, to već ne može biti.

Pesma više nije mitološka, a ne mora biti ni drevna. Objašnjenje ili tumačenje koje je dao Vojislav Đurić može se, naravno, odbaciti pogotovo zato što osiromašuje

i zvezde neobično je u narodnoj lirici ako nije figurativno, a ako je figurativno, kao što smo već rekli, ne može biti izvorno mitološko. Ono je izuzetak, koji se u nekom drugom, analognom obliku u narodnoj lirici uopšte ne pojavljuje.

može reći: Jovanovo jevanđelje je zapravo i pisano tako da se povremeno alegoristički čita i tumači: Za to će nam biti dovoljan i jedan jedini primer.

Ali čitalac, razume se, i ovde polazi od teksta: sâm tekst mora biti tako organizovan da zahteva i odgovarajući način čitanja.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Promenili ste ih mnogo? MOMAK: Mnogo! Kolikima sam i kolikima ja već sagledao leđa... ČEDA: I vi, mora biti, imate dobar nos, znate već unapred da omirišete situaciju? MOMAK (laska mu to): Pa... razume se!...

krevet! (Skupi dva donja reda i počne pokrivati karte.) DARA: A što pokrivaš sebe? ŽIVKA: Pa da vidim to, hoću li biti ministarka? DARA: Bože, mama, pa pokrij oca, jer glavno je pitanje hoće li on biti ministar... ŽIVKA: Pravo kažeš!

ŽIVKA: Pa da vidim to, hoću li biti ministarka? DARA: Bože, mama, pa pokrij oca, jer glavno je pitanje hoće li on biti ministar... ŽIVKA: Pravo kažeš! Desetka herc... velika radost. Boga mi, kćerko... ako je po kartama...

– ... A, zvala vas je? To je druga stvar. Pa onda izvolite u koje doba želite, ona će, izvesno, kroz koji čas biti kod kuće. – Molim za vaše ime? Dr Ninković, sekretar ministarstva spoljnih poslova. – Lepo, ja ću reći, a vi izvolite!

ČEDA: Pa onda – šest stotina vizitkarata! Koliko godina misli ona da će biti ministarka? Ili misli možda da svoje vizitkarte rastura po narodu kao proklamacije? DARA: A, vidiš, napisala Živana.

Vi ste?... Ovde je gospa Živka ministarka. Je l' te, molim vas, nisam vas ni pitala, kad će biti gotove slike?...Tako... a ne može ranije?... Al' gledajte, molim vas, da ispadne lepo.

Nije da kažem da je to neka velika briga i da se ne može. Nikoga nemaš koji bi mogao biti državni savetnik, ili vladika, ili tako nešto; nego sve tako nešto, sitne želje, sitni zahtevi, pa je pravo, Živka, da

ŽIVKA: No, samo mi još to treba. NINKOVIĆ: Ja vas uveravam, gospođo, da samo tako možete biti otmena dama, dama od položaja, in fam di mon, ako igrate bridž, ako pušite, i ako imate ljubavnika...

Razume se, vaša je stvar kako ćete postupiti. Možete vi biti ministarka i bez bridža i bez cigareta i bez ljubavnika i uopšte bez otmenosti.

ŽIVKA: A vi ste samo dok je osoba na vladi? NINKOVIĆ: Pa da, gospođo! Dok je gospođa ministarka na vladi, ona mora biti otmena; čim nije više na vladi, ne mora biti otmena. ŽIVKA: Pravo da vam kažem, to mi nikako ne ide u glavu.

NINKOVIĆ: Pa da, gospođo! Dok je gospođa ministarka na vladi, ona mora biti otmena; čim nije više na vladi, ne mora biti otmena. ŽIVKA: Pravo da vam kažem, to mi nikako ne ide u glavu. NINKOVIĆ: Međutim, ništa lakše od toga.

” ŽIVKA: Pa jes', tako će da se šapuće. NINKOVIĆ: Ali, vrlo je verovatno, gospođo, da će biti i takvih koji će vas braniti. „Oh, ja to ne verujem, to nije moguće, ja poznajem gospa-Živku, nije ona takva!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

A već iz dosadašnjeg izlaganja moglo bi se znati, ili barem naslućivati, da će njegov vidokrug biti vrlo blizak Sofkinome, s njim će se često podudarati i još češće ukrštati.

Razume se da prva rečenica u romanu - bilo kom, pa i u Nečistoj krvi - ne mora sama po sebi biti značajna, ali joj zato jako, inicijalno mesto u kompoziciji daje vanrednu moć da privuče čitaočevu pažnju: nju on najpre

Stoga bi se ona s jednakim pravom mogla naći i na kraju romana: kao sažeto poentiranje. Sada neće biti teško da na osnovu obavljene paralelne analize istog književnog postupka u dva romana, jednako kao i u njihovim

se odstupanja od nje vrednuju kao znak piščeve nedovoljne pismenosti, onda to što nam analiza donosi mora silom logike biti Stankovićeva privatna (ne)pismenost. I ništa više. A za to je najpogodnija, čak je i dovoljna, piščeva prepiska.

Postoji jedan izvanredan primer. I on ovde neće biti naveden radi poređenja sa Stankovićem, niti da bi se pravdala njegova jezička, stilska i kakva god hoćete „mucavost” ,

naglašeno se ritmički segmentuje i, kao rezultat, dobija se izvesna verbalna ornamentalizacija, - onda će to najpre biti postupak Miloša Crnjanskog u Seobama iz 1929. godine.

58 Tu je, pre svega, tačka gledišta sa koje se prizor u celini opisuje, i koja je autorova; ona može biti, kao što kod Stankovića često biva, prelomljena u doživljaju nekog lika; zatim dolazi tačka gledišta lika, ili više

Zanimljivo je da je to upravo ona prva rečenica čija je kompoziciona uloga naširoko već opisana, što bar dvojako može biti značajno: prvo zato što ju je zbog inicijalnog mesta kritičar, očigledno, morao vrlo pažljivo čitati; drugo zato što

Stoga se, dakle, poseglo za prikladnim obrtom „kako . . . tako”, ali je tu morala biti razvijena i cela predikativina jedinica: „Kao što je i sama Sofka znala i pamtila, tako. . .

je i ovde postupao ne onako kako teorija misli, nego onako kako je sam osećao da u književnome tekstu može i mora biti, svejedno što možda nije ni obično, ni dopušteno.

”93 Sa doslednošću koja ne može biti slučajna, i na način koji odaje istinskog umetnika, Borisav Stanković istorodnom simboličkom slikom junakinjine smrti u

je on pri izlasku kroz kapiju dodirnuo po kosi i licu (u narodnim verovanjima, svim, naročito dodir lošeg znamenja može biti koban); i nije tek zamirisao, nego ju je zagušljivo zadahnuo; još joj se učinilo da su joj nad glavom tamjan i sveće:

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Nije štedio ni kod kuće, ni pri pustolovinama. Hteo je da zadivi svet jednim Goraninom, da pokaže Turcima kakav može biti jedan potur. Rasipao novce lakše no što ih je zadobijao. Davao je sirotinji, gostio prijatelje i divlju družinu.

Prvi je on čovek sad u Gori, u Brodu, mora i njegovo dete u poslednjoj svečanoj povorci kroz selo biti kao knez. U zlatu i na hatu kao valijin sin. Inače zašto se poturčio i zašto da dete sad čini pravim Turčinom?

ljudi: neka ti bidne on derudedžija — zašto pa jedan je Sulj-kapetan od Gora, iako je potur, iako jošte među zube, može biti, će mu se nađe domuzovina... Takec!...

Hamza miran kao da ništa bilo nije, zamoli nezgodnu zlicu da mu odmah napusti odaju i primi na znanje da više ne mogu biti prijatelji.

A?.. Bog zna da li ću ja biti Turčin?.. O, kuku meni ako ne mognem biti!... Sutradan je sam Hamza Vukašinović veselo pomagao Kolašincima da tovare

A?.. Bog zna da li ću ja biti Turčin?.. O, kuku meni ako ne mognem biti!... Sutradan je sam Hamza Vukašinović veselo pomagao Kolašincima da tovare svoju zaslugu u grožđu i piću.

A posle, održavši zbor, pošli Milojevoj kući i izvestili njegovu ženu Bogdanu. — Ne može to biti ovoga svijeta, sinjoj kukavici! — zavapila ona i skamenila se na mestu. — Može...

Bolje je s bijelijem obrazom i raja biti no poturica, no krstov izdajnik, Miloje!... — Ćuti nijesam ja više Miloje! — Bićeš opet, bićeš.

kako je iz kuće sve izbezumljeno potrčalo, njoj pade na pamet da su dole oko njena mrtva sina Arnauti, kojima će možda biti drago da je vide slomljenu i neobučenu, pa da se posle svete ne toliko, svakako, njoj koliko njenom narodu: „E nema,

— Koji mjesec?!.. — okrenu mu se s podsmehom sam domaćin. — Boga ti jemca dajem da neće dugo biti!.. — Hajde more, nikad više! — A zašto, pobratime? — Zato što država i nije za vas... — Nijesam to dosle znao...

“ — Paša Zotin (tako mi Boga), Novice, đaurskijega mesta ne može biti na svetu! ... Nadao se on da Turska i nije u Carigradu.

“ — Tako mi dina, tako mu je rekla, Novice, ne čulo se odavde!.. ... Tada mu se skamenilo srce i smrzla duša. Može biti da njegove žene neće ovako tražiti da idu po mesečini na mobe čak u druga sela, ali će to sutra raditi njegove kćeri i

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Vi velite: Svladaj tugu Za jedincem svojim milim. Oh, lasno je mudar biti, Lasno j’ tešit’, svetovati; Ali ljudi, Boga radi, Zar ne znate šta je mati!

Za lȅsom kuka majka: „Ta dete j’ — zar u grob? A ja zar još da živim Bez sina jedina?“ Što mora biti, mora: Spuštaju u grob lȅs, — To majka gleda, vidi Svojima očima, I kose svoje čupa Nesrećna, očajna.

grobu paliće kandilce, A to će kandilce kao zvezda sjati I srpskoj će slozi novu svetlost dati U najcrnjoj noći neće biti mraka — I tada će Branku zemlja biti laka. »Starmali« 1883.

kao zvezda sjati I srpskoj će slozi novu svetlost dati U najcrnjoj noći neće biti mraka — I tada će Branku zemlja biti laka. »Starmali« 1883.

Kad anđô roda moga Usklikne: sad si svoj! Onda ću, širi svete, Onda ću biti tvoj! VII Pitaj Franka, Nemca, Angla, Kašće kao i ja: „Koji sebe ne spasava Sâm sebe ubija.

Mi badnjak volemo — Ali ne možemo... Tako, to je bilo iskreno rečeno! Što ne može biti niko ne zahteva. Ta Božić ne traži da peći rušimo, Ta Božić ne traži da patos kidamo: Božić samo voli svetlosti i

“ — Ko god grobak svoje dece Kandilima samo krasi A za tuđu srca nema — Taj kandila ona gasi. A ko želi biti otac, A ko želi biti mati — A Bog ne da — taj neka se Siročadi tuđe lati!

A ko želi biti otac, A ko želi biti mati — A Bog ne da — taj neka se Siročadi tuđe lati! — Ne, ti nećeš gladna zepsti Ni u Boga gubit’ vere, Ma da

Al’ nije tako — velim ja. Dok god u visu bude I jedne svetlice I jedne zvezdice, Filosofovim očima Uvek će biti bliža I daljna zvezda ta, Bliža neg’ ona brlja Što mu j’ pred nogama.

svetu, Gde se bol utaji, Prilike su druge, Drugi običaji; Serafimi nose Pehariće krina (Al’ u njima, kanda, Neće biti vina). Onde, hoćeš-nećeš, Moraš svetac biti — Ja tom nisam vičan (Možda nisi ni ti).

Onde, hoćeš-nećeš, Moraš svetac biti — Ja tom nisam vičan (Možda nisi ni ti). Kako ćemo onde To Savaot znade. Al’ od zemlje valja Da se što ukrade.

Na što žice sprovodnice! Elektrika juri širom, Vazduhom će biti spoja (Posle možda i etirom). Stoji stablo, stoji Srpstvo, Majka svakom listu — sinu; Najsvežiji list mu trepnu

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

— „Zabavu? Ha, ha, ha! — To će biti unterhaltung? Hi, hi hi!“ — Ja znam, moja visokopočitajema gospože, da bi pet puti više prenu.

— „Gospodin spisatelj, nemojte vi biti tako oštrljatonosati, zašto ako vas počnemo mi, salva venia, žene kritizirati, nećete se znati ni vi, ni vaša knjiga;

no iz toga najviše uzroka nije se na svet izdati moglo, što je Ružičić takovu rolu igrao, koja bi gdikom zazorna biti mogla.

FEMA: Devojko, ti valjda nisi sasvim izgubila mozak. Ni toliko ne možeš da rasudiš da on moj brat biti ne može. Ko je jošt vidio da ja ovako u belo obučena pođem s njime izdrtim, i jadnim; crne mu se ruke, nikakva rezona

EVICA: Meni je uja... FEMA: Opet ona uja? Jesam li ti kazala jedanput da on nama ne može biti rod? Šta ćeš kod njega, da mu pereš sudove? Pogledaj kakve su ti ruke, kukavico, kanda si najgora paorentina.

EVICA: (Ah, bože, šta će jošt od mene biti?) POZORIJE 2. VASILIJE, PREĐAŠNjE VASILIJE: Dobro jutro želim, majstorice. FEMA: Kakva je ovo svinja? (Čepeći se.

VASILIJE: Zaboga, gdi sam ja? FEMA: Ti si kuću pomeo, dragi moj. Ti si može biti tražio proste ljude, pak si došao kod noblesa.

Pak kako ste mi, kako ste vi ručali? FEMA: Miko fo! SARA: Drago mi je, bez društva to najbolje nije baš moglo biti. Društvo vam je osobito pri ručku nužno. Ono se razgovara, ono se šali, a najviše pravi apetit.

FEMA: To kod mene mora uvek biti miko fo! SARA: Drago mije, drago mije, to je za mene dosta. Jošt kad bi bilo malo sarme, to mi je ostalo u duši jošt

FEMA: Eto, vidite, sad da ne svisnem od jeda. Druga bi načinila komplament, a ona... SARA: Ala boner! To će biti mamzel, što će se para tražiti. Verujte vi meni, madam, u Parizu neće biti takove. Imate li volju udati je?

SARA: Ala boner! To će biti mamzel, što će se para tražiti. Verujte vi meni, madam, u Parizu neće biti takove. Imate li volju udati je? FEMA: To je moja jedna želja; ali, znate, da mi je kakav nobles!

FEMA: Vilozov? Ah, molim vas, gledajte, nastajavajte, samo da bi se u nju zaljubio; ah, to će biti nobl! Nastajavajte, molim vas. SARA: Tgèѕ volontіerѕ!

Miljković, Branko - PESME

anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova budim je zbog ove naše planete koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke kada nebo nije bilo više veliki kavez

je bila šuma koja je pojela nebo šuma iz koje kad izađoh videh da nisam izašao da su me zveri pojele i znah da će biti gorko da pričam o tome šta sam video i nisam video kad uđoh u njen mrak i ne izađoh iz te šume što je zelenim

Evo me bez odbrane ispred strašne samoće. Ne okrenuti se ma koliko da se to hoće. Lice bez očiju na pustome zidu biti. Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleću oko moje glave.

U srcu se pali svetlost koja obećava da će sve biti viđeno i sagledano u sećanju i budućnosti i u sebi samom. Dotle treba sačuvati svoje oči koje gledaju sa nekoga zida i

Bela im vrana na jeziku. Znaju Sa lažnom slikom da pomire svet. RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od

nje izleće Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti PATETIKA VATRE (1956) DVA PRELIDA I U zaborav zašto reče Što nepogrešnom pogreškom steče Kad bljutavi

vreme u srcu drugo u glavi Bujnu nevidljivost sa svih strana čuje Mi znamo da je od prošlosti veće Sve čega nema i što biti neće I da svet ovaj prazno odjekuje SVEST O ZABORAVU Nada je luksuz.

Ah, kakva užasna svetlost probuđena prvi put nad sklopljenim očima. Eto to je ono što se naziva pesnikom: biti licem u lice svetu preko puta pustinje i neke zvezde naopake i videti sve gde drugi vide samo noć.

PESMA Oni koji imaju svet Neka misle šta će s njim Mi imamo samo reči I divno smo se snašli u toj nemaštini Utešno je biti zemlja Ponosno je biti kamen Premudro je biti vatra Pobožno je biti ništa Prljav od suviše opevavane šume Pesnik peva

svet Neka misle šta će s njim Mi imamo samo reči I divno smo se snašli u toj nemaštini Utešno je biti zemlja Ponosno je biti kamen Premudro je biti vatra Pobožno je biti ništa Prljav od suviše opevavane šume Pesnik peva uprkos poeziji Bez srca

s njim Mi imamo samo reči I divno smo se snašli u toj nemaštini Utešno je biti zemlja Ponosno je biti kamen Premudro je biti vatra Pobožno je biti ništa Prljav od suviše opevavane šume Pesnik peva uprkos poeziji Bez srca bez nasilja i bez

divno smo se snašli u toj nemaštini Utešno je biti zemlja Ponosno je biti kamen Premudro je biti vatra Pobožno je biti ništa Prljav od suviše opevavane šume Pesnik peva uprkos poeziji Bez srca bez nasilja i bez žara Kao reč koja je

Krakov, Stanislav - KRILA

— Mi želimo krvi, ubijanja, hm! hm!... — smeh, je bio histeričan, — ... napred, izveštaji će biti slavni... — tu se zagrcnuo i zakašljao.

Vojnici su na okupu, posedali pod zaštitničkom senkom stenja. Većina otvara konzerve i jede; posle neće biti za to vremena. A gore grmi sve jače, telefon sve češće zvoni, a stari major se sve više meškolji.

Pod kombinezonom se gužvalo novo odelo i ježile medalje. Govorio je da treba biti koketan u smrti. — Pa mi svi zbog koketerije i umiremo. Izgleda da je to Bora rekao.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Priznaju da obrazovan crnac može biti finiji od belca a da i inače može imati sve dobre osobine. Vuije kaže da je to osnovna antipatija rasa koje se brane —

Mestimično je kraj drumova raskrčena za plantaže a za sto godina je, kažu, neće uopšte biti. Palme svih vrsta, fromažei, akažu, lijane, paprati. Kao požar one osvajaju svaki prostor čim ga ko napusti.

Ništa strašnije no pasti u ruke crnih a ne znati biti odlučan sa njima! Oni su se dogovorili između sebe. Šef sela je i došao da vas zagovara, kako bi šalupa imala vremena

Osećajući još pri tom da ću, sasvim brzo ostavljen od Vuijea, biti bačen na veliki put koji vodi kroz Afriku (na ovaj crveni, purpurni put, usečen kao u živo meso kopna), obuzet sam

Na pitanje da li će biti tam–tama, jedan prislanja glavu na zemlju, sluša i zatim pokazuje: „Tamo!“ Malo dale uistinu počinjemo razaznavati

Odvodi nas u kolibu, na drugom kraju dvorišta, gde ći biti naš stan i gde nam momci odmah rasklapaju postelje, stolove, stolice, komarnike.

Ja ću biti strašan četvrti partner, nemoguć, i to ih unapred žalosti. Šetnja ima da bude pravo kroz brus–savanu, preko trave, do

Jer kad nastanu kiše, on će sa ženom biti sasvim sâm, savršeno sam, otcepljen od drugoga sveta. Belci su: jedan generalni i jedan obični trgovački agent koji

Predveče nastaje panika da li ćemo do mraka stići na bak za prelaz preko reke 3azandre, pošto ćemo inače biti primorani da prenoćimo pod otvorenim nebom i u sasvim močvarnom kraju. Međutim na Zazandru stižemo u prvi mrak.

Hteo bi jednu čistu čednu devicu; možda dve, možda tri, ako ih toliko ima u Zegelu. I moraju ove biti retke lepote, i namazane uljem, i nakićene. On trupka u mestu i vrti se nestrpljivo oko sebe.

Seljani su okupljeni u krug i straše se: — O, o! jer hipopotam mora jesti, apsolutno mora jesti. Inače neće biti lova i zverovi će klati koze, i strele će skretati s puta, i ljudi–panteri će rastrgnuti najbolje derane i bolesti će

Jedna je tatuaže da sme ići sa ženama, druga da zna misao voća, treća da ima moć savladati vodu itd. Kod crnoga ne biti tetoviran, ili ne biti dovoljno tetoviran, znači ne biti dovoljno emancipovan; ne biti još potpuno član plemena.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

ISAK: Da skačem dole. Na me se zemlja samo mrgodi, Idem da kušam srce zemljino; Onde će, valjda, biti milosti? (Naginje se na provalu.) VUK: Ovo je beda!... A kakva te đavolja sila gura danas u tu jazbinu? ISAK: Beda!

grobovske, Kojoj će svaku ovu mrvicu Turčina besnog kosti pokriti; Gde nema ljudi, gde nema grudi Koje će kamen biti stenama, A oklop-stena slabim ženama; — Gde nema Veljka!... (Počivka.) Žalosna zemlja!...

Vidim da ti je mnogo dražija Od mleka moga krvca njegova. STANA: Smrt te ne čeka, Ti ćeš u gradu biti gospođa; A Boška čeka smrt... (Glasno.) Sad zbogom, ljudi!

“... Kako da ćutim, bre? (dolaze obojica blizu vatre.) RADAK: Sad se ogrejte, Isuš’te malo mokre haljine. Noćas će biti posla ozbilja! Biće: potegni, vuci, nastavi, Sa jednim bregom drugi sastavi! JANjA: O, teško meni!...

RADAK (pruža mu pljosku): Napij se, momče, Dobro će biti posle umora. PORFIRIJE (prima pljosku, krsti se i pije): Oho, ho!... E baš je valjana!

STANA: Ha, ha, ha!... I to će biti sila vrapčija! Razorit samo!... Ali stvoriti?... Divnu si glavu vešto srubio, Eno se bledi sa vrh bedema, Kao

HASAN: To nije dosad činio! KOLEBAN: Nešto se danas drukče setio. HASAN: Muke će biti, Ćerim-efendi! PRVI TURČIN: Strašno izgleda.

A sada zbogom!... Ja poslom odoh, A ti se sećaj časa stravičnog, Ne kô što piše knjiga debela: Narod će biti strašan sudija!... (Hoće da odlazi.) HASAN: Još nešto...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

iz daljine se čuje rzanje i bat konja, tutnjava artiljerijskih kola, žagor ljudskih glasova — sva je prilika da ćemo sutra biti napadnuti«.

je hiljadama porodica čitavoga veka teklo, podizalo i privređivalo, sve to sad proždire strašan požar i do sutra će sve biti gar i pepeo!

On će primati naredbe od samoga đenerala Černjajeva koji će za prvo vreme borbe biti u selu Prćilovici, kuda treba slati sva izvešća. U slučaju povlačenja zborno je mesto Prćilovica.

(Da li ćemo se danas biti s Turcima?) Ilja klimnu glavom u potvrdu i pokaza prstom na đenerala. Mladić tresnu puškom o zemlju i okrete se svojim

Opet obratim pažnju Komarova na to, jer mi ce činilo da turska diverzija s te strane može biti po nas vrlo opasna i vrlo nesrećno rešiti današnju borbu.

Ovo vide vojnici i to ih jako plaši. Zebnja da ćeš biti ostavljen na milost Čerkezima, ako budeš tako ranjen da ne možeš sam bežati, ubija svaku kuraž.

Kako bih sad voleo da je Komarov imao pravo kad mi je rekao da je apsurdno da Turci mogu biti tamo. Polako i čisto u nekom strahu dignem pogled na kosu... Ah!

Predviđao sam da sem gologa motljanja po Žitkovcu danas neće biti ništa više, stoga mogu slobodno i ne biti uz štab — neće me niko ni tražiti.

Predviđao sam da sem gologa motljanja po Žitkovcu danas neće biti ništa više, stoga mogu slobodno i ne biti uz štab — neće me niko ni tražiti. Malo posle prestade borba oko Tešice i naša ce vojska povuče. I to je još sreća!

zanemi, više ce ne govori rečima već pogledima; na svakome se licu može pročitati samo jedno pitanje: »Šta li će biti«? Takav danas izgleda Aleksinac. Današnji je dan prošao u mučnom očekivanju.

Turci sve više i više stiskaju Aleksinac: naši se bataljoni tope kao grudve snega. Šta li će sutra biti?! H Aleksinac 11 avgusta, u sredu uveče, 1876 g. Da strašna dana; nikad ga zaboraviti neću.

Odovud iz Aleksinca poslato je sve što se moglo odvojiti. U štabu se s nestrpljenjem očekivalo šta će tamo biti: stoga je sve bilo zapeto i sumorno. Očekujući borbu i na desnoj obali, Černjajev je ostao u Aleksincu.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Pa još uz to srpsko srce, Čim se zlato moje kiti, Čvrsta vera, kojom-no će Nebo uvek nebo biti. XXIV Ljubi mene, ljubovanko, Nećeš se kajati, Jer će moja silna ljubav Večno trajati.

HHHVII Prazan je listak ovaj, Ne piše ništ’ na nemu, — Al’ sad će pesma biti, Osećam to po svemu. Ah, prevario sam se, Sagrešio sam Bogu; Hteo sam sve iz’kasti, — Pa evo ništ’ ne mogu.

Poljupci će zvezde palit’, — Pa šta veliš, je l’? Sme l’ na našem nebu biti Mnogo zvezda, sme l’? Mora biti mnogo zvezda, Crn je onaj mrak, Moji stari crni jadi Ištu svetô zrak.

Poljupci će zvezde palit’, — Pa šta veliš, je l’? Sme l’ na našem nebu biti Mnogo zvezda, sme l’? Mora biti mnogo zvezda, Crn je onaj mrak, Moji stari crni jadi Ištu svetô zrak.

Ako nije zasijalo, Ono sinut’ mora, Pre slobode mora biti Krvavih pokora. Dobro došlo, čedo moje, Ako ti se piše, Da ti život svome rodu Za slobodu diše.

Kroz smrt samo valja proći, Pa ću s’ i ja s njima sliti, Ako l’ tamo nema ništa?! — I tad ćemo jedno biti. Evo venca tužna cveća, Koj’ sam tebi počô viti, A venac se šire spleo Sve vas može zagrliti!

„Ne vara li sve na svetu — Branko će mi melem biti! Ne vara li sve na svetu — Cvetom ću se ponositi! Ne vara li sve na svetu —“ — Ali vara kad je moje...

XLІІI Sreća stoji, nešto čeka; A jad ide, Bog zna okle. Sreća im je bila kratka, Jad će biti Bog zna dokle. „Kume, kume, pogledaj ga, — Ima li mu jošte dana?“ Mila kumo, ja ga vidim, Umreće ti danas Jana.

XLV Kad sam na svet ovaj pao, Na svet ovaj magloviti, Kažu da sam mnogo plakô, — Ne sećam se, može biti. Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam mnogo pevô, — Ne sećam se, može biti.

Kad se magla vedrit’ poče, Pa mi zorin zrak zasviti, Kažu da sam mnogo pevô, — Ne sećam se, može biti. Al’ kad stisnem bolno čelo, Kô kroz san se sećam svega, — Da sam uvek tajno zebô Od prokletstva današnjega.

“ Slediše se rosne kapi Da se s njima ruža kiti. To poslednje suze behu, — Prestalo je srce biti. LXVIІI Promisli se, — nisu rane Samo tebi dane; Na svetu je mnogo bola, Svuda na sve strane.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

To je, ljudi, vrilo. Nikad kraja... Verujte mi, mnogo je strašnije slušati borbu izbliza, nego biti u tom okršaju. Mislio bi čovek, niko živ neće ostati. U neko doba počeše kuršumi da zvižde preko naših glava.

Zastali smo da vidimo gde li je zaklon komandanta pešačkog bataljona. Mora biti negde tu oko nas... Okrenuo sam se slučajno. Ostrovsko jezero... a još dalje ravnica, nad kojom lebdi prašina.

Ako li nas maknu i sa ovog položaja, breša će biti ogromna. A što tikva probuši, orahom se rupa ne zapuši, i vi, a pogotovu mi, bićemo nemoćni da ih vratimo nazad.

Grozno su izmrcvareni. Raščistili smo te zaklone. Oko podne stigoše i dva francuska oficira da vide može li biti šta od topova. I da vidite čuda, uz pripomoć naših pešaka, oni lepo montiraše topove.

— Polako... polako. On je pažljivo slušao tebe. Da slušamo sad njega. U celom vašem izlaganju to će biti najvažniji momenat — umirivao ih je kapetan Radojčić. — Da čujemo sad tebe — obrati se Predragu.

I nama se kosa diže od straha, jer sve mislimo, sad će među nas. Njeno dejstvo na moral onih u rovu mora biti užasno. Posle jedne takve eksplozije, četvorica Bugara iskočiše iz rova i nagoše bežati.

Bilo je dva časa. Ako šta bude, biće sada. Daleko je do svanuća. Ali opet mislimo: a šta će biti sutra, ako se digne magla? Pobiće nas artiljerija. A mi dublje ne možemo da se sakrijemo.

Tada sam se najednom setio baš one zmije. Kao da me nešto smlati. To mora biti neko pred skazanje. Hladan me znoj probi.

No sad svejedno. Mi moramo da slušamo onako kako nam se naredi. Saznao sam da će nam biti stavljena na raspoložene još dva bataljona pešadije. Naš bataljon nalaziće se u prvom borbenom redu.

Prislonio sam glavu na jednoga mrtvog i mislim, gde li može biti ta moja rana. Cela mi je noga oduzeta. Hoću da se okrenem na leđa, ali bolovi su neizdržljivi.

Pitao sam se onda neprestano šta li će biti sutra, kad svane dan. Tamo desno, kod onoga voda, otpoče krkljanac. Opet raketle...

Pri našem prvom susretu objašnjavao mi je: — Danas je najglavnije biti bolestan, da bi ostao živ. A da se postigne ovaj životni cilj, treba koristiti sva moguća sredstva, kako bi bolest što

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

toga svega ni ovakva, prema Branku Radičeviću naizgled potpuno ravnodušna Antologija nije, jer neizbežno ne može ni biti, bez njegovog nekako prećutanog prisustva.

poeziji dešavalo pre Branka Radičevića a sa osobitim obzirom na njega ona, neizbežno i potpuno prirodno, nije i ne može biti dovoljna pa čak ni mnogo pogodna.

Izvore građanskoj poeziji međutim, a njih je moralo biti, i ima, ne znamo, ni izbliza ni izdaleka. Tu je zatim Sima Milutinović Sarajlija, sa onolikom svojom slavom.

Iako spomenik prohujalog života, one, „zlatnije od zlata“, mogu biti još jednom, ma i za prolazan trenutak čitaočev, i puni život i zrela lepota ako im samo priđemo onako kako se pesmama

leto, Koje vama, drage, sada privetstvuju I čto po njem sledujet zdje proročestvuju: Sirječ, da jest bilo i posle će biti Da se svaka gospa dade namoliti.

gospama cveta: Ponose se jedne, druge su stidljive, Mnoge preko toga jošte su ćudljive — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i one dati namoliti.

— Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Kaluđerski živi sasvim seka-Neda, Nit' hoće u oči kome da pogleda; Zatvori se sama k'o

Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Iz same itike i Svete biblije Razgovori jesu gospođe Marije; Nit se ona peče o ovome

Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Lepa Fema ne zna jošt poljubac što je, Već uz harfu psalme Davidove poje.

U usti joj durma o svetinji slovo, Srce za čistotu umreti gotovo, — Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. „Koga ljubov silna [može] odoliti, Koga li Kupido sebi pokoriti?

„Koga ljubov silna [može] odoliti, Koga li Kupido sebi pokoriti?“ No to ne [— — — —] mora biti Seni, Jer na take reči od stida crveni. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti.

“ No to ne [— — — —] mora biti Seni, Jer na take reči od stida crveni. Pak će opet, veruj, ovog leta biti Da će se i ona dati namoliti. Gospa Ruža šeta kano paunica, Često gospodaru ne da belog lica Poljubiti.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— I Venecija će biti spasena! Od kostiju ću ovog naroda Bezbedi vašoj bedem stvoriti...“ LEONARDO: Još nešto, Svetlosti.

JELISAVETA: Ako je kao namera, Način će biti podlo načinjen! LEONARDO: Prostota j’ lakoma; — To poznavajuć, Republika je Za nužno našla zlatom tražiti Toliko

) JELISAVETA: Tu je, dakle, i doći će? Baš mi je milo!... Milo? A zašto? Može l’ se meni išta militi? Može li biti milo srcu mom Što će se videt’ s jednim varvarom?

— Pa da se ne bi zalud mučio Grabeć gospodstvo moje i vlast — Iz otačastva ćeš biti progonjen! I evo svakog opunomoćavam: Da ko te nađe, vidi ma gde U granicama našeg otaštva, Slobodno da te onde

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Za kravom se diže i pođe dijete — nije mu moglo biti više od dvanaest godina — držeći čvrsto u promrzlim rukama leskovu motčicu.

— prenu se opet Relja kao iza sna, kad bijahu podaleko izmakli iz čaršije i prihvatili se brda. — Šjutra će biti grobovi i biljezi naše čeljadi mračni, neosvijetljeni.

— A samo da ti je znati kakva ljuta zima more biti 'vođe, na planini. — Zima, veliš? — Da, zima, zima! Koliko li je samo svijeta pomela mećava na 'voj planini!

Švabi... Ličaninu! A moj Stole, moja slatka duša, kad odraste, da ide tom Švabi u najam!... A-a, to ne mere biti! — 'Ajde, 'ajde, stari! — vele mu đendari malo blaže. — Moraš, jer te zakon goni; ne gonimo te mi...

Sve ćemo mi ovo uzorati... ja i moj Stole. Onda će biti i caru premilosnom i spa'iji svega dosta... Tako ti to meni učini, moj dobri gospodine moja slatka dušo!

— 'Rišćanine, ne upleći se u moje stvari, jer će nas, ikone mi, svukud biti! Nekom neće valjati!... Ti znaš — Sveto Pismo kaže: „Jedno stado i jedan pastir“ — ljutio bi se pop na pokojnog Miju.

moja slatka dušo, nešto ti popušti, a nešto ćeš i ti, Markane, moja slatka dušo, popuštiti, pa će, s Bogom, svakom biti pravo... Tako, djeco, Bog vam svaku sreću dao!... — Mijo, ne upleći se u moju dužnost!

gerenalsku kabanicu. Kupio sam to, kaže, neđe u Zadru od jednog Prajza. Opazio sam ja već odavno da će nešto biti, pa velim: nek' se i ovo nađe, zlu ne trebalo!

— Ljudi, bojim se, da neće zagoreti? — De-de, Simeune; što si stao? Pri povijedaj, da vidimo, šta će biti — veli Mićan i pruži mu opet punu čašu bašice.

— De-de, Mićane! Nali čojeku čašu rakije. — Bože moj! — čudi se jedan. — Kô ono vrijeme! Onda je moglo svašta biti. Simeun izvrnu čašu, strese se, pa nastavi: — Kad sam došô u Majdan, sve se diglo! Jauču žene, dreče djeca...

“ Ne dovrši. Zviznu sablja! Ljudi moji, nećete mi, more biti, vjerovati, a ovo je živa živcata istina: sat li, podrug li, stajô je trup usprav, a glava se otkotrlja, pa govori: —

Čok jaša padiša!“ Meni bi nešto žao. — Šjetio si se, more biti, one pjesme: „Jao meni do Boga miloga đe pogubi' od sebe boljega?“ — Jesam se, vala, baš te pjesne šjetio!

Bojić, Milutin - PESME

Bez krika, bez cilja letele su vrane. Crne, istovetne, strašnu priču zbore, Kako je užasno s drugim jednak biti. Tišina: prolaznost I večnost se bore. Sve kraj mene pada u njihove niti. Ala je užasno s drugim jednak biti!

Tišina: prolaznost I večnost se bore. Sve kraj mene pada u njihove niti. Ala je užasno s drugim jednak biti! Krik jedan, pun strasti, začu se u noći. To vran jedan kriknu. Jato za njim grnu.

— — ''O, razbludna tajno, što ne osta tajna? Zar i ti morade rasvetljena biti? Aj, u nedra tvoja mračna i beskrajna Sav bol svoga ništa najslađe je skriti.

Ali ovo groblje, gde je pogrebena Ogromna i strašna tajna epopeje, Kolevka će biti bajke za vremena, Gde će duh da traži svoje korifeje.

XIII I srešćemo se opet jedne zime U maglen suton pun uvelih nada, Ti nećeš biti ni strasna ni mlada, Ali još svesna svega što se zbilo.

No to će biti za trenut, a potom U naše oči leš će maja leći I taj trenutni osmeh će izreći Sud nad nekada voljenim životom: Ono

No nikad možda ta nevina želja, Ta liska krila od čednosti belja, Neće kô kruna i dar sudbe biti. Poslednja meta ostvarena s mukom Tutnjava večnom pratiće me hukom, A ja ću tihi, tihi sumor sniti.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

I to možda vrlo važno? VIĆA: I ja bih rekao. JEROTIJE: To bi moralo biti štogod vrlo važno, jer ako bi bilo da tebe, gospodine Vićo, otpuštaju iz službe zbog onoga što si udesio da se u akta

Mora da je važnije što. Da nije mobilizacija, ili... ko zna šta sve može biti? Ama, jesi li ti to, gospodine Vićo, dobro razrešio? VIĆA: Reč po reč.

Kad se zrelo razmisli, ima tu i uvrede, gospodine Vićo! To ne može drukčije biti, nego ti si nešto pogrešio? VIĆA: Evo, da donesem šifre, pa sami da vidite.

VIĆA: Jeste! JEROTIJE: A nisi probao gornjom, specijalnom? VIĆA: Gle! Nisam, boga mi! JEROTIJE: Pa to će biti, to će biti, gospodine Vićo! 'Ajde brže, ako boga znaš, izgoreh od nestrpljenja! 'Ajdemo u kancelariju! (Odu desno.

JEROTIJE: A nisi probao gornjom, specijalnom? VIĆA: Gle! Nisam, boga mi! JEROTIJE: Pa to će biti, to će biti, gospodine Vićo! 'Ajde brže, ako boga znaš, izgoreh od nestrpljenja! 'Ajdemo u kancelariju! (Odu desno.

Čula si šta u pismu piše i tako će i biti. On ako ne stigne danas, stići će sutra zacelo i onda... Upamti i slobodno kaži ocu, bruka mu ne gine!

” ANĐA (ulazi sleva, pa kad sagleda polomljene sudove po zemlji, ona zastane na vratima): Maro, dete, ti si mora biti razgovarala s ocem o tvojoj udaji? MARICA: Ko to kaže? ANĐA: Pa eto polomljeni tanjiri i staklo...

JEROTIJE: Ono, da je ona stroga, to priznajem, ali što ne ide, ne ide. A ja ne mogu u srez, moram biti ovde; svaki čas može stići kakva nova depeša od gospodina ministra. Moram biti ovde.

A ja ne mogu u srez, moram biti ovde; svaki čas može stići kakva nova depeša od gospodina ministra. Moram biti ovde. Nego, gospodine Žiko, kad bi ti mogao nekako da se razdremaš?

Pokvaren mi sat, pa ne znam koliko je bilo, al' biće da je bilo pet, pola šest. Može biti više, al' više od šest nije bilo. Probudim se tako i osetim nešto kao da mi ne valja stomak.

Pa rekoh, 'ajde da ja brže-bolje javim vama. JEROTIJE: Gospodo, on je! VIĆA: A ko bi drugi mogao i biti? MILISAV: Jutros stigao, mlad, neće da kaže ime, sakrio se u sobu... JEROTIJE: I mrda!...

'Ajde, govorite, kako ćemo? Moramo biti obazrivi, jer takvi se ljudi ne predaju lako; on će da se brani i pucaće. VIĆA: Hoće!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Nadahnut idejama evropske prosvećenosti, on je književnom jeziku prišao utilitaristički. Taj je jezik morao biti bezuslovno razumljiv čitaocu, čak i ženama, koje je tadašnje školovanje zaobilazilo.

strani sličnih promena u jeziku nije bilo a postojeća atmosfera u srpskoj javnosti daje povod za uverenje da ih neće ni biti.

Ona će biti model za slovenske nacionalne književnosti u srednjem veku, u prvom redu za srpsku književnost. Sve što se u srpskoj

Poetsko viđenje prošlosti kroz epske likove narodnih junaka moralo je u usmenom sistemu biti veoma razvijeno, moralo je postojati jaka potreba za poetizacijom istorije, kad je takvo shvatanje preuzela i pisana

Originalno srpsko književno stvaranje baviće se potom najviše opisivanjem života i podviga slavnih ljudi, njima će biti darovani svetiteljski venci, i oni će postati uzor moralnog življenja, čega u toj meri i u tako sistematičnoj doslednost

postao nedeljiv spoj uspešnog ratnika i visoko duhovne ličnosti, te će od tada vladarski podvig u srpskoj literaturi biti prikazivan kao neraskidivo jedinstvo ratničkog i moralnog podviga.

Hagiografski model morao je biti napušten, a glavna pažnja pisca posvećena je ratnim događajima. Oni u Učenikovim delima zauzimaju centralna mesta.

On je moralni pobednik, može biti junak hrišćanskog speva. Njegova tema je identifikacija vere i otačastva, bezgranične privrženosti hrišćanskom idealu

monološki, dijaloški i narativno-opisni, koji se smenjuje ili upotpunjavaju, te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane, dvočlane ili tročlane kompozicije.

U poslednjoj fazi približio se suvremenom romantizmu (Puškin, Igo, Lamartin). Njegoš nije tematski raznovrstan, on je u biti bitematski pesnik. Njegove su osnovne teme kosmička sudbina čovek i istorija sudbina Crne Gore i Srpstva.

njena osobina: ona je pesnik sveta kakav jeste, i dobar i zao (za koji traži pomilovanje), a ne kakav bi mogao ili morao biti (prema jednom carskom zakoniku). D. Maksimović je nesumnjivo najpopularniji srpski pesnik 20. veka.

Jakšić, Đura - PESME

Ginite, braćo, junaci, ljudi! Za propast vašu svet će da zna... Nebo će plakat dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj?

Među ljudma si, među bližnjima!...“ Al’ zlo je, majko, biti međ’ njima: Pod ruku s zlobom pakost putuje, S njima se zavist bratski rukuje, A laž se uvek onde nahodi, Gde ih po

Na megdanu i užasu?... A kad treba decu klati, Slabe žene zlostavljati, Onda će ti onde biti, Spaljivati i robiti, Nasilnici i neljudi!...“ Tako zbori buljubaša I za nož se rukom maša.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Vreo vrh maču zažudi do balčaka u telo. Jer i kroz ranu, i tiše tim, prizivlju se biti. Al’ dve se otvore. Preboli te zadadoh, moja bez prebola, brale.

Tvoj nekad rodiće se sin, Vladaće taj nad svetom tad. I on će biti moj sin A otac njegov ja. Razglasiće on svuda po zemlji I svetlost jarka sinuće tad svima I biće on Davida sin.

vazduha tankog divotnim nekim glasima oglašénje; i zemaljske daronose mirisnog cveta, i travonosne; no i čovekove biti same obnovu i razigranje dostojno ko da iskaže?

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

jer ona, baba, jednom zasvagda učinila je nešto za nju zbog čega će je celog života poštovati i do groba joj biti blagodarna.

matera prema svojim prvencima, ona slutnja, bojazan, što su oni ti koji će, ne daj bože kada im muževi, domaćini, umru, biti domaćini, hraniti ih, čuvati, brigu o njima voditi.

Pa još on, prvenac takve kuće, koji ima oca da nasledi. I ne samo da je morao biti takav već nije smeo da dopusti da ga makar ko, bilo baba, otac (mati već ne bi ni smela) za šta prekore, što nikada

A najmanje otac da je kadgod to učinio, jer kakav je on bio osoran, prek, uveren je bio i znao da mu Mladen, sin, mora biti onakav kakav treba da je. I Mladen je bio takav.

ona tu, da ona nadgleda, uzima novac, a ne on, Mladen, dete, i da zato nemaju brige da će docnije, ako što bude, oni biti odgovorni, osećati se krivi. Zato bi celog dana presedela stroga.

Boji se i brine da li će on biti kao što treba. Ako ne bolji od oca, a ono bar kao otac. Da se održi bar ovo što se ima.

Ako ne bolji od oca, a ono bar kao otac. Da se održi bar ovo što se ima. Da neće i on biti kao drugi, ostali. Kao neki od takođe čuvenih, bogatih porodica, pa isto tako kao Mladen, posle smrti oceva, počeli da

Mladen, sav srećan, slao bi. Najglavnije bilo je što, kada za to doznadu, dočuju oni, baba, mati, valjda će biti malo umirenije.

on, deda, čuveni hadži Zafir ne samo da se ne boji, ne samo što ga glasno oslovljava, već sigurno uveren da neće i on biti kao ostali, nego kao što treba, eto stupa sa njim u trgovinu, traži da mu on iz dućana pozajmi espap koji je slučajno

A to već znači da Mladen vodi dobro radnju, da se već vidi da će on biti kao što treba; da, iako je oca nestalo, umro, radnja time nije ništa izgubila, već da će, ako ne biti pod Mladenom

već vidi da će on biti kao što treba; da, iako je oca nestalo, umro, radnja time nije ništa izgubila, već da će, ako ne biti pod Mladenom bolja, veća, a ono sigurno da će biti ista onakva kakva je bila: ugledna, na glasu, jaka...

oca nestalo, umro, radnja time nije ništa izgubila, već da će, ako ne biti pod Mladenom bolja, veća, a ono sigurno da će biti ista onakva kakva je bila: ugledna, na glasu, jaka...

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Kad svatovi dođu pred mladoženjinu kuću, meću barjake na kakvo drvo pred kućom, ali to nikad ne sme biti b. (SEZ, 19, 1913, 154). BADEM Mandel (amygdaluѕ communіѕ). Badem, bajam, menduo, migdal (Šulek). B.

Pored porodilje mora biti b. l. obično kroz 40 dana (Karadžić, 1, 1899, 246; 4, 1903, 118; GZM, 6, 1894, 670); ili joj se b. l.

Vuk, Pjesme, II, 5, 1 idd; BV, 10, 1895, 362; upor. i іbіdem, 92;..). U b. može biti olicetvorena i ala: takav je b. koji pliva Drinom i ometa podizane višegradske ćuprije (SEZ, 17, 155); b.

koji pliva Drinom i ometa podizane višegradske ćuprije (SEZ, 17, 155); b. može biti i sedište vile, koja se nalazi pod korom (Bog da momčetu zlatne roge, i ono »probode koru, Al̓ u boru mlada moma, Pak

pesma, Sofrić, 26 id). Ali za bor vezuju se i više predstave. On može biti božanstvo. Takav karakter obično imaju pojedini borovi koji su tabuirani i za koje je vezan čitav kult, a za koje se

Kad čovek izdahne, meće mu se u ruke b. (SEZ, 19, 240). U cveću koje žene donose na mrtvački odar, mora biti »na prvom mestu« i b. (SEZ, 7, 75; 19, 241; Brastvo, 9—10, 442).

U pripovetki »Sunčareva majka« (Vuk, № 66) devojka se rodila iz b. Pošto b. na ovaj način može biti senovita biljka, razumljivo je što je našao primenu i u vračanjima za dočaravanje ljudske plodnosti.

Kad se b. sade, mora se jako lagati, pa će biti debele (ZNŽOJS, 19, 201). U kuvanoj vodi od b., žalosne vrbe i krastavaca pari se od pokostice (ZNŽOJS, 7, 1902, 164).

Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen! Neka mi izađe na san!« (іbіd., 643. Slično gatanje i u LMS, 139, 87, samo što tu V.

Schr., 3, 274 idd). Da je v. l. senovita svedoči nam i propis da posle zalaska sunca »ne valja biti ni pod kakvim drvetom, osobito ne pod lozom, jer ćeš ograisati« (GZM, 6, 1894, 674). — S druge strane, v. l.

Međutim, ne treba rezati lozu ni na Svetog Valentina (14. I p. n.), ni na Svetog Antu opata (17. I), jer neće biti grožđa, ili će ga biti vrlo malo (ZNŽOJS, 10, 41; 42). Na lozi spaljuju se sveci.

I p. n.), ni na Svetog Antu opata (17. I), jer neće biti grožđa, ili će ga biti vrlo malo (ZNŽOJS, 10, 41; 42). Na lozi spaljuju se sveci.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Jednako snijeg pada; zahvatio je sa svih strana, kao da je nakastio cijeli dan padati. Žao mu je, boji se neće biti kola, ni umetanja, a paljenje iz kubure ne može da savlada njegove zabrekle momačke snage. Gdje će je utrošiti?

Taman kad ti ustreba... ne dadu. A ja, kad što trebam, pođem u gospodara.. . uzmem, on zapiše, pa mirno. Pa volim biti o sebi; neću da se sa svakom gubom miješam!

Ovaj uze i, jedući, veli mu: — Može biti da je ova porcija što je jedemo baš od tvoga pršuta, darovana gospodaru, — od tvoga ili od tvoga brata, to je svejedno!

našao je za to koju mu drago izliku, a vratit se razdragan mišlju da će u kući naći muško čedo; predoseća da će biti sin. Mogao bi se naći svakoga dana: već davno, po opažanju komšinica, Božica je zatrudnjela.

—pretrgne ćutanje žena. —Znaš da jesam... —A imaš li djece? —Na putu je, — nasmija se Rade. — A ti mišljaše da neću biti vrijedan. — Ne velim ja ...

Nada se, ždrijebe će se u oca umetnuti, a otac je carski hat, najljući i najkršniji što može biti! Potraži kobilu i, našavši je, zaulari je i povede za sobom.

meni sada pripadaju tri dijela, a tebi tek četvrti; kad bi se dijelilo, ko zna koji bi te dio zapao; mogao bi taj dio biti o sebi. Tako bi se livada, dubrava, oranice morale raskomadati kao bravče...

—prekide ga Ilija. — Skupa je sada zemlja, Ilija; svijet se narodio a zemlja ne primiče; a vidićeš domalo što će biti ..... —Popusti, gospodaru! —Ne mogu... već ako ti nisi voljan da kupiš, ne mari, prijatelji kao i bili...

Do nekoliko dana vratiće se iz vojništva gdje ga je za dva mjeseca uzelo. Što će on reći, hoće li mu biti žao što je zemlje kupio za skupi novac?

„Bih, vala, — kad ne bi moglo biti drukčije, — svojim je životom otkupio!” pomisli. I sve bi osim Rade za nju pregorio, da samo ne upadne u tuđe ruke.

Vadićemo pare iz blaga i iz zemlje ... Sadićemo više duvana ..... ugojićemo dvoje—troje krmadi... —Nećemo biti ni krmeta za kuću, —prekide Rade. —I ne treba nam... — omrsićemo se ovnovinom! — zaveza stari.

znaš... nadala sam se ... — Nije do mene, — prekide je Rade živo. — Što nije bilo, moglo bi biti... Ali de, makni torbu, odmori se! Maša posluša i prisloni se uz jaru, i stade da pripovjeda o popu Vrani.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Kad dođe na službu, smandrlja ono svoje, kao od bede, kao da jedva čeka kad će ponovo biti slobodan od dužnosti da bi nastavio roviškanje po okolini.

Jelena Danas smo saznali da je u manastir došao neki kaluđer iz Arilja, za koga kažu da je vešt vidar. Mogla bi to biti prilika za Lauša. Ti kaluđeri su učeni, poznaju svojstva bilja, iz trava izvlače sokove, isteruju bolest iz tela.

Rekao sam mu da bude oprezan sa Laušem. Jelena Ne znam zašto mi se činilo da bi taj kaluđer−vidar morao biti visok suv starac duge bele brade, povijenog nosa i prodornog pogleda.

Rana ne trpi neuku ruku. Znala sam da će se sve to na kraju okrenuti protiv mene. Uzaludno će mi biti da se pravdam svojom nevičnošću, reći će mi da sam namerno trovala muževljevu ranu jer sam mlada, a on star, pa sam

Vrh strele će biti zamočen u krv crnog jarca i okićen kandžama slepog miša. To će se sve odigrati na nekom proplanku sa bujnom travom,

I tako redom. Ponavljao je neprekidno kako mora biti lepa kao nebeski anđeo, mila lika, smeđih grudi, nežna i umiljata, visoka tri i po lakta, bujnih grudi, vitkih dugih

Tek tada smo shvatili koliko je Lauš morao biti nesrećan. Imati kraj sebe u postelji tu ravnodušnu lutku, tako nedodirivu i odsutnu, bilo je gore nego da je umesto nje

vam, ako budete imali vere koliko gorušičino zrno te reknete ovom brdu: „Pređi odavde onamo, preći će i ništa vam neće biti nemoguće“.

nije naročito dobro, zbog toga što je zemljište podbarno i glinovito, isprepletano debelim hrastovim žilama pa će biti teškoća oko kopanja dobre i prostrane reke a pogotovo će biti teško tu stanovati tih sedam noći.

i glinovito, isprepletano debelim hrastovim žilama pa će biti teškoća oko kopanja dobre i prostrane reke a pogotovo će biti teško tu stanovati tih sedam noći.

“ On je onda upravio na mene svoje tvrde oči, bez sjaja, kao mrtve pa ipak pokretljive. „Može biti i glogovo, šta s tim kakvo je, važno je da je trnje i da probija ljudsku kožu, da izaziva bol.

Zar onako rasna žena može biti hladna? Gledao sam je, sve na njoj je drhtalo od žudnje za muškarcem. Dimitrije Dorotej mi je rekao da me Lauš traži

Ilić, Vojislav J. - PESME

već, i svojom studenom rukom Pokida nakit sav i goru obnaži svu, Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će biti tu. 1883. PESMA Šaren leptir širi krila Kroz proletnji svet, Pa ih svija zadovoljno Sa cveta na cvet.

„Prijane, - rekoh mu najzad, - i ja ću s izjavom prići: Za vas će najbolje biti odavde što pre otići, I to je najpreča dužnost, od koje koristi ima, Što će u svoje vreme koristi doneti svima: Jer

o svemu se stara, Jer je on određen da predstavlja cara: Imaće na grudma orden zlatnog runa, Ali mu na glavi neće biti kruna Nego, mesto krune, čakov ili kapa; Odbornici biće gomila satrapa.

Ne mogu članovi naši Da mu se nadive siti, U Akademiji će sutra Svečana sednica biti. „Akademija nauka“ 1887. [MILANU SAVIĆU] Čestitam ti Novo leto, Na koje sam željno čekô Iako je osmi prošô Iako mi

“ 7. Obuci, muzo, svečano odelo, Svečana j' pesma, koju ću početi; Sumoran glas će biti kô opelo, Il' kao uzdah, što iz grudi leti. Suton je pao... Dan i sunce ode, Al' duša s tugom svetlosti se seća.

Treće, pazi što ti velim! Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad; Šta ja, oče, mislim sad?“ „O Gospodi, silo jaka! Otkud meni pamet taka?

A treće mi strogo veli, Da odgovor odmah želi, Il' će sa mnom biti jad: Šta vladalac misli sad? Sad se mučim i prebijam, Al' se ničem ne dovijam; Ta tu jedva đavo zna, Da odgovor pravi

Al' sad pazi što ti velim, Ja odgovor odmah želim, Il' će s tobom biti jad: Šta ja, oče, mislim sad?„“ „Ti sad misliš: pop se znoji, A pred tobom svinjar stoji; S oproštenjem nek se zna: Kod

Duh će ovaj glasnik biti za narode na Balkanu, Da ne klonu u nadeždi beloj zori, jasnom danu. Opusteće dvori vaši, a ostaće kula stara, Da

“ I kmet se naježi čisto. Zar sve što čovek sniva Mora se na javi zbiti, da bude istina živa? Ne, to ne mora biti. I mučno dođe mu tada. Kome se i zašto sveti? I gde se krenuo sada?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Kad stignemo onamo, moraćemo, po našem srpskom običaju, dete darivati, pa će zato biti dobro da Vam kažem štogod o njegovim roditeljima i njegovom rođenju.

Ko se rodio pri dobroj konstelaciji, taj će biti srećan celoga života, osobito ako i u njemu bude podešavao svoje poduhvate po konstelaciji zvezda i bude slušao savete

Njihovi razlozi za to sasvim su po ukusu Platonovu. Jer lopta je najsavršeniji geometriski oblik, pa zato mora i Zemlja biti tog oblika. Kod Pitagorejaca sve je broj i proporcija.

Sve je, dakle, udešeno da ne može biti bolje za naš put. Valja samo oči zatvoriti i otisnuti se iz sadašnjosti. Ja ih sklapam, i slušam već ritmičko udaranje

Zato dovršavam ovo pismo i opraštam se sa Aleksandrincima; ta ni na njihovom gospodskom stolu ne bih mogao biti bolje počašćen nego na našem, bez srebrnog i zlatnog posuđa i umetničkih amfora.

Koliko će onda biti otstojanje Sunca od toga zenita? Eratosten se ponovo diže, pa poče da govori glasno, kao na svome predavanju: „Zenitsko

Uskoro će to biti i sa vojnom vlasti; onda će te vojske i brodovi ostaviti Konstantinov Rim, a maloaziski pukovi Mustafe Kemala, opijeni

Oko ponoći lak zemljotres. Ova poslednja pribeleška moga dnevnika ne mora biti tačna, iako su trusovi u Carigradu vrlo česti.

Pravi naučnički duh mora biti sličan Vašem spriu. Da li on ima i rep, to još nisam mogao da dokučim. I ja imam, verovatno, takvog spria u glavi,

Tešiti se budućnošću, bilo je besmisleno, jer za dva dana morali su kongresu biti podneseni svi predlozi o kalendarskom pitanju.

Glavne odredbe toga kalendara su ove. Novi kalendar dovešće se na isti datum sa Gregorijanskim. U njemu će biti prestupna svaka godina deljiva sa četiri, sa izuzetkom sekularnih godina, koje će samo onda biti prestupne ako broj

U njemu će biti prestupna svaka godina deljiva sa četiri, sa izuzetkom sekularnih godina, koje će samo onda biti prestupne ako broj njihovih vekova podeljen sa devet daje ostatak dva ili šest.

Stanković, Borisav - TAŠANA

A ja da sam sasvim zatvorena, sasvim čvrsto ograđena, te ću bar onda biti slobodna, mirna, neću strahovati da što rđavo učinim. KATA (uplašeno odskoči od nje): Ama, jesi li luda? Kakav strah?

Uzmi i posti: samo hleb i vodu, za nekoliko dana, da ti telo, snaga ne bude silna, pa onda đe ti i san biti i čist i blag. TAŠANA (neugodno): Ne to, dedo! Nije to! MIRON Pa onda tek sad ništa ne razumem.

Dakle, zato sve kaži! Nikako se ne boj mene! Jer ono što je nekada bilo, bilo je. I evo, možda će ti biti krivo, ali ja se ne kajem za to.

A, evo, živa sam, dišem, govorim; a treba da sam mrtva. MIRON Ane, nećeš ti biti mrtva!... Ko je taj koji to hoće? (Viče): Stano! Ulazi Stana.

Ne boj se, ničega se ne boj. (Prilazi prozorima, otvara ih.) Evo ništa nema, i ne sme biti. Budi slobodna, mirna. Ali baš kad si toliko uplašena, hajde da okadim, očitam i osvetim vodicu.

(Viče): Stano, donesi vode, bosiljak! (Tašani): Ne boj mi se. Sve to nije ništa, i ne sme ništa biti. TAŠANA (ispod epitrahilja ljubeći raspeće na brojanicama): Hvala, hvala, dedo!

PARAPUTA Jedem, jedem! Zemlja sam... I ti si zemlja... I svi smo zemlja. I svi ćete biti zemlja. MIRON Jest, jest. Od zemlje smo, i bićemo zemlja.

(Odlazi.) PARAPUTA (odlazeći): Zemlja sam, i ti si zemlja. Svi smo zemlja. I svi ćemo biti zemlja. DRUGI ČIN Dok je u prvom činu sve tužno, dotle je sve u drugom veselo, svetlo, puno života.

STANA (dvosmisleno): Biće, biće i drugo, sve će biti. (Razdragano): Znaš li, snaške, otkad poče da živiš, krećeš se, da primaš goste, a pokatkad da izlaziš, da se viđaš,

Dakle, i on grešan kao i ja. I zato onda, kad mi nešto naredi, onda može biti kao što ne treba da bude?!... (Prekide, prilazi Stani, uzima sa poslužavnika čašicu.

Ali, zato molim te, preklinjem te: da mi dolaziš svakog dana. Jer, pravo da ti kažem, sve ovo što će biti posle ovoga, što ću kadgod možda biti radosna, vesela, i što ću možda slatko disati, spavati, sve to, ako me ti ne

Jer, pravo da ti kažem, sve ovo što će biti posle ovoga, što ću kadgod možda biti radosna, vesela, i što ću možda slatko disati, spavati, sve to, ako me ti ne budeš obilazio, sve će mi to padati kao

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kao pravi i rođeni šnajder nije ni mogao drukčiji biti. Jeste li zavirili kadgod u radionicu gde sede, u fuseklama i prslucima, šnajderski momci?

Kostica bio je još i nekako skresan: brada mu skresana da je skoro i nema, ramena mu skresana kao da je riba trebao biti.

što je majstor Kosta izašao, a onaj govornik tiho zapeva: Oj Kostice, tugo moja, Šta će tebi deca dvoja, Kad ne mogu biti tvoja. Tačno je osetio majstor Kosta moć šora, i da ne može ni od dalje od šora.

”Lepo kaže onaj u dopisu: Car spava, novaca nema, a narod se buni. Odavno ja vama pretskazujem da će biti loma i zemljotresa.” Ako je nered na stolu za krojenje: „Je li zemljotresa bilo ovde?

još u ono vreme govorili da sud nije pravo sudio; i seti se da je Savin sin davno umro, i da nikakva pravda ne može biti učinjena. Sav drhće, budi ženu, krsti se, sve mu se čini da je on učinio tu ili neku drugu nepravdu.

Oženio se Srpkinjom iz Budima, stanovao u tazbini, imao dva sina, dakle počeo ne može biti bolje. Malo je bolelo roditelje njegove što im, otkad se oženio, nikako nije dolazio. Piše, zove, ali sam ne dolazi.

„Ko da je vodi!” — briznuo je u plač majstor Kosta. Rista je mogao biti pomilovan još pre dva meseca, ali nije hteo da piše molbu.

Taj slučaj je prvi po redu istakao bio kakvo je srce u gospa Nole. Objavile lokalne novine da će biti pomračenje sunca, i da će se lepo videti u taj i taj dan i čas.

U svetu bačkih palanaka salaši su nešto naročito. Oni mogu biti usko vezani za svoju najbližu palanku, a mogu sačinjavati sasvim zasebnu seosku organizaciju koja se uspešno brani od

A što se posredno i kasno sazna, to palanka nekako pušta niz vodu. — Skandal i novost moraju biti vrući — tumačila je popadija od Vaznesenske crkve. Ipak se posle svadbe zapazilo nešto vrlo zanimljivo.

Pa se digla slutnja, ili bar pitanje, da li će Julica, tako drukčija nego i otac i sestra i poočim, da li će moći biti pravi izvor radosti u kući.

po dokolici, a i po gordosti, počeo malo rano zanositi planovima o mirazu Juličinom, o udadbi i spremi njenoj koja će biti nešto što retko biva.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

i dugim tumaranjem naučim da smej i šala, osobito na mladom licu, lepše stoji nego namrštena, ako će od kakve važnosti biti, ozbiljnost.

Kako to može biti i oće li ovo položenije revoluciju u kakvoj sistemi pričiniti, ja o tom ni najmanje ne razbijam glavu.

»To će biti neka epopeja?« — Upravo. Već je propozicija sovršena, sad jošt invokacija, pak taki da se seče i puca. — Ali taki pri

Evo ga dakle pod tvrđom zaštitom, gde će mu dozvoljeno biti sebe više rasprostraniti. No Roman i nije bio dete kao što su obična deca.

Da nije volšebnica kakva njega pod zaštitu uzela? — mišljaše mati. No materi verovati što o sinu govori, ne vidi mi se biti sovetno. Mati neke osobite oči osim sviju ljudi ima kad na svoje dete pogledi.

na koga je pazila da ga muva ne dodirne, i kome je tonom Pitije ne jedanput, nego svaki dan proročestvovala da će biti veliki gospodin, ako mu je oca slabo ko i poznavao. No ovaj slučaj ni najmanje Romana ne dira.

Kad bi oraja našao, on bi znao sve pojesti, i potom ljuske tako lepo složiti da se često njegova pomajka varala. Može biti da ja grešim što detinska našeg Romana dela mojim čitateljma predstavljam ali koliko puta sovršeni ljudi koješta čine

Jer ko bi smeo posumnjati da on neće veliki nekada vojnik biti? A teneris assuescere multum est. U detinstvu se mora učiti onaj koji je rad sentenciju slavnog onog muža koji je pri

oni koji svoje dete jošt iz mladi noktiju s onim upoznavati pašte se, koje će im potom u zrelo doba krug djejatelnosti biti.

Tko može posumnjati da od ovakog neće biti dobar trgovac? — Ko ima volju da mu sin osobiti filozof bude, ili po nemecki Freygeіѕt, on mu u detinstvu predstavlja da

ili po nemecki Freygeіѕt, on mu u detinstvu predstavlja da patka zato leti što ima krila, da guska nije mogla drugojača biti nego guska, da je duga duga, a ne kačni obruč, upoznaje ga sa sistemom Buridana, kako magarac između dva plasta crkava

se predati, gdi će sina svoga gospodara u školu voditi, otkuda će potom pobeći, opet uvaćen, i u tuđu zemlju prodan biti, iz koje će najlakše izbavlenija naći, na galiji se voziti, koja se od bure razbije, pošto ga je kod nekog ostrova

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

kadri pronaći u privatnim pismima pokojnikovim, a naročito u onima koja je pisao dok još ni sam nije slutio da će biti veliki pokojnik.

Ono se smejalo tuzi kao i radosti, jer tuga često puta ume biti i lažna, dok radost retko kad. Ono se smejalo sreći kao i nesreći, jer sreća je gotovo uvek varljiva, a nevolja ne.

mene i Vuka nekada ispunjavala ponosom, te sam u mladosti čeznuo za tim da mi ko prebije nogu, smatrajući da je dovoljno biti ćopav pa biti Vuk.

ispunjavala ponosom, te sam u mladosti čeznuo za tim da mi ko prebije nogu, smatrajući da je dovoljno biti ćopav pa biti Vuk. Jednom čak mal' mi se nije desilo da mi prebiju obe noge, ali ne u težnji da se zadovolje moje literarne ambicije.

Kad god sam o toj okolnosti iz moje biografije razmišljao, uvek mi je padalo na pamet kako to odista mora biti dobra šala umreti pod tuđim imenom.

To mora biti jedno naročito zadovoljstvo za mrtvaca koji bi uspeo da zavede okolinu da ga pod tuđim imenom sahrani. I koliko i

za njih uvek mrtav; pa onda, o položaju moje žene, koja, i pored toga što bi odista bila udovica, ne bi nikako mogla biti udovica; pa onda, u razočarenju profesora Sime Mitrovića, koji sa izvesnim pakosnim zadovoljstvom već nekoliko godina

Zamislite samo u kakvu bi to zabunu moglo dovesti kakvoga poznijega moga biografa, koji bi može biti, na osnovu ovakvih fakata, dokazivao da sam ja vanbračno dete iz divljega braka izmeđ' guvernera Narodne banke i

Ja nisam nikada, ni docnije, raspitivao kako se to mogla babica zbuniti oglašujući me za žensko, ali mislim da će to biti usled rasejanosti.

Je l' te da tu može biti nesklada? — Da, razume se! — odgovarate vi najljubaznije i ne sluteći da ste sad već zavukli nos u mišolovku i počeli

A može biti da su moju odluku diktovali i drugi motivi. Tako, na primer, jedna od mojih tetaka, kako se od mog rođenja navrzla na

nije samo dečja slabost — i onda, razume se, pošto nismo imali podanika, jer to niko nije hteo da bude, nije ni moglo biti skupštine.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Svoj zadatak izvršio sam i premišljam da li da se vratim. Mučila me samoća, pa mi izgledalo da ću biti sigurniji ako pođem sa baterijom. Neko zadihano protrča pored mene pitajući gde je komandir. — Gospodine kapetane...

Saopštio sam naređenje i bio sam slobodan da se vratim. Ostao sam. Zašto sam ostao? Uobražavao sam da će mi biti lakše, a ono, iz časa u čas, zapadam u sve teži položaj. Sad se nema kud.

— Razumem! — odgovorio sam tiho. Odgovor je dejstvovao sugestivno na mene. Tako valjda mora biti. Ili su moji osećaji toliko utrnuli, da više nisam svestan svojih postupaka.

Kad počnu i oni da bacaju ove stvari, kad budemo videli lance i budilnike pokraj puta, onda će to tek biti znak da se i mi ozbiljno zamislimo.

— The!... Eto tako, vidite i sami. A vi? On tužno mahnu rukom i klimnu glavom: — Gore biti ne može... Sa izvesnom strepnjom, zapitao sam ga: — A baterija?

Neki prodaju brašno meštanima. Muslimani nude novac vojnicima za oružje. — Šta će sa nama biti? — zapita nas jedna žena plačevnim glasom. — Vi ćete se, gospođo, vratiti svojoj kući, odakle ste i pošli.

— Vi ćete se, gospođo, vratiti svojoj kući, odakle ste i pošli. Ali šta će sa nama biti, to niko od nas ne zna — odgovara jetko potporučnik Živadin. Pred veče stigosmo u neko selo ispred Mitrovice.

To su slike i u svesti neprijatne, a tek kako mora biti strašna stvarnost. Planine su se izdigle jedna nad drugom, kao da je zemlja nekada bila uzburkana pučina, pa je

Pronose se glasovi o nekoj važnoj sednici komandanata. Pričaju neki da će biti ofanziva. Drugi vele da ćemo preći u Albaniju, a odatle u Crnu Goru, gde će se uspostaviti nanovo front.

Počelo se uviđati da će biti potrebni samari, i vojnici su ih tražili na sve strane. — Top dajem za samar — šalio se komandir treće baterije.

— Tako je, gospodine kapetane! — Sad je trenutak da se odlučite: hoćete li biti slobodni vojnici ili robovi? — Idemo sa vama, gospodine kapetane — povikaše oni u jedan glas.

— Ne, nego vas „golaće“ stražarno sprovodimo. A posle, da i mi pešaci vidimo kako je to biti u pozadini — dira ga komandant bataljona. — Vodiš li koliko ljudi? — Pa, onoliko koliko nas je, dosta je.

Petrović, Rastko - PESME

Jedan će novi život početi jednim novim baletom oštećenih snaga! Lepše će biti sada kad zaigramo ćopavi, No ranije kad ni igrati nismo se sećali.

dodaje, Da čudne moći što mi nebo zadaje: Pod senkom mojom eno brode dečaci, Jaja gusaka kupe kao divljaci; Možda ću biti o njihov čun raznesen.

I to je sve. Ožalošćeni ... do groba. I na grobu će biti napisano da je bio Talenat veliki, i da je umro vrlo mlad. Jednom pre smrti poginuo je bio kao heroj na Ceru.

sve sobom, sve razmake, sve šupljine, nema više ni duboko plavog ni planine, samo: krkati, hrkati, čmavati i groktati, biti gnusna, ogromna, drhtava plazma: a time prestaje ova pesma i nastaje krvavo otupljenje.

I da bih njen jauk saslušao, oči sklapam Pa mislim: da će joj grob biti beskrajan Tamo, gde budem bio veliki heroj, a otac dolmen trajan, I brat razbojnik užasan, Krvopija, mlad i užasan.

taj zanosni trbuh što je mašina: Dočekaće u drhtanju Otkrovenja dane, Kada će mu svaki ud zazvučati kao violina A on sam biti početak svih muzika. Najzad govoriti slobodno i do kraja.

Sve što je bilo neće biti; sve što se planira, neće se ispuniti. Kraterska s Avale na Adriju. Palme, palme, kokosi, kokosi na celom putu; pod

Život nosi umetnost sobom; da ako umetnost istu okrnjiš, neće li i sam život time biti okrnjen! Možda se protivurečim! Mene bi bilo čak stid da se nikako ne protivurečim: i ova proza je jedna pesma.

Dajem im naslov: Otkrovenje! Ako i ne spadaju u liriku, ja se ne ljutim: bogatsvo im može biti i vanlirsko pa ipak da bude veliko. A čak da su i ništavne za vas, one su prošle već kroz moje varenje.

Mala svest, s pretenzijom na slobodnu volju, koja je ostvarena u čoveku, ne mora biti jedinstvena u prirodi: mogućnosti su njene bezgranične čak ako idu i po izvesnom zakonu.

Ova poslednja misao biće posvećena prijateljima koji neće nikad biti uvenčani slavom: Teorija o Monadama nije me ničem izvesnom naučila; Slučajnost i Harmonija ne trpe se kao saradnici.

noć Neumitno, đonom ću gaziti polja ječma I pijan od besa juriti kroz ravnicu tu krečnu Jezika otečenog kukati i biti žedan sve većma Da izvršim već jednom Osvetu onu večnu Sunce, jedino tebi što sam žudeo biti ravan Znati jednu jedinu

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Meso joj je odvratno i ljudi ga ne cene baš previše. U Gornjem svetu ugor je cenjen, ali biti cenjen tamo gore nije naročita sreća za ribe. Neka ga više ništa ne pita!

— šaputao je mali suncokret, osećajući kako mu se od te reči vrti u glavi. Sada je bar znao svoje pravo ime! Ali, biti maslačak sam samcijat na svetu, je li to neka sreća? Mališana je sve jače obuhvatala tuga.

Kad, iznenada, kraj samog svoga uha začu uzdah. Ko bi to mogao biti? Osvrte se Vedran levo, osvrte desno: nigde nikog! Ali, uzdah sve čujniji. Poče da ga zahvata nelagodnost. Ko uzdiše?

— Šta ova bunca? — reče puž. — Otkuda cvet može biti lep? Nema kućicu i bedniji je čak i od glista koje se bar u zemlju mogu uvući kad počne kiša.

Sagnute glave žena je razmišljala, zatim reče: — Platiću je! — Onda znaj da više nikada nećeš biti s njim. — Kako ću znati da je srećan? — Videćeš ga! — u glasu Sunčeve majke zazvuča tuga. — Ali, on neće videti tebe.

— Nikad se ne zna! — reče starica i pruži joj ogledalo ne veće od dlana, rekavši da takvog nije bilo, niti će biti. — Ako se u njega dobro zagledaš i iz dna duše nešto poželiš, ogledalo će se razbiti, ali želja će ti biti ispunjena!

— Ako se u njega dobro zagledaš i iz dna duše nešto poželiš, ogledalo će se razbiti, ali želja će ti biti ispunjena! — starica se osmehnu, a Lepotica uze ogledalo više da staricu ne ožalosti, nego što je verovala njenim rečima.

Kao da su znali da će zima biti žestoka skupljali su svako zrno, svaku vlat. A zima je bila duga i snežna. Strašljivo izvirujući u čudesnu belinu

Uzalud je nesrećni Belko razmišljao u čemu je njegova greška. Uzalud se zaricao da će biti bolji! Jer, što je on bivao bolji — braća su sve otvorenije bežala od njega, sve surovije odbijala da ga prime u svoj

Neka se nastani negde u blizini, ali neka živi sam. Pognute glave, bez otpora prihvati Belko svoju sudbinu. Ali, biti blizu plemena, a izdvojen, bilo je gore nego biti sasvim odbačen, jer je onemogućivalo put k drugima.

Pognute glave, bez otpora prihvati Belko svoju sudbinu. Ali, biti blizu plemena, a izdvojen, bilo je gore nego biti sasvim odbačen, jer je onemogućivalo put k drugima. Ako bi ga iko i primio?

— izvi se krik iz grudi Krilatog Belka, a pleme u čudu ostade nemo. Toga nije bilo, niti će biti! On bunca. Koji je još mrav svojevoljno otišao iz plemena, pobunio se! Uzalud su ga zadržavali!

Stanković, Borisav - KOŠTANA

A tamo, s njima, i on je. VASKA (jetko): A, za njega, ne boj se! Ništa njemu neće biti. STANA Jest, ništa. (Pogleda na ulicu, odakle se čuje pored pesme i svirke i po neki pucanj iz pušaka.

I ja te molim! STOJAN Pa baš zbog tebe — neću. Jer znam da će on sada sve na tebe! Za sve ćeš ti biti kriva. KOŠTANA Neće, neće! Samo ti nemoj! Čuje se bat konjski, hrzanje, zvek dizgina.

Oh, toliko je ono toga bilo puno i željno da će mi mrtvome zemlja biti večito teška. De, kćeri, de još onu: »Nasred sela šarena česma, bistra voda«...

Šantić, Aleksa - PESME

Mi združujemo duše ljudi svije'! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti I oni koje davno trava krije! Prigrli ova jata blagodatna!

Njoj me duša vodi! O, daj mi ruku, ja ću s tobom poći U goru, u tvoj zavičaj! O, hodi, S tobom ću biti i dane i noći! I tamo, gdje se vodopadi dime, Ljubiću tebe svojim srcem zdravim.

Gord sam i sretan što se vazda mogu Uzdići vječnoj ljepoti i Bogu, I božjeg srca biti jedan deo. Ja ćutim vatru svetu i rijetku — Moja je duša u svome začetku Obukla na se sunca zlatni veo... 1911.

I čvrsto srce priljubi srcu, i tada dva plama skupa će biti. I kad se u taj veliki plamen slije Tih suza reka vruća, I kad te silno zagrlim, ja ću umreti S ljubavi i čeznuća.

19 Da, bedna si. I ja bedan sam kô i ti; Mi ćemo oboje uvek bedni biti. Sve dok ne legnemo dole u grob ledni, Mi ćemo oboje, draga, biti bedni.

I ja bedan sam kô i ti; Mi ćemo oboje uvek bedni biti. Sve dok ne legnemo dole u grob ledni, Mi ćemo oboje, draga, biti bedni.

No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti! Na lice zima će doći, A leto U srcu biti. 49 Kad se rastaju dvoje, Oni se rukuju tad, I stanu plakat i dugo uz gorki uzdišu jad.

Gospoda behu od ukusa, a gospe Od nežna čuvstva i mila. ''Ljubav platonska mora biti!'' savetnik suvi Reče a važan sasvijem. Ironično se osmehnu savetnikovica, No ipak uzdahnu s tijem.

51 Pesme su mi otrovane — Zar bi moglo drukče biti? Ti u cvetnu mladost moju Uli otrov grčeviti. Pesme su mi otrovane — Zar bi moglo drukče biti?

Ti u cvetnu mladost moju Uli otrov grčeviti. Pesme su mi otrovane — Zar bi moglo drukče biti? U srcu mi mnogo zmija, Među njima, draga, i ti.

''Ja ću, dragi, uvojcima Zatvoriti rane ti'o; Bujica će krvi stati, Pa ćeš biti zdrav i čio.'' Molila me tako nežno, Ja popustih reči blagoj; Ja se htedoh podignuti, Pa da pođem svojoj dragoj.

Nosila spravite čvrsta Od daske debele dosta; No duža moraju biti Od Moguncijanskog mosta. I dvan'est diva. nek dođe Velikih i ustrajni', Jači no Hristofor sveti U Kelnskom hramu

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

“ U Ilijadi lepa Helena zna da će o njoj i Aleksandru biti pesme „među potomcima“, a Ahil veli Agamemnonu: „Ahejci dugo će pamtit, mislim, i tvoju svađu i moju“.

U Mahabharati stari Bhišma upućuje ovakve reči Durjodhanu: „Spavaj mirno, Gandharin sine, sutra ću biti veliku bitku, o kojoj će pričati ljudi dok zemlja stoji“.

kao što je, na primer, ep, čak je priznato da u svom klasičnom vidu, koji stvara epohu u istoriji, nikad ne mogu biti proizvedeni čim nastupi umetnička proizvodnja kao takva; u oblasti same umetnosti izvesni njeni značajni vidovi mogu da

Ali u svakom slučaju jedna mitologija. Dakle, ni u kojem slučaju to ne može biti takav društveni razvitak koji isključuje svaki mitološki odnos prema prirodi, svako mitologiziranje prirode, koji,

drukčije to nije ni moglo biti, kad se ima na umu da je epska poezija bujala u narodnim dubinama mnogo vekova pre pojave vlastele, da je u tim

dolaska Turaka, pa i u prvo vreme turske vladavine, odnos naroda, odnos kmeta prema domaćoj državi, svakako, morao je biti mnogo drukčiji nego posle — u toku turske vladavine.

se junački, jedno po vlastitoj hrabrosti, a drugo i zato što im je za leđima bio grad, pa se nisu bojali da mogu biti opkoljeni. U tome mnogi izgiboše.

„Čim je“ kaže Stojan Novaković „događaj malo ustupio u prošlost, njega je obuhvatila poezija. Već XV veka, a može biti i ranije, postale su pesme u kojima se pevalo čudno delo Miloševo.

Ta srpska priča stavljena na Hartiju oko 1431. godine, i autentična koliko god može biti, zametak je i jezgro cele kosovske epopeje. U njoj su i sve glavne pobude njezine.

Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku priču na talijanskom sasvim

Italijanski prevodnik Duke, za kojega se ne zna kada je radio svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku priču na talijanskom sasvim

prvobitnom obliku još u rodovskom društvu, pre mnogo hiljada godina, kad je rat bio jedan od osnovnih vidova privrede. Biti hrabar u borbi protiv neprijatelja značilo je tada ispunjavati obavezu ne samo prema živim saplemenicima nego i prema

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

neprijatelju : Plavi kaktus i klekinje Samleću te u mekinje Mada imaš gadnu njušku Poješću te kao krušku Neće biti grdna šteta Sejaću te bez rešeta Jašem dobro pucam često Mesiću te kao testo Mada šerif ima značku Prebiću te

odlazi Vaše rođeno dete Svakog dana Ma koliko bio dugačak Čovek u srcu čuva Jedan potajni zračak Da će i sam Biti negde daleko Kada odlazi Onaj najdraži neko BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

A šta će dalje biti — brr! — strašno je i pomisliti. Tako, večerom, pored ognjišta, kazuje baka zablenutom unuku, a dječak samo širi oči i

— Iha, nek đavo izračuna koliko će tu stradati. — A kad počne da ispituje prirodopis? — Onda će biti takvih batina da će pola klisnuti u prirodu, to jest u šumu. Čitavu ćemo četu stvoriti ovdje u Prokinu gaju.

školskog dana, đaci ugledali onako neispavanog, mrkog i zlovoljnog, nastao je bojažljiv šapat: — U-uh, s ovim neće biti lako. Bome ćemo se poželjeti naše dobre učiteljice Lane. — Vidi mu samo nosa, kao paprika.

— Pa kuda onda misliš? — A bi li ti pošao sa mnom na jedno mjesto gdje neće biti tuče i batina? — lukavo zaškilji Stric. — Evo me odmah! O-op! — i Đoko pojuri drumom. — Ej, stoj, kuda ćeš?

—A ti bar viči „ku-ku-ku-ku“dok ja ne iziđem iz Gaja — zamoli ga Mačak. — Manje će me biti strah. Dok je Lazar žurio, spoticao se i pipao kroza šumu, Stric je neko vrijeme marljivo kukao, a kad se pucketanje

je smjelo prkosio svakoj sili i nepravdi, ovi nedorasli dječaci, istinski uzbuđeni, zarekoše se da će jedan drugom biti vjerni i da se meću njima neće naći izdajnik, koji će učitelju batinašu odati gdje se kriju mali odmetnici. — Izdajnik!

(Dobro je!) Kad se povede riječ o kolibi za dječake, Stric povika: — Lazare, načini i nama istu kao Žuji! To će biti najljepša koliba na svijetu. — Istu, istu! — zagrajaše dječaci. Čak se i Jovanče složi: — Nema bolje od Žujine.

Mali Nikolica dovlačio je čitava naručja paprati, mahovine i po punu vreću suva lišća. — Opa, alaj će biti mekano! Spavaćemo po čitav dan. Razigra se i odomaći čak i Žuja, pa uze da se valja i prevrće po donesenoj paprati.

“ — Ol rajt! — povika Nik Bulibrik. — To će biti dobro. — To, to! — prihvatiše i ostali. Već poslije jedan sat nad vratima šumske kolibe bio je prikucan poklopac od

bi odmah trkom natrag u logor da uzbuni ostale, ali odvažni dječak brzo savlada prvi strah i pomisli: — A šta će biti ako je samo obični jazavac ili neka još bezopasnija životinja? Smijaće mi se čitava četa što sam strugnuo.

— pogleda ga Jovanče zadivljeno. — Bi, ali samo s fenjerom ili s baterijskom lampom. Baterija će biti bolja, lakše ću je sakriti od ostalih. — A što da kriješ? — začudi se Jovanče.

— naljuti se Stric. — Ona glavom! — Ma koja ona, slone jedan? — Lunja, čovječe! Ko će drugi biti nego Lunja. Jovanče se uozbilji. — E, onda smo propali, otkrila je logor.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

čoveče, napolje iz svoje kuće robinju ujedno i sa sinom njejzinim; ne može, znaj, u tvome mirazu domoostalac biti robinje sin, ujedno s gospodaričinim sinom kućanin. A mi sad nismo od robinje deca, nego samo Velike Gospe Domaće.

nezagašeni, uvek plantiti oganj u duboku, bezzornu, večitu noć, bezmesečnu i bez zvezda, misleći se kakvo će ono dobi biti na sudnjem danku.

Gospodine, poslušaj mi glasa! ... Pak ovaj: Prosvetljaj na nas lice tvoje te nas obasjaj i bolje će nam biti! A taj: Kojino sediš na heruvimeh, ukaži nam se! i podigni tvoju silu te dođi da nas oslobodiš!

koga me preporučuješ, kome li me hudnicu, ostaljaš, kojuno si tako omilovao, da i svojom božestavnom materom izvolio si biti mi! Ko li će se od sej dobi starati za me?

Niti ćete se od koga bojati i toga neće biti koji bi vas prestrašio, jer svake vaše pakostnike i neprijatelje, koji god na vašu zemlju uzvojuju, vi ćete sami

BOG SEOBU SREĆNU OBRIČE Zaslanjaće te oblak od sunčane peče i pustinja će ti providna, mirna biti. More će se pred tobom razdvojiti i faraon-đavo u njemu će utonuti.

I staro do staroga žito će vam biti i preticati i ono poodavnašnje ispred novoga će izručivati. I kade dobro ovo vreme dao nam je Bog; za našu hranu ovo

U uho nemučno dočuveno da može biti na slatko skoro poslušljivo! Popre nego ustom i ustnima i jeziku, — ovim eto, otvoriti se i privući u sebe duha!

A prvo nebo i zemlja prva ode i prođe. Apokalipsis, 21 Svet hoće mnogo lepši ostati negoli što je sad: zemlja biti bela ka hartija, i providna kano staklo. A vode tvrde u kristal se preobrnuti.

A vode tvrde u kristal se preobrnuti. Također i celo se nebo polepšati hoće: zvezde toliko će sve sjajne biti kako što je sad, pun Mesec, a Mesec pak, takve forme stati se bez promene kano što je Sunce sadanje, a Sunce opet,

pun Mesec, a Mesec pak, takve forme stati se bez promene kano što je Sunce sadanje, a Sunce opet, sedmorinom svetlije biti od sadanja sjanja, a ne žeško! SAN San je svakom prava, vremenita smrt; Svakodnevni životu konac.

V . . . . . . . . . . . . . . . . . . . G Život va grobe ne mogal dlgo biti, Pošal umrlih s grobu vaskresiti. I groba život žiti naučajet: Život umreti i v grobe ne znajet.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

I kod tako lepog života i slaganja, kako je moralo biti Jevdi, majci Maninoj, kad je čula da joj napadaju sina u jednim novinama, i kad zbog toga Mane postade prgav, pa svaki

I on oseća da ne može više ovako ostati! Ukratko, čudi se kako to može i jednog dana biti bez „domaćice“! Nalazi da je to najlepša ženska i da prosto ne može bez nje; ona je samo za njega stvorena, a on za nju!

poređanim ispred nekih vrata, — što je za nju uvek bio najbolji i najnesumnjiviji znak i dokaz da tu ima društva, i da će biti kafe i jeglena.

Srču kafu i razgovaraju o udavačama za koje su našle da bi mogle biti prilika za njihovog Manču. Poče strinka Paraškeva: — u Madine, ete, tam’ sproti Zelenu češmu, kakvo devojče iskoči —

Sve ovo moralo se ispričati da vide čitaoci pred kakvim je ambisom vrlo lako mogao biti i naš junak Mane kujundžija. Po rešenju familijarnog veća, Jevda uze preda se jednoga dana sina Manču.

I ređahu joj sve redom momke s naznačenjem koji su neprilike, a koji bi mogli biti prilika za nju. Kod Mane kujundžije se, naravno, najduže zadržaše. Na njega i drvlje i kamenje!...

Samo ona ne gleda na tu stranu; počela je da zeva... Krivo joj... Ne treba njoj taj Mane; neće i ne može njen nikad biti, ali ne trpi da može još koja — kod nje tu, žive! — privući poglede ičije, a naročito Manine poglede!...

Zato neće biti zgoreg — čak pisac misli da je to neophodno potrebno — da u nekoliko poteza ocrta toga Manulaća, koji je ušao u

I odmah odlučno reče da to nikako nije prilika i da od toga neće biti baš ništa! Dugo su se još živo razgovarali, kad ujedared upade tetka Doka među njih baš kad su joj se najmanje nadali i

— Ta što ako spije! Kod njeg’ i ne iskam, veće kod hadžiku... I dok se ove domišljahu ko li će to biti, otvoriše se vrata i tetka Doka upade u sobu.

i snovi, što su bili prirodna posledica ispričana u prošloj glavi, a što će opet isto tako (unekoliko, naravno) biti uzrok onome što će se ispričati u idućim glavama. Kad je došao kući bio je Mane kao u groznici.

starom i skrovitom i mirnom svom gnezdancu, moći odahnuti malo i utešiti se; da će mu kućna noćna tišina i blagi sanak biti melem ovim novim ranama njegovim...