Radičević, Branko - PESME
Pomoz', Polo, ti sada meneka Pa ma posle ja morô tebeka. Tek što ovo bija izustio, Al' već Pega s neba se spustio, Dok dlan o dlan, do meneka stiže, Meni s' kosa od miline diže, Pa dovati
motati, Bi rekao i bi se zakleo Da on nigda neba ni video, Već odrastô amo u ergeli — Ali dalje, ko slušati želi. Bija žedan, te pođem pešice Da potražim u gori vodice, Nađem jedno vreoce studeno, Stenjem, cvećem divno okićeno, Tu se
Ja od puta bija malko trudan, Malko gladan, a malko i žudan, Pa se setim krasni pečenica, Namastirski krasni poslastica, Vina
On odaše i tamo i amo, Jako dalje, jako meni bliže, Jednom, brate, baš do stuba stiže, Ta do stuba, de sakriven bija, Ao oco, ujela te zmija, Već pomisli e jadan poginu, Ni se mako, niti tužan dinu, Ta od one goleme straote Mal'
“ 8. Ovako njojzi moja rečca velja, Ovako beše njezin molben zvuk, Ovaka bija moga srca želja. Od oka joj mi ljupki pade luk, A njena ruka još od snega bela Od mene uze uzabrani struk, Na svoju
10. Na njenom nedru bija zadenut Što jutros dado, mali darak moj, I ako je već bio uvenut, On opet bija jošte mio njoj.
10. Na njenom nedru bija zadenut Što jutros dado, mali darak moj, I ako je već bio uvenut, On opet bija jošte mio njoj.
“ 15. Ovaki bija potok njeni reči, Još meni zvoni u uvu njezin zvuk, Slavuja glasak preumilno zveči Kroz noći kade plovi bajni muk,
18. Presilni bija tica glasni puk, I puneli su gaja zlačne svode, Mi slušali smo njegov nježni zvuk I dalje naše upraljasmo ode; Zefira
Pod srpom pada klasa žuti šar; I vinograd je veće bio zreo, U sude skuplja s' vina plamen dar; — Na stanje moje bija s' navikao I jedva mi je drage bilo žao. 36.
Zaludu traži moje oko cveće, Pretužne stoje njegove obalice Kô nikad više da se dići neće; Nijedne glasne ne bija evovde tice; Kroz granje sunce slobodno uleće, U oko meni dole ono gleda, No zrak mi s' njegov činja kao od leda. 38.
39. U meni srce jedva što je tuklo, Krasotu oko ne gledaše plama Večernje nebo štono je obuklo; Pred njime bija svetla neka tama, I tavnilo je svet mi to odvuklo, Baš ceo svet, i ostavilo m' sama: Grdoba prazna, ja u njoj zrno
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Daj meni i ja ću svirjeti — reče nepoznati. Vojnik mu pruži sviralu, ali ovaj ne može ni da zapne, jer mu bija'u prsti krivi.
Idući tako dođoše do jedne male kućice, u kojoj bija'u namještena tri velika kotla, i uđoše unutra. Pod jednim kotlom bijaše malo žeravi, pod drugim više, a pod trećim
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ako ti više što ne znaš, to je sve ništa; stani da ja tebi kažem jednu pravu istinu: Kad ja bija u mlado doba stari čovek, onda mi imadijasmo mlogo košnica, pa bi i ja svako jutro brojio, i sve bi čele prebrojio, a
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
“ „Fra-Martin (1545, † 1565, ††1630). Župnikova je u... Biža je od Turaka priko vode dva puta... Bija je ranjen iz puške od rišćanah...
podnija u bigstvu, a još više od zlih i kovarnih ljudih, koji ga napastvovaše za niki veliki grih, za šta je i pedepsan bija.
Pri svrsi bija je fra-Jerica ispovidnik biskupa i od njega puno ljubjen...“ „Fra-Bortul (1709, † 1729, †† 1776). Ovi slavni redovnik,
dalmatinskom k svitloj kruni bečkoj radi pokorenja dalmacije ćesaru, kako bihu poslate deputacije od sve Dalmacije. Bija je kod krune na ručku i razgovara se s njom...
ali... — Ajde, brajo, Jure, ajde kući, živ bija! Ajte svi, i onako je već kasno! — prekide ga Osinjača, blijeda kao krpa. — Ali... triba da kažemo da mi nismo kajeli..
Rkalina se zaplaka na polasku. — Ni-i-sam ni mi-sli-ja da... da te vriđam! — Ajde, živ bija, ajde! — veli fratar, pak se otetura do kreveta i izvali se, uzdahnuvši — kao da bješe svalio teret od stotinu oka.
— A jesi li kad bija ovdi? — zapitaće ga jedan mališa, pošto ostaše s njim na trijemu. — A kako te zovu? — pita drugi.
Kuvar se snebi, pa zapita dječka: — Koji si ti? Koga tražiš? — Ja sam sinovac vra-Brnin. — A! Tako! Živ bija... Vidiš... ovaj... ja nisam redovnik, nego lajik... ali jopet, lipo je štovati starije...
“ Poslije večere Naćvar zovnu Balegana: — A, Grgo, a di je ono moje dite? Vire mi, ja ga i zaboravija bija. Je li galijotâ šta? — Nije, dujo, križa mi, nego, koliko mi se čini, baš je mudro dite. — Taa-ko!
Kâ da mi je sam Bog to na uvo prišanuja, tako sam uviren bija da je to njiov posâ i da im je namira da mene u to uplitu.
— Dakle, ko je bija s Kenjom? Šta kaže? — zapita Bakonja, gledajući krivca preko ramena. — Bija mu je ćaća i Rore — veli knez.
— Dakle, ko je bija s Kenjom? Šta kaže? — zapita Bakonja, gledajući krivca preko ramena. — Bija mu je ćaća i Rore — veli knez. — A zbilja, ko je dakle napisâ taj leporat? — Ovo je prosta kartina!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pogodu se za žito, šta će mu davat za službu. Vidan momak radija bi po danu, a kad bi bija misec, valjalo bi da radi po noći.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nađe ga gdje objeduje, drži pliticu na kolenima i zalaže se. —Spiro sjedi! — veli mu. —Neka, grem od kurata... —Bija si radi onega... Pa ča govori? —Ča govori? Ne bi čovik virova..... Govori da će ga ukloniti i spaliti... — Spaliti?!
—Neka stoji di je i bija! — veli Jale. —Di mu se i pristoji! — nadoda Zubatac. —I u paklu se stariji poznaju, a di neće među božjim svecima,
—Svetac stare vire, — pomogne mu Bukalo. —Naš čovek, rodio se na čkolju ka i mi... —I bija od težačke ruke. —To je sve istina, — potvrdi dum Andre. Ma nije oni stari kip pravi sveti Spiridion... Ono je samo...
— Nemoj da te Žižica čuje! On se danas posvetio, — našali se drugi. —Pusti!.. . Zar je bija onaki dok je mlad bija... Je, hudobe! — odvrati prvi. — Sad se je pokorio, kad ga jur život ne služi.
— Nemoj da te Žižica čuje! On se danas posvetio, — našali se drugi. —Pusti!.. . Zar je bija onaki dok je mlad bija... Je, hudobe! — odvrati prvi. — Sad se je pokorio, kad ga jur život ne služi. Nima ti ga do ljubavi!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bićeš prvo steć'!... — Pa, koja vam korist? — reče Ivo uzbuđen. — A od tebe mi je korist!... Da si bija drugi, moga si dosada svršit' i podizat' plaću ... — Svršiću... — Ma kad? Bolje bi mi bilo da sam ti da motiku u ruku.
— A di je Pavle? — upita za slugu gospodar. — Bija je sad ovde, — odgovori najamnica. — Zovi ga! Sluškinja kroz hodnik iza kuhinje uniđe u mali kućerak i javi se Pavlu.
I to me mori. — A poznajete li ga vi? — Poznam, lijep mladić! — Nosija je u sebi ništo teška; naoko bija je ka tromast, — proslijedi Kate, s očitom voljom da o njemu priča. — I zamišljen je bio...
— Doći će, — veli Ivo. — A ja ga i ne poznajem, — i pođe k vratima. — Poznajem ga ja! Ovde je bija ništa i od nikoga, da mu se bilo najist pulente.
soldo, ma nima ni ovdi obiseni kolači, a mnogi ča je ovamo doša kaje se i povratija bi se, da jema s čim; i opet bi bija zadovoljan radit' svoja zapušćena polja i vinograde, ča rodu naša zdrava i kripna vina. Sada vam pišem jednu novu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Za sebe.) Ah, moj brat nikad sreću da ne vidi što me oženi, zarobi... Zar sam ja bre bija za ženu? (Gleda u Koštanu.) Ovo je, ovo bilo za mene... Ah, brate, ti mene oženi, zarobi i vrza, a tebe Gospod!
Ne li me izdadoše, potkazaše? Dremka me uhvatila na njojno zrelo, belo, grlo, a stari Redžep iz dolap, kude se bija sakrija — s’s jatagan na mene poleteja. Ona videla, pisnala, brgo od sebe svilenu košulju skinala — i drž za jatagan.
Nijedna mu ne odreče, nijedna ga ne prevari, a on sve gi celivaja, sve varaja i — bolan, bolan bija. Bolan od kako se rodija. — Toj sam ja!... Pa od t’j bol, jad dert li je, prokletija li neka — eve na nogu ginem.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
iz vašu kuću... — He-he! — osmehnu se Zona. — Ta kako đe sag bidne toj!... Vaska ni se udava... Bija gu veće i „golem nišan“... — Za Vasku neje reč... Ima jošte za udavanje iz tuj kuću...