Obradović, Dositej - BASNE
zaboravi one turske običaje svojih starih koji su sve dostojinstvo episkopstva u tom držali da sveštenst|vo deru i biju.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ovi čekaju na kapiji i biju se, sa sve strane puške neprestano pucaju; dok Asan-paša vidi da niotkuda opasnosti nema, jerbo okolo u jendeku voda,
naši niz jedan potok šumarom begaju, a Turci s obe strane poljem, opkolili konjici, a pešak za našima kroz čestu trče i biju.
— Sad vezir videći kako naši nođom napadaju i biju, a možda je čuo da je Asan-paša razbijen, ostavi put k Beogradu, vrati se natrag i, brzo terajući, opet dođe u šabačko
mu pismo koje su Srbi iz Zemuna pisali, da Turci nisu ni najmanje svoje jarosti u Serbiji umekšali, no jednako Serblje biju, seku, haraju, robe, i na kolje nabijaju, i da se nji̓ova zloba sve od dan do dan više i više umnožava a ne umaljava, i
10. maja. Nedobi odnesem pisma Molerova i Melentijeva. Javim: kako se Srbi biju i dobro uspevaju, no da bi car poslao što novaca, da se sada u ovakoj nuždi potpomogne.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dok se otište ona sila planinom. Išli su sutradan ljudi te gledali... Sve grmlje poizvaljivano... — Ojađeno se biju te hale pred tučom... da bog sačuva! — Jesi slušao našeg Stanka? Eto on je vetrenjak...
Isprebijali ga, veli, vetrenjaci; ali im baš i nije dao da učine štete... — I svake se godine biju na Prevoju... ne može se obići drukčije — reći će Radan. — Vala i jes̓ ružno mesto.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zar je jedna priča iz toga doba kako čak i same babe biju Turke! Od mnogih evo vam jedne: Bahne Turčin u kuću popa Teše iz Badovinaca.
Velim, idem ovamo, među ljude, šât bude bolje!... I, da vidiš, bolje ovako! Pre sam gledao kako Turci biju, ubijaju i otimaju — sad opet gledaju i Srbi i Turci kako to Zavrzan lepo opravlja, kao da je sto godina taj zanat učio!
Još će koja četa trebati... Srbija se pobunila, sad biju Turke. On s četom ode na Jadar, da Turke pričekuje. Stanko baci kapu uvis. — Gospode!... Hvala ti na tvome daru!...
To su bile sigurne ruke i oči. Oni biju odjednom, kao gromovi... Od galame posta žagor, a od žagora tajac. Sve se predade očekivanju i svojim mislima.
Zavrzan se uspuza kao mačka uz deblo. Potraja nekoliko trenutaka u najvećoj tišini. — Biju se! — reče on. — Gde? — upita Stanko. — Oko Ali-aginog Salaša. — Ako? — Naši i Turci. — Oho!...
— Oko Ali-aginog Salaša. — Ako? — Naši i Turci. — Oho!... Dakle, nakupilo se ustanika. — Bogami se dobro biju. — Siđi. U taj par bahnu Deva. — Šta je? — upita ga Stanko. — Požuri... Biju se...
— Bogami se dobro biju. — Siđi. U taj par bahnu Deva. — Šta je? — upita ga Stanko. — Požuri... Biju se... Turci udarili od Badovinaca, prešli na Prudovima, pa zajmili stoku iz Glogovaca i Sovljaka, te pognali u Bosnu.
junački da mu i bog pozavidi; Deligrad će skoro pasti Turcima u ruke; Kara-Đorđe bije na Senici, ali koja vajda što biju i on i Veljko kad nas je sila skolila... Ja moram još danas u Loznicu. Na Loznicu je Turčin udario...
Dučić, Jovan - PESME
Dođu gradska deca sa veselim pleskom, Draže ga, i jašu, i zasiplju peskom, I biju ga svojim puškama od zova. Dok on mirno gleda na more, i čeka Da galije stare vidi iz daleka, Što odoše nekad pre
I želje što dave, I biju, i more, još od pamtiveka, Nju izmame tako u tuzi bez leka... dok ponoćne zvezde šume iznad glave.
Vinograd moj u strani, I trešnje već u cvetu. Odozgor u čas rani Zazori celom svetu! Tude se biju za nas Večito Juče i Danas.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Povrh silaja tranbolos, pa rese od njega biju po levom boku. Čakšire sa svilenim gajtanom i bućmetom, pa široki pačaluci prekrili do pola nogu u beloj čarapi i
Jedanput dovede uveče vranca, onog istog, našeg. Sutra mu kupio nove amove: vise remeni do niže kolena i biju ga rojte po vilicama. Upregao ga u kola, a stolicu turio na dućanska vrata, pa kroz varoš rrrrrr!
Pristao bi on sada i da se bije, i da ga biju — samo da mu prođe vreme. Nije on, inače, bio baš ni vrlo razgovoran čovek, i večerašnje njegovo upravo napadanje na
Afrika
Žene su pred kolibama, međ masom sudova od palminog ploda; kraj drugih što biju proso u drvenim avanima, roj golišave dece. U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos.
Bilo je mladića, na primer dobri I polusumanuti Butu koji su igrali kao da nogama biju pirinač, i drugih, koji su pod maskama postajali divlja savanska božanstva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
čoveka sa imenom Ađanski, počeo bi da se cmače, plače, pita: Zar nas još ima iz Ade, da plačemo u podstrešja tuđa? Biju nas, a ne daju plakati – što rekao preosvećeni Živanovič, u to doba vladika aradski.
Bili su uobičajili da stanu u neka vrata, u neku kapiju, da prepreče put ljudima, pa da biju. A žene su silovali čim bi Sunce zašlo i malo se smračilo.
Isakovič na to zaneme. Zar je i to moguće u tako silnom, velikom, carstvu, gde jezik saseku, i knutom biju, za sitnicu?
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Ujutru, videći svoje kapute potpuno mokre, stali su da ih biju vičući: — Hej, zašto ste pijančili vodu?! Idite sad na sunce da se dobro ispavate!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ne znajući ni zašto se biju, ni s kim se biju, ni za koga se biju, ili ne razmišljajući o tome, Isakovič je gazio po bojištima kao i kad je išao
Ne znajući ni zašto se biju, ni s kim se biju, ni za koga se biju, ili ne razmišljajući o tome, Isakovič je gazio po bojištima kao i kad je išao drumovima, gojazan,
Ne znajući ni zašto se biju, ni s kim se biju, ni za koga se biju, ili ne razmišljajući o tome, Isakovič je gazio po bojištima kao i kad je išao drumovima, gojazan, težak, sa potpunim
Ne samo da nisu znali gde se biju i zašto se biju, već nisu znali da nauče, za paradu, ni ime svoga zapovednika, mada su morali to da vežbaju i za vreme
Ne samo da nisu znali gde se biju i zašto se biju, već nisu znali da nauče, za paradu, ni ime svoga zapovednika, mada su morali to da vežbaju i za vreme marševa.
Sve to, uostalom, bilo je tako zbrkano i čudno što se čulo. Trebali su da se biju sa raznim narodima, da se premeštaju u razne zemlje, što su imale tako čudnovato podneblje, čudnovate vode i šume i još
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Stari ljudi često kažu: „Žene se biju čibukom a ljudi nožem ali puškom“; „Konja i ženu treba držati za ular“; „Na pseto zamahni, a đevojku udri“.
Decu, inače, tuku do puberteta, odnosno dečake biju dok se ne zamomče (oko 15—16 godina). U Crnoj Gori, udariti dečaka od 12 do 13 godina, ako je već počeo nositi oružje,
¹⁶ Batine, s obzirom na pol deteta, takođe su neravnomerno zastupljene. U patrijarhalnoj kulturi roditelji daleko češće biju mušku nego žensku decu.
Matavulj, Simo - USKOK
smrti bez suđena dana, te da je ludo bojati se smrti; vjerovao je da dobri junaci i za života bivaju zduhači, koji se biju sa zduhačima drugih narodâ; vjerovao je da nad Crnogorcem nema junaka, da Crnu Goru nikakva sila ljudska ne može
Najviše se Janko začudi kad od rođaka doznade da Riječani i Crmničani često biju bojeve i na vodi sa Arbanasima i Turcima! Ugovoriše da će sići jednom dolje, ako bude moguće, i voziti se po jezeru...
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Dakle, dalje. Sad su Madžari stajali ovde, ovde su se prostirali konjanici, a odavde su jurišili. Vidite, odavde topovi biju ovamo, a odavde onamo, i tako dalje. Sad možete misliti kako su Madžari stradali.
To, drugim rečma, znači: što Srblji ginu i što im se sela utamanjuju, to ne valja, dakle: ne valja ni što se s Madžarima biju i što svoju narodnost traže. GAVRILOVIĆ (sleže ramenima). ZELENIĆKA: Vidite!
SMRDIĆ: Tako je; negde oće ljudi vojvodinu, a neće da se biju. GAVRILOVIĆ: Oni misle da bi mogli i vi oružje nositi. SMRDIĆ: A na koga bi ostavili odbor?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
JEZIK I PRAVOPIS U prvoj polovini XIX veka biju se velike borbe u srpskoj književnosti oko jezika i pravopisa, i u tom dobu stvara se novi književni jezik i pravopis
Milićević, Vuk - Bespuće
živi u svojim poljima; da bi možda bolje bilo da se nije odvajao od svoje zemlje, da diše s njom zajedno, da s njom i njega biju kiše koje padaju u nevrijeme, da i njega satire mraz, da i njega boli udaranje ledenih zrna, da i njega prži suša i izgara
Radičević, Branko - PESME
onamo vidim decu malu, Malu decu, al' od ovi veću, Sva vesela pa zbijaju šalu, Pa u nišan duge puške meću, Nišan biju, nišan turska glava, Oj Srpčići, golema vam slava!
Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše — Jao, Srbi, kud će vaše duše.“ Celo polje već se uzdrmalo, Pešac, konjik, sve s' opremat
I biju se, a da što će drugo? Otimlju se, ama neće dugo, Svaki čas im nosi muke grđe, Sve ih Srbalj opasuje tvrđe, Udara im
gde je Radivoje, Tu je pokolj, tu bez nada muka, Dršće Turkom i srce i ruka, Svaki vidi e sve već propade, Ma se biju — al' zaš ne i Rade? Sa konja je junak sajahao, Mučno gledi — da l' mu žića žao?
plaho pogleduje, I opazi — a što će mu više, Već od svuda Srbi prolomiše, Turci beže — Srbinji za njima, Gone, biju — Gojko međ prvima. Poznade ga, kliknu Radivoje: „Jao Cveto, jao sunce moje!
STOJAN I Doline, brda i tutnje i ječe, I cikću puške i mačevi zveče, U meso biju ti prokleti topi. I rane jape, vrela krvc(a) lopi, I mozak klade, i škrguću kosti. A ovo sve je s madžarske pakosti.
je šala, I tajna njina rano se saznala, I koje, da je, nikud iz te kože, I oni ginu radi pravde bože, Oni se biju kano i risovi, Ma mloge jedu zlotvorski zidovi.
Tu oni biju ognjem iz pušaka, Ne dadu napred kročit ni koraka, Pa drug kad padne: „Oh prosto mu mleko! Da blago tebi!
24. Još se biju teški boji, Al' onaki više nema; Još na polju Srbin stoji, Ali njemu srce drema; Ode, ode, zora bela, — Nama danka
Zar te puške već ne biju, Zar ti mači krv ne liju, A strmen je ta visoka, Zar junačka ne zna skoka, Čega s' plaši, čega s' boji?
od njeg' puška ciknu, A uz ciku junak vako viknu: „Ta na noge!... Turci udariše, Udariše, vodu pregaziše, Biju, kolju, robe, pale, ruše... Joj, Srbinji, kud će vaše duše!“ Kâ grmljava a na smaku sveta Sve uzdrma ova rečca kleta.
Iza prošća Srbi su zapali, A tvrdo i Turci opasali, Opasali kano ljuta guja, Glava njojzi Ćoroviću Muja, Pa se biju ognjem iz pušaka I prosiplju krvcu od junaka. Ture oće, Srbin ne da stada, Pe eto ti s obe strane jada.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tako se dvije, vječito zaraćene, stranke biju pjesmom, pa čija ispadne gornja. Pred komandirom Munižabom nalazi se vrlo neobičan slučaj: lopov Petar Došen ukrao je
Paljba sve više jača i zgušnjava se oko posljednjih uporišta opkoljenog centra. Jasno se vidi, biju to oni više nego naši. Svaka od velikih utvrđenih zgrada pretvorila se u zadahtan ustaški bunker.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali čim pođe, kroči, rukom mane, sve se to raskopča, rasklimata i odveže. Uzice mu se odvežu i biju ga po nogama, iz opanaka počne da ispada slama, čakšire mu se smaknu, jeleci, mintani sve se to razleluja,...
Do zore piju rakiju, kite je i oblažu novcem, svoje žene biju i teraju iz kuće radi nje.) Učas se sve promenilo. A i u vazduhu kao da struji neka golicava raskošnost i izobilje.
Svirači samo niču pred kućama, zajedno s gomilom dece. Zurle pište, bubnjevi biju, da se tresu prozori i gase kandila. Samo kod nas! Eh! ...
Ali Anica ne samo komšikama, već nikome nije htela da kaže. Čak ni braći, koji su od besa hteli da je biju. A možda bi je i bili, da Anica nije izgledala tako izbolovana, izlomljena. Samo je odgovarala: — Za Nedeljka hoću.
Kostić, Laza - PESME
Oko struka boginjina nevesta je ruke svela, samrtne joj kapi biju s obamrla bela čela. U prostoru grdna trema tišina je mrtva, nema, Samson čuje otkucaje izdajnička srca njena.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
s ključem u džepu, iskočio kroz prozor (naš razred je u suterenu), jer je primetio da su se roditelji već odlučili da ga biju. — Ćao, i ne naginjite se kroz prozor! — viknuo je zaključanom razredu sa travnjaka. — Napolju je sveže!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Žar-krilima dusi biju o planinsku misteriju: prosipaju diljem dola živog žara troja kola. Od sijanja širom gore božji kuti zažubore.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Taljige čudne podižu buku, s kamena na panj točkovi biju; buljuk dječaka magarci vuku, kažu — zemlju Dembeliju; kočijaš jarac, bradati Giga, svakome usput značajno miga.
Kad goru oblak pokrije noćni i klanac teška osvoji tmina, dolaze kradom divovi moćni, biju u vrata staroga mlina. „Otvaraj brzo!“ — vika se ori i gromko ječi po pustoj gori.
Tamo glupi i tupasti uživaju sve počasti, dok je neki buzdovan za vladara izabran. Vidio sam na Merkuru kako biju čika-Đuru zlatnim štapom sve po turu. Šta to rade ove zloće? Čika Đura krao voće.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Kada je bila svečanost ovde, išli su u vinograde da kradu grožđe, i posle ih boleli stomaci, i majke morale da ih biju. Slavni junaci, ti iz Belmontehe!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Koledari samo pevaju za sreću novog siromaštva. NOĆ Noću kad biju promaje sa zvezda, kad korenje odozgo visi kao igle što drže slike s druge strane zida, ove noći kad bilje obrasta
Vizant jedva da je imao boljeg cara. IZVIDNIK Šubare se klate i zvona biju, zažarene oči vuka ko skakavci roje se prizemljem, krovovi tiho klize niz nemirna pleća vetra, poneki glas odjekne
Pomoći! U vazduhu se carinici biju, princeze romejske stuknu, neće da se venčaju s nama, sine, ne gini, prošlo je vreme junaštvu, počinju pozni časi,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bičevi zaošinuše. Neko jauknu... Konji izdužili vratove, očajno se odupiru, a vozari polegali i biju mamuzama, da već i krv curi iz konjskih trbuha.
Oko podne prestade kiša, oblaci se razrediše I ljudi malo dahnuše. Ali tamo pozadi topovi još žešće biju... Oko dva časa počeše i nas da tuku.
Sa zaprepašćenjem pričaju o strašnom dejstvu nemačke artiljerije. — Ovde se ne biju više srca junačka, već fabrike čelične industrije — objašnjavao je jedan rezervni oficir.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Velja se namršti i prođe preko sobe. — Jesi li lud?... Plačeš kao dete, kad te drugi biju... Ej, grešniče!... Kad se Gojko stiša, Velja ga stade zapitkivati, te na taj način saznade kako je tekla cela stvar i
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ Kad iziđe verna ljuba: Konji mu se kopitaju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o; i golubi s kril’ma biju — Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske doš’o. BOŽIĆNE PESME 18.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U vodi se ljuljaju crne senke. Satima rade za taj momenat. Ljudi su kao od gline. Užetom biju blato sa mreže. Čuje se samo, naporno: „Riva‑hola, riva‑hola“.
Umorne oči dovode do vizija. Sav gorki nemir i oholost, koji biju od ovih crkava, koje kao da su mahniti zidali, pada na dušu, i glasove sa ulice, koji jedva dopiru kroz teška, crkvena
Rakić, Milan - PESME
Čekam, a lenjo prolaze minuti, I sati biju na tornju daleko. Već zora sviće, blede mlečni puti, A ja još čekam, — i večno bih ček̓o!
JEDNA ŽELjA Ja bih u noćima strašnog iskušenja Kad damari biju ko čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi vreme dâ sve moje
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
To je duša vjeri prorokovoj, neće biti žao efendiji. TOMAŠ MARTINOVIĆ Gavranovi graču i biju se, cijènê brzo mesa biti! VUKOTA MRVALjEVIĆ Ne prelaz' mi preko puške, Bajko, no se natrag preko nje povrati!
ODOŠE KAVAZI VEZIRSKI. — BIJU SE DVA KOKOTA KOD SKUPŠTINE. KNEZ ROGAN Vidite li ova dva đavola! Oko šta se oni dva poklaše, jedan drugom oči
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Meni se vrzlo po pameti sve što sam čujao o Crnoj Gori. Slušao sam da su junaci, da se uvijek biju s Turcima, ama ne da napadaju na prolaznike. Ali šta ćeš, strah me bješe ipak.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Rđavoj majci deca pastorci. — Brat brata nad jamu vodi, ali u jamu ne meće. — Tko ne ljubi svoga brata, onog tuđa biju vrata. — Brat bratu najdublje oči vadi. — Ko ne drži brata za brata, on će tuđina za gospodara (dušmanina).
Đegod ruča siv — zelen sokole, Tu i vrana more večerati. Đe se konji biju i igraju, Tu magarcu nigda mjesta nema. Đe se trava niše i pomiče, Tu zaista nešto živo ima.
Ovakovi duhovi po planini izvaljuju drveta te se njima biju između sebe, pa koji nadvladaju, oni rod od ljetine privuku na svoju zemlju; oni i onako lome gore i valjaju veliko
nevjestica sa devet kuđeljica; devet djetića sa devet sjekirica; devet djevojčica sa devet iglica; da te tuku, da te biju, da te sijeku, da te bodu, — da te nigdje nema. (Opet tri puta).
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Jovanović Zmaj XIX I molio sam oči, Da suze ne liju, I molio sam prsi, Da tako ne biju, I preklinj'o sam ljubav, Ta da me ne kuša; Al' ljubav, oči, srce, Niko me ne sluša.
M. Rakić LXXVI JEDNA ŽELjA Ja bih u noćima strašnog iskušenja, Kad damari biju k'o čekići pravi, Kad se ona što se nikada ne menja, Večna stara rana, opet zakrvavi; Ja bih da mi Vreme dâ sve moje
Ja čujem: naša srca biju tiše, Tvoj stisak ruke nije onaj pravi; Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, K'o da mi zbori: nema ljeta više!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Oko gore prestolodržeće četiri su gore od almaza, previsoke, u pravilnom redu; iz njih biju četiri fontana sa žalošću plamtećijeh lučah; debeli se njihovi stubovi u pravilnom podižu razmjeru u opširnu
Svi bregovi kipeće pučine brdima su čestim zasijati, no golijem, vida plačevnoga; iz njih biju stravični volkani koji žednu i mračnu utrobu pune gadnom smjesom okeana, i opet je na mračnu pučinu okeana istoga
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Tamo se već tri dana biju. Onaj silan broj ranjenika, što smo, ih juče sretali, sve je to „evakuisano“ s Merdara. Usput — opet ranjenici.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ero pritisne kaluđera poda se. Opeta se kaluđer davraniše pa pritisne Eru poda se. Sve selo izišlo i gleda kako se biju. Malo se umutiše, dok će kaluđer: — E, hajdemo ih sviju popiti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Razdražen je; sramota i poniženje biju ga i savlađuju. A osjeća u sebi život i snagu, i svjetla misao da se osveti javlja se, i u tom trenutku ponositije
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Zato je i došao u Brod da se malo odmori i Suneti svoga sina. Bi!... I sam je Turčin već... Gočevi biju. Sulj-kapetan je objavio svoju odluku za Sina, te mu navališe Gorani na veselje. I oni su kao ostali svet.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Nene oči i gledat’ je teško, Iskre biju, oganj u te liju: Sve je živo, ljupko, primamljivo, Munja žêljâ kroz srce te strelja.
Jedan pije jer je vesô, drugi pije jer je tužan. Neki piju da se biju, neki jer se bratit’ hoće; Jedni piju rad družine, drugi piju zbog samoće.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Žene su pred kolibama, međ masom sudova od palminog ploda; kraj drugih što biju proso u drvenim avanima, roj golišave dece. U manastir neće da me puste obuvenog, nužno je da budem sasvim bos.
Bilo je mladića, na primer dobri I polusumanuti Butu koji su igrali kao da nogama biju pirinač, i drugih, koji su pod maskama postajali divlja savanska božanstva.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tešice da su naši naišli na ušančene Turke kod tešičke ćuprije i da su se odmah pobili, ali Turci imaju dobar šanac, a biju i sa okolnih visova.
Drumom od Tešice počeše dolaziti ranjenici.. Lakše ranjeni zastajali su i pričali da Turci biju s visova iz šume, a naši su na otvorenom polju y dolini; da će mnogi naši ranjenici ostati po kukuruzima neizneseni, jer
Turske puške nose mnogo dalje od naših i Turci biju naše na rastojanju otkuda mi ne možemo ni da se dobacimo do njih. U prvim redovima nema ni jednoga oficira; nekoliko
Upitam vojnika zašto izvlače stvari iz karantina, i on mi reče da oko zdanja padaju turske granate i da »strašno biju, slavu im njinu.
tu bio u šancu za vreme prvog juriša iskakao je na bedem i govorio vojnicima: »Eto, vidite, junaci, Turski kuršumi ne biju!«) i reče: — Pa najposle ostaću ja, kad nema koga drugog.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XVIII I molio sam oči Da suze ne liju, I molio sam prsi Da tako ne biju. I preklinjô sam ljubav Ta da me ne kuša, Al’ ljubav, oči, srce, Niko ne sluša A jedan cvetić, što ga Najlepši
A zar se neba dveri Za jednog otvore, — Tek onda širom stoje, Kad dvoje govore. Dve duše zagrle. se, A srce biju dva, U Toj se sreći rađa Tek prava molitva.
Ni reči naše neće Svetinju rušit’ tiju; Čujemo samo jedno, — Kako nam srca biju. LVI Nebo gori, zvezde gore, Sve na zemlji spi, Samo ljubav nema sana, A s nom ja i ti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Odnekuda rinuše i granate među nas. Mi se povijamo levo i desno. Ali spasa nema. Biju sa svih strana. Još nam je jedini spas da se dočepamo onoga kamenjara. Neko viknu „Ura“ — i masa potrča.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Zmija ako uje, vatrom je sožežu, vol ako ubode, za rogove vežu; Uzdu meću konju, klipove decama, zvere stežu, biju gorko palicama — — — A moj bezopasan jošt ceo jezik stoji, — draga roni suze, on karmine broji.
Znamo mi natura kud vuče. Nam nisu ot potrebe jura. Ko je kriv, nek' trpi, ko dužan, nek' plati, Ko krade, nek biju, nek glavom zaplati. To nakratko sama nas uči priroda, Mlada leta u tim gubiti jest škoda.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
paklenim; Sunca poleću, zvezde preziru Opredeljenja svoga putove I po beskrajnoj pusti lutajuć, S buntovnici se biju repati, Dok kao ona sitna đinđuvčad U bezgraničnom prsnu prostoru... Silan je on, silan, milostiv!
ovo prestolje Slobode skupe, sinjeg kamena, Čalmama belim, golim glavama, Što se o čelik naših kostiju Pakosno biju, mrve, cepaju... KATUNOVIĆ: I hoćemo, — Kad je i gospod tome kaio!... KNEZ ĐURĐE: Sed’ oče!
Kopile crno gadne matere, Sad ako živi, nek te oplače. KAP. ĐURAŠKO: Ti si oplakan — možeš ginuti! (Biju se. Stanojlo pada mrtav.) KAP.
KAP. ĐURAŠKO: Mnoge sam tamo opremio. — STANIŠA: Sad spreman budi ti! (Biju se. Kapetan Đuraško ranjen ustupa.) STANIŠA: Za mnom, vitezi! Pobedićemo danas mi. — A ti, Katunoviću!...
Oh, bože! Bože moj! (Vujo ulazi.) VUJO: Bjež’ gospodaru!... PRVI SERDAR: Gde su, Vujo? VUJO: Na vratnicama se biju... E, to je boj! Žešćega nijesam utubio... Pa ko bi rekâ?... E! e! e!... Bogme je to srce Obilićevo, taj kapetan!...
nek bude pakô sve — I noć i dan i neba plavog Divote večne treper nebrojani Nek noći vaše postane dan... (Biju se) BOŠKO: Ti ćeš nas služit.
BOGDAN: Za njim ćeš ti. — KAP. ĐURAŠKO: To ćemo videti.... (Biju se, kapetan Đuraško ranjen posrne.) BOGDAN: Je l’ dosta to?... KAP. ĐURAŠKO: Još nije — ne! Al’ tebi... dosta je.
Bojić, Milutin - PESME
Duboko, nemo želje mru. Grudi su tako pesme pune, Da žudno žele suza slast. A zrele volje biju strune, I šušnjem čezne stolet hrast: Gospodnjih suza želi slast.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U Hercegovini se veruje da se zduhači biju brestovima između sebe (SEZ, 66, 1953, 245). U okolini Leskovca postoje brestovi za koje se veruje da su lekoviti.
Po nekim verovanjima, h. ili dub je demonsko drvo. Dubovima se biju zduhači (SEZ, 66, 1953, 245). U starom dubu, kao i u brestu, živi ala, i zato ga bije grom; samo na dub može veštica
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I greh. Smatrao sam da je ipak bolje dopustiti čak i to nego gledati iz udobne udaljenosti kako drugi biju bitku i za sebe i za nas.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Mirtove šumice tamo sveštene obale kriju, I sanjalački šumno talasi podnožja biju. Tamo, u podne žarko, klefta umorni spava, I slađe miriše cveće i šumi pučina plava I slavuj veselo peva, Da klefte
Srebrni talasi Sumorno biju o obale mirne, I trska šumi i trepere glasi, Ponoćni lahor kad je krilom dirne; A čamac leti i talase reže, I
4. No počni, muzo. Hladna jesen vlada, Kroz golo granje vlažni vetri biju; Nebo je mutno, kiša mirno pada, Na pustom polju gavrani se viju, A crna Drina hučno se talasa, Pa valom svojim o
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Napred! - Šta je ovo? Meni huji oluja u glavi, krvne žile biju kao maljevi, nestaje mi daha. Vi bledite, draga prijateljice, noge Vam klecaju - klonuli ste sasvim...
Stanković, Borisav - TAŠANA
ne boj! Ne dam ja tebe! (Umiva ga po glavi): Kako mu biju žile! (Sluškinji): Idi gore i donesi mi kakav ubrus da mu vežem i stegnem čelo.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
sigurnost I kapije večnog proleća I svetlo oružje sreće Sve samo na mig čeka U desnici majstora Damari sveta biju (Vreme je ujedalo I zube polomilo) MANASIJA Plavo i zlatno Poslednji prsten vidika Poslednja jabuka
Petrović, Rastko - PESME
O juri, nek juri voz uz groktanje. I noć. Noć nastade savršeni mrak, A kroz varnice što iz dimnjaka biju, - Iz kiklopovog oka izleću zvezde, i on njima obavijen beži jak Kroz Trakiju, Besarabiju i Ungariju; noć Da l' leti
Šantić, Aleksa - PESME
U moje srce Ti noćas uđe, Pa s njega ode Svih bola tama, I ti ga vatrom Zapali sama — Jer iskre same Iz tebe biju, Lepše od sviju Anđela raja, Što nežno šušte, Kô behar beli, U toploj reči Molitve tvoje.
Ja čujem: naša srca biju tiše, Tvoj stisak ruke nije onaj prvi; Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, Kô da mi zbori: nema ljeta više!
No dok se oni liju, Padaju i dižu, Uza njih, ozgo s visokih skela, stižu I biju, Kô zvona druga, Udari čekića mnogih.
Svaki, žedan, Prima puno vedro što mu pruža ili Žena ili sestra. I svi piju, piju, I vidi se kako damari im biju Ispod znojna grla u nabrekloj žili.
vječne Nevidovnih snaga što kô straža bdiju, prodiru kroz kamen, zemlju, tmine rječne, Plijene i nose i nište i biju: I boga i nebo, život i sazdanje, Sve u isto doba.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jali grmi, jal' se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit' se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na
Ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit' se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi: šenluk čini aga Bećir-aga... (Mali Radojica) Što procvilje u Banjane Gornje?
Kad zabraniš u polju livadu, jal' je kosi, ja drugome daji, da ne biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu đevojku, jal' je vodi, jali je ne prosi.
mu knjiga dosta grdno kaže: „Prijatelju, Crnojević-Ivo, kad zabraniš u polju livadu, jal’ je kosi, ja drugome daji, da ne biju slane ni šnjegovi po livadi cvijet rascavtio; kad zaprosiš lijepu đevojku, jal’ je vodi, jali je ne prosi: ti mi prosi
Latinku đevojku, (no se pusnik k zemlji uvijaše od čistoga i srebra i zlata: u zlato su konja opkovali, zlatni rati biju po kopiti, a na prsi divna silembeta) i na ruci sivoga sokola, te Maksima zeta dozivaše: „Na poklon ti konjic i
Što s̓ pušteni konji po livadi bez sedala i bez pokrovaca? Što ne biju bubnji i svirale? Što s̓ ne viju alaji barjaci?
vranca, vrana konja, brate, bez biljege, a na vrancu čultan do koljena: čisti skerlet zlatom izvezeni, zlatne kite biju po kopitim’; bojno sedlo od šimšir-drveta, šimšir-sedlo srebrom okovano, na oblučju kamen sija dragi, o oblučju
75 MALI RADOJICA Mili bože, čuda golemoga! Jali grmi, jal’ se zemlja trese? Ja se bije more o mramorje? Ja se biju na Popina vile?
Ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit’ se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; već pucaju na Zadru topovi, šenluk čini aga Bećir-aga — uvatio Malog Radojicu, pa ga meće na dno u
u zlato oblito, u rukama puške jednolike — jednog arča, od dvanaest drama; na glavi im kape kadiflije, zlatne kite biju po pojasu. Jadnoj majci, svi ti su jednaci!
“ Istom oni u riječi biše, krenuše se Turci iz Lešnice: bubnji biju, a svirale svire, sva se zemlja ispod Cera trese, pravo Turci idu Čokešini.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
maestrala Alas uze svoju lađu A sudba htede da se nađu Tužni alas i bela školjka Koje muči ista boljka Sad veselo biju vali Sedi alas na obali Sluša kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča sjajne I opasne morske
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
I još baš ti ideš da šibu doneseš kojom će da ga biju, a! Evo ti još jedna zaušnica. Stric se još jednom prezrivo iskezi na svoj lik u prozorčiću i progunđa: — Paprika!
Suze mu naviru na oči i čitav predio pred njim počinje da treperi i rastapa se. — Ne dam da me na pravdi biju. Kriću se u Gaju, tamo gdje je nekad bila koliba iz koje si se ti borio.
— Ne dam ni ja svog Nikolice! — povika mališanova mater. — Nijesam ja ovo odgajila zato da ga štokakvi pijanci biju. Knez Valjuško povisi glas šišteći kao gusak: — Šššta! Pa ovo je pobuna! Nikoletina, ti buniš ljude protiv škole.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A u ono dobi, jošte nije bilo tih topova ni kumbara, a ni pušaka, čim se gradovi biju i sadanja vojska, nego isto koje strele, praćke za hitanje kamenja, sablja, kopje, topuz i tim prilična; ovnuje glave na
Zaštono su već u ono dobi bili došli Araviteni s vojskom pod grad da ga biju i mnogi su se građani bili razbegli i izašli iz grada, te otišli na strane koji kud ispred neprijateljske vojske.
se sami nismo izmala božiju putu učili, tako i sad dece vaše na učenju nejma ni muško ni žensko, nego se po sokaci biju i psuju, ka i oci što su im činili.
I biti će kano grad kogano za mnogo opkoljena biju... Našto su meni mnogi darovi i službe vaše i mnoga vaša moba, kade ste mi s vašim zlom dodijali?
— Pjanicu! Koji se psuju, ruže, seku se, čupaju, tuku i biju se? — Pjanice! Osvem praznih džepova i kući ništa nedobaljanja (korba i ruga kućnja!