Dučić, Jovan - PESME
Seoska luda bio je pri tome dočeku, i potrčao u selo da javi dolazak proroka. Kazao je da prorok ima bradu koja blešti kao sunce, i oči kao u kurjaka, i noge kao u patke, i da niko ne razume o čemu govori.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Od nje nešto blešti, i gora se rastavlja i giba, i sve miriše; i ona se giba i sve se više upija u mene. Tada ja poznam nju, poznam Đorđevu
Dakle to li je! Naravno! A gle kako se ona hartija savila u fišek i iz nje se prosipa znato! Blešti se, šušti i zanosi njegov sjaj, a njih se dvoje sve više grle i ljube! Ali, o čuda!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Činilo se kao da nam neko veliko ogledalo blešti u lice. Pušeći cigarete u WC-y svakog bogovetnog odmora, mi smo se hvalili jedan drugom koliko je ko uspeo mačaka da
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ljudi su drhtali pri pomisli da su zanavek odvojeni od svoje braće i drugova... Mesec drhtavo blešti u vodi, i prema mesečevom odblesku ljudi gledaju strašnu agoniju davljenika.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mesec je sad manji, strašno beo, kao diskos od srebra i blešti. Teturam se po palubi, jer je brod počeo da se ljulja. Vetar duše.
Na zadnjoj izložbi bila je njegova Leda sa labudom. Ona nema sjaj njegove vodene, tanke tehnike iz zadnjeg doba, ali blešti od razuma. Jedna nepomična skala od najhladnijih sivih do najtoplijih žutih tonova.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Sunce blešti po drveću, po celom belom svetu, Mlečni zimski zraci zaslepljuju mu oči. Razmišlja dečak o suncu kao o lepoj priči,
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
na ovoliko zlato, koje u koritu, iz vode, spram svetlosti poče da se preliva, zasenjuje i, kao neki živ oganj, da gori i blešti.
Pandurović, Sima - PESME
zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca što budi na pokret i nadu, Životom blešti, i greje, i peče. Tu bih, pod starim drvetom, u hladu, Doček’o mirno i duboko veče, Zaboravio prošli život kužan.
I blešti mladost i života baj; A vetar s puta digne trošni prah, Da nam dopuni proleće. U taj Zanošljiv trenut godine i snóv
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ja nikad sa dušom ovako blažom Ne stajah pod nebom gord, a mali. Gle: zlatno kube sred noćne vode. (To moje srce blešti u mraku.) Ja kao da vidim: po žitu i maku Slovenskog sebe koji ode.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ili mu se to samo u snu prisnilo? Gledao je kako Ribolika otvara vreću, a iz nje nešto blešti. — Pa, to je zlatna lubenica! — Dečak-kapljica pojuri prema njoj.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Laplasova zvezda blešti u punom sjaju“. „No izgubila svoju nekadašnju čistotu i dobila pege“. „Da, čistu uspomenu neće Laplas ostaviti za
Odeven je skromno, no vrlo uredno; rublje blešti svojom čistoćom, pa se i u tome ispoljava pravi Englez. I u njegovom laboratoriumu vlada primeran red i čistoća, iako
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Noge su skoro uvek mokre. Studena vlaga uvukla se u kosti i u mozak. Od nestašice smočnih jela čisto se pred očima blešti a kolena klecaju. Pa ipak, uza sve to, najgora je muka što se nešto mora jesti, ako se i ne dobiva.
Miljković, Branko - PESME
U ovoj noći mene nije stid što pevam iz zida lepše no na slobodi. Sunce mi u peti bridi. Blešti zid na kraju puta što nikud ne vodi. Reč vatra!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Onda sam zašao iza jedne stene i legao. Kroz san sam osećao kako mi sunce blešti u oči. Trgao sam se. Okolo ne beše nikoga sem mrtvih Bugara. Iza mene spavao je podnarednik.
Bojić, Milutin - PESME
Pleća mu dršću, a iz magle tutnje Azijski hati, i blešti vrh vode Srebrn rep šajki što po moru brode; I huji ponoć puna smrtne slutnje. Čuje se rzaj konja koji stižu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Artemije Pre svega trulež. Zatim umor i mrtvilo. Razbojnici napadaju sve ređe i sve tromije. Žega je nesnosna. Blešti krečnjak. Ljudi dremaju u hladu naslonjeni na zidove. Klimaju im premorene glave.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Soba ista, ali raskošno nameštena. Lepršaju se po zidovima okačeni dugački svileni peškiri. Blešti se veliko ogledalo, sada bez crnog vela. Prozori širom otvoreni. Bije jutarnja svežina i svetlost.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
U daljini negde vidimo kako se beli krečna zemlja i blešti na vrelom suncu. Sve te trošne kuće i tužni, sparušeni dudinjaci, i cela ova razrivena dolina, sve skupa, podseća na
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A ona u bogatom i šarenom venčanom odelu. Pustila dugu kosu niz pleća i preko grudi, a niz dugu kosu pušta se tel, blešti i treperi tel među crnom bujnom kosom, pa mu izgleda Zona sjajna i svečana kao zavetna ikona.