Jakšić, Đura - PROZA
stajalo, izvadi iz njega na crvenom gajtanu jedan veliki grčki dukat od četiri ćoška, a na njemu beše izrađena mati božija.
Obradović, Dositej - BASNE
Za preživiti jošt koji dan dok bude božija volja, s ovi jezici što mi je bog dao te sam naučio, mogu u mnogi lepi mesti i gradovi u Evropi pošteno i spokojno
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ovako ću ja njih drukčije malo da šišam!... Samo ti budi pametan. A već treća para tvoja i božija! — Hvala, gospodine! — zahvali Đuko pridignuv se malo i mašiv se za kapu. — A već za to ne beri brigu.
Letos sam, znate, izlazio u veresiju, pa stra'ota božija — samo da ste ondak videli. — Ama ko li to naredi da se baš u naš potes ukopa? — upita Manojlo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— krsti se gđa Persa. — Kakva je to samo pasija: tumarati tako brez nužde po blatu! E, ovo ti je baš prava kaštiga božija za selo! — veli gđa Persa gledajući rasejano za njom. — ’Ajte, deco, ozepšćete!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Oćiš da si svađiš sos mene? PETAR: Šta veliš? JANjA: Ubio ti mati božija, sos jedna prokleština na moja glava! (Viče što god može.) Što ćiš ti kod mene?
Imao sum dve-tri dukate, kao siromah čovek. Kako-tako, promenio sum. E, sad dođi drugi, oći cvanciki što ima mati božija. Ajde, da im dam. Pet krajcari na jedno parče, lepu profit! Donesim ova kesa da izbira.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Žene su stvorenja božija, koja misle samo na sebe i svog švalera, a nemaju suza nad nesrećom svog naciona. Niti ih privlači selidba u Rosiju,
Žeravica želanija prema ženi gori u svakom čoveku, pa i kaluđeru, jer je to volja Božija. Zato, da bi se kaluđer, posle, u manastirskoj tišini, u molitvi, sa suzama u očima, kajao, mučio, a sujetu ovog sveta
A često je takva ljubav ostajala neznana i neispunjena želja. Neka zla, mračna, podmukla, nevidljiva volja, Božija, sastavljala je, tako, katkad, i rođaka, i rođaku.
Žene da vide, uporedo, svog muža i nekog rođaka, đidu. Neka čudna Božija volja ostavljala je, u takva leta, i šizmatike, i Šokce, u familiji, pod istim krovom, a iznad tih krovova bagremovi
Ni ovu nije tražio. Ni ona nije tražila njega. Susreli su se iznenada. To je Božija volja. Unazad sad ima šest‑sedam godina porođaja, dosade, dečje dreke, siromaštva, ženinog brbljanja.
Pusti nek laje prota. Ja ću da ti kažem, šta je volja Božija. Volja Božija je, naša ljubva, prema tebi, i tvoja ljubva, za Petra.
Pusti nek laje prota. Ja ću da ti kažem, šta je volja Božija. Volja Božija je, naša ljubva, prema tebi, i tvoja ljubva, za Petra.
A nije ni Rakocaji imao nameru da ga, ako se Joan zarobi, hrani, smokvama. Pa šta je bila volja Božija? Izgubiše Serbi dištrikt beligradski i poaraše Turci vsju krainu, a ni Rakocaji nije bolje prošao.
A sa jednim, čudnim, osmehom, koji nije bio veseo, dodade da će ih biti i više, svakako. Svi joj kažu da je to volja Božija. Da roditelji treba da budu sretni, jer se, tako, u svojoj deci, nastavljaju.
Teodosije - ŽITIJA
I tako setan ceo dan tugujući iđaše. Kada je došla noć i kada je legao da se odmori, gora mislena i sveta, gora Božija, gora zelena, gora natopljena Duhom, gora nebu slična, gora viša od nebeskih gora, svima anđelskim silama podobna, to
A sada, živa, sasvim i konačno zlo pogiboh. Teško meni, jadnici, šta da radim, kamo da se denem! Goro božija sveta, molim da smrt u tebi nađem.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Naumio je, ako bude božija volja, sebi druga tražiti, a i treba da se, to jest, oženi. Bez žene biti, to nije ništa. Istina, njega su mlogi, to
MATI: Da Bog da i mati Božija, samo ljubav i dobar život. MLADOŽENjA: (Ta novce, zar ne čuješe?) PROVODADžIJA: E prijatelju, vi znate sadašnji običaj.
Radičević, Branko - PESME
Tio veče kô da te donelo Sred anđela sa božija krila, Uma s' divno meni pojavila, Uma divnu veče te odnelo. Sam ostado sa suznijem okom, Sam tu samcit na svetu
Ama narod veran, jao, Sedoj bradi verovao. 12. Seda brado, što zasija Ka kupina ona sveta, Ma iz tebe reč Božija Ne zaori, veruj, kleta! Iz tebe nam guja sinu, Po srcu nas verne šinu! 13. Proklet bio, dokle bio!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
se i Rade s Brdara, pa djed zamišljeno uzdahnu, takoše mu bolno mjesto: — Ma kud mi zdipi posmrtnu svijeću, majka ga božija pomogla? To ni Turčin ne bi uradio. Učio ga, sjetovao, božju mu riječ kazivao, a on — otresao sve ko pas rosu.
Nigdje ni žujove ni seljaka. — Već je taj nekud zdimio s kravom, ne bi ga sad ni božija majka našla — javnu se Vasilije i saučesnički se osmijehnu kao da se tu o njemu baš ništa ne radi.
Kostić, Laza - PESME
Spaljeni leže Đurđevi stupovi, svedoci negda božje ljubavi, a sad svedoci božija gnjeva, u garištu im greh se ogreva. Al' osim greha žive duše nema, nekoliko samo kostiju beli' što su ih po garu
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
oću. SRETA: Je li to lepo od tebe, a? (Udari je.) Oćeš li ti mene odsad slušati? SULTANA: Tako ti imena božija, nemoj više! Što god kažeš, sve ću uraditi. SRETA:... Oćeš ići na bal? SULTANA: Kud god ti rekneš, samo ne udri više.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
drobe se patnje, venu teškoće. Igraj se, Kyćo, prizme, kvadrata, trougla, romba, kockaste lopte: šire se širom Božija vrata nesreće tonu, zgibelji hropte. Miluje mesec čelo mi, pete. Sanjajmo skupa, rumeni svete.
) - Negde nas odvej, pahuljo šumna, vrati nam lica. Goli, i prazni, krećemo krotko, osnove druge Božija potko! Sedmo pevanje Izdiše pejzaž. Gubi se mrenje s Reke života.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Uniđe mi kao nadrkan pastuv, a iznesu ga ko probušeno prdalo! Zna i što ne zna da je znao! GINA: Majko Božija... DROBAC: Al zato treba da znadeš đe da udriš, i da znadeš kako da udriš, i da znadeš đe su mu živci, i kako
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Sudbina je slâgala i raslagâla, lomila i premetala stihije njine, ama se održaše na skupu — održaše se, božija ti vjera, održaše, usprkos zlim ljudima i zlim vremenima, noseći na tjemenu krst časni a na grudma Dušanova orla!
“ „Možeš Ćekliću Mlečiću! Ama jeste Mlečići, božija vi vjera! I domišljati ste kao oni!“ odvrati mu s mjesta đakon. Lazarević Rama, Zagarčanina, propušti bez ijedne, jer
„Ali Božija je starija i preča od svačije, pa neka se njegova vrši, a mi ćemo, zakona radi, napiti u slavu i pročastiti naše goste,
Ja šćah da unesrećim svoje dijete, samo da vjeru ne pogazim, a on, brat rođeni Radojev... Ama neće, božija mu vjera!“ „A taj sin mu, malo je bolji, vele, od Kićuna. No on... tobož’...
Bog neka mi u grijeh ne upiše, posijao ih je dosta, kroz ovu godinu!“ „E Božija volja!“ reče s uzdahom domaćica, „ma sjedi brajo, što stojiš!“ Pop naelak sjede.
„Dobro, otići ću kad ti to želiš. Ali, znadi, ne kud me ti šalješ, nego na drugu stranu..., Ama, božija ti vjera otiću ću kad ti to želiš!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
da oni svu ribu uzeše, uzme činiju s čorbom vrućom, pa po njima svoj trojici govoreći: „Izlija sja na vas blagodat božija“. O ŽENAMA Vid’la voda svekrvinu košulju.
Pismo u dobri čas i u bolji čas, a ovom trećom najvišom srećom. Pomogao nam Bog i sv. Trojica! Da bog da i milost božija, te nas sv.
U zdravlje njegove pune i izobilne ćese! U zdravlje njegove svake dobre sreće! — Da bog da i milost božija; što smo pomenuli našega brata domaćina: gospodin ga Bog pomogao, a u napredak pomakao!
Da bog da i milost božija, te se braćom hvalio, a sinovima i hvalio i ranio; unucima i omlatcima dičio i kitio kako Đurđev dan Spasovijem danom,
— Što smo mu spomenuli punu i izobilnu ćesu, i njegovu svaku dobru sreću, — bog dao i milost božija; te mu vazda u njedrima igrala puna i izobilna ćesa, a u njegovu domu igrala svaka dobra sreća; ko u sretnoga junaka.
— Dabogda i milost božija, naš brat domaćin koje god iznio sjeme ispod svoga kućnoga šljemena, te desnom nogom kročio, a desnom rukom manuo, boga
Da bog da i milost božija; naš brat domaćin, koje god goste žudio od svetih mjesta: arhijereje i vladike, popove i kaluđere, pa knezove i
Da bog da i milost božija, da usprebiva sveštenički blagoslov na njemu i na njegovim čedima nakon njega. — Što mu dolazili kumovi i prijatelji,
Sveti Sava - SABRANA DELA
I svaki koji voli roditelja, voli i rođenog od njega. Po ovome razumevamo da volimo čeda Božija: kada Boga volimo i zapovesti njegove čuvamo.
(Mt. 11, 29-30) Jer kaže Pismo: „Ljubav Božija u vernima je privezana“. (Prema I Jn. 4, 12) A ovom blaženom starcu izvesno se još više priveza za veru njegovu rečeno:
Jer, vaistinu, ovo sve dogodi se njemu. „Jer ispunjen beše premudrošću i razumom, i blagodat Božija beše na njemu“. (Lk. 2, 40) A posle ovoga svega učini da svima javljeno bude ovog premudrog i divnog muža delo,
Jer, vaistinu, svi koji su živeli u okolnim krajevima i divili mu se, gledajući na njemu neiskazana Božija silaženja, i dolažahu njemu na blagoslov.
A svi mi gledasmo i plakasmo gorko, gledajući na ovom blaženom starcu takva neiskazana Božija proviđenja. Jer kako je i ovde, u državi svojoj, molio u Boga i dade mu, tako ni do ovoga časa ne htede ni jedne stvari
Otežanog dremanjem varljivim podigni me svojim zastupništvom, mati Božija, ne daj me da usnim u grehovnoj smrti, predstatelja te i nastavnika svojemu životu svi imamo!
u srca vaša, i blagosiljam onoga koji vas blagosilja, a one koji vam zla čine proklinjem, da ne bude na njima milost Božija, niti na domovima njihovim, niti moja molitva, i da poginu kao bezumni Arije!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nemaš li toliko pameti da rasudiš da su ono črezjestestvene stvari bile i božija čudesa, te su mogli ljudi četrdeset dana ne jedući živiti?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Činilo mu se tada tako da su svi ljudi i živi stvorovi koje je tada sretao, najsrećnija božija stvorenja, sav taj svet što je oko njega vrveo, a da je on jedini na krst strašnoga raspeća unesrećeni mučenik.
Eto tako je nestalo groblja. A sad, sad je posigurno tamo ledina kao svaka druga božija ledina, ako nije poorano. Ledina je to i bila i svi ćemo biti ledina, iako to mnogi danas zaboravljaju.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ja danas nemam ni pare, no iđah u pazar da kupim čeljad̓ma malo brašna, pa kad uzimam, platiću — može pričekat, nije božija smrt! — Nema ti kod grčkih vladika veresije, a ja ne znam grčki da vladiku molim, — odgovori mu knez.
Petković, Vladislav Dis - PESME
” KRVAVI DANI ISPOD ZVEZDE SREĆE Pozvaše nas u rat svi grobovi stari, I zavetna mis'o, i božija volja, Duh velikog cara, opali oltari, Jauk sa Vardara i Kosova polja.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dolazila je zima; prošaste se seća sa užasom. Samo Majka božija sačuvala ga je i dala mu ustrpljenje da je preturi. Ove, što je rano dolazila, silno se plašio.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Umreš i pogrebu te kao raba božija, a ne kao stoku... Ne boj se, jaka je vjera naša, silno je vjerovanje sirotinje raje, moćan je Gospod — doći će
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Ova polica... MITAR: Dosta, imena ti božija, prevrću mi se creva. Šta je ta žena naumila? Ajde, Evice, od jeda neću moći čitav dan jesti. (Odu.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Bili da vidiš proletno cveće? — Pa ni to neće. Da šta mi hoćeš, patnice moja? — Xoćy da bude Božija volja...“ VI Mišljasmo da će dugo da traje. — Uđi-de majko, — izdahnula je!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Onda se podiže silna i hrabra junačina mišcom, Petra i Marice vrsni sin Đorđe, a potonji Crni, Kog je nevidimo božija desnica vodila krepko, Narodu smućenom počev govoriti nebesnim glasom: „Dokle će srpske nam padati žertva pod
Tako se volja ispunila sveca i božija prva, Srca i mišce mi udesne snaga se javila skoro. Ići mi stoji sad tamo gde kažu da žive jošt Srblji, Svete
da ne strada toliki nam narod. Bolje on jedan. Ako je pravda i božija volja, pogoditi hoćeš!” Planu i sastavi nišan, i zgodi udaljena starca.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Što laska i kazuje Đavolskim smehom uveravajuć: Da je u njemu milost božija, Pod zemljom da je baš pravi raj. Zašto bi varô?... Ako ne zato Da mu izvrše paklen umišljaj?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Čim su se vratili kući, razglasili su po selu da smerni Prohor pustoši šumu, jede žive ptiće, ta nevina božija stvorenja. Kida im glave i, još tople, pohlepno ih ždere.
i pun buva, dremljiv i mrzovoljan, takođe slab prema kokošijim jajima, ali i prema pilićima, ukratko jedna štetočina i božija napast.
Makarije Ono što se jutro dogodilo božija je kazna. Sručila se na nas žestoko. Strašan prizor koji nam je razorio zenice.
do vrha pune bistrom, hladnom i penušavom izvorskom vodom koja razgaljuje upaljena, suva nepca i struji niz grlo kao božija blagodet. Kao da sam ja izazvao sušu ili kao da sam lično ozidao ovu glupu mišolovku na vrhu ovoga kršteljaka.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A ozgo u samoći Bezbrojne trepere zvezde kô bleda kandila noći. „Ne, to je božija volja,“ on tiho zboraše sebi, „Inače po krčmi pijan nikad se tukao ne bi'. Pa i kmetica, eto... On nije izreći smeo.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Rad sam vas počastiti i ugostiti s božija mi datka slovom koliko se boljma uzmože napredovati. Da proznate jer i siromašak može gospodare i boljare na svoj obed
I koji je taj drugi, posnažniji zakon od božija zakona? Jest i vrlo posnažnija čovečja želja i zla ćud, kojano nit se koga boja boji, ni mora, ni duge bolesti i zle
SVOJOJ DUŠI Jučer si bila duša hananejska, s grehom obtovarena, dor k zemlji pogrbljena, a danaske si se pak s božija slova ispravila, te upravo stojiš k nebu gledeći!
POHOTA OČIJU Reči božija, pošto ti, reči, plot bi, Sačuvaj nas od pohote plotske, Sačuvaj nas kao zenicu oka Od pohote očiju.
Jesen je svačim bogata; tvoje crevo Bogorodice, razumni raj, nam se ukazalo, u kom no je božija presađenica izrasla. CARICA PROLEĆA Evo, viđ' kakvu vidnost, vremena carica, dniju k carici lepotu
što prohodci ne čestitaju, nego mašući glavom kude. Eto, takvo je bilo i naše to crkovno dugovanje i zasevanje božija slova. A žetva bi posle tuštena i mnogoklasovita, puna zrna motriocu skrivenosti svakoj...
prestupio je božiju zapovest, te nas je sviju so tim smrtno pogubio, zarad toga i mi pak da ga s kamenjem pobijemo kano božija prestupnika«.
Odoleće tomu studencu dobokom dubina premudrosti i razuma božija moga. I po istini, ova dubina božija, to je moj duboki bunar, u komuno nigde se ne može dovatiti dno s crpalom...
Odoleće tomu studencu dobokom dubina premudrosti i razuma božija moga. I po istini, ova dubina božija, to je moj duboki bunar, u komuno nigde se ne može dovatiti dno s crpalom... A ti me pitaš otkud ja imam vodu živu!...
da je golema neka vojištanska straža uređena bila kapiju čuvati i svakoga ne dopuštati im unutra, tako i meni neka božija sila zabranjaše. Opet se čak otragu nađoh. Tako do tri i do četiri put mučeći se i probaljujući uzalud.
Merila Božija svuda mere se po naši deli, te ovoga visi a toga snizuje ovde ... Tko što čini to svuda i pati! Očima to dobro vidimo
Ama ako ima koju knjigu, on je zatvori u sanduk ili za policu je baci, kako neće videti beloga sveta (ni on Božija lica), da ni njemu ni drugom ne fajdiše!