Jakšić, Đura - PROZA
Dođe Božić ili Uskrs (majka ti beše još živa: vesela, mlada, a hitra kao veverica; otac tvoj mladić kakvoga samo Diškrećanka može
Danas je Božić, Maro!... Pa gledaj da mi što lepo otpevaš. Nek’ znaju — veli — i ovi naši Keljovi da danas Raci svetkuju!...
Obradović, Dositej - BASNE
Viču ljudi spolja: „Vodu, vodu!” A onoga iznutra stane vika: „Ne idite mi s vodom na oči, da vam Božić na zlo ne dođe! Vina meni!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Vezir dade vojsci rakije i vina na naš Božić, i naša vojska, igrajući i pevajući, zapali one kolebe od trske pored kasarne, i iz te vatre pukne jedna puška i ubije
Te ti bogme i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre): „Naša braća, naša braća! Hristos posred nas!” Vratimo se u logor.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— panj od isečenog drveta časni post — veliki uskršnji post koji traje sedam nedelja česnica — pogača koja se mesi na Božić, a u nju se stavlja zlatan ili srebrn novac čekalo — parče drveta što odskače od vodeničnog kamena i svojim pokretanjem
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
gde se sedi i leži; krevet naročito načinjen da se na njemu sedi skrštenih nogu bez obuće mirbožiti se — ljubiti se na Božić uz opraštanje ranijih uvreda moštanica — brvno za prelaz preko vode mučnjak — sanduk za brašno ispod vodeničnog kamena
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Glava I Traži đavola sa svećom Od neko doba ona radi svaku noć do 12 i duže, jer sprema poklone za Božić — ti znaš da u njih na Božić svi daruju.
đavola sa svećom Od neko doba ona radi svaku noć do 12 i duže, jer sprema poklone za Božić — ti znaš da u njih na Božić svi daruju. Ja obično donesem knjigu pa sednem s njome, jer se moja soba ne može dobro da ugreje.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
milioni gladnoga naroda radnika... naš znoj... rame uz rame, složno... sutra na Božić u Domu... čas je kucnuo... da grmne jedan jedini krik, da se prolomi strašna, očajna, gladna, uzvišena reč: u akciju!
U tom trenutku sa crkava je zvonilo jutrenje i sve brže, bliže i jasnije, sa svih strana, učestani pucnji oglasiše Božić. Pozornici zaustaviše jedan fijaker pa nemilosrdno povukoše Jurišića, koji se ludački otimao.
Afrika
romanima u kojima se govori kako je crnkinja postala dadilja kod guvernera, kako je u kući svi zavoleli, pa kad je došao Božić, ovako je obukli. Inače, sve su ove žene strahovito brbljive, uočljive, goropadne.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Katolici imaju porodične svečanosti koje odgovaraju slavi kod pravoslavnih, a svi na isti način proslavljaju Božić, Uskrs i Duhove. Gostoprimstvo je vrlo razvijeno.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Sremu se to radi ovako: „Devojka, kako na Božić s jutrenja ide, treba upravo da ide na drvljanik, pa da ponese u kuću drva, ako unese cepanice s parom ona će se ti’
Đurđevdan (prolećni praznik, bujanje vegetacije i oživljavanje plodotvornih sila), Uskrs (simbol rodnosti i plodnosti), Božić (nastaje novo vreme, započinje godina).
Simeuna (1. septembar) biti siromašno. Dete rođeno na Badnji dan biće nesrećno, a rođeno na Božić još nesrećnije. Kažu da su se nekada takva deca spaljivala, budući da nisu bila dostojna da žive (zato su majke krile
da su se nekada takva deca spaljivala, budući da nisu bila dostojna da žive (zato su majke krile da su dete rodile na Božić). U vranjskom Pomoravlju veruju da će dete rođeno na Božić ostati siroče. (Isto ovo verovanje zabeleženo je i na Timoku.
U vranjskom Pomoravlju veruju da će dete rođeno na Božić ostati siroče. (Isto ovo verovanje zabeleženo je i na Timoku.) Takođe, veruje se da ne valja da se dete rodi na Uskrs.
Najbolje je staviti ga u onaj dan u koji je te godine bio Božić, pa će dete, veruje se, biti srećno. Pazi se i na to ko će ga staviti prvi put u kolevku.
(Vuletić-Vukasović, V., Karadžić, 1901, s. 220) BLAGOSLOVI U ZDRAVICAMA NA BOŽIĆ — Da Bog da, da u ovi dom bidne ovoliko muškije’ glava, ovoliko volova i krava, ovoliko ovčije’ brava, ovoliko
Nije slučajno to što se želja za muškim porodom iskazuje baš tada, jer Božić je početak godišnjeg, a svadba novog životnog ciklusa, dok je krsna slava kao porodični praznik u slavu muškog pretka
U Šumadiji veruju da Bog daje kišu „dece radi“.² Da je dete ritualno „čisto“ i srećno svedoči i običaj da se za Božić, kao položajnik, uzima zdravo dete koje bi svojim džaranjem vatre trebalo da donese blagostanje domu koji polazi.
39—40. ¹¹ Tanović, S., isto, s. 168—169. ¹² Vrčević, V., Tri glavne narodne svečanosti (Božić, Krsno ime i svadba), Braća Jovanović, Pančevo 1883, s. 147—148. ¹³ Petrović, P. Ž.
Vrčević, V., Tri glavne narodne svečanosti (Božić, Krsno ime i svadba), Braća Jovanović, Pančevo 1883. Vrčević, V., Razni članci, Dubrovnik 1891. Vrčević, V.
Čajkanović, V., „Kumstvo u kapi“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973. Čajkanović, V., „Božić, njegovo poreklo i značaj“, u: Mit i religija u Srba, SKZ, Beograd 1973. Čajkanović, V.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ne manje vešt pokazivao se i Božić-Bata; uspevao je nekim čudom da na samo Badnje veče, posle uzbudljivog noćnog leta, ubaci ispod badnjaka keks koji se
otvorili staniol, unutra bi se sve rasulo u belu prašinu i mrvice oštre kao staklo, pa je stara dama plakala što je Božić-Bata poslednjih godina pao na tako niske grane. Ali, setio me se, i to je bilo dovoljno od njega!
Kaže da su Čerkezi ipak najgori. Oni su ulazili sa konjima. E, pa, baš sam čekao da Božić-Bata ubaci bilo šta pod badnjak (jer, bio je Badnjak) kad nam onaj rođak sa dvogledima, bombama i svačim objasni da on
Rečju, živeo sam potpuno bez ideala, sve dok Božić-Bata nije uspeo da se prebaci u ilegalnost i uzme konspirativno ime: Deda-Mraz!
deda-Mraz, uzalud sam gutao baterijske lampe da postignem onu čarobnu unutrašnju svetlost — ništa nije vredelo! Božić-Bata, Sveti Nikola i Deda-Mraz su raskrinkani. Pitam se koga će sada izmisliti moj ujak?
Matavulj, Simo - USKOK
Oni su mahom pravoslavni, a sjutra im je Božić, a običaj je od starine bio da se uoči toga praznika grad ranije otvara da bi se pazar ranije svršio.
neće obistiniti njihova nagađanja, koja su činili toga dana u zoru, kad su silazili tim putem, biva, da će osvanuti mlak Božić. Jer poslovica kaže: „Sačuvaj nas, bože, vedra Božića, a oblačna Đurđeva dana!“ To zbog ljetine.
kapicu na Lovćenu, kâ lani i onomlani i ove godine do danas, no mi ga je milo vidjeti cijela u bijelo obučena na Božić; tadaj mi se čini kao da blagosilja!
Kad te dobra sreća na mene namjerila, moj si gost. Ja ću te odvesti ka vladici, kad mine Božić. Dobro mi došao, gospodine grofe Janko! Uskok odgovori: — Hvala, gospodine!
“ — Dosta, striko, molim te — viknu domaćin uzrujan... dakle, želite da oglasim Božić? Svi zagrajaše: — Ela, molim te! A-nu počni! Bez trebe nećemo ni mi!
Donesi, Vuko, dva jatagana s oružnice! — Neka te, đavole đetinji! — viknu stari Mrgud! — Zar na Božić s novijem bratom da se siječete!? Svi prsnuše u smijeh.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Georgije, Jovan Krstitelj, Voznesenije, Roždestvo Hristovo, Voskresenije — postaju Đurđevdan, Ivanjdan, Spasovdan, Božić, Uskrs. Slave se i crvenim slovima pišu u kalendaru srpski sveci: sv.
pisao je on iz Beča jednom prijatelju: »Ne mogu vam kazati, u kakvoj sam ja sad nevolji. Vjerujte mi, da na Božić nijesam imao zašto kupiti funte mesa, a kamo li pečenice!
Sremac, Stevan - PROZA
Tako je živeo Jova kroz sva četiri godišnja vremena i dočekao Božić leta gospodnja 1891. GLAVA DRUGA Iz koje će čitatelj lepo videti kakav je Jova bio kao domaćin.
Prošao već i sv. Nikola sa slavama i stereotipnim razgovorima na njima, i Božić, tu kroz koji dan. Sve se užurbalo da ga što bolje dočeka. Ustumarao se svet, a naročito domaćice naše.
Sve je to njima ostavljeno, a domaćinova je dužnost bila da nabavi pečenicu i da je uredi. Već na tri četiri dana pred Božić viđaš domaćine kako nose prasad kućama; sretaju se, pozdravljaju i ponosito nosi svaki u ruci svoje slatko breme.
I kupio je. Kupio je doista na četiri dana pred Božić. A to je ovako bilo. Iziđe Jova toga dana na pijacu i stade pred jednoga seljaka. — Oklen si, poreska glavo?
Pogađaše se još malo, i pogodiše se najzad za tri dinara, i rođaci se namiriše i raziđoše. — U zdravlju da provedeš Božić, rođače, i da ga pojedeš! — veli seljak, pošto izbroja pare i nađe da je sve tačno.
Jova je bio, doista, uvek lojalan i poslušan građanin, i sam ne bi prekršio pred Božić izdatu naredbu da se ne sme pucati. Ali je on i to znao da će tu naredbu svak, pa i sam naredbodavac slabo zarezivati.
— Pali, komšija! — viknu zadovoljno Jovan onome u drugu avliju svome komšiji, s kojim se slabo i poznavao. — Srećan Božić, i dobar apetit želim! — dodade Jova. — Hvala, također i vama! — ču se iz komšiluka. — Izvol’te da ručamo.
— A, hvala, postarali smo se i mi! — odgovara Jovan, i vrati se u sobu. Dok je Jova napolju pozdravljao Božić, oni su unutra, po božićnoj pesmi, manifestovali mir među ljudima i blagovoljenije.
Što kažu, izvadio sam dijamanat iz blata. Jova je zadovoljan bio s njom, i uvek je hvalio. Pa tako i danas na Božić, puna mu usta njene hvale, pa nastavlja: — Dobra kućanica, to ti, priko više vredi nego ova puna soba dukata.
Gleda po stolu i vidi izobilje na njemu, ali se seti da se kaže da »nije svaki dan Božić«, i da ima mnogo mučnih dana preko godine.
A kako je kod drugih, koji nisu ništa bolji od njega; kod njih svakoga dana kao kod njega na Božić! Dalo mu se na žao radi mnogoga čega; i ovoga danas i svega onoga što ga je u životu zadesilo.
Možda bi bio i čuven spisatelj! pade Jovi na pamet danas na Božić. Sedeo bi tako, pa bi samo pisao knjige, prodavao bi ih i tekao pare.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
JEVANĐELjA 2 PRVA SUZA 3 UVELA RUŽA 11 STARI DANI 34 ĐURĐEV-DAN 35 U NOĆI 40 STANOJA 48 U VINOGRADIMA 54 NUŠKA 61 NAŠ BOŽIĆ 65 STARI DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI IZ STAROG JEVANĐELjA PRVA SUZA Čim
Za Božić, Uskrs po čitave dane ostajala bi ti kod nas pomažući materi. A tvoja mati kao i pre. Uveče bi došla sa nadnice kući,
Tresla se ona i sva mirisala, mirisala, tako mirisala! NAŠ BOŽIĆ More, kakav san? Nedelja evo ima kako se ne spava.
NAŠ BOŽIĆ More, kakav san? Nedelja evo ima kako se ne spava. Te Božić došao do Skoplja, sad je u Preševu, pa u Bilači, i sve bliže i bliže k nama. Na verigama osušeni vrapci već se troše.
Šetam po sobi i zagledam se, da vidim kakav ću izgledati na Božić. A Božić! Eh! Nije ovo Božić. Ovo je nešto što miriše na oman i suh bosiljak više ikone!
Šetam po sobi i zagledam se, da vidim kakav ću izgledati na Božić. A Božić! Eh! Nije ovo Božić. Ovo je nešto što miriše na oman i suh bosiljak više ikone!
Šetam po sobi i zagledam se, da vidim kakav ću izgledati na Božić. A Božić! Eh! Nije ovo Božić. Ovo je nešto što miriše na oman i suh bosiljak više ikone!
Sada me i majka već ne grdi, ako štogod slomim, a kamo li da me bije, jer „lošo“ je pred Božić. Čak me drukše nekako i gleda. Ne kao majka, već nekako drukčije, ponizno, kao starijeg od sebe. — Idi da „trguješ“!
— Nemoj; nana je za tebe sve to spremila. Za koga drugog?... Nemoj. Čekaj Božić. Sutra će. Eno, već je došô u Tekiju... — Kod koga u Tekiju — pitam je razrogačeno, — da idem, da ga vidim?
— I potrčim. — Ne, ne — zaustavlja me. — Ne mo’š da ga vidiš. Doći će i kod nas... I zaista Božić dolazi, ali kako? Nano moja slatka! Zora puca, dan se dani. Prangija odjekuje i potresa prozore.
me i, onako golišava, ugrejana snom, dižeš me iz postelje i uzimaš u krilo, ljubeći me među oči: — Ajde, sine, ustani, Božić došao... Ajde, domaćine moj...
Ali sada, na Božić, to mi ni na um ne pada. S rukama u džepovima, svećom o pojasu, ukočen u novim haljinama i stegnut novom jakom košulje
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Imao je svoga ovčara, govedara, konjušara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo. Jednom, licem na Božić, reče on svojoj ženi: — Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Čabar! Pošto se kaznena ekspedicija uspešno završila, vratili smo se u kupolu snabdeveni kao Božić Bata. U četvorku, Mišelino je očekivao najavljene kupce svojih slika.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
gajtan pleteš; Dodaj nama kraj gajtana, Na čem’ ćemo Boga molit’ Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića; Božić baje po svem svetu, Po svem svetu, po ovome. Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, gospodine! 15. Uranila, koledo!
BOŽIĆNE PESME 18. Božić, Božić bata Na oboja vrata, Nosi kitu zlata, Da pozlati vrata I oboja poboja. 19. Granu sunce iza brda, Veselo,
BOŽIĆNE PESME 18. Božić, Božić bata Na oboja vrata, Nosi kitu zlata, Da pozlati vrata I oboja poboja. 19. Granu sunce iza brda, Veselo, veselo!
Svi u kolu veselo, veselo! Hajd’ u kolo koledo, koledo! 20. Božić zove s one strane: “Prevezite me. Ako nisu ljudi doma, ono su žene.
22. Božić zove svrh planine one visoke: “Vesel’te se, Srblji braćo! vrijeme vi je. Priprav’te mi sve badnjake svilom kićene, A
od takvog cveta bedevija - kobila arapske pasmine bećar - momak, neženja; veseljak, lola biljur - kristal Božo = Božić Božole = Božić bolnik - bolesnik borna (suknja) - naborana, koja ima bore bostan - lubenice i dinje boščaluk - dar,
bedevija - kobila arapske pasmine bećar - momak, neženja; veseljak, lola biljur - kristal Božo = Božić Božole = Božić bolnik - bolesnik borna (suknja) - naborana, koja ima bore bostan - lubenice i dinje boščaluk - dar, obično od
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Golanfer nije smeo da se obrne, al' se čudio, šta to bunca gospodin Mojsilo... Prošao je čitav decenijum. Božić je. Studena košava nanosi čitavo more snežnih oblaka, koji zanose i zasiplju ulice, drva, kuće — sve...
»Kažem ja njoj, misli Živko hodajući, da se ne kreće po ovakvom vremenu. Zar ne bi bolje bilo da smo i Božić zajedno proveli... onako sa decom, k’o što Bog hoće, pa divota! Aja! Hoće ona kod majke... samo da mi muči decu...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
veliki nazadnjak, Sa shvatanjima od pre rata; On nikad neće postat zapadnjak, Niti se iščupati iz našeg blata: Za Božić u Topčideru seče badnjak, A krsna slava mu je Sveti Mrata...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
(daju mu đaci gusle) IGUMAN STEFAN (poje) Nema dana bez očnoga vida niti prave slave bez Božića! Slavio sam Božić u Vitlejem, slavio ga u Atonsku Goru, slavio ga u sveto Kijevo, al' je ova slava odvojila sa prostotom i sa veselošću.
I đe su ti tjelohranitelji, dva Novaka¹ i barjaktar Pima? Ne bio ih puštavat od sebe. Bio dozvat, dok ti Božić prođe, dva tri sina staroga Martina, ere ti se ja sve bojim, sinko, da će Turci tebe izgubiti.
IGUMAN STEFAN Muč, budalo, da li Božić nije? Već troje pojalo pjevacah: sada puške najviše pucaju, a to brdo kâ šuplja tikvina, pa glasove hvata odsvakuda.
Dim je crni legâ nad Bajice kâ najgušći oblak o jeseni. IGUMAN STEFAN Hajd otolen, što koješta drobiš! dim na Božić, velikoga čuda! Kako će se svenarodnja žertva bez oblakah dima učiniti? ČUJE SE GRMLjAVA PUŠAKAH NIZ POLjE.
VOJVODA BATRIĆ Veseli su glasi, gospodare, klanjamo se Bogu i Božiću. Najpriđe ti Božić čestitamo, čestitamo Božić Gori Crnoj!
VOJVODA BATRIĆ Veseli su glasi, gospodare, klanjamo se Bogu i Božiću. Najpriđe ti Božić čestitamo, čestitamo Božić Gori Crnoj!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A kada dođe slava, Uskrs, Božić, isto je onako bilo nameštano i spremano, i ona, mati joj, u najlepšem odelu, povezana, zakićena cvećem.
I sem tih materinih izlazaka, ta bi se zimska povučenost remetila još i praznicima, i to kad su veći, kao Božić. Tada, usled dolaska gostiju, istina najužih, samo iz komšiluka, morao se čovek oblačiti i time kao ulaziti,
Samo na Božić ili Uskrs dolazio bi s njime. I tako ona nikada sina da se nagleda, nikad da može makar noću, u spavanju, | da ga ižljubi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ upita jednog mlađeg vlastelina, ošišane glave i odjevena po novom, francuskom načinu. „Sjutra je, gospodine, Božić grčkome zakonu. Danas je narod došao da pazari.
Od principova vremena toga ne bi, jer bjehu mutna vremena, da se slabo i znalo kad je Božić a kamoli da ga je ko slavio!
Evo je minula godina i u njoj Božić jedan, pa evo dođe i drugi, minu i Đurđevdan, naša lijepa slava, a gusle ne zaguđeše niti se orô poigra nigdje u
Ni mi ga posad, u ovoj pripovijeci drukčije zvati nećemo. II Te godine, Božić poslao bješe obilno uzdarje za darove primljene od naroda.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
U blagoslovima nalaze se i molbeni i molitveni elementi (Duša mu carovala gdje Božić i veliki dan!). Osim ovakvih blagoslova ima i onih koji su zasnovani na sazvučju (Veselin — vazda mu se veselila
E pusta žurba: da se nisam žurio, ne bi’ prosuo vino! — Rekao puž, kad je pošavši za Božić da donese vino, ovo doneo za poklade i na kućnjem pragu se sapleo i prolio ga. Iza zime toplo, iza kiše sunce (biva).
3 Pitao hodža popa: — Može li se ikad desiti da u jedan dan dođe Bajram i Božić? — Moglo bi ali nećemo ja i ti. 4 Pitali crnogorskoga popa, kad je došao u Banjane: — Bi li nam, pope, služio šjutra
— Nu, stid vas bilo, a sve babe u mome selu znadu. 6 Pitali popa crnogorskoga: — Kad će, pope, ovo Božić doći? — Kako mi je viđet na fadžolu (grahu), ove ga godine ne dolazi. 7 Pitali seljani popa: — Znaš li pisati?
Sad daj da pijemo i da se veselimo, tako je Bog i Božić naredio, da mu je za slavu i milost! S ORAHOM — O Bože kako je ovi orah pun jezgrica, tako da je puna kuća
V GOVORNIŠTVO ZDRAVICE A) OZBILjNE A) U RAZNIM PRILIKAMA 1 POLAZNIKOVA ZDRAVICA NA BOŽIĆ „Napijam, brate domaćine, u tvoje zdravlje, za tvoj žitak i užitak, život i dobro zdravlje, pa u zdravlje tvoji’ sinova i
i užitak, život i dobro zdravlje, pa u zdravlje tvoji’ sinova i sinovica, unuka i omladaka, neka vas jaki bog i današnji Božić mnogo i zadugo u svakoj sreći pridrži.
Kako ovi Božić zdravo i veselo proslavio, dabogda i unaprijed za mnogo godina u boljemu biću a u manjemu griju; a sad zdrav si mi.
“ Odgovor domaćinov polazniku (položajniku): „Zdrav, kume Jovane, moj davni i sretnji polazniče. Veliki bog i današnji Božić udijelio, da budeš u dobri i sretnji čas za moju kuću jutros došao, i svaka riječ koja je iz tvojih usta sad istekla,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Imao je svoga ovčara, govedara, konjušara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo. Jednom licem na Božić reče on svojoj ženi: „Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka se i
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
smatrati reč — beseda, govor ritmajstor — konjički kapetan ritor — retor, govornik, besednik roždestvo — rođenje, Božić Rosija — Rusija rosijski — ruski rukodelije — zanat ruspija — mletački dukat saviše — najviše sâd — vrt, bašta
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
I Brne se osjećao svakoga dana bolje za koliko trajaše suha hladnoća do pred Božić (Pjevaličinu mast bješe potrošio dvije nedjelje prije, a privijao je repuh).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nastavlja se prošlost. Uspomene ga obuzele. Neće da misli. Sanke škripe. Nekada, onda... uvek, za svaki Božić, sankama kući. Sve sanke na svetu isto škripe. Kao u Gogoljevim pričama.
— Levo! Levo! Zapamtiće ovo Badnje veče i ovaj Božić, poslednji u Prerovu, sutra će se vratiti, rano, večeras se mora sve svršiti.
(Šta mogu? Moram je razočarati.) Pa jeste, i za Božić. Toliko godina nisam bio kod kuće za Božić. Nisam te video... da, da, sedam godila.
(Šta mogu? Moram je razočarati.) Pa jeste, i za Božić. Toliko godina nisam bio kod kuće za Božić. Nisam te video... da, da, sedam godila. Pariz, pa odmah služba, državni činovnik... (On! Žao mi, šta motu?
Simka unese žar i naručje drva. Loži peć i priča: mnogo mu se obradovala, i lepo je to od njega što je baš za Božić došao kući, i ovih nekoliko godina kako ne dolazi svaki joj je Božić tužan; svako Badnje veče otplače: on je u tuđini,
se obradovala, i lepo je to od njega što je baš za Božić došao kući, i ovih nekoliko godina kako ne dolazi svaki joj je Božić tužan; svako Badnje veče otplače: on je u tuđini, daleko, nikoga svog nema. Ti Francuzi, sigurno nemaju... — Imaju.
Ti Francuzi, sigurno nemaju... — Imaju. Oni su katolici, a i katolici slave Božić. — Sigurno nije kao naš. — Nije. — Pa kakav im to Božić može biti, kad, kažu, nemaju božićnjara!
— Imaju. Oni su katolici, a i katolici slave Božić. — Sigurno nije kao naš. — Nije. — Pa kakav im to Božić može biti, kad, kažu, nemaju božićnjara! Koliko su ti srpski seljaci jadni, još više su samouvereni.
Ono što ti pripada, čekaće te dok ne budeš morao da ga uzmeš.“ A kad je prvi put kao velikoškolac došao kući za Božić, zatekao je u svojoj sobi skupu peć. Obradovao se. Nije se jednom ovde radovao... Stade uz prozor.
Mora da mu se izjada na Vukašina. — Što ne preskočiš ovamo? — reče prilazeći mu. — Božić je... Nije vam još položajnik došao — odgovori Tola bez kape na glavi ukleštenoj između kočeva. — E, Moj Tole...
Od buđavog brašna mesila im hleb. Užeglu mast i slaninu stavljala im u jelo. Na praznine radila. Morala sam. Kad je na Božić odlazio od nas, zaželela sam Vukašinu da pogine na putu. Zato što je bezdušnik, Hriste, sine božji.
Između stola i kreveta Andra pređe tri koraka, pa podiže glas: — Kad si za Božić dolazio kući, kako si smeo da prođeš kroz Palanku a da ne svratiš do mene?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
u izlogu su bili prelepi, besmisleni dragulji, trg je bio pun sveta i razigrane mediteranske svetlosti, dolazio je Božić, fijakeri su prolazili i čuo se zvonki italijanski govor, vazduh je mirisao na morsku travu a njemu su se, odasvud,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Uza nj' tek malko na šiljtetu niže, K'o simbol sreće, naša majka bdije; Za skori Božić košulje nam šije, I katkad na nas blage oči diže. U to bi halka zakucala. - „Petar!“ - Usklikne otac; - „on je zacijelo!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Samo onako tek da se kaže: zašto si plakao? To pitaju čoveka koji četvrti Božić provodi u ratu, nekoliko godina van zemlje u kojoj se rodio, na koju je navikao, koju voli i u kojoj je ostavio svoju
Pa se ovim osećanjima pridružilo još jedno: da je Božić, ovoga puta, tužniji i prazniji nego ikad, a da za njega nikad ranije tako važnu opomenu nije značio.
Sećao sam se svih lepota takog života, dođe mi na um Božić i Nova godina, Uskrs i moja slava Sveti Đorđe, dobri i iskreni prijatelji i topla soba na zimskoj noći.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Stric je godinama bilježio najvišu i najnižu dnevnu temperaturu. Pred Božić i Uskrs ispravljao je i upotpunjavao spiskove osoba, rodbine, bližih i daljih znanaca, kojima je trebalo čestitati.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Imao je svoga ovčara, govedara, konjušara, svinjara, mnogu imovinu i veliko bogatstvo. Jednom, licem na Božić, reče on svojoj ženi: — Spremi vina i rakije i svega što treba, pa ćemo sutra ići na salaš da nosimo pastirima neka
Svi pristanu uz njega i zavere se da pred Božić idu u Smederevo i da ukinu taj sramni danak. Ele, svi pođu iz jednog mesta, pa dok dođu do Smedereva, polovina ih se
odgovori: — Gospođo, ja sam došao da ti kažem šta je narod rešio: dosad smo ti davali po jednu plećku kao danak za Božić, a sad velimo da i ono rebara ide uz plećku! — Je li zaista narod tako rešio? — Bog i moja duša, tako smo rešili.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Sve potrošismo, najviše za ljekara i ljekarije... Dvoje nejačadi ostalo s njime..... Dođoh da štogod zaslužim... I Božić se primiče, hvala bogu! Svi zamukoše. Plamen je izdisao; časom bi samo oživio kad bi vetar odozgo du'nuo i uspirio ga.
Njih dvoje dobiva šezdeset novčića danomice; ako i potroše do polovicu, opet će se štogod prikupiti, što će za Božić dobro pristati. Nego, čovek snuje, a bog određuje! Iznenada obrnu vreme.
Ali nigde je ne zaustaviše, čak se neki na nju okosiše, vele joj: — Što će nam radnici pred Božić! A zimnji je dan kratak, treba da požuri. U brzini što će da uradi, švrljajući, povrati se moru.
Doveo ga gospodaru neki okoščasti Crnogorac; sjeća se, to je bilo nekako pred Božić. Kad je došao, bila je u dvorištu, a čini joj se da sada čuje glas i riječi onoga čovjeka, koje je rekao gospodaru
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Radi našega đeteta... Pomisli: zar ima bole vjere od naše? Čista lijepa; Božić i Vaskrs, posti i praznici, crkve i manastiri, sabori i slave, zavetine i svadbe, pop i đak, pričešće i očišćenje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
VIŠNjIĆA 106 U SPOMEN JEDNOM KALDRMDžIJI 109 OMLADINI 112 PREDZIMSKA PESMA 127 ZIMSKA 130 ZIMA 133 JELKA 135 PESNIK PRED BOŽIĆ 138 PREDBOŽIĆNA 141 PRETPROLEĆNA PESMA 143 BORA U CRNOJ GORI 145 UDOVICA, SIROTICA, NEZNALICA 148 UDELA SIROMAŠNE
Zimi uči šta anđeli kažu: Da bogati sirotne pomažu. Zima nosi Božić, danak lepi, Koji svakog novom nadom krepi. — Draga zimo, Bog nam te je dao! Ko te ne bi silno poštovao! 1893.
— Draga zimo, Bog nam te je dao! Ko te ne bi silno poštovao! 1893. JELKA Dolazi nam Božić. On ne voli mraka I zato nas pita: kamo vam badnjaka? A mi ruke tremo, Rekli bi i ne bi... Zašt’ da ne reknemo?
Mi badnjak volemo — Ali ne možemo... Tako, to je bilo iskreno rečeno! Što ne može biti niko ne zahteva. Ta Božić ne traži da peći rušimo, Ta Božić ne traži da patos kidamo: Božić samo voli svetlosti i zraka, Pal’mo dakle drugo
Tako, to je bilo iskreno rečeno! Što ne može biti niko ne zahteva. Ta Božić ne traži da peći rušimo, Ta Božić ne traži da patos kidamo: Božić samo voli svetlosti i zraka, Pal’mo dakle drugo nešto Umesto badnjaka.
Što ne može biti niko ne zahteva. Ta Božić ne traži da peći rušimo, Ta Božić ne traži da patos kidamo: Božić samo voli svetlosti i zraka, Pal’mo dakle drugo nešto Umesto badnjaka.
Primimo je i mi, ta puna je zraka, Neka nam se Božić ne snuždi sa mraka, Ta u nas i tako već nema badnjaka. »Starmali« 1883.
»Starmali« 1883. PESNIK PRED BOŽIĆ Ne pitajte za pesnika, Pustite ga sebi sama; Pred Božić mu dajte mira — Mir nek’ bude i međ’ vama.
»Starmali« 1883. PESNIK PRED BOŽIĆ Ne pitajte za pesnika, Pustite ga sebi sama; Pred Božić mu dajte mira — Mir nek’ bude i međ’ vama.
Padni, sneže; padni, sneže, Po gradovi i po seli, Nek’ se našem suznom oku, Nek’ se Božić barem beli. Padni, sneže; padni, sneže, I zavej nam stranputice; Padni, sneže, nek’ zaneme Telegrafske sitne žice.
Padaj, sneže, dva tri dana I zastri nam trulež ceo, Neka našem iskušenju Nek’ bar Božić bude beo! Oh, Božić je praznik mira.
Padaj, sneže, dva tri dana I zastri nam trulež ceo, Neka našem iskušenju Nek’ bar Božić bude beo! Oh, Božić je praznik mira. Padaj, sneže, padaj s neba: Sad nek nam se barem čini Kao da smo — kakvi treba. »Starmali« 1888.
Petrović, Rastko - AFRIKA
romanima u kojima se govori kako je crnkinja postala dadilja kod guvernera, kako je u kući svi zavoleli, pa kad je došao Božić, ovako je obukli. Inače, sve su ove žene strahovito brbljive, uočljive, goropadne.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LXIV Božić, Božić, mio danak, Ko ga ne bi milim zvao, Ko li ne bi vesô bio, Ko se ne bi radovao! „Evo kolač,“ starešina reče,
LXIV Božić, Božić, mio danak, Ko ga ne bi milim zvao, Ko li ne bi vesô bio, Ko se ne bi radovao! „Evo kolač,“ starešina reče,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Arleta mi je veselo pričala kako je dobila pismo od brata, koji obećava da će za Božić doći na odsustvo. Iz njenih usta izlazila je laka para, i ja sam se naginjao ne bih li udahnuo dah iz njenih grudi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ama kako ste vi ušli da vas pas ne opazi i ne zalaje?... Nećeš više ni zalajati Džibovina ti se mesa na Božić najela! — zagrmi, sunu u sobu, izleti s puškom i, u trku, posrćući, izgubi se iza kuća.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Na Božić, Uskrs, o slavi i dalje se apsencima po zatvorima nosila jela i pića; prosjacima i dalje se razdavalo. Na slavi, imendanu
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Vrčević, Pomanje srpske narodne svečanosti uz mimogredne narodne običaje, Pančevo, 1888; Tri glavne narodne svečanosti, Božić, krsno ime i svadba, Pančevo, 1883.
za uvo meće žena koja mesi kolač na Veliku subotu (іb., 44). B. se kiti domaćin kad uđe u kuću i čestita Božić (іb., 76); polaženik (SEZ, 32, 1925, 369); o svadbi dever (SEZ, 19, 155); na Todorovu subotu (konjski praznik!
U Hercegovini priča se etiološka skaska o postanku običaja da se na Božić kiti kuća b. Kad je Irod naredio pokolj dece, onda su Jevreji, idući iz kuće u kuću, metnuli bršljanovu granu na svaku
Berba g. je svečanost: u berbu žene idu u stajaćem ruhu, i sprema se žrtveni ručak (jagnje, SEZ, 14, 274). Ako se na Božić mete kuća, opadaće g. (Karadžić, 1, 1899, 210). Ako na Spasovdan pada kiša, to škodi crnom g. (ZNŽOJS, 19, 198).
koja se meće u usta božićnoj pečenici (svuda! upor. npr. ŽSS, 161) ili se na Božić rano ujutru baca u bunar (»Hladna vodo, ja tebi dajem dar, a ti meni sreću i zdravlje«, Schneeweіѕ, 74; v.
, 467; Schneeweiѕ, 137). Na Božić ujutru baci devojka j. u bunar, i očekuje da joj se otuda odazove jekom dragi (ZNŽOJS, 1, 142).
Upotrebljuje se, u domaćem kultu i inače, kao apotropajon, i onda je obično u vezi s bosiljkom. Na Božić ujutru okiti se k. kladenac ili bunar sa koga se voda donosi (Karadžić, 3, 1901, 65).
U Grahovu baca se na konopljište, na Mali Božić, komad badnjaka, »da bi konoplje bolje rodile« (GZM, 6, 1894, 661). I u tom i u drugim krajevima, i iz istog razloga,
Tako se ima shvatiti i žrtva u kukuruzu koja se čini kad se, na Varindan, ili na Božić ujutru, polazi voda (SEZ, 7, 122; 17, 107; 19, 76). K.
Srbobran, 1896, 191). Prema narodnoj etimologiji, reč za l. je srodna sa »lek« (Begović, 229). Devojke na Božić predu žicu na l. mladicama koje su toga jutra pre sunca s vodom donesene.
se čovek može ispovediti »kao svešteniku« (GZM b, 370), i, njenim pupoljkom ili lešnikom, i pričestiti mesto nafore, na Božić ili Uskrs (ŽSS, 169; SEZ, 32, 376). Jedan starac iz Smoljana (Bosna) ovako opisuje ispovedanje i pričešćivanje l.
Ako ih deca na Božić jedu, patiće od krajnika (SEZ, 13, 400). Ako se porodilja na tri dana posle porođaja okupa u vodi u koju je metnula tri
Ćipiko, Ivo - Pauci
Nije tebi nevolja na ovaj dan silaziti. —Sišao... zaboravio kupiti baruta... —Pa za to? —A da, treba proslaviti Božić!
I Rade se žuri. Kupio dvije stvari koje mu na srcu ležahu: baruta, da pucnjavom proslavi Božić, i zdravih jabuka, da njima daruje koju lepu djevojku na kojoj mu u kolu oko zapne.
— Neka snijega! — pomisli Rade čisto veselo. — neka Božić iskezi bijele zube, ljepši je! Božić bijel, čist, proslavio je Rade hicem iz hajdučke kubure, a komšinski pištolji i
— Neka snijega! — pomisli Rade čisto veselo. — neka Božić iskezi bijele zube, ljepši je! Božić bijel, čist, proslavio je Rade hicem iz hajdučke kubure, a komšinski pištolji i oni iz okrajnih kuća odgovoriše bistrom
Pali se božićna svijeća, zalaže se mrsom i — počima Božić. Rade ga je dočekao u momačkoj snazi i skladu, zadovoljan što ga je junački opremio.
i trošak je manji, — opazi Rade. — Taman si pogodio!.. Gazdinsko, građeno vino za Božić, e, jesi mi ga ti! ... Ne budali!
— odgovori Cirilo... — Ovako ti je sada na uvike— amen! Valja se naučiti u lipih... — Odnili su nam i ove godine Božić u varoš! — prihvati drugi.
— Biće — smisli se žena. — Ma kad ga bog ni da mi da se na Božić napijemo... Pa ča ćemo sad? — Valja platit' ... — On je jednako bratim svetoga sakramenta, — opazi jedan od svojbine.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Objavljene zbirke: Venac pesama 1872, Slike i prilike 1872, Božićni dar 1872, Radovanov dar 1876, Božić, dar dobroj deci 1873-77, Dan i noć 1880, Neven cveće 1877, Dani odmora 1878, Veliki srpski deklamator 1879, Srpski
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
„Daleko je Budim, daleko je Rumunija, zimnje je doba, Božić je. „Uviđavnost je naročito jaka kod ljudi usamljenih, zaboravljenih, beznadežnih; oni se boje svega i stide sebe.
I to je neka radost. Božić, onaj ugovoreni Božić, kad je stigao do svoga 25-og decembra, nije mogao da ostvari baš ništa radosno.
I to je neka radost. Božić, onaj ugovoreni Božić, kad je stigao do svoga 25-og decembra, nije mogao da ostvari baš ništa radosno.
— Kod nas u avliji uvek je Božić i kristkindl — kaže Soka. Na spratu, iz dvorišta, dužom fronta i dužom mnogo dužeg krila kuće, staklen hodnik —
oni žive u drugom paviljonu. Na Božić i na Uskrs ručaju svi zajedno, i čude se kud se denuo onaj il' ona koji su još pre pola godine s njima sedeli — smeje
Crkva je srpska, škola srpska, Božić i Uskrs srpski, sveštenik srpski popa, litija srpska, kalendar srpski, kujna srpska, post srpski, spletke i inat
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“ Kad škljocnuše zatvarači, Arnauti se razbegoše na sve strane. Na Božić devetsto petnaeste, ručali su vojnici čorbu sa listinama od kupusa. Ali bez hleba.
Na Božić devetsto petnaeste, ručali su vojnici čorbu sa listinama od kupusa. Ali bez hleba. Baš na Božić sedimo pored vatre, a u susednom bivaku ugledasmo sveštenika sa epitrahiljem. Oko njega grupa vojnika.
Šantić, Aleksa - PESME
Uza nj, tek malko na šiljtetu niže, Kô simvol sreće, naša majka bdije; Za skori Božić košulje nam šije, I katkad na nas blage oči diže. U To bi halka zakucala. — ''Petar!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
GRUJICA I PAŠA SA ZAGORJA 564 57 ŽENIDBA GRUJICE NOVAKOVIĆA 573 59 IVO SENKOVIĆ I AGA OD RIBNIKA 595 60 LOV NA BOŽIĆ 612 62 JANKO OD KOTARA I MUJIN ALIL 644 63 SMRT SENjANINA IVA 657 64 SESTRA ĐURKOVIĆ-SERDARA 661 66 ŽENIDBA
od Kostura, Marko Kraljević i Arapin, Marko Kraljević i beg Kostadin, Smrt vojvode prijezde, Smrt vojvode Kajice, Lov na Božić, Smrt Senjanina Iva, Senjanin Tadija, Predrag i Nenad, Tri sužnja i dr. Veliki umetnički značaj ima i direktni govor.
Gospoda mi ne bi verovala da sam tamo bio na mejdanu, da odande obeležja nemam“. 60 LOV NA BOŽIĆ Senjani se u lov podignuli sreće radi na Božić ujutru, da junačku sreću okušaju.
60 LOV NA BOŽIĆ Senjani se u lov podignuli sreće radi na Božić ujutru, da junačku sreću okušaju. Tako njima bog i sreća dade: do podne im vedro i lijepo, od podne se nešto