Jakšić, Đura - PROZA
Ah, gospodine, nas zaboravite! Grehota je onih se sećati o kojima bog brigu vodi, a siročad su deca božja... Marta Stanojevića“.
Kažu: bog! Božja volja... A kad mi tri puta kuću zapale, kad mi pet kuršuma kroz telo prodere... je l’ i to božja volja?...
Kažu: bog! Božja volja... A kad mi tri puta kuću zapale, kad mi pet kuršuma kroz telo prodere... je l’ i to božja volja?... Majstor-Simo, jesu l’ i tebe Madžari porobili?...“ „Jesu, brate Obrade“, reče majstor Sima.
„Ti si pokojnoga Marka Puljića sin?... Džanum, to je bio dobar čovek, priložnik i ktitor ovoga hrama, eto, božja volja, pa umre, džanum!..“ „Umre, oče“, reče Živko, uzdahnuvši. „Pa, džanum, kojim ti dobrom dolaziš, Živko?...
Obradović, Dositej - BASNE
Sunce i mesec i sva božja stvorenja čemu nas s neprestanim i neuspavatim svojim dviženijem uče nego da se vsegda upražnjavamo.
ne može čovek tako djejstvitelno o suštestvu, o mudrosti i o blagosti boga tvorca uveren biti, kao kad premudra dela božja u naturi razmišljava; i koliko bolje ova poznaje, toliko u veće bogopoznanstvo i prosveštenije dolazi i bolji biva.
nepravdom i grabežom, i ovo služi za silno dokazatelstvo da bogatstvo niti je vsegda od boga, niti je znak blagoslova božja.
Obratimo sad pogled naš na slatko i veselo zrelište čista, bezlobna i neporečna srca, gdi ona prekrasna i pervorodna božja kći, sveta dobrodjetelj, živi i carstvuje: šta ćemo tu ugledati?
svetu izmenjenija bivala, tako će i posle biti; Turska niti je od iskoni Turska bila, niti će do veka ostati; sama je božja vlast večna, a čelovečeska pravljenija izmenjavaće se kako i pre, a pri izmeneniju vladjenija uvodiće se nauka i novi
I neka nam je ova večna božja istina vsegda i u svačem u pameti i u čuvstvitelnom srcu: da čovek bez zdravoga razuma i bez ljubovi k čelovečestvu, k
U tome je papa sveto delo učinio, zašto Hristos, večna božja istina, neće nipošto da se njemu za atar laže, i ko to čini, on Hrista niti veruje niti poznaje.
hoćedu za boga više da revnuju i da se staraju nego što sam milostivi iziskuje bog, i koji misle: da njih nema, sva bi božja slava propala.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A zvezde trepte mirno, lenivo... On oseti nešto teško na duši. Neki glas prošapta mu: — Ti ne smeš vršiti dela božja! On daje život, on ga i uzima... Ali drugi glas zagrme: — Ja sam pravda božja!
On daje život, on ga i uzima... Ali drugi glas zagrme: — Ja sam pravda božja! Nije sve lepo što je pravo; ali što je pravo i bogu je drago!... I ta grmljavina uguši onaj šapat.
Junački, deco božja, da očuvamo svetinju oltara božjeg! Junački, braćo moja, junački da izginemo ili pobedimo!... Hajdmo!...
nemirosan — koji nije pomazan svetim mirom (osvećenim uljem u pravoslavnoj crkvi) novaka (nafaka) — sudbina, volja božja oašlučiti se — dobiti novac za ašluk, trošak ovavestiti se — doći k sebi, osvestiti se okorno — prekorno okumešan
Dučić, Jovan - PESME
U prostor bačen glas što stremi, Da ga nebesa budu puna! I reč što nikad ne zanemi, I večno budna božja struna. A kao pesnik, ti ćeš biti Stranac u svetu i u gori: Od osama se što ushiti, Od hladnih zvezda što sagori.
Ima i na tlu očajnome Uvek kap Božja koja kapi, I krvožedni krik Salome, I jedan prorok koji vapi. Nigde ni pustoš nije sama, Svud srce ljudsko sebe
A u tvom su nebu sve molitve naše, O večna predstražo i slavi i plaču! Čista Božja kapljo iz zavetne čaše, Sveto naše slovo pisano na maču! („Amerikanski Srbobran“, 11.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Reče: Da se oseća bolje. Da mu je Joca rekao da to može biti još bolje. Da je, naposletku, božja volja, ali on se nada od bavljenja u „prirodi” kod brata.
I pop stoji, a bijela mu brada čas pô zaigra. — Ja, — veli — braćo, ostah tako sam samohran sa ovijem crvom. Tako je božja volja, neka mu je slava! Ali dijete valja gledati. Šta ću ja, star i nejak, s njime? Opet svi ćute i ustavili dah.
Mara odmah pritrča, pa vladiku u ruku, a on nju u čelo. — Tvoja? — pita vladika — Božja, pa moja! — reče pop. — Da je živa i zdrava! — reče vladika milujući dijete. Sjedoše oni za ručak.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
! Da je to čestita rakija, ja bi’ se bar stres’o kad je pijem. Blaga k’o božja rosica... mo’š je piti ko keša baru, ništ ne osećaš!... Ta zar ja ne znam; ta zajedno sam je s mojim Milošem kvario!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve mu se veća činila ta nepravda, sve užasnija ta njena sudbina. Božja volja mu se učini nešto podlo, zlo, podmuklo, zversko. Ogromno, svemoćno, proždrljivo!
Teodosije - ŽITIJA
I blagodat Božja beše na svima i veselje i neiskazana radost. Uzevši reč, prepodobni reče bratu samodršcu i blagorodnima i svima koji
Jer nikakvo lukavstvo ne može pobeći od suda Božjega i jarosti, i odmazda Božja neće malaksati, goneći one koji čine bezakonje sve dotle dok ih ne stigne.
„Pred njime je sve nago i poznato i ništa naše neće se sakriti. Jer živa je reč Božja, i deluje više od mača oštra sa obe strane, i rasuditelj je mislima i pomislima srca“.
Klanjamo se i celujemo svečasnu ikonu r adi nas čovečanskoga ovaploćenja Hrista Slova Božja i Očeva. Klanjamo se i celivamo ikonu prečiste njegove Matere, i ispovedamo ovu kao prisnodevu i pravu Bogorodicu.
A hteo je ići i u Veliki Vavilon i u Egipat, a iz Egipta, govoraše, ako bude Božja volja da stigne i na Svetu Sinajsku Goru.
koji ga je udostojio da i na taj željeni i sveti vrh uziđe i da se pokloni, i da takva strašna, čudna i sveta dela Božja na njemu vidi. Ispunivši se veseljem duhovnim, I veoma obogativši se, radosno u manastir siđe.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
godine Kara-Đorđevići. Najpoznatiji kaluđeri ovoga manastira su bili Mijaci. Božja služba se u njemu uvek služila na slovenskom jeziku, i pre nego što je osnovana egzarhija.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
” - osmehnula se i prošla, aja sam ostao da se pitam je li mislila na Rašidu ili Gretu. - Ti, bubo božja! - okrenuo sam Gretu na leđa i pokušao da joj zavučem prst ispod oklopa, ali je ona samo malo pomerila svoju rožnatu
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Naročito zato što će proneti slavu Srba širom sveta i što je takva volja Božja. Spremajući se da se kockaju Isakovičevi oficiri, međutim, nisu bili ni najmanje razdragani svim tim slavopojkama.
a nad svim tim njegovim vojnicima, i kolima, duž celog puta na ratište, nadao se da će biti ispružena kao neka Božja, ili ćesarska ruka.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Otac ode kod kuma noseći sa sobom poklon koji se sastoji od pogače i karanfila. Kuma poljubi u ruku i kaže mu: „Sus božja misla uf nidelja lagime (mislimo) da krstime!“ (đevđelijska kaza).
ocu koji je imao tu „zlu sreću“ da je dobio žensko dete („čobanicu“), rođaci i prijatelji upućuju reči utehe: „Šta ćeš, Božja volja!“ ili mu podsmešljivo kažu da je „Stek’o zeta!
Matavulj, Simo - USKOK
Ali čovjek misli jedno, a bog drugo, a božja je najpreča! Ne izgubiše Srblji na Kosovu što ne bjehu junaci, no što im bješe suđeno!
Kad bi mu se o tome pomenulo, govoraše: „Božja ti vjera, jedva čekam, ali čekam da otmem česovu mladu, lijepu, od dobre kuće Turkinju; neka se halak digne kad se ja
To ti, božja ti vjera, nikad zaboraviti nećemo!... Dajte rakiju! Udovica donese i stavi preda njih onisku okruglu trpezicu; Kićun
Znam samo e te je viteška nevolja prignala da bježiš u ove naše jadne krševe! Lasno ti neće biti, sinko, ali, božja ti vjera, bojati se nećeš nikoga, osim boga, niti će ti ko zapovijedati!
— Pa lijepo, vaistinu — prihvati knez. — Biće zgodan Crnogorac! — Bijesan Katunjanin, božja ti vjera — prihvati Mrgud Šutov.
Peti dan nakon toga kretoše se galije i mi na njima, božja ti vjera zapamtismo to dobro, jer nam nikada grđe ne bje, ni u najkrvavijem bojevima, no tada od morske bolesti.
A, božja ti vjera, gospodaru, ako ga ne smakneš, biće velika pogibija, jer nam na pravdu božju ubi najboljega đetića. Vladika,
— Ako će knez da je dâ za tvoga sina Stanoja, može, ali ne mora. — Neću, božja ti vjera — reče knez mirno, ali odlučno. — To sada kažem čisto i jednom zavazda!
— E, brajo, to sam i čekala da mi rečeš? Hoću! Ali ti meni sad reci čisto, otvoreno: hoćeš li ga za zeta? — Hoću, božja ti vjera! Kako neću onakog kućića i junaka i moga osvetnika! Da mi je ište njeki od Petrovićâ, ne bih bio zadovoljniji!..
— viknu Krstinja, koja bješe izišla kolibe i čula pošljednje riječi... — A, kučko, hoćeš mi domazeta! E, nećeš, božja ti vjera. — Jesi li se pomamila, babo! — reče knez ustavši. — Gotovo jesam, Drago!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Planine su za njega »masnice«, ostaci božja biča kada je šibao zemlju zbog njenih crnih dela; zlato je pak žuti gnoj u tim masnicama.
Radičević, Branko - PESME
Ali sada sakrivena Progovori seka: „Oj stazice, oj milena Dones' ga meneka!“ „Čuda božja! I do sada Šeta ja po gori, Ali ne čuh još nikada, Da slavujak zbori.
“... Grdno mi se rastadosmo tada, Al' je moglo grđi biti jada! I samo je bila Božja volja, Da ne beše međ' nama pokolja...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta ćeš, božja kazna, trpi i ćuti. Miholjdanski, slavski, gosti još se nisu ni razišli, još se po kući povlače ostaci pečenja i naš
na nemarnog nebeskog kolegu kalajdžiju što je po tako lijepoj bakarnoj kupoli udario neki plav kalaj, pa sad presveta božja čerga neodoljivo podsjeća na odvratno fabričko plavo posuće, vrhunac svake prevare.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
SULjO: Nemoj, molim te! Ne mogu ni o Šemsi na prazan stomak. HUSO: Znaš li ti šta je božja milost za siromaha čoveka? Teleća čorba! Greje trbuh, smiruje živce, pripitomljava!
Kostić, Laza - PESME
Ta kako bi još spila, ta kako, kako bi? — prekipnu božja sila i grob se razdrobi. Prileteše zefiri, zapojaše joj svi: „preobrazil sja jesi, o Bože milosti!
oživeti i smrt, razmaknut među nepromenjivu, vaseljenu što cepa nadvoje, da mo'š oderat smelom desnicom sa božja lica nedignuti veo, na naliče okrenuti nam ga, da i to smrtna sila koja sme ni onda ne, ni tad, ni tako ne!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ovaj ode, te kad vidio onu silesiju pasa, vrati se sav preplašen pa reče da ih ima silesija božja, te ako se upuste s njima u boj, da su skuvani, „ta poješće nas za ručak sve do jednog“, reče ovaj, „i najbolje će biti
Eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom. — Ajde, more, i ti za konjima. — Ne smijem, gospodaru, bog a božja vjera, ja tuda za život preći! — Be ajde, more, ne luduj!
ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: — Nemam, gospodaru, ni perpere, bog i božja vjera! A Turčin: — Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? Odi opet na leđa.
! — A, a, more! Stani dok pogledam u ćitap, — pa se segne rukom, da dohvati ćitap, a Ero te za ruku: — Nećeš, bog i božja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj.
da oni svu ribu uzeše, uzme činiju s čorbom vrućom pa po njima svoj trojici govoreći: — Izlija sja na vas blagodat božja! KLINČORBA Došao soldat babi u kuću i iskao da mu dâ štogođ da jede, a ona mu kazala da nema ništa u kući za jelo.
Lalić, Ivan V. - PISMO
ali Nečujan svemu izvan ovog sluha — Osim što kruži po toj katedrali, Po zavojima nedremanog uha: Ko uholaža božja, bezvremeno. (19.
Ovde. Sada. (18. II 1992) AVE MARІЅ ЅTELLA Zdravo zvezdo mora, Zdravo mala vatro, Uljanice božja U sve nižoj noći, Što svetliš na nebu A zariš u duši Ko žižak blizanac Na dnu ogledala; Onaj ko u ruci Odsutno te
Uljanice božja U sve nižoj noći, Bezrazložna milost Gorivo je tvoje; Zato kažem zdravo Zvezdo mora, nado, I pri tvome svetlu Sabiram
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
710 stopa. Kažu da je to najviša planina u Africi. Njen zapadni vrh Masai nazivaju — Božja Kuća. Uz sami zapadni vrh nalazi se sasušena i smrznuta lešina jednog leoparda.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Vito pero od čempresa umiruje ruku besa. Tamna krila vrh kandila rasplaminja Božja sila. Zrak izdvojen iz naosa krsti čedo sred haosa. Sa title se skruni titlić u zamišljen Žitomislić.
Beo rubac sa krstače lepršanjem sveću gasi. S Glavačića eno kleca, i s točkova plamen baca, božja čeza sa tri sveca i tisuću tri mrtvaca.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sada gotovo niko i ne opaža da pada kiša. Samo kada se ne čuje više fijuk kuršuma i frktanje granata. — Ovo su božja posla, ali ne valja ono što ljudi rade!
Sestra je privede stolici. — Primiri se — tešila je nežno moja mati. — Šta možeš. Sudbina... Promisao Božja... — Ali zašto je i taj Bog bio tako... nemilosrdan prema nama? — jecala je ona. Moja sestra je takođe plakala.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
miris od njega prostire se po svoj crkvi, i ona pomišlja da to miriše božja duša. I gle, to isto sada!... I plamičak pred raspećem, i učiteljeva heruvika sa onakim istim secanjem i uzvikivanjem, i
Istina, sam on nije postao ministar policije, ali što je mislio o pisaru, sve se sad ispunjava. »Božja pravda !«... uzvikuje on u sebi, saginjući se da potpiše platni spisak.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
U njoj poju tri anđela, Oni poju rajsku pesmu. Otud ide božja majka: “Stan’te, ljudi, stante deco, Stani goro, stani vodo, Da slušamo rajsku pesmu, De gu poju tri anđela!
“ Staše ljudi, staše deca, Te slušaju rajsku pesmu; Trepetljika ne slušala. Blagoslovi božja majka: “Što slušalo, rod rodilo! Trepetljika ne rodila! Uzaman mi trepećala, Od danaske pa do veka!“ 11.
Izmetala struk bosiljka zimi zelena, Čuvala ga dilber Mara b’jela rumena, Tu nalazi mlad na konju, mlada delija: “Božja pomoć, dilber Maro, b’jela rumena! Pije li se ladna voda bistra studena? Bere li se struk bosiljka zimi zelena?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U mraku samo kad mi ideš, a oči ti se bolno smeše, čini mi se ide mi krasna prosta sirota mati božja. MOJA RAVANICA Bludno gledam tvoju bogorodicu svetu, što miriše ko grobovi u cvetu, pa me je stid da živim.
Moja stara tetka, kaluđerica, zablesavila je od svega što o Beču čuje. Veli, sve što se događa na svetu kazna je Božja, za naše grehe. Ja se onda rešavam da odem do Komorana, do dvadeset i devete, da opet uđem u kasarne.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Nemo sijaju zvezde božja oka I nemo nad njom palma stražu čuva — No što se buni tišina duboka I otkud vriska daleka i gluva?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Za to se, veli, ispaštaš po manastirima. — The, svi smo grešni u Boga; nema čoveka bez greha; ali tek milost božja može mnogima da pomogne. Ali neki put se ovakvi razgovori ne svršavahu tako mirno.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Jaje zdravo dobije slomjeno. Što uzmognem, čućete hoću li! KNEZ JANKO Ema neću, božja vi je vjera, više slušat odže u Ćekliće đe guguće svrh one stugline kâ jejina svrh trule bukvine!
VUK MANDUŠIĆ A bjehu li junaci, vojvoda? VOJVODA DRAŠKO Ne, božja ti vjera, Mandušiću! O junaštvu tu ne bješe zbora.
Pandurović, Sima - PESME
Meni se čini da je večna ona, K’o ljubav njena, božja vasiona, K’o zvezde mirne na svodu širokom. Ali odjednom, kraj napukla leda, Mirno, k’o zvezda sa nebeska svoda,
Hoće li doći čas veliki, sveti, Da blesne pravde i razuma sjaj, K’o strašnog dana božja sudnica Što će nas jednom na grehe da seti? Jer svet je teška, strašna ludnica, Svirepost, očaj, nesreća i vaj.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Vazda tuđa bremena nosio! Glava mu grad čuvala! (tj. bila nabijena na kolac). Guba ga razgubala! Da bog da i moba božja, volovi mu ne bukali, konji mu ne hrzali, djetinji i od gusala glas mu se u kući ne čuo, ako bog da!
OD PODLjUTI N. (ime bolesnika) ima grdnu ranu, cvili i pišti glasom do neba, suzom do zemlje. Susrela ga majka božja Bogorodica. — Što ti (ime bolesnika) cviliš, pištiš glasom do neba, suzom do zemlje?
— Ali veli majka božja Bogorodica: „Lako ćemo rane ugasiti, s pametnom metlicom, s devojačkom dušicom i kokošinjim percetom.
(Opet tri puta). OD IZDATI 1 (Baje se nožem crnokorcem) Oj ti Luko, božja slugo, uzmi nož crnokoran, pa idi uz put, niz put; koga sretneš, ubodi ga; koga stigneš, probodi ga; pa ti idi uz
Pišti Petar od zemlje do neba. Začu ga božja majka, neumitna Bogorodica, pa pita: „Što pištiš, Petre, od zemlje do neba?
Stjepan u zdravlju zaskočilo, a boljemu ostavilo od ove godine do godine, a od godine dok bude volja božja a požudnja srca njegova.
tvrdoga i visokoga šljemena, brat domaćin na više podizao, pod njim dosta čuda i veselja učinio, da bog da i majka božja!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
80 16. PRAVDA I KRIVDA. 81 17. OČINA ZAKLETVA. 83 18. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN? 85 19. ĐAVOLjA MAŠTANIJA I BOŽJA SILA. 86 20. POBRATIMSKI DAROVI. 88 21. KALUĐER I ČETIRI GRJEŠNIKA. 90 22. KOPANjE BLAGA. 91 23.
“ — „A a! more! stani dok pogledam u ćitap;“ pa se segne rukom, da dovati ćitap, a Ero te za ruku: „Nećeš, Bog i Božja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj.“ V. ERO S ONOGA SVIJETA.
eto odoše mi konji, a ja ostado za vodom.“ — „Ajde more i ti za konjma.“ — „Ne smijem, gospodaru! Bog i Božja vjera, ja tuda za život preći.“ Be ajde more ne luduj!
ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: „Nemam gospo- | daru, ni perpere, Bog i Božja vjera!“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš kurvo? Odi opet na leđa.
(Pravda i krivda), 19. (Đavolja maštanija i Božja sila), 20. (Pobratimski darovi), 21. (Kaluđer i četiri grješnika), 22. (Kopanje blaga), 23.
I tako ostane i do danas. 19. ĐAVOLjA MAŠTANIJA I BOŽJA SILA. Krene jedno jutro carev sin u lov. Gacajući preko snijega počne mu točiti krv iz nosa, pa gledajući kako je
Kad to viđe carev sin, izvadi nož iza pasa, te sam sebe ubi, i oboje mrtvi na zemlju padoše. U ovi isti čas — Božja volja!
eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom.“ — „Ajde more i ti za konjma.“ — „Ne smijem, gospodaru! Bog a Božja vjera, ja tuda za život preći.
ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: | „Nemam, gospodaru, ni perpere, Bog i Božja vjera!“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? odi opet na leđa.
“ — „A a! more! stani dok pogledam u ćitap;“ pa se segne rukom, da dovati ćitap, a Ero te za ruku: „Ne ćeš, Bog i Božja vjera! kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje ne ćeš ni tvojoj.“ 32. HOĆE VODENIČAR U VOJSKU.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kamo sreća da sam iz detinjstva i mladosti take razgovore slušao, čini mi se da bi[h] bolje poznavao šta je volja božja i zašto smo na ovi svet stvoreni.
A čovek (budući daje tako volja božja) ne može inače na svet proizići i postati razve od oca i matere rođen. Iz ovoga se jasno kako sunce vidi koliko mora
” Arhim[andrit]: „Gospodine, na moju dušu, imate pravo; božja istina iz vaših usta besedi. Kamo sreća da svi arhijereji tako misle! Ja bi[h] se nama[h] oženio.
A kad su Greci pod ljutim udručenijem to kadri ispolniti, što se može od njih ožidavati kad bude božja volja da se osvobode i dođu u takova opstojateljstva gdi sami cesari to iziskuju i nalažu?
Četvrtak prve nedelje posta ukrcamo se u knjigonošnju lađu za Bolonju. Sila božja muzikanta i komedijanta mužeskoga i ženskoga roda i plemena!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Daklenka si se ipak pobrinuja za ručak, vridni naš Grgo — veli Blitvar. — Evalaj ti ga! — A šta će se, duovnici! Božja je volja da čovik mora isti doklenka je živ, pa se ne znam šta dogodilo! Ali, virujte mi, ja sam još izvan sebekare.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mnoga se rađaju samo da bi sluge i mučenici bili. A moje dete bi srećno bilo, Gospode, sveta slavo, Majko božja... Đorđe nije kriv što me je tukao. Ja sam grešnom telu popustila. Ti, Gospode, znaš na koga sam pomislila.
Želeo je samo da mu Simka potvrdi. Ništa više. Nisam, bože, njega mi što se rađa. — Što ti je; Đorđe, sunce božja stvar! Osećaš li: bagremovo cveće miriše na med — reče Tola i sede pored Đorđa.
Kazna. Njegovom voljom mnogo je dece ostalo bez očeva. Stiže ga kazna. I božja, i Vasilijeva, i Katina, i Luke Došljaka... ...
„Kako ne možeš da obuješ? Majstor mi je rekao da su za dete od šest godina, a ti još nisi napunio šest. Nakazo božja.“ Uzimao sam ti nogu i lomio je gurajući je u cipelu. „Kolika obuća tebi treba, a? Bos ćeš i po snegu da ideš.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
pozva me prijatnijem glasom: „Dig se, tvari opšteg stvoritelja, te ti hitre naslađuj poglede u predivna stvorenija Božja; pred velikim pretprijatijama nek se krije ime opasnosti; svi svjetovi bez očih su mračni.
Na svakome licu angelskome sovršenstvo blista stvoritelja i prelesna Božja poezija; na njihova koplja i strijele i svijetle vojničke štitove klizaju se igrajuće zrake.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nego, fala Bogu kad dođoste. — šta ćeš, dođosmo, Božja volja. — vi jadnici, vaše muke nigde? — .Ja, mi tako: danas jesmo, sutra nismo... A, ovaj ...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kad si sam potražio Boga, onda ga bar nemoj odsada vređati. Teška je i strašna kazna Božja za one, koji se titraju imenom njegovim... — Ćuti, pope! — viknu Pantovac — za to ti nisam došao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Petar mu na to odgovori: — Ja vidim, ali šta mi možemo za to, kad je tako božja volja. Onda mu otac reče: — To je istina, ali može biti da ima gdegod u svetu mesta gde bi se čovek i spasti mogao.
Neka bude volja božja! KAKO SE KRALjEVIĆ MARKO JUNAŠTVU NAUČIO Pitali Kraljevića Marka kako je postao junak, a on odgovorio da se junaštvu
— A, a, more, stani dok pogledam u ćitap. A Ero te za ruku: — Nećeš, bog i božja vjera! Kad nijesi gledao mojoj u ćitap, lje nećeš ni tvojoj.
Eto odoše mi konji, a ja ostadoh za vodom. — Hajde, more, i ti za konjma. — Ne smijem, gospodaru, bog i božja vjera, ja tuda za život prijeći.
ćuprije, a kad ga spusti na onoj strani, onda se Ero stane pipati po njedrima: — Nemam, gospodaru, ni perpera, bog i božja vjera! A Turčin: — Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? Hodi opet na leđa.
Kad ga naćeraše pa je morao, krenu ti on na Cetinje, pa će Gospodaru: — Ama, Gospodaru, čemu me vrže s moje parohije? Božja ti čista vjera, koga sam god krstio — nije se poturčio, koga sam vjenčao — nije se razvjenčao, a koga sam opojao —
Odgovori mu on tiho na popovsku: — Šta ćeš, moj braco? Božja volja, a moja sreća. Malo poslije, seljani ovi đe je pomiralo reku popu: — Pope, bolan, šta je ovo?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Grad Delaver Siti bio je mnogo veći od Idvora, ali je služba božja u Idvoru bila mnogo uzvišenija. Nije bilo horskog pevanja u crkvi u Delaver Sitiju, nije gorelo mnogo sveća i nije bilo
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Okuša, mljasne, premetne jezikom i izbaci. —Ovo je otrov. Smrdi! — mršteći se, pljunu. —Je vama, a njima je mana božja! Posle se Cveta uputi u gospodara i zatraži od njega više novaca nego obično da kupi za sina što joj lekar naredio.
I u njoj je Majka božja i liči na ovu crnomanjastu, okrunjenu, ljupku. I, podajući se u molitvi, oseti se utešen i smiren.
Majka božja ne ostade dužna i odazva se na njegove molitve. Nekog napuštenog popodneva klečao je pred njenim oltarom. Pusta prostrana
I odjednom, čisto zadivljen, vide kako majka božja u nj gleda i ljubazno mu se osmehuje. I ne smede da je duže gleda u oči, pa, zaklonivši glavu rukama, ničice moljaše se
„Snaći će me zasigurno teška kazna božja”, strepeći je mislio. Da ubije u sebi glas grižnje, poče da čita. U čitanju knjiga saznade da ima i takovih koje mlađi
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Govori, gde je? RAKA: Dva dinara, pa da čuješ? ŽIVKA (daje mu): Evo ti, stoko božja, govori! RAKA (pošto je primio): Eno ga u sobi kod Anke. ŽIVKA: Je li istina? RAKA: Sada je otišao.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pobožni su samo kad Ugledaju ćivot Svetoga Petra, a božja vera, uštinuće kakvu snašu iz drugoga sela čim iziđe iz crkve još na onom mostiću...
Jablana neće smeti niko ni popreko pogledati. Vera božja; ona tvrda, arnautska, jaka kao din turski... Nije lagao Arslan Košutan.
Da nasladiš dušu, pa da docnije namigneš nekom da me kao zalutalu psinu dotuče... E, nećeš, Božja vjera! Niti ću bježati!..
nafaka — ono što je čoveku od Boga, po islamu, određeno da pojede i popi– je u toku života; sudbina, sreća, volja Božja neharica — nezahvalnica, ne– milosrdnica nizam — vojnik regularne turske vojske paftalija — puška sa više karika
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zar ne vidiš tu mirnoću Kojom sreta sudbu preku? Zar ne vidiš dušu čistu, Božja sina u čoveku? On svlađuje svoje bole, Sakriva ih u prsima; Diže gore oči svoje — Teško j’ dobrom među zlima.
Krakov, Stanislav - KRILA
Telefon je sav razbijen i bačen u stranu... — Majčice božja, majčice božja... Stari se krstio. Beli brkovi su dobili groznicu. Zubi mu nisu cvokotali jer ih nije ni imao.
Telefon je sav razbijen i bačen u stranu... — Majčice božja, majčice božja... Stari se krstio. Beli brkovi su dobili groznicu. Zubi mu nisu cvokotali jer ih nije ni imao.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
»U svakom slučaju nek se božja pravica ispuni. 1 Avgusta 1876.« Ove proklamacije prvo su se pojavile kod Hrvatovićeve vojske.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
A ko će je popeti? A ko bi, nego ti, Ti božja prva ćeri, Ti sveta ljubavi! Pa id’te, molitve nam, Kud ste se spremile, Bog će vas rado primit’ Od ćeri premile!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I verujem da s' samo u sto leta Iz pepela svog rađa feniks ptica, Pa sama sobom da razvija krila. O, pravdo božja i istino sveta! Daj stablom da narasti takva klica, Da sve to lepše peva srpska vila!
Krik serpskog roda zvezde domaša već Protivu zlobe, zavisti, nesloge! Daj, Rode, preobuci s’v novu Rizu dobrote i božja sveta! Na vas pogleda mladeži celi svet! Od vas čeka to Nemanje tiha sen! Dosta!
” Svi sad povikaše glasno: „Mi za tobom hoćemo, Đorđe! Kad te je višnja snagom ukrepila desnica božja; Tebe koj’ ostavi, onoga Bog će ostavit i svetac!” Tajno se spremiše ljudi, i žene, i deca i starci.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
E bijaše smijeha... Siromah Radoš neće se skoro nasmijati kao... KNEZ ĐURĐE: Govori ko je došao? VUJO: Božja mi vjera, ne more! U tuđinstvu je, gospodaru, gorak osmijak!... Tek, velju, poklonićeš ga?...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Vjenčasja rab božji Džibukarda, raba božja Đurđija!“ — smijem se ja i razdragan odam ispred sobe. I danas mi se čini da mi je to bio najzadovoljniji čas u životu!
Bože, lijepog zdravlja, naša je noć i božja. Mićan natoči. Simeun uze čašu, malo nagnu, otpljucnu, pa će: — Braćo moja, što koja godina, sve slabije!
—— živahan zadoligati — „naročito pevati, nešto slično alpskom jodlovanju“ Zadušnice — dan posvećen mrtvima; božja služba za pokojnika zaptija — žandar, stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme; vek,
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ja sam danas centar. ANĐA: Šta si ti? JEROTIJE: Centar! ANĐA (prekrsti se): Budi bog s nama i majka božja! Pa dobro, a što će ti pištolj? JEROTIJE: Idem u lov! MARICA: U lov? JEROTIJE: Jeste!
Nastasijević, Momčilo - PESME
3 Ali sve ovo i čudodela Božja ina, što ni oštrovidni um sagledati ne može, ljubav sve prevashodi — i nije čudo, jer ljubav je Bog, kao što reče
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(BV, 11, 1896, 78, Svrljig); prilikom prvog oranja volovi (SEZ, 17, 14), i jaram (SEZ, 19, 358); pri svršetku žetve »Božja brada« (SEZ, 17, 17); pri svršetku vršaja stožer (іb., 18).
U etiološkim skaskama koje se interesuju zbog čega jasika uvek treperi, jasika je prokleto drvo. Nju je proklela Božja Majka, koja je htela da sluša pojanje svetoga Petra i Nikole, i svete Anđelije i Marije (ili: Magdalene i Jelene), pa
PAMUK Baumwolle ‹goѕѕypіum›. Pamuk. Bere se 1. septembra (po st. kalendaru), koga dana počinje »Božja godina« (Nova godina, »po kojoj se upravljaju sveci, i koga dana Bog pojedinim umrlim oprašta grehe«, SEZ, 40, 75 id).
Mannhardt, WFK, l, 204 idd, i paѕѕіm) ostavlja se pri svršetku žetve od poslednje p. »Božja brada«: ona se poveže crvenim koncem, okiti cvećem, i ostavlja pod strehu, pa se iduće setve od nje poseje nešto zrnevlja
U Krstavštini, kao i u okolini Bjelovara, veruje se da ni grom neće u bukvu, jer je »Majka božja imela zibel od bukovega dreva« (ZNŽOJS, 39, 1957, 340).
koji se prilikom okopavanja kiti zove se: »car kukuruz«, i on je »antropomorfizirani duh žita« kao i »božja brada«, koja se pravi od pšenice (GEM, 36, 1973, 58); u Leskovačkoj Moravi pri okopavanju k.
ne puštaju decu da beru lešnike, jer se veruje da na taj praznik sve zmije »pobegnu zemji na lesak« da bi im »Majka Božja zmastila glavu«, pa bi ujele svakoga ko bi lesci prišao, i zato tada ne ide »ni mlad ni star trgat lešnjaki« (ZNŽOJS,
»božja brada«, i seme iz nje ili se pomeša sa semenom koje će se posejati (v. npr. SEZ, 83, 163) ili se ona cela zaore u brazdu
Sem toga, na kraju žetve, pravi se i »božja brada«. Između ostalog što se tom prilikom čini (ili se činilo) u nekim našim krajevima (i što podseća na običaje oko
Ćipiko, Ivo - Pauci
Eto, zato sam te zvao, da se znaš vladati. Putem Rade razmišlja o dugu: — Sila ga se božja nakupila, nećeš nigda kraju!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sa primitivnim dogledom moga pradede u ruci, i pod istim nebom na kojem sam nekad ugledao prve zvezde, svećice koje je Božja ruka zapaljivala jednu po jednu, ja ću se moći lakše uživeti u ono doba astronomije, no što bih to mogao pored kakvog
Stanković, Borisav - TAŠANA
Tako grdnoga, crnoga od zemlje, negovati i čistiti! Ja i kad ga sretnem, ma da je i to Božji čovek, Božja duša, a ja se po dva tri sata gadim. MIRON Zato će njen greh bivati manji. Što veće ispaštanje, mučenje, grehovi su manji.
TAŠANA (ide ka Paraputi): Nećeš, ne! Ne boj mi se! Nećeš izgoreti! MIRON (sa klupe): Ne boj se, ne boj, Božja dušo! PARAPUTA (jednako okrenut kapiji, baca, kida sa sebe odelo, da bi se ugasio): Zapalili, zapalili Paraputu!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I ona je, kao i njena mati, mnogo činila da proživim život po ćefu i volji... Pravo je sad da bude i Božja volja. Sa advokatom je otputovala i jedna starija žena salašarka, da poneguje bolesnika, i da ga kasnije prevede
ko zna hoće li još biti imanja, a ako ga bude, ko zna ko će sve biti na njemu!... Što je daleko, to je Božja briga, velim ja. Nas dve, matore žene, nećemo više biti žive kad dođe do onoga što je daleko.
Odavno sam ja videla da kod njega mali tavanak (pokazuje na teme) ne valja... To je najteža Božja kazna... Bolje ma koja bolest, samo ne nerazum... Sakloni Bože!
Nisko spustio glavu, pred njim je sam geometriski crtež, i oko crteža u redu, i bez reda tma božja od formula i lanaca. Usne su nemirne. Milan misli.
Bunili su se protiv tako uvredljivog naziva i policija i prota, ali volja naroda volja Božja, ostade Ludi sokak. Vile su se ređale dokle je trajao kaldrmisani gornjovaroški drum.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ćaše oni na Lovćen, pa dovukoše grdnije vapora... Žnaš, dok ti iskočismo, božja mi vjera, malte ih sručismo u more. — A nu, što zboriš, čoče! — uzvikuju razdragani Crnogorci. — Ovoga mi!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Da majka s tobom život proživi, kad nije s ocem ti. A s njime — crni je moj život! Od njega nikad Božja, blaga reč, samo vika. (Stiska se za glavu): Od straha mi, sinko, već pamet iziđe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Nju ne uzima u obzir ni Konstantin Filozof. Po njemu, božja vonja je jedini uzrok tragediji: „I u prvi mah pokažu se jači oni što su bili s Lazarom, i pobeda se privi na njihovu
No je l', braćo, božja vjera tvrda da nijedan ljubi ne dokaže, već na sreću da im ostavimo, koja sjutra na Bojanu dođe?
Baš kâ da su babovi čauši“. Usta Marko te otvori vrata, čauši se pokloniše Marku: „Božja t' pomoć, gospodaru Marko!“ A Marko ih omilova rukom: „Dobro došli, moja đeco draga!
Al' besedi Musiću Stevane: „Božja pomoć, moja seko draga! Gdi si, dušo, na ograšju bila? Otkuda ti klobuk svile bele?
Kako dođe na jezero mlada, pokloni se zelenu jezeru, pak jezeru stade besjediti: „Božje pomoć, zeleno jezero! Božja pomoć, moja kućo vječna! U tebe ću vijek vjekovati. udaću se za tebe, jezero; volim za te nego za Arapa!
Kad je bio na vodi Servani, sukobi ga Kosovka devojka; božju pomoć naziva joj Marko: „Božja pomoć, Kosovko devojko!“ Devojka se do zemlje poklanja: „Zdravo da si, delijo neznana!
Pak se Marko pod šatora šeće: Arap sedi, pije vino ladno, služi mu ga mlada i devojka; božju pomoć nazivao Marko: „Božja pomoć, dragi gospodine!“ Arap njemu lepše odgovara: „Zdrav, junače, delijo neznana!
Kralj mu božju pomoć nazivao: „Božja pomoć, vojvodo sibinjska!“ Vojvoda mu bolje odaziva: „Zdravo, kralju od Maćedonije, zlatna kruno pod nebom na
Utom Iva pred šatora dođe, božju pomoć Turkom nazivao: „Božja pomoć, Ribničani Turci!“ Lepo Turci pomoć privatiše: „Zdrav, junače, Senkoviću Ivo! Koje dobro, Senkoviću Ivo?
Majka te je već zaboravila, snae Jele zaboravit neću; snao Jelo, nenošeno zlato!“ Božio je Janković Stojane: „Božja pomoć, sirotico stara! Zar ti nemaš nikoga mlađega da tebeka vinograd uradi, već posrćeš stara i nevoljna?
pred dvorom Kumrija robinja, ona njija od zlata bešiku, u bešici dva banova sina; božju joj je pomoć nazivao: „Božja pomoć, gospo banovice!
naručje, boža m. božja; često se upotrebljava akuzativ umesto lokativa: ljepote joj u svu zemlju nema, itd. U mnogim krajevima ne izgovara se h
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Moli se Bogu i skoro će te susresti božja lepa milost i veruj neće ti to snošenje naprazno biti: i u zaglibljivanju pod nogom se tvrdo što nahodi, te ne propadne
I svako čovečje nošenje se ka jedan isto cvet na travi: trava se pognu, cvet uvenu i otpade. A božja reč uvek traje. Dođe smrt, sve mu dobro pojagmi, uze ga za roba sebi, odvede strmogledeća, čemerna i nevoljna, nesvesna