Jakšić, Đura - PROZA
— Ti si buntovnik! Ti si izdajnik otadžbine! — vikaše sudija. — Ja sam branilac naroda, branilac pravde i ljudske i božje!... Ja sam, gospodo članovi krvavoga suda, branilac slobode!...
E, pa lepo! A kuda misliš putovati u ime božje? — Ja, prijatelju, do Beograda. — Daleko, — reče čovek, — ali šta ćeš, ljudi smo!
Obradović, Dositej - BASNE
A zašto? Beda ga znala. A raskolnik siromah krepko veruje da ko obrije bradu sasvim izgubi obraz i podobije božje, i ne sumnja nimalo da bog ne sedi na nebu s velikom bradom. Ovo ja ovde ne spominjem samo za šalu, nipošto!
Hoće veliki car Petar Pervi da prosveti i ukrepi carstvo svoje, a patrijarh mu ne da; viče, i u ime božje zapoveda da se nauka ne uvodi.
ni ljudi ne srameći se, ništa drugo nisu tražili nego kako će se lakše o najmanjem, ili ni o najmanjem, trudu, tuđe u ime božje ištući, zapisujući i uzimajući, obogatiti.
poznaje i vidi da: ko god na ovi prekrasni božji svet i na ovi naš (ako će i malovremenan biti) ži|vot viče i darove božje ogovara i bez razloga pohuždava, ili je manit te fantazira, ili je lukav i misli druge da prevari.
znajući da ćedu bogu i buduštim rodovom otvjet strašan davati, nek ne paze nikom atara, i neka se ne boje niti stide božje istine i pravde, neka govore bez pristrastija, neka bodarstvuju kakove će se knjige deci davati, a oni koji ne znadu,
” Pomozi i pomaži koliko možeš, i nek se raduje srce tvoje pomagajući. Zašto, pomoći, to je božje i božestve|no delo.
A u turskoj zemlji što čine, to nije ni za opisivanje! No reći će ko: silom ne otimaju. Gore nego silom, zašto u ime božje otimaju, a siromah prosti i nevježa čovek boji se da ga ne pokara bog ako kaluđerom ne da, jer je tako od njih iz
Ovo je ono prokletstvo božje gdi veli: „I s o t v o r j u t j a r a b a r a b o v t v o j i h.“ No neka niko iz ovoga ne zaključava i ne misli
Kad bi mogli mi ljudi osećati i čuvstvovati svu silu onih krotkih reči večne blažene božje istine s kojima nas za ovo naše nerazumije ukorava govoreći: „M a l o v e r n i, n i j e l i l u č š a d u š a
njim svetu i blaženu večnost mogu zaslužiti i dobiti, tome, sireč lenivcu, ništa nije nego kao nekakvo prokletstvo božje. Evo, braćo moja, šta se rađa i proizlazi iz zloupotrebljenija najlepših i najpoleznijih božjih darova!
Med isti pretvara se u otrov, i isto blagoslovljenije božje, milost i blagodat u prokletstvo. Zato, predraga junoste, čuvaj se da se iz mladosti ovoj zlobi ne predaš i ne
Što ti ja velim: gdi se ljudi sami ne trude, no s tuđom mukom ištu da živu, onde mora biti prokletstvo božje i prošnja. Svedodžba ti tome naši kaluđeri i fratri: oni nikom ništa ne daju, ali sve prose te prose.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Bolje i šlem s više rupa nego u svirali! Ako smo od ovog uzimali pričest, dosta smo milosti Božje i imali! S čorbom po prsluku, sa štalom u glavi, znam ja, vinopije, kako vam je bilo!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Tu su Zarožani kad su god bili gladni, mleli žito te se hranili hlebom. Ali, za čudo božje — nije se mogao nijedan vodeničar održati u toj vodenici!
— tačno odmeriti ili uravnotežiti, udesiti, ugoditi umaija — vrsta prostog platna usopši rabi — pomrle sluge božje utuviti — zapamtiti faliti — desilo se zlo fras — nesvest od straha ili iznenađena frliti — baciti Hamajlija —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
što ga zelembać — pred sami smiraj sunčev — pravi hvatajući muve i bubice, i onaj cvrkut male tice što cvrkuće u svako božje doba dana; ali mu pamet ne beše prisebna... On je čuo sve to, znao je sve to, ali nije mogao razmišljati ni o čemu...
Zatim otpoče molitva, u kojoj je starac prizivao sve božje ugodnike da pomognu domu i narodu njegovom: zdravljem i berićetom...
Mira radi popuštao bi pa ma štetovao... Jednom reči, bio bi to miran seljanin: davao bi bogu božje, a caru carevo, i begu begovo, i nikad se, ama jednom rečcom, ne bi protivio. Ali darnuta je klica zla.
Gde to Turčin nasrnu na kuću ili čeljade čije u Crnoj Bari? Gde? Otkad je on u Crnoj Bari, mi agujemo. Daš bogu božje, caru carevo, agi desetak, pa nakriviš kapu!... Zar nije? — Jeste. — Jeste, jeste! A to je sve Kruška!...
Evo, ja sam spremna da stanem pred lice božje!... Mahni oštrim nožem tvojim, te učini volju božju!... Pa se pridiže na ruke, koje su drhtale od nemoći...
Dučić, Jovan - PESME
tvojih mučenika, ti ćeš jedini živeti, plavokosi i ljupki mladiću, jer si prvi ukazivao na puteve srca kao na puteve božje. Ostaćeš, ali videvši da je evanđelje bilo nedovoljno. Jer nije Bog za ljude u postignutoj istini nego u večitom traženju.
Jer je kletva ova božanskog porekla, Protiv nas je pao svirepi mač s neba; Od Božje je ruke rana što je pekla, Od Božjeg je testa mrva crnog hleba.
I mi imamo te Lavale, Imamo i tvoje Više — I bruke koje ne bi sprale Nikakve Božje kiše. („Amerikanski Srbobran“, 15.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Oprosti mi, ako znaš za ime božje! Ništa lakše nego starca rasplakati. Nemu grunuše suze. Oberučke je dohvati za glavu i poljubi: — Hodi ovamo!
Jal' se mirite, jal' ćete odsad s bogom ratovati!” Dršćemo mi kao prutovi — nije šala one božje riječi, a prijeti kletvom.
— Hvala ti, kume! — reče pop. — Tako sam nekako i sam mislio. Sjutra ćemo se razgovarati i s narodom, pa u ime božje nek ide dijete u tvoju kuću i neka počne nauk. Ali sjutra se promijeni kod crkve sve.
— U kovčegu ima u jednom rupcu zavezano šest i po dukata, čime ste je vi darivali kad se rodila. I to je njeno! — Božje, pa njeno! — E, sad mi je — veli — lakše umrijeti. Spade mi neki teret sa srca.
— Šta me gledaš? — Ništa! — veli pop. — U crkvi se pjesmom slavi ime božje. — Pa kad ti se slavi, a ti ga slavi! A mene nemoj dirati! Vidiš da radim!
— ciknuh ja i pritisnem ga za ruku. On se sroza niza zid na patos. U taj par uđe baba plačući. — Za ime božje! — kukaše ona i uhvati me za ruke. Ana viraše uplašeno kroz odškrinuta vrata. Ja se odmaknem od svoje „žrtve”.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— ’Ajd’, u ime božje! — veli Pera Tocilov, i stade tek sad puniti lulu. — Tako vas volem, to je lepo! Šarmant! Ausgecajhnet!
A dok je bio pop Spira na putu, gđa Sida je po nekoliko puta dnevno pročitala San matere božje od kojega je nekih deset-petnaest egzemplara imala pozašivenih u lajbovima od haljina i po šifonerima meću vešom, i za
Čitala San matere božje, krstila se jednako, i jednako nadgledala zapaljena kandila i menjala »dugmad« I dolivala zejtin.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
o tome kako ćemo imati uspeha, kako se neko kompromitovao (dostavili ga iz ministarstva) i kako ga treba terati do božje kuće.
Teodosije - ŽITIJA
njegovu, slušaše njegove reči pune celomudrenosti i umiljenja, i reče mu: — Vidim, o čedo, da ti je duša zašla u dubinu Božje ljubavi.
videvši njihovo pustinjačko i bezmetežno življenje čuđaše se i veseljaše se i u duši uzrastaše što se udostoji videti takve Božje ljude. I govoraše da mnogi, pored sve želje, ne mogu lako postići da ih vide.
Po Davidu govorim, u širinu se širioZ, videći oca kako je izvršio zapovesti Božje i kako su se obojica otuđili od cvix cvojix i y tuđim krajevima zajedno stranstvuju radi Boga.
Neka si od Boga blagosloven, ti i dan u koji si se rodio, ne moje čedo, već Božje čedo! i tako se starac radovao u Gospodu, videći sina kao nekakva borca ili iskusna vojvodu, gde se za njega
svoje ruke podigavši sa suzama, zbog takva saveta Boga pohvali, i ljubljenom sinu reče: — Veruj mi, gospodine moj, čedo Božje, Bog koji xoće naše spasenje takvu misao do sada sakri od nas, da bismo i mi po dolasku svome živeli pod nečijom
Čuđaše se stariji brat sladosti jezika i sili reči blagodati Božje, koja izlazi iz usta mlađega, i reče u sebi: — Otkuda je ovome dana premudrost da ovako govori?
Sve ovo premnogo čovekoljubno Božje staranje za nas izvodilo je tako sa njim promislom svoje premudrosti. Jer tako mu pripremaše uzlaženja odozdo naviše.
i novim vremenima, koji protivnike molitvom ubiše, da se ne bismo zadržali dužinom, povesti o pređašnjim stvarima. Božje je, dakle, sve ovo što biva preko svetih, bez njega se ni delo ni reč ne svršava, „jer bez mene“, reče, „ne možete
A blagočastivi samodržac Stefan i svi blagorodni, strašnu pouku svetoga saslušavši, užasom obuzeti zbog sile Božje bez odgovora stojahu.
prestajaše dan i noć ca cyzama prilježno da uči svakoga, govoreći im: — Evo sada, poslušavši me, iako to niste hteli, Božje blagodati udostojiste se. Slušali ste jednom božastvenog apostola Pavla kako govori svom Timoteju.
(Pouka) Jednorodni Sin i Slovo Božje, Gospod naš Isus Hristos, javljajući se učenicima posle svoga božastvenog vaskrsenja iz mrtvih p sa njima jedući, učaše
A ni kraljevstvo ne ostavi nikome od sinova svojih, rekavši: — Kraljevstvo nije moje nego Božje, i onoga koji se trudio za njega, svetoga vladike i brata mojega.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Tada se i on sam predstavlja. On je Kosovac Jovane, vitez Božje pravde, koji se često prerušava i dopušta lakoumnim i silnim ljudima da čine zlo da bi ih zatim kaznio „sekući im glave
Osobito cene ljude „od prave, od Božje strane“, ili „desne ljude“, dobre i na dobro upućene; za čoveka rđavih osobina i koji veru ne drži imaju reč raščovek.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra naloži Peri, i za tili čas sve je u redu. — Sad jedimo, napijmo se, pa onda u ime božje na put. Već kad je bilo pri kraju, gospodar Sofra digne se i prozbori.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 1354) — Ispred Boga ne može se nikud. (Vuk, br. 1729) — Ispred Božje volje nikud ni kamo. (Vuk, br. 1730) — Koga Bog čuva onoga puška ne bije. (Vuk, br.
Uzaludno je da se čuvamo i pazimo jer od sudbine niko ne može umaknuti („Ispred Božje sile nikud i nikamo“; „Kome nije vijeka nije mu ni lijeka“).
Matavulj, Simo - USKOK
građane, te za tinji čas prozori se načičkaše glavama i počeše ukrštati pitanja i nagađanja: — Šta je, susjede, za ime božje!?... Šta biti može!?... Da nije utekao mladi princip!?.. Neće biti to, jer alarm dolazi od crnogorskih vrata!..
Jedna starija šapnu: „Kuku, evo omrkosmo, prije no što stigosmo na Krstac! A evo će i božje vrijeme na ovi čas udarit’!
Hvala! Riječi je naše izgovarao zanoseći. — Hajd, naprijed, u ime božje! — viknu knez i povorka se uputi istim redom, samo što uskok iđaše odmah iza popa.
Knez drago, veoma iznenađen, usta i reče: — Šta je, braćo, za ime božje!? Što stojite gologlavi preda mnom, kao pred vladikom!? Kad je još to bilo!? A-nu, sjedite, pa zborite!
Kako će presuditi za tolike mrtve glave!? — S pomoću božjom, kao i do sada! — priča treći. — Zanago, bez samahne božje pomoći, tu ne pomaže ljudska pamet! — veli četvrti... — Pa eto biće jedno čudo više.
Uz vladiku doručkova se brzo i bez razgovora. Kad ustadoše, vladika će Janku: — U ime božje, počeću s tobom! Imamo da odgovorimo onijema dolje na dva-tri akta.
— Ama, jeste, čoče! Zna se i to da je njeki vaš kupio od mazge jaje, a drugi od vaših našao na putu božje oko! — Kakvo jaje? Kakvo oko!? — pitaju iz družine. — Vaistinu, da vam pričam — nastavi Cuca.
Najzad zagrize ga, pa, osjetiv slast, brzo ga proguta a onda se sjeti šta je, te uzviknu: „Ovo je božje oko! (bože oprosti!) Dabogda ti, bože i to drugo ispalo, i ja ga našao!
A sad pomozi, bože! Daj, bože, da iznesemo našega mrtvaca! Ti si mlađi i jači, tebi glava! Hajd, u ime božje! Markiša okrete Krcuna na bok i jedanak ga obojica digoše, on nasloni trup na rame, a vođ noge.
— Kuku meni! — ponovi otac... Ubiše ih obojicu! Ha, svetite ih! Krstinja i Joke dopadoše. — Šta je opet, za ime božje? Ali se knez tek tada izdera: — Ha, Janko sokole! Haj, Janko!... Janko zaječa na krevetu.
sina, a sad, kada ti, kao rođeni stric vjerenikov i starješina vašega doma, pristaješ da se razvjere, onda i ja, u ime božje, dajem blagoslov i kažem da je knez, i po crnogorskom običaju i po zakonu božjem, slobodan udati kćer za koga hoće!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Oni su stalno i učestano isticali kako im je štamparija potrebna »kao duša telu«, »radi veće slave božje i spasenija duši«.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta ćeš, prođe tako čitav život, nesiguran i zaljuljan, tekao i tekao, a ti, benašu jedan i goveče božje, vječito mislio da čvrsto stojiš na jednom mjestu i da je sve u tvojim rukama.
E, Brko, Brko, poljubi me u ... A stric ih, u stvari, zato ne trpi što je i on sam jedno božje zazjavalo, ajkara i rođena lunjalica.
— E jesi pravo goveče, pa makar da moluješ ne znam kakve božje ugodnike. Ja svetitelj, je li? Bolan, čoče, ja sam stotinu puta poželeo da manem i kuću, i čeljad, i svoje selo, pa da
se istom ote onim njegovim starim, dobrodušnim graktavim glasom : — I de ti reci, ko je sad veće goveče i beslovesno božje bravče bez repa: il ti, il oni koji su te preslišavali, il bradonja, koji je sve ovo zakuvao pa odmaglio, ili, na
mjesta“, poput vradžbine, sjenila budne oči čuvara reda, pa im se, za trenutak, činilo da pred sobom imaju sve sȃmo božje cvijeće u proljeće, a ne zgoljne prepredenjake i macane, koji samo ždrakaju šta bi se dalo pridići i što nije za nebo
— A, dok je ono okrenulo da ovako božje blago nabija u topove, više nema života, nema države. A kad se vječita Austrija uskoro srondačila kao potkopana kula,
Optužilo našeg kićenog Panteliju da je u po božje noći napastvovao babu Trivunu i njezinu snahu Anđu. Pozvale ga žene, sve s obrazom i s poštenjem, da im pomogne peći
sluša, pa će ti istom huknuti: — Mikane, da nijesi komandir i član partije, ja bih ti sad rekao da si ti jedno obično božje goveče. Za te je muzej staretinarnica s kradenim stvarima! O, ljudi, ljudi.
gleda zlovoljno i gunđa: — Vala, Đukane, da nijesi skojevac i bombaš, ja bih ti rekao da si ti jedno obično beslovesno božje gove ...june, pravo pravcato june ...A, dok se samo završi ovaj rat, ti ćeš meni, brajkane moj, u školu.
Kostić, Laza - PESME
Valjda kroz vas probi cikut i vapaj mučenički, pa kroz svako tako prociknuto mesto proviru znaci božje milosti tanko, štedljivo, kao što vladari na zemlji kolajne dele, kolajne sjajne i reči lepe tebi, ropski svete!
vole ludi, vole robovi, al' Zej se stresa, bog nad bogovi'; stade mu reč u grlu uzanu, napitak mu na usni usanu, iz božje ruke pehar ispusti, od pehara se more zapljušti te burnim valom gnjeva studena zapljuskuje titanu kolena; — al' ne dršće
” U Somboru, januara 1902. BALADE ĐURĐEVI STUPOVI I Stoje prebeli Đurđevi stupovi, svedoci verni božje ljubavi, oblaci lebde nad njima gore, lagano brode lagano skore, kazujuć bogu molitve setne što im iz crkve doleću
onda odlete za gore strmne. Stoje prebeli Đurđevi stupovi. ljubazni znaci božje ljubavi. ljubaznim licem na breg se smeše, a ravno polje, studeni breže, milotom teškom već obamreše, milotom teškom
” Namignu paša na svoje lude, i što reče, tako se zbude. Spaljeni leže Đurđevi stupovi, svedoci negda božje ljubavi, a sad svedoci božija gnjeva, u garištu im greh se ogreva.
Jesu li kletve? proricanje je li? — Još strašnije je, strašnije još je — zbriši je, sudbo, s čitulje božje! MINADIR Što je silan, što je slavan kralj Ramsenit od Misira, take sile nigde nema od Indusa pa do Nila.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad ga sasvim ograde n plate majstora, donese svaka kuća po breme žita, a knez seoski reče: — Hajte, djeco, u ime božje, puštajte jažu, ja ću prvi sasuti moje žito da se melje.
— Kakvo zelje? Ne ja! — odgovori Paralaž. — To je strašilo božje! Više od ikakva duba, deblje od ikakva jablana, a granatije od najviše jele.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
II O sipka zvezdo s Tarinog gaja, potrusi prahom fresku gudure, monaške špilje, lavre Sinaja! Što ruke Božje tmu ne usture da puknu polja plamsanjem nara od Sentandreje do Hilandara!?
toploj vlazi čednog prapočetka semena bubre i trepere klice jer štedar čin je ljubavi, začetka siline rodne; a kroz Božje lice zašume bilju rodovi i vrste i pre se Krsta započnu da krste.
što treperiš smislen, da grozd ti shvate nepismen i pismen, u toploj struji očuvajte mesta, iz kojih toči blagost Božje klime, što biću čuva zavičaj i ime idejo mudra letenja i mresta.
ledina, oko tamino svetlost sabire u podočnjake slepoj tmorini - gde se kandilo žiškom prekrsti kad prospe znake Božje milosti!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi, Sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi. On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete, I ugleda,
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
VIDA: Pa ono, ako ima boga i pravde božje, tako bi trebalo da bude. TANASIJE: I onda, 'ajde njoj, što kažu: ćerka mu je, pa kakva je da je, ali što ostavi crkvi
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
od uroka; spolja je obično napisano: “Mašallah“ (na arapskom, a znači: ono što Bog hoće - to i biva - sve zavisi od božje volje); stavlja se konju oko vrata, a vezivali su je i ljudi za mišicu dilberika (dilberka) dragana, miljenica, lepotica
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Kud god se ona makne, kroči, Prate je deca — ljudi, žene Traže da vide njene oči Gde ćute Božje tajne— Oči duboke, sjajne Što tako čudno glede... Kose joj davno sede... — — — — — — — — — — — — — Leto je.
— — — — — — — — — — — — — — — — — To beše davno al od tada Misli se ona Božje tajne znade, Ljudma bi htela da ih preda: Usta joj često reči traže. Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da..
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Istrča preda me jedan veoma ukusno odeven gospodin. — Lakše, lakše za ime božje! viknu mi on. Stadoh, al’ ne znam šta da mu kažem. Otkud on ovde? Pomislim da to nije kakav nov kolega.
U njemu on poručuje svojoj deci samo jedno: »Čuvajte pravdu i zakon, Hrista Boga i svetu Trojicu i sve božje ugodnike«... To je bila njegova poslednja poruka.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Čekaj! Kaži ti prvo dragička! PAVKA: Ama, kaži ti, kad ti kažem! JEVREM: Pa dobro: dragička! PAVKA: Ja, u ime božje, dadoh reč za Danicu. JEVREM: A ja dadoh reč za poslanika. SPIRINICA (Jevremu): Ju, pa ti se i ne zaradova!
JEVREM: Ama, ko se ne raduje, radujem se, nego... ču li, Pavka, šta ti ja rekoh: ja, u ime božje, odoh u poslanike. PAVKA: Bože, pa dve radosti odjedanput!
JEVREM (razmišlja): A, ovaj, novine? Zar neće o tome novine da pišu i da nadadu dreku? SEKULIN: Čudo božje! Zvanična ispravka, pa svršena stvar. Zašto je bog izmislio zvaničnu ispravku, nego za to?
JEVREM: Dobar dan! GRAĐANIN: Imate li novosti? JEVREM: Pa prebrojava se, u ime božje. GRAĐANIN: Ja čuh, gazda-Jevreme, 272, Ivković, kažu, 214, a socijaliste 26.
GRAĐANIN: Od Sime poreznika. Čuh, pa rekoh, 'ajde da svratim te da te obradujem. Mi, u ime božje, već pijemo na tvoj račun. JEVREM: Ko pije? GRAĐANIN: Građanstvo. JEVREM: Au! Ama, zar celo građanstvo?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
čovjeka, rođenoga da se od njih topi; pred očima vode prebistrene, đe u dvije sveštene kapljice predjel širi vidiš božje sile no s planine u proljetnje jutro što ga vidiš nad bistrom pučinom!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
gledala bi kako se razilazi svet, osobito ženske, kada počnu iz crkve da izlaze gde su bile ne toliko radi službe božje koliko da ih svet vidi u njihovom novom, tek tada prvi put obučenim haljinama.
XXX Beše praznik, sveta nedelja, i to davno posle službe božje, jer beše prestao jek zvona sa crkve. Prestade po čaršiji hod, kretanje ljudi, koji su išli iz crkve kućama, ili po
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ To je Božo najprije rekao, a zatijem razvede na dugo, i potanko ispriča sve. Dok je božje dijete govorilo, Otac mu i svi nebesnici ne svrnuše očiju s njega, niti uha gdje drugo obrnuše; zaboraviše da su
„Ama jeste, čoče, to je poznato, kao što je poznato e ste kupili u Primorca od mazge jaje, kao što ste našli Božje oko!“ reče lukavi Miraš, da tijem odstrani napadaj od sebe pa da se s jednim kobali. „Kakvo jaje? Kakvo oko?
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Sva mu je pamet na jeziku — (ko govori šta mu na usta dođe). Sermija joj pamet, a drug zrcalo. Skinuo bi s matere božje pokrov. Taj ume i iz vode suv izići. Udaren mokrom čarapom Udarila ga šljivova grana u glavu. Uzjahao na veljega ata.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
b. Bjela bjelu ćera preko b'jela polja: daj mi, bjelo! b'jela ljeba ispod b'jela skuta. 7. Božje sazdanje, ljucko stvorenje, zmija osedlana. 8. Vipoje poji, na koplju stoji, da nije vipoja, ne bi bilo nikoga. 9.
Sveti Sava - SABRANA DELA
stara se da izlaže, izvan i daleko od vašeg stada, neka bude tada izagnan, ne primajući ni milost ni pomilovanje (o, Božje svevideće oči!), zlo i veoma napasno namislio je.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Na kratko vreme dobro čineći, vo veki ćeš blagopolučan i blažen biti.” Za pokazati sve veličestvo ove božestvene i božje knjige, naš sladčajši spasitelj Isus uči nas i savetuje da pogledamo ne na svu nju, no na najmanju časticu nje, za poznati
” Neka sad zadrži smej ko može! A prolog: nasred crkve božje, reče starac to, i učini ono, i sotvori blud. [H]oćemo li se, braćo, zaboga, jedanput osvestiti?
I ovi nam potvrdi o njima to isto što smo pre čuli. ’Ajde, dakle, u ime božje, barem da sasvim zdrava ljubeznoga mojega vidim i da se zdravi rastanemo.
” I zaisto, dosta sam [h]odao, ali takovi[h] velikolepni[h] i božje krasote mesta nigde nisam vidio. Blaženstvo se nekakovo čuvstvuje samo misliti za onakova divna mesta.
Nije li ovo uprav protiv božje volje, sledovatelno protiv svakoga pametnoga zakona, vozbranjavati da se ljudi na božji svet plode i rađaju i boga slave
No mora se kadgod ko jedanput naći. ’Ajde, u ime božje, nek se počne! Sila se nikom nikakva ne čini; neka kaže ko što na[h]odi za dobro i polezno, a razumni ljudi i sad i
učeniji da postaju i da su kadri sebe i narod svoj učiti, na dobro nastavljati i prosveštavati; evo, šta će u ime božje sledovati.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Aja, brate! A i da nije svega toga, nego da ga pušte da lastvuje, pa da samo knjigu uči, zar bi ovo tele božje ikad knjigu naučilo? Ma na koga si se uvrgâ, ne bilo te!...
— veli Šunda. Brne poče grliti Stipana i odmaknu ga u ćošak, pak se obrnu k Jerkovićima: — Za ime božje, šta oćete od mene? — Oćemo da izabereš od naši ditića koji bude najdostojniji! — reče Rkalina.
Najzad Balegan rasječe njekoliko jabuka i pošto ponudi služinčad, nali čašicu rakije, pak nazdravi: — U ime božje, a za dobar početak!
Bože oprosti, čovjek bi mogao biti čak zahvalan. — A ko, najzad, poznaje tajne božje putove o kojima nam govori bogoslovska nauka!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ja sam zlotvor. Najgrešniji čovek koji je gazio zemlju. Nema pakla za mene. Nema božje kazne. Zrikavci testericama kose livadu, travku po travku. Ne čuje ih.
I iskitiše tako Turci belo kole ljutim i glavatim muževima. Zališe oni kolje, i čudo je božje kako ne olista. Imalo je i vremena da se primi. Nedelju dana ga paziše krdžalije.
Vidite li, mesec je zlatan! Nebo je puno dukata! Berite božje voće i crkve dižite!“ Nastade otvaranje crkvica. Sve svece iz kalendara obeležiše gomilicama kamenja.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Tako?“ „Da, ona se od nas traži bezuslovno. Redovno posećivanje službe božje, učestvovanje u crkvenim svečanostima, litijama i ostalim priredbama obavezni su.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ne, oni to nisu, nego smo mi slepi i ne vidimo. Zar bezdušni komandanti ne streljaju, u ime Božje i nekog „božanskog“ zakona, svoje rođene vojnike koji su u sto borbi učestvovali i bili na svom mestu, a u sto prvoj
Jest, u ime Božje zaklinjemo se mi na vernost otadžbini ma kakva ona bila, ma šta ona htela, ma gde ona mislila da nas povede, za Pravedno
Žena, veli, tamo po sokacima, a ni u jednu kafanu ne možeš ni da priviriš, jer su sve prepune one božje goveđine što se iz cele zemlje ovamo slegla i nabila.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ovako sam jadan prejadan, tužan pretužan. Doći će veliki sveci, a ja ni božje kapce vina u svome domu. Kad to ču najmlađi sin, ode braći i kaza im sve po redu što je od oca čuo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Moja majka dočekala me je srcem koje je, kako reče, bilo preplavljeno blaženstvom zbog moje posete i milosti božje koja je preplavila Idvor. Zlatna žetva bila je okončana, a bila je najveća koju je Idvor imao posle mnogo godina.
tako prenosi, kao što kažeš, slabi čovečji glas preko žica na velike udaljenosti, onda ja u tome vidim samo novi dokaz božje beskonačne mudrosti koja koristi sve moguće načine da učini kako velike tako i male stvari. Ko će k'o bog!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Nije druge, 'ajdemo natrag, pa dok se malo slegne vrijeme, poći ćemo s lađom za njim... —U ruke božje! odazove se žena mu. — Pomolimo se! — i prva se prekrsti. —'Ajdemo prvo noći!
I dolaze mu na pamet božje riječi propovjedaoca Italijanca, jezuite, što svake večeri ove Strasne sedmice propovjeda u crkvi, i, dirnut božjom
Kad mu je oganj popustio, Ilija je noćas zaželio razgovora. Razabrao se i dolaze mu na pamet reči čisto božje, koje od njega majka nikada nije čula dok je bio zdrav. —Spavaj, sine! — nagovara ga majka. —Ne mogu...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
teskobu i počeo da se prima gore uz planinu, da bi iza kakve bukve našao nešto mesta da sedne p odmori se posle službe božje i dugoga čekanja da dođe na red i uđe u crkvu. Odakle sve nije. Iz Pećskoga Podgora, iz Pazarske Nahije.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Zora je osmej Božje dobrote, A sunce peva Najvišu moć... Bogu je milo Što j’ tako tajno Divnu i bajnu Stvorio noć.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Brat vam se vije, Nek’ srce bije Srbinu. Ah, hoće li božje oko Srba ozariti, Hoće li se kadgod sunce opet nam roditi, Ljubvom, slogom i junaštvom krst i obraz belit, I kroz
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
riječima čistijem, nepokapani suzama iskrenijem, a majke sinje neutješene utjehom blagom, pa se buni u ljutoj srdžbi i božje i ljudsko srce, i mrtva se tijela u mrtvačkoj odori dižu iz neoplakanih grobova i oglašavaju se jezivim jaukom i
mi riječi, Gospode, krupne i zamašne kô brda himalajska, silne i moćne kô nebeski gromovi, oštre i jezive kô svjetlice božje, i tirjanima nerazumljive kô što je nerazumljiva sfinga egipatska rodu čovječanskom.
— Baš se mora ići? — pita Mijo i gleda oštro u đendare. — Mora! Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Onda vas molim s božje strane, prikaž'te dolje sudu da moje kućište predade kom našem čovjeku iz ove naše proklete zemlje. Digoše ga.
Batalijun! Batalij-u-n!“ Ječe, ljudi, gore i gudure — od stra'ote se božje ćuteći ne mere... Krpatim ja grčki, nanosim malo na arapski, zabrkljačim koju kaursku, a poneka se i karavlaška omakne!.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
I kako ću da joj kažem da si joj otvorio pismo? JEROTIJE: Eto ti sad! Čudo božje! Otvarao sam ja pisma malo veće gospode, pa neću Đokino. ANĐA: Otvarao si, al' si zbog toga i službu izgubio.
Jakšić, Đura - PESME
se zemlja ne zatrese, Burno more ne zajoše, Ne pocrni sjaj zvezdani, I meseca svetlost bleda Ne zavije u oblaku Božje pravde i istine, Sjajne zore i večeri Zrak crveni ne proturi U krvave ljute zmije, Kojima će duh večiti Po jauku,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
BOŽIKOVINA Stechpalme (іlex aquіfolіum). Božikovina, božje drvce (Šulek). B. se, u Samoboru (Hrvatska), donosi na Badnji dan i kiti jabukama, orasima, lešnicima, kao što se To
VETRENA TRAVA Hirtentäschel (capѕella burѕa paѕtorіѕ). Vetrena trava, trava od groznice, kesica, kesica majke božje, mačkine suze (Šulek; LMS, 139, 86; u Šuleka 39 naziva). Ima jaku apotropajsku snagu.
sejanja, baca živini i stoci (SEZ, 17, 15); i ono klasje koje se, prilikom žetve, ostavlja nasred njive »za ptičice božje« (ib., 19). P. može biti žrtva uopšte u svakom kultu. Njome se npr. posipa badnjak (ŽSS, 161).
U Kastavštini, na Marčenicu (25. mart, »blagdan Majke Božje«), devojke presađuju r. — da bi rasle i lepo mirisale, »da Majku Božju prijažaju rožice« (ZNŽOJS, 39, 1957, 53); r.
Ćipiko, Ivo - Pauci
dosta što prve nedjelje iza Radine ženidbe, po njegovoj naredbi, brecaše u mrtvačko zvono, u crkvi zavio priliku Majke božje u crno i ne otpjevao velike mise, već tihu, kao usred korizme.
Slatke si besjede. —Nema među nama duga razgovora... Čisto kod tebe osjećam nekakovu slast u životu... Čudo božje, kako je ovo iznenada nadošlo; potegla nas krv, e, nije drukčije! ...
— Ne budali, svijet više govori nego je... i mene potvaraju s njome, a pravedna je.. . —Čudo božje, što ona vas neće ... —Jesi li joj govorio?
I željahu neki prosena sjerčana kruha kao mane božje... Sve se selo skupilo da biskupa pričeka i na dogledu gradskih kola stade praska prangija i pušaka.
Razgovarali i šalili se... kao ugrijalo božje vino, bilo ga i suviše. Ilija je bio napit, ali nije bio pijan... A i vrijeme, brate, ugodilo, da bog pomože...
Još leži, otpočiva pusta, ali kad je božje sunce zagrije, a već je na domaku, bog će blagosloviti težačke trude, zemlja će se okititi, sjaraniće se sa suncem i
Bolilo ga u duši da zemlja cijele godine nerotkinjom ostane, kad božje sunce tako lijepo grije, pa moraće da je oplodi. I ore, iako nije zeman tome.
I pregaraj se, kao što se i ja pregaram!... Skruši se, jer „skru— šeni i ponizni doći će pred lice božje”!... A sve što na spas duše uradimo, nikakova je žrtva prama žrtvi našega otkupitelja .....
Ali, eto, sada ni nje nema kod tolike božje i njegove zemlje! A kada ga neko sretne ili stigne u putu, čisto ga stid kada mimo nj prođe; valjda će se onaj dosjetiti
Ilić, Vojislav J. - PESME
A na pragu hrama svetog, gde se božje ime slavi, Sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi. On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete.
diše. Mila polja i doline cvetne, Božje sunce nek vas večno krasi, I da, štedro, nikad se ne gasi Nad poljima Arabije sretne!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Osmoga juna potpisane su od svih učesnika odluke carigradskog kongresa. Posle svečane službe božje, on se razišao. Naš rastanak sa patrijarhom, Svetim Sinodom i svima ostalim članovima patrijaršije, računajući tu i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Moj otac je govorio: Bogu božje, caru carevo, a sve drugo u kasu i pod ključ. A ja velim: Šta sam pre podne zaradio, s toga ću posle podne ja, Toša, da
Kad vam ona, kao da smo ugovor napravili, ne samo ja i roditelji, nego i župnik: „Gospodin župnik kaže: dete je Božje, a ne materino i očevo.” — Kako Božje?! Da nećete od njega popa da načinite? — planem vam ja, gospodine pretsedniče.
” — Kako Božje?! Da nećete od njega popa da načinite? — planem vam ja, gospodine pretsedniče. — To neću dati ja! Ne trpim popove, ni
A šta bi počela? Isto to još jedared... Jedna sudbina za jednog čoveka... nikuda iz kože, i od Božje volje... Samo da su ona deca druga, moglo bi se s njima pevati, s mladosti...
Stefan Vlaović počeo je da gaji i voli živinu, ptice domaće. — Svet je zaboravio sasvim da su to ptice, Božje ptičice, a ne samo pečenje i sitnež za čorbu. — Stefan se sve više povlači kao ekonom i „gazda”.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
»Ljubezni Romane« — ovako mu stane jednom posle večere govoriti — »manovenije je božje telo da ti u moje ruke dođeš, i ja sam te kao moje rođeno dete pazio.
Otac. Zato ćemo najlakše; samo nek su oni od boga srećni. Ja sam već star, evo sve što vidite ovde, to je njino i božje. Prvodadžija. Pravo! (Namigne na mladoženju). Međutim uređuju prsten. Mladoženja je nevesti aljinu kupio.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
će on, posrćući i naslanjujući se svom težinom na budućeg biografa — oni što su pili sa mnom napustili su me, stoke božje, pa nema ko da me odvede kući.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ajd ojs! Stoka malaksala. Ljudi odupiru leđima. Batine pljašte. Ni ime božje se ne štedi. Negde puče revolver... Točak se slomi. — Bacaj, bacaj... — Udvostruči zapregu! Luka promukao od urlanja.
Drveta ogolela, te cela priroda izgleda naježena. — Ješče molimsja o upokojeniji duše usopše rabe Božje... i ježe prositi joj svakoje pregrešenije volnoje i nevolnoje...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
zemljotresi, preterana suša ili kiša, bolest i zdravlje, bogatstvo i siromaštvo, dobro i zlo, sve je to za njih bilo delo božje volje. A ta vonja je najčešće bila zla.
Kako dođe na jezero mlada, pokloni se zelenu jezeru, pak jezeru stade besjediti: „Božje pomoć, zeleno jezero! Božja pomoć, moja kućo vječna! U tebe ću vijek vjekovati.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Tako je i učenje. Ono izvire u svetoj crkvi, a maloumni na prazno prolaze žedni božje nauke. Mrze i ne dolaze k duševnom istočniku, većma se potežu na šalu i maskaru hoditi na zurnice.
Nit se bogat s blagom može zajaziti. Ležak a ne težak. Kad smo siti, možemo postiti... Slovo se božje ne veže. Učiteljstvo u popovstvu ne stoji (nego u naučenoj mudroj glavi).
Ama za učitelje kojino uče i svetuju narod, nije taki zavičaj, nego ako on isto od sebe izda svoje slovo sejući mu božje to seme pa ljudi, ako bi i ne primali ništa slušatelji, ni bi što od onih reči dobro činili o svome svetovanju, oni će
dolazi i prolazi svaki da ga tre i gazi, što onde nađe neka razvlači i raznosi za ukor i rugobu da ostane, od svake božje pomoći i nagledanja! ... Ti si jedan strašan a tko li može stati proću tebe?