Obradović, Dositej - BASNE
Ko to živ pregoreti može! Oni dukati, od kojih ni zraci božjeg sunca nisu im većma oči prosveštavali ni srce uslaždavali, a one hiljade razdate kom uzajam, kome na interes!
i proče bogatstvo ne samo u svim mudrih ljudi knjigama, nego i u Sveštenom pismu, na neki se mesti pohvaljuje, i za znak božjeg blagoslova predstavlja. „Blagoslovi bog Jova, i dade mu veliko bogatstvo.
Ali iz toga zakon, i što je najužasnije: sveti i hristjanski z a k o n, ustanovljavati i praviti, ovo je uprav protiv božjeg namjerenija, volje i blagoslova, protiv bogosozdanoga jestestva, |protiv svake iskrice pameti i razuma, na umaljenije,
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Amin. Onda opet celiva krst. — Ivane! — reče pop. — — Ti si sad kmet. Kao sluga božjeg oltara, hoću da te opomenem da je strašna zakletva kojom si se danas zakleo pred bogom i pred nama.
Junački, deco božja, da očuvamo svetinju oltara božjeg! Junački, braćo moja, junački da izginemo ili pobedimo!... Hajdmo!... Srca su lupala, oči zasijale.
ovde to ne može biti!... Mi smo ti stvoreni nekako drukčije. I evo, ja, grešni sluga oltara božjeg, ja ti kažem: nije dobro što si učinio, ali je pravo!... A stari rekoše: što je pravo i bogu je drago!...
Među prvima je stigao Zeka sa svojim junacima... Anta ga dočeka kao božjeg poslanika. — Hvala bogu!... Ta još nam je bog prijatelj!... A Stojan?... A Sima?... Zar oni neće doći?...
Dučić, Jovan - PESME
Moj se duh božjeg vina napije, Srce se svetoj reči otvori, A bdim pred strašnom bravom kapije, Kao pred gradom gde su zlotvori.
I reč verolomnih i čast klevetnika! Nosi, rode slavni, taj mač bez korica — Znamen krstonosca i Božjeg vojnika! Da bi štit Ahilov bio slave veće, Sam Bog Hefaistos ode za kovača!
Jer je kletva ova božanskog porekla, Protiv nas je pao svirepi mač s neba; Od Božje je ruke rana što je pekla, Od Božjeg je testa mrva crnog hleba. U tvrđavi dosta izdajnik i jedan, Dovoljan i ključić od najtvrđeg grada!
Teodosije - ŽITIJA
divili i zaprepašćivali, i da su svi bili poslušni u veri blagočašća, i smatrahu ga ne kao čoveka već kao proroka Božjeg koji je poslan k njima, tako da se i sam samodržac divio i govorio: — Blagosloven je Gospod, Bog Izrailjev, jer poseti
Postade sluga zavisti i zlobe, i upropasti dušu svoju odsustvom straha Božjeg, i za mnoga dobra Stefanova — bezbrojna zla, praznoumni, protiv njega namisli.
njegova, i zbog velikog nemilosrđa prema ljudima, koji su sazdani isto kao i on, i zbog nepoštovanja zakletve i straha Božjeg zanemarivanja.
Vi, dakle, ne budite nerazumni i bez straha Božjeg zbog ovoga, nego štaviše ukrašavajte život strahom I trepetom, I nemojte vršiti vojničku službu bez pravde, već
Smiluj mi se, Gospode, nemoćan sam, i duša moja veoma se zbunila!“ I odmah uz pomoć božjeg anđela održan i ojačan ne pade, i opet s močugom ne dade da se uđe u pešteru i suprotstavljaše se govoreći: „Ču Gospod
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Dinarske osobine: dobrota, pravda i potreba da se radi u pravcu Božjeg čoveka, kod njih su kadšto razvijene do krajnjih granica. Sažaljivi su prema slabima, nesrećnim i bolesnima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kum obavezno donosi kapicu i platno.⁴⁵ KRŠTENjE Deca koja umru nekrštena ne mogu „božjeg lica videti“, odnosno oni, po verovanju, idu u „Limbo“ (nekakvo „mračno mjesto“) ili postaju demoni, „drekavci“.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
- Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a? - I ti i ja, moj sinko. Rat je sramota i greota za svakog živog božjeg stvora. Izjedali smo se i klali kao bijesni psi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je bio pesnik idealnih i fatalnih ljubavi, pregaženih srdaca, prigušenih života, i stavljao je ženu, »krunu božjeg stvaranja«, »remek božji«, uvek i svuda na prvo mesto.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Bježim od pljuska! — gaknu nogati baja. Varakam se ovako s njim čitavog božjeg ljeta otkad znam za se. — A koji si ti? — opet će djed. — Ja sam ti neki Rade s Brdara, hodam po najmu.
Mogli su, onako u neznanju, naletjeti na kakvog ćoškastog i ljutitog božjeg ugodnika i zamjeriti mu se, pa zlo po njih. Ovako, Rade je njihov, pa taman ako se i posvetio, lakše će se s njim izići
A šta će njemu sikira kad je svetac? — E, vidim ja, sveosve, da tebi treba dati ovoga bradonjinog novopečenog božjeg pravednika, Radu Lopovskog, on bi tebi progledavao kroz prste, pa ti kud pošo da pošo — utače se samardžija.
— Ma ko plaćati? Zar sam ja za to kriv, a? — I ti i ja, moj sinko. Rat je sramota i greota za svakog živog božjeg stvora. Izjedali smo se i klali kao bijesni psi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Beše bogatih starih ikona, srebrno kandilo; slike Božjeg Suda, Jerusalima, Peći, Ravanice, u zlatnim okvirima i to počađale, plesnive, sa oštrim, prvobitnim crtežima...
Kostić, Laza - PESME
Oj, ta pun sam svega troga pored ovog cveta moga, oh, ta ti si, ti si, mila, ti si mi taj cvetak bila. I setim se božjeg slova nebeskoga blagoslova, da pokažem da ga štujem, darak njegov iscelujem.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- dim je plava kudjelja, s naborima haljina; sjenke vrvež izgone povrh škrinje žutnule. - Ima božjeg udjela u kućevnom žuboru, u zrcanju s ikone, u pjesminom raspjevu: Krpljen život, krpija a kroz prsle prozore
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I zavapi gorko ona Pred svetinjom Božjeg trona: „O Gospode, koji hraniš Svaku živu zemsku tvar, Koji slabe od zla braniš Kao večni, slavni car.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
*** Boga ti božjeg, šta se to s neba slama! Zar u poslednjem času psuješ? Uvek si pijan išao u bitku Ne ali pogledaj zastave ni vojnik
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ — vazduh koleba Do kraja mora, zemlje i neba... Al začas samo... i mrak se gusti Na zemlju spusti. I pred strahotom Božjeg viđenja Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć kosu — Grudi bijući I krvav pogled nebu
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Ovo pisah za potomstvo leta Božjeg šesto treće: Oduvek je bilo loše, od svakog zla ima veće! Što bi crno, sad je belo, što dole bi, sad je iznad, Svet
Pandurović, Sima - PESME
REDOM... Svakog božjeg dana, možda i trenutka, Iz duše nam čili po prošlosti deo; I, po stalnom redu, vrh jednoga kutka Njenog, — pada sivi
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
U trsu mu trsato, u klasu mu klasato; eve mu klas od zemlje otežao od roda zemaljskoga i blagoslova božjeg! U gumnu mu mnogo, u kući mu sporo!
Valabila-talah nije istina što raja govori! Laže, naše mi glave a tvoje brade i tako nam svečeva indžila i božjeg dženeta a nebeskog sifata! Sad svi jednogrlice zaviču: — Istina je, čestiti veziru!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
pokraj rita, ta pokraj livade, ta slušali žabe, ta slavuje; govorim za one koji imaju srce čuvstvitelno svake krasote božjeg stvorenja.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Jedno momče Krkotića, gledajući to, šanu najbližem: — Gledaj, molim te, blaga božjeg u gubavoga Kušmelja! — Ej, da nije krov popločan, ili bar da je šira badža! — odgovori onaj uzdahnuvši.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nisi ti ništa bolji od Đorđa Katića. Šta ti ja mogu? Jalovak si. Svi ste vi isti, sunce vam, majku vam, boga vam božjeg, sve vam...! Tola klonu pored ognjišta. Nema više snage da smiruje i pokriva ženu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Mati večnog straha; Kad ne dopire od pokrova dalje! Do groba mračna, A tajna preko ništavoga praha. Našto ta mudrost Božjeg Proviđenja, Crv kome se klanja! Našto me vara sa prizrakom umlja? Našto mi oči Kad večno tonem u tami neznanja! M.
“ vazduh koleba, Do kraja mora, zemlje, i neba... Al' za čas samo - i mrak se gusti Na zemlju spusti. I pred strahotom Božjeg viđenja, Što rumen lica s bledilom menja, Juda se prahom po glavi posu; Čupajuć' kosu, Grudi bijući...
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To malo stakalce u djetinjim rukama i jedna zarobljena zraka božjeg sunca bili su kadri da djetetu dadu iluziju da je i samo postalo jedan mali gospod bog.
Otprilike tom istom logikom služili su se nekad poetski taknuti teolozi da bi se mogli diviti savršenstvu božjeg stvora. Blagodarim i ja gospodu!
Petković, Vladislav Dis - PESME
Dolaze dani i noći bez jave. Sad ne poznajem izraz božjeg sveta I nemam pojma za misli i boje; Nebo i zemlja više mi ne smeta, Kao ni ljubav, k'o ni rane moje.
Sad ne poznajem izraz božjeg sveta, Gde duh lagano, nečujno opada Kao lepota, prah leptira, cveće; I ja ne vidim da mi sve propada, I da l' me
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Zato je rado slušao moje priče o mom verovanju da su zvuk i svetlost samo različiti oblici božjeg govora. Ali kada sam posmatrao snažne plamenove pod Džimovim kazanima i kada sam razumeo one silne napore pare da svaki
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jovča se, međutim, sam preobražava u božjeg čoveka. On je valjda jedini junak koji je prešao celu hijerarhijsku lestvicu u Stankovićevoj književnoj varoši, od vrha
Kod nje je telo odnelo pobedu. Ali je zato usledila i poznata nam kazna: hadžije su joj dosudile da navek dvori božjeg čoveka Paraputu.
Bojić, Milutin - PESME
Druge behu crne kô krila grifona, Kô dan božjeg suda, slatke kô plod palme, Vedre kao podne, divlje kao zebra, Sanjive kô ritam osionske psalme.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
je Nemanjinu ideju o božanskom poreklu svoje loze proširio na ceo srpski narod, uzdižući ga na nivo izabranog Božjeg naroda, Novi Izrailj.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
O tome se priča i jedna etiološka skaska. Iz krvi koja je pala na zemlju iz Božjeg malog prsta, iznikla je loza, i zbog toga se njen rod uzima za pričest.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Gledaj božjeg bika! — veli suveznik Maši, što s njime uporedo ide, pokazujući na Radu. Maša se zbunila: učini joj se kao da suveznik
Ilić, Vojislav J. - PESME
1888. DVA PESNIKA Dva pesnika sretoše se na dverima božjeg raja, I kako se susretoše, podiže se silna graja, Svadili se oko toga i hteli se čak i tući: Ko je od kog zaslužniji i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
propovedaju, uče, prete, ispovedaju palanku o stvarima koje su svi smatrali da su davno likvidirane bez suda ljudskog i Božjeg.
Šantić, Aleksa - PESME
Gord sam i sretan što se vazda mogu Uzdići vječnoj ljepoti i Bogu, I božjeg srca biti jedan deo. Ja ćutim vatru svetu i rijetku — Moja je duša u svome začetku Obukla na se sunca zlatni veo...
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
što sam na vrijeme skočio u neki jarak, inače biste vi, dječaci, još danaske stajali skinutih kapa nad grobom raba božjeg, mnogogrješnog poljara Lijana.