Jakšić, Đura - PROZA
O, Aleksa, o, ljubavniče moj!... Pa ko će ga pitati da li ga rane bole?... Možda će blizu njega, u drugoj mračnoj sobici, biti otac njegov, ali oni neće ni jedan za drugog znati!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i ja je nosim u rukama, pa se seti̓ da je metem na vrat ne bi li prirasla, i metu̓ je, pritiskujem odozgo, ne bole me, ali neće da priraste, skinem opet i držim u obema rukama, a idem; opet lepo je upravim da ne bi brada nakrivo
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Pop—Vujica voli učitelja Grujicu, nikad ga neće obići a da ne svrati. Škola je navrh sela. Nego, da bi se bole shvatilo koliko je pop Vujica voleo učitelja Grujicu — treba znati da je selo otišlo nekako u dužinu za čitavo po sata..
Dugo je spavao kao zaklan. Kad se probudi, požali se kako ga bole krsta i kako mu je zima. Kad bi veče, spopade ga kao neka groznica i trabunjanje — ništa za se ne zna.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I ja da ne plačem!... Ta iskapaću oba oka moja!... Aleksa je ćutao. U dubini svoje duše osećao je i sam te bole... — A ja znam da nije lopov!... Nije! Ako on bude uzeo jednu tuđu slamčicu, ja ću dati da mi glavu odseku!...
” Marinko ga pogleda dugim, značajnim pogledom. — Drugi put, dragi aga, drugi put! — Ama sad hoću! — Nemoj! Bole Drugi put! — Ama reci mi: koga si još mislio zavaditi?... Šta si se uplašio? Meho!
Onda dođe malodušnost. Put mu se učini vrlo dugačak. Osećao je da ga krsta bole od dugog sedenja na sedlu... On stade da konja odmori i da malo noge popruži... Pođe peške. Najedanput zec mu pređe put.
Ostani, pa se vrati hanumi — mi idemo! — reče mu jedan. I počeše ulaziti u šajke. — Ovako je bole — govoraše onaj što je đedu koreo. — Ako presaldumimo noćas i dokopamo se luga — onda mi ič brige nije! A preći ćemo.
Jadna Petra!... Bolna prebolna, zaboravivši svoje bole i svoju nemoć nad posteljom milog ranjenika, napregla beše svu svoju snagu, pa je varala i sebe i druge zdravljem i
Dučić, Jovan - PESME
I čujem, u meni list za listom pada. STRAH Zašto volim tako sve ono što mine, I radost, i bole? S kakvom željom tamnom Ja lakomo slušam taj glas iz daljine, I pogledam na put koji osta za mnom?
I da nakraj pesme ne osetim tada Bole koje ništa ne može da spreči: U duši ostane još toliko jada, Za koje nemamo ni suze, ni reči. GAMA Ne!
SATIRA Znamo vas dobro, profiteri, I vas po vrhu i vas dole — Uvek neverne svakoj veri, Uvek s prezrenjem za sve bole. Znamo vas dobro profitere. I decu niščih, o Gospode; Za svaki polet s puno mere, U svako vino s malo vode.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ta kako da ga ne znate?! Onog što uvek zalepi mali k’o mladež okrugao flaster na donju vilicu, k’o bajagi bole ga, ima bubuljicu, a ono nije, ne fali mu ni đavola... nego samo iz obešenjakluka, da je još lepši!...
Otek’o joj, pa je, k’o što vidite, povezala vilicu. Bole je zub, pa k’o da je neko tuk’o. A nije je ove nedelje, što kažu, ni malim prstom dodirn’o.
A? da nije bilo onda tebe, zlo i naopako po mene? Kako ti ne bi’ pomog’o. Samo kaži di te bole! — A, znam; bila mu i neka rođaka, a? — Tako nešto! Dakle ’ajde! Odoše obojica u pobočnu sobu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
ako misli da su muževi tamo na frontu sveci. Pa prelazi u napad: — U mesto da me vređaš bole kaži ti meni: da nisi i ti, tamo na granici, dirao seljanke? — Nisam, časti mi! brani se Hristić.
Afrika
Nama bi međutim bilo bole da zanoćimo negde dale od reke, gde nije močvarno. Tako odlazimo u puste kolibe koje su određene za putnike, crne ili
odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe me pivom, pričaju mi o sebi da bi me zavarali i da bih se tako što bole odmorio. To su dva snažna sredovečna čoveka; pravi džinovi širokih očiju; ničeg svešteničkog u njima.
Govore uglas tumaču a tumač objašnjava šta su maločas hteli da kažu: ne da se ne ide, već da bi bilo bole da se još pričeka! — Pli mejel leste ankol, me nu vulon paltil! (Bolje je još čekati, ali mi ćemo i da idemo.) N.
Šta mari što me noge mnogo bole, što se u moje telo može useliti groznica! Treba koračati, koračati uz ove jedinstvene ljude; dok prolazi ova
Iako me noge uistinu bole a o zmijama–pljuvačnicama, koje su izujedale nekoliko crnaca, bilo reči celo to po podne! Ne uzimam nijednog od naših
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Oni bira, ja gledim; oni bira, ja gledim. Vidim da sve jedi kartalcetli iz džepu, e, mislim, bole ga srcu. Kad plati i otidi, broim moja kesa, nema dvadeset forinta strebru! MIŠIĆ: E, gledaj ti sad!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Izvinio se, mrmljajući, da je star, da ga bole noge i ponudio je gosta tronošcem kao da dočekuje svog čizmara. Garsuli prelete pogledom tu odaju i tesni alkov gde je
Teodosije - ŽITIJA
I to je sve mnogom kupovinom bilo dano Hilandaru u nasledstvo. Pošto su sve ovo dobro imali, ushtedoše još bole utvrditi i rasprostraniti manastir.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
²³ Negde, pak, smatraju da ona koja poružni nosi žensko dete, koje majci oduzima lepotu.²⁴ Kad ženu pred porođaj bole krsta, smatra se da će roditi muško, a kad je boli trbuh —žensko.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« Odmaranje i doterivanje frizure i toalete, od dva do sedam. Buduću mis bole kolena. »Bože« — rekla je majka »šta bih sve dala da imam tvoju lepotu i tvoje godine!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Selačka muka tolika je da čak i prosjaci od nje zaziru. Jedan prosjak ovako umuje: Ajd, ajd, muči, bolan, bole je i vako neg o težakluku živiti i svoju krv piti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
do 1795), kao i druge manje važne srpske knjige. Iako je radio mnogo bole i savesnije no Kurcbek, iako je Srbima bio i verski i nacionalno pouzdan, Stefan Novaković u materijalnom pogledu nije
On bole no iko poznaje srpski narod, jer je živeo u njemu, i to u svima krajevima njegovim, i ono što je propovedao odgovaralo je
To su prosti izveštaji sa puta, u kojima se može naći materijal za biografiju samoga pisca i za bole poznavanje njegovoga dela. I posle 1848.
Milićević, Vuk - Bespuće
zanosa, i on osjećaše kako biva slabiji, kako podliježe; kako se njegove misli rugaju s njime, kako ga mahnito napadaju, bole, žegu i bacaju na koljena pred životom koji stoji ozbiljan i miran, sav u noći, iznad šumne rijeke.
Sremac, Stevan - PROZA
Jesi l’ pogubio stoku, ja l’ ovce... pa ih tražio... pa se smrklo dok si ih pokupio? A? — Bole me noga. — A što te bole? Da te nije počem udario »šlog«? A, golube? — Nije. — A koliko ti je, kućo moja, godina?
Jesi l’ pogubio stoku, ja l’ ovce... pa ih tražio... pa se smrklo dok si ih pokupio? A? — Bole me noga. — A što te bole? Da te nije počem udario »šlog«? A, golube? — Nije. — A koliko ti je, kućo moja, godina?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ja ga istina... ali ti znaš bole. Obiđi da vidiš! Mati uzima, jede, i ma da je izvrsno jelo, ona opet stavlja primedbe, kako bi to izgledalo da ona To
Odjednom se ti pojavi iz kuće. Brzo ostavi nešto i uputi se kapiji da je što bole pritvoriš. Zatim se vrati. Na glavu metnu neki zavežljaj, valjda detinje pelene, na rame motiku, u desnu ruku uze dete, a
— Cvet — o — o! — klikće Stojan i odmiče se od nje, da bi je bole video. — Šta ti je? — pita ga ona vragolasto. — Ti si, ti — moja! — Eh!
Slavi moj teča Jovan. Stara je to kuća. Pored kuće drži mehanu. I sad piće nigde bole, cena umerena. A kod njega se ne vide čovek pijan. Prozor se nikad ne razbi, a kamo li što drugo.
Mita je svaki čas željno izvijao, izdizao glavu, da što bole gleda: napolje, u mesečinu, noć, ali kao da nije mogao. Smetala mu je mati, koja je ispred njega sedela do nogu njegovih.
Kostić, Laza - PESME
Ali koga majka rodi, te mu sudba tako godi da je vredan toj divoti? Izberi po miloj volji, al' ostane l' koji boli, bole nožem tog zakolji, kad mu ŽIVO srce prebi, — kuku Tebi!
je li kletva ta, najmanji je bar, znadem, blagoslov — životom ti se kunem, pobro moj, najbolja ti je ta još kritika, — i bole niko ne napisa još; u njojzi samo zameriti je taj humor što ga odveć oseća u očima sav čitalački svet.
A Miris što se po duši proli, to su boli. Ne goni bole, ne goni, Jole! Bolu ti beše posvećen vek — Telu si znao vidati bolje, Al' kom se duša sa bolom kole, jadan je tome
Planeta ova, zemlja, zemlja je; pa kako poziv svoj da postigneš, u njojzi, slepče, il' na njojzi zar? Je l' bole srce, ili ljuštika? Shvataš li, površniče?
Imala je jednog čika, filišćanskog najamnika, čiko njojzi bole zna: odvede je na prevare među svoje gospodare — sad im noću uz pehare mesto žiška licem sja.
— da bole vidim srama našeg mrak. Zborujte s njome, da vam nisam kriv, al' ja vam odoh sad u nedoziv!” I ode knez. U hramu Dagona
Lalić, Ivan V. - PISMO
Asfodele, sunovrati Koje crni vetar klati, Bole ne znati no znati Ko li će vas sutra brati. (10. VII 1989) TRI SNIMKA KLIPERA CUTTY SARK 1 Uz jedra puna vetra,
u orkestru, u trećem redu Osmehom senči zvukove viole; Ta slika-dodir, još jedan u sledu Dodira koji miluju i bole. (12.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— The, što?... Naša večita nesloga! Ali ipak svaki zbor će doneti jednodušnu odluku, patriotsku. Uostalom, i bole je što više, a glavno je da smo svi u osećanju i mislima složni, dišemo jednom dušom kad je pitanje o našoj miloj
Da bismo stvar bole i preglednije izveli, to ćemo se služiti ovim redom: I Opšti deo 1. Govor i njegov postanak 2.
Tu se poslanici pripremaju i vežbaju kako će što bole odigrati svoju ulogu. Sve to izgleda kao priprema za predstavu u pozorištu.
— rugaju se gnevno oni uz vođa. — A ko li zna kud vodi, slepci jedni? Ne mogu svi zapovedati. On zna kud je bole i preče! Provaljujmo trnjak. Navališe provaljivati. — A jaoj!
The, kad nam je takva divna sudbina, onda — nek ide kako ide. — Huuuuu! v što rekla strina. Ali, kad se čovek bole razmisli (ako, to jest, uopšte ima ludi koji se i takvim opasnim športom bave), mora mojoj pokojnoj strini dati dublji
Mnogi su, doduše, budni, ali trljaju oči i zevaju slatko i glasno, te kao da pomažu, radi bole harmonije, onima što hrču u horu. Pogledam, kad sa sviju strana panduri nose na leđima građane.
Jedni hoće vino i sodu. — Nećemo, — viču drugi — bole je pivo! — Ja iz principa ne pijem pivo! — veli jedan iz prve grupe. — A ja, opet, iz načela ne pijem vino.
se skotrljaše niz blede, smežurane obraze i padoše na belu bradu meni je teško i skoro ću umreti, ali mi se čini da je bole ne dopustiti takvu sramotu. Meni je stotinu godina, i živeo sam bez toga...
Mnogi su opet, otišli odmah pred sudnicu da uhvate što bole mesto. Sutradan otidem i ja pred sudnicu. Sleglo se sve iz grada, i malo i veliko, i muško i žensko.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Neobrijani skretničar pozdravlja kasne vozove. Njega vrlo bole kosti: promeniće se vreme. Uopšte, dok mesec nebom rovari, Neobične se zbivaju stvari.
Rakić, Milan - PESME
nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili, Ona, večno sama, na zlatu i svili Veze strašne bole otmene joj duše.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Pregaocu Bog daje mahove! Raskrhaše silu Šenđerovu. Blago tome ko se tu nagnao, već ga rane ne bole kosovske, već Turčina ni za što ne krivi.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
lepe, što tako začuđavaju, uvek bila po neka na kapiji, kako uvek otuda ovamo na ulicu istrčavaju, da sigurno koga bole vide ili se tome bolje pokažu, da su tu, na kapiji, i da ga čekaju.
A po tome se već sigurno znalo da će on tu sedeti i da za sebe tako i uređuje. Posle naredi da se sveće u čiracima bole razrede, bolje nameste; gore, na doksatu ispred vrata, da se iznese i obesi još nekoliko fenjera, da bi stepenice bile
Poče osećati kako je bole noge, osobito listovi, valjda od toga nemog, ukočenog stajanja. | U ruke joj uguraše upaljene kumovske sveće i do nje,
Pandurović, Sima - PESME
Ja joj udelih od svega po malo, I zadovoljan bio sam sa svojim Delom. Večeras, kada sam kraj stola Pisao bole jadnog srca svoga, Radostan bejah sred teškoga bola Što, s tebe, dušu moraše mi grozno.
Umrla je kada cveće gine. Ostavljenu, ne znaše je ljudi; Ona bole vidala je njine. Kako li je pusto, tamno sada! Srce suvo; grudi bolno prazne Očajanja zmije more razne; A na dušu
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Zatijem, isti Marko, protegnu se, pa reče: „O, ljudi, što me ramena bole!“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje. I još dvojica tako se potužiše.
“ „Bogami, i mene!“ doda brkonja Radoje. I još dvojica tako se potužiše. „Bole vas jednako svu četvoricu, jer ste se jednako i utrudili!“ primjeti njeki starac i pogleda serdara.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Paun: (Maše se rukama za travu — kao da je čupa). Kolo: Pauna nam noge bole — Paun: (Uhvati se rukom za glavu — kao da ga boli).
Kolo: Pauna nam noge bole — Paun: (Uhvati se rukom za glavu — kao da ga boli). Kolo: Pauna nam leđa bole — Paun: (Previja se kao da ga leđa bole).
Kolo: Pauna nam leđa bole — Paun: (Previja se kao da ga leđa bole). Kolo: Paun nam se timaruje — Paun: (Prstima prihvata za svoje haljine — kao da ih od nešta čisti, i ono baca na
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
pa se ispovidi vra-Brni. Zapamti dobro da se zove vra-Brne, i još ćeš ga poznati po tome što ga noge bole. Tako mi ono reče u snu. I jevo ja potego dva dana hoda.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pa zamahnem da bijem, onako kako to ja umem, iako me zubi u korenu bole. Kad se mokar i ljut nađoh na obali, desnica mi je stražarila nad drškom noža, videh da je nepomični čovek s podignutom
Onaj nebeski ne dâ da se deca mešaju s dukatima. Kvare im se oči. — Uši će ti pojesti. — Bole nego da se dukati ubuđaju.
Turkinja lako sedi prekrštenih nogu, strogo i redom gleda sve putnike, naginje se da ih bole vidi, kao da raste iz napuhnutih šalvara.
Po dugom ćutanju kaplje rastopljen vosak. — Dan je za ozbiljne razgovore. Bole sutra — progovori Đorđe, odjednom uplašen onim što će Vukašin reći. Moli ih očima. — Pričaj! — izaziva Aćim.
vidi i još brže i snažnije trza konopac, da zvono smrska nebu zenicu pa da nikom ne kaže ko je zvonio na ratno stanje, bole ga ruke, muti mu se u glavi, tutnji, zvono je u njegovoj glavi, velikoj kao nebo, a strah vuče konopac plašeći se
Tavanica se spusti niže, nad samo njegovo čelo, i lampa je u njega zakucana, pa se njiše i dimi, i bole ga oči u umornoj dreci kafane, kojoj kraja nema.
Eh, bole sam mislio o njegovoj pameti nego što ona zaslužuje. Ustali su. Vukašin ga polivao vodom iz testije. Poslednji put.
A meni su i volovi prestareli. Žena neće umeti ni da ih proda, a ni bole da kupi — reče zamišljeno I Tiho, gurajući ruku u duvankesu.
Čađević zastajkuje, zanosi se i sapliće, udara kolenima o obale celca. Onda odjednom potrča i stiže Aćima: — Bole bi bilo da i tvoji sinovi sad idu s tobom — reče bez ljutnje u glasu. Aćim zastade, ali se ne okrenu.
Mi smo oduvek voleli da dižemo bune. Mislilo se ovako: gore nego što je sada ne može biti, a ako dođe bole, čist je ćar. Ako se glave pogube, nikad nisu ni bile naše. Od pamtiveka u Srbijici žive seljaci s tuđim glavama.
Nešto kao osmeh minu Vukašinovim usnama. Gledali su se mirno. — Prošlost ne, ali otac svakako. — Ja sam o tebi bole mislio — ustade od prostog stola zastrtog novinama. — Vidim ono dete, ćutljivo i poslušno.
— Bole da govorimo o mom ocu — prekide ga. — Prvo o sinu — žmirka na desno oko, kao uvek kad se ljuti. Glumac u putujućem poz
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
To je još više užasnu. »Mališan je tako bezazlen, tako lep! Bole da ja i tu Muku snosim!« devojčica uzdahnu i zakloni brata iza svojih leđa, a čičak udari u nju. Je li moguće?
Kad devojčica bole pogleda, vide da su to, u stvari, lutke načinjene od drveta, ali ne onakve kakve se dobijaju za rođendane, već
Srebrna ruža nije običan cvet. Od nje se postaje Zlatousti, car priča i iscelitelj, ali i kao patuljak svetom luta. Bole se vrati u svoju ulicu! — Od dodira zvezdine ruke dečak oseti kako tone u san, i užasnu se.
Sav užasnut, Plačko prhnu uvis i zajauka: — To li je život ptica? To? Bole bi bilo da smo ribe! Do njih ne dopiru ni mačke ni domaći zadaci!
Dečak će donositi drva iz planine, a s vremenom i on će naučiti da rezbari. — Bez prstiju? — starešina se nasmeja. — Bole ga pošalji u grad da prosi. Više Že biti koristi!
— Sada ti je ostala samo još jedna žela! — nasmeja mu se u lice Istočni vetar. — Bole da si joj pomogao! — To sada i sam znam, budalo!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Planeta ova, zemlja, zemlja je; Pa kako poziv svoj da postigneš? U njojzi, slepče! il' na njojzi zar? Je l' bole srce, ili luštika? Shvataš li, površniče?“ Ja bih znao Inače na to odgovoriti; Al' neću da ga jedim, redak mi je gost.
nje se krve narodi i guše, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili; Ona, večno sama, na zlatu i svili, Veze strašne bole otmene joj duše.
Dosad sam bio sebičan i ružan: Za svoje bole ja sam samo znao, Bez osećanja da sam Tebi dužan, I da Ti ništa, ništa nisam dao!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Samo su ruke tada bile žive i radile, ispružile se, trzale, bole, dok su noge negde nestale i stomak i svest i ceo čovek kao da se najedanput bio istopio. Tada je i on pao u mrak.
I ništa nemo da mi govoriš. Bole me i noge i ruke, da otpadnu. Propao sam ti kao Janko na Kosovu. Nego, znaš li šta?
dakle, mirnodopskim ljudskim radnjama koje nikad neće otužne postati, i gde se peva, recimo, ovako: „Moj doktore, tu me bole, pipni niže“, itd. Dakle, tu je već sve nekako humanije i ljudskije, i niti tu kakve borbe, uopšte, može imati.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
* Prelazim dlanom po starim brazgotinama, i gle: više ne bole. Izlažem ih suncu, nosnice udišu svjetlost i trepke žmire od jasa — prosjak što u ljetnje podne pod maslinom smireno
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— More, ti ne traži navodadžiju za ženidbu: vidiš kako umeš lepo da se hvališ. Ni baba Ruža ne bi umela bole nameštati. — Ja, vala, jok... što ? — nađe se Sreten uvređen — ja tek ’nako: samo da ti pričam, a ti baš ’nako...
— More, ne znam ni ja... bio sam lud.... — Zar nije bole, velju, da ih biraš kâ gnile kruške... Da vi’š samo ovu moju gošću, da ti oči stanu!.... — He-he...
Petković, Vladislav Dis - PESME
Padaj, živote, s jaucima mojim. Cepaj se, vreme. Nek vetar i veče Pokupe bole i duh što me peče, Nek nose do nje, do plavoga neba: Ona je tamo, angeli je dvore, Ona je divna, oko nje su nade, I
Jutro mi svako pruža život ceo, A svaka ponoć jedan pokrov beo. Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče.
Al' mi ćemo ući u taj, stari stan Sa ljubavlju novom koja bole skriva Kao suton sunce, kao zvezdu dan. Tu ćemo gledati da se lepo sniva.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Butov glas nije bio tako snažan kao glas Lorensa Bareta ili Džona Makuloha, ali sam ja njega mnogo bole razumevao. Bilharc mi je protumačio da But ima bolju dikciju te ga i ja bolje razumem.
Ali ja sam to znao bole. Osećao sam da druženje sa ovim izvanrednim mladićima i devojkama i sa profesorom Vebsterom, doprinosi mnogo više mojim
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kolije kojima je ogrnut sve ga jače i zagušljivije pritiskuju. Oseća kako ga oči bole i grlo steže”. I tada: „Na vrata ulazi ona. I to kao otuda sa tih vodenica i bašta gde taj golub treperi[. . .
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Radi našega đeteta... Pomisli: zar ima bole vjere od naše? Čista lijepa; Božić i Vaskrs, posti i praznici, crkve i manastiri, sabori i slave, zavetine i svadbe,
Žlebova kao opsađeni junak, pa se gotovo ne miče, no samo s trenutka na trenut pokazuje svoju tužnu belinu, da bi se bole videla raskaljana drenica, njeni razriveni kolovozi i, pokraj njih, stravični tragovi malaksale vojske koja je odstupala
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
da ga ulove ili da ga vežu, Juče bila pretnja, a hajka već danas, A pri ovoj hajci računaju na nas, Na uvrede one, bole srpskog roda — Ali stan’te malo: krv još nije voda.
Lečit’ bole, jade — zabava ti žila, Utirati suze sladost ti je bila, Prijateljske veze, ma na štetu svoju, — Verovati mnogim’
Gledao sam Petefija, Gledô sam ga spram meseca: Učini mi s’ kô da vidim Mesečara, sonanbila, Koji bole srca svoga Mesečini poverava, Na jedared jedna misô Proleti mi kao žunja: Boži, beži — jer ti znadeš Opasno je
Vidim kletu nejednakost Kako pravdu guši. Teške suze sirotinjske Bole me u duši. Čovečanstvo da bi streslo Ige srama svoga — Eto to je staro geslo Starovoljstva moga.
Jedne su nam krajnje nade, Jedne su nam želje bitne. I ja volim jedne bole Neg’ usklike razne, sitne. Bolje j’ da još neko vreme Jednim bolom uzdišemo, Nego da se, rascepkani, Svaki za se
Zar ne vidiš dušu čistu, Božja sina u čoveku? On svlađuje svoje bole, Sakriva ih u prsima; Diže gore oči svoje — Teško j’ dobrom među zlima.
bezdinski Ko je god poznavô Srce tvoje pravo, Tvoju dušu belu U crnu odelu; Ko je god poznavô Srpske bole tvoje — Suzne su mu danas oči Kô što su i moje. Oh, žalosne kobi!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Nama bi međutim bilo bole da zanoćimo negde dale od reke, gde nije močvarno. Tako odlazimo u puste kolibe koje su određene za putnike, crne ili
odelu, dočekuju me kao da me odavno znaju; služe me pivom, pričaju mi o sebi da bi me zavarali i da bih se tako što bole odmorio. To su dva snažna sredovečna čoveka; pravi džinovi širokih očiju; ničeg svešteničkog u njima.
Govore uglas tumaču a tumač objašnjava šta su maločas hteli da kažu: ne da se ne ide, već da bi bilo bole da se još pričeka! — Pli mejel leste ankol, me nu vulon paltil! (Bolje je još čekati, ali mi ćemo i da idemo.) N.
Šta mari što me noge mnogo bole, što se u moje telo može useliti groznica! Treba koračati, koračati uz ove jedinstvene ljude; dok prolazi ova
Iako me noge uistinu bole a o zmijama–pljuvačnicama, koje su izujedale nekoliko crnaca, bilo reči celo to po podne! Ne uzimam nijednog od naših
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sav potresen, ja se naglo obrnuh, ščepah ovu neznanu priliku i posadih je sebi na koleno da je spram vatre bole vidim šta je i ko je. — Jao, čičo, mnogo si me stegao za ruke; boli me. — Ko si ti, dete?!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ta pred njima nisam plakô, — Pa što mi se tako čude? Ja im nisam pripovedô, Moje bole, moje jade, — A lice je moje bledo, Bledo bilo od vajkade.
Tako se digoh I — do tebe stigoh. A Bog mi reče: „Sad se vrati dole, Pa poštuj jade, Poštuj svoje bole, I nosi svima Zemskim patnicima S porukom božjom Najlepšega dara: Bol neka vas diže Nek vas ne obara!
LXVI Mesečina kad prelije bole, I kroz jade dune ponoć siva, Zamiriše od gore do dole, — I oboje u jedno se sliva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Hladno je — rekoh joj. — Ja često dolazim ovamo sa svojom sestrom. Ona sede. Ja sam stajao prema njoj, da bih je bole video. Moj se pogled zaustavi na njenom malom, uskom stopalu. Ona kao da je primetila šta posmatram, i podvi noge.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Nemojte, djeco, — govorio bi pokojni Mijo — za svašto odmah letiti sudu. Sud je sud!. Bole, nasul'te se 'vođe, u selu, pred svojim ljud'ma, jer kome današnji sud sudi...
Bojić, Milutin - PESME
- I žene mi piše strast do kosti gole! I u šatorima vrištala sam ratnim, Dok me oči, usta, dok me grudi bole, Srećna kada mučim, srećna kad me muče. ...O, drveta, puna mirisa i smole, Plodovi me vaši bludnoj strasti uče!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Sve se to, vidiš, meša u mojoj glavi i krčka... Ostavi me, ostavi me, molim te, ili... još bole, sedi ti ovde, a ja ću tebe da ostavim. (Odlazi desno.) IX MARICA, zatim JOSA MARICA (sama): Ja ovo neću da trpim.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
kora, utucana, sastavni deo obloga za ženu kad je bole sise (ZNŽOJS, 9, 49). Vodom u kojoj su prokuvane b. žile ispira se mesto obolelo od crvenog vetra (SEZ, 40, 233).
Tejom od z. ispiraju se usta, kad bole desni (SEZ, 14, 228). ZDRAVAC Storchѕchnabel (geranіum macrorrhіzum). Zdravac. Z.
J. sirće dobro je za uboj, a pečena j. za micinu (ZNSOJS, 11, 264); j., kuvana u vinu, kad ženu bole sise (ZNŽOJS, 9, 49). J. se uopšte nosi bolesnicima kao ponuda (BV, 7, 1892, 125).
Uz njeno deblo bacali su oduvek grane, »kao zadužbinu«, i govorili: »Kriva jelo, eto tebi grane, nek me ne bole ni leđa ni grana« (glava?). Jedan je bio zapalio tu gomilu, pa je odbolovao pola godine (SEZ, 32, 1925, 377). J.
Reč je praslovenska. Šulek, Rad, 39, 12. Jovovim lišćem, u kravljem mleku kuvanom, oblažu se sise dojilje, kad je bole (ŽSS, 201), isto tako i kao lek protiv micine (ŽSS, 266). Na j. vadi se živi oganj (S. Trojanović, Vatra, 72; 75). J.
, 287), i glavobolje (oblog, ZNŽOJS, 11, 265), u hladnoj vodi lek kad bole oči (ŽSS, 317). K. kaša upotrebljuje se za tople obloge (GZM, 12, 1900, 150).
se magično provlačenje: na Đurđevdan pre sunca, ili inače u proleće, provlače se ispod nje žeteoci i žetelice, da ih ne bole leđa kad žanju (ŽSS, 119; Begović, 242).
lišća lek je od jehtike (Karadžić, 3, 222). Tej se pije kod potajne groznice, i kod menoragije (GZM, 4, 156). Kad bole oči, treba u njih zaliti »mirisa« (soka?) od n. (ZNŽOJS, 11, 268). OVAS Hafer (avena ѕatіva). Ovas; zob.
Koren od r. se privija od probadi i glavobolje (ŽSS, 305; GZM, 4, 160); privija se na vratne žile, kada bole oči (ŽSS, 317), i na butine i krsta, kada žena ima neurednu menstruaciju (ŽSS, 187); ili kad hoće da pobaci (SEZ, 13,
Sofrić, 216 id). Da bi žena lakše rodila, treba da popije vodu u kojoj je potopljen krstovdanski č. (SEZ, 19, 65). Ako bole oči, treba zelenu kalenicu napuniti vodom, pa tu metnuti č.
Radi zaštite u Gornjoj Pčinji ljudi se vrbom i opasuju: »da ih ne bole leđa kad u leto budu žnjeli« (ibіd.). U Leskovačkoj Moravi v.
se okite i valjaju po zemlji oni koji su bili žeteoci — da ih ne bole leđa i da se po njivi valjaju debeli snopovi (SEZ, 86, 1974, 104). Krompir.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šapat taj, ljudska zloba i pokvarenost, bole me jače od oštrih trnovih bodlji koje su mi isprobijale meso, izrovašile kožu, načinile mi od leđa, ruku i nogu živu
Ilić, Vojislav J. - PESME
Na trošnom čunu, bez krma i nade, U meni vera tubi se i mre; Ja ništa više ne priznajem, ništa! Il' bole reći: ja priznajem sve. Za vlade silnog Avgusta, u Rimu, Umire Hristos...
Za radost i bole tvoje Da ne zna ovaj hladni i burni ovaj svet. Ne dopuštaj - o druže nežni! - u hramu duše mlade Da tvoje idole pozna
Ah, koliko siročadi nad mojim se grobom mole, Kojima je moja pesma ublažila teške bole! Ja sam vido suze njine i plakao s njima često, Meki, dakle, i pripada pravedničko prvo mesto.
mu glasom reče: „Neka je proklet i prezren lukavi izbranik roda, Što mirno pred sobom gleda kad zemlji mre sloboda. Bole je prezreti život u ropstvo koji nas baca, I, veran slobodi, sići u krilo praotaca.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A ovo, rekao mi je doktor, utiče na zakrečavanje o-odlično...” Ali moj siromah tata jednako kašlje, i grudi da bole, i jauče kad ga niko ne čuje. — Soka briše oči. Odmah briše oči i Jana.
Jana ga je jednom zapitala, čisto po spoljašnjoj pojavi njegova držanja: — Da li tebe, tata, oči bole, kad uvek žmuriš i gledaš u zemlju? — Ne bole me oči, nego se stidim pred svakim živim stvorom... Što me odmêraš?
— Ne bole me oči, nego se stidim pred svakim živim stvorom... Što me odmêraš? Ako sad ne razumeš, razumećeš kasnije kakav je bio
Kupio je, veli kuću: naravno, sa dugom: opraviće je kako mogne, i doseliti na Kašikaru — kad mi eto Bog ne dade bole. — Sava ga je, kao uvek i svakoga, srdačno dočekao i ispratio, kazao iskrene reči.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pobratime, umeš li da rešavaš zagonetke? Ne vidim ni belu mačku sada, toliko me bole noge... — Ali ovo je laka... Pazi! Pero ima, tica nije... Pušku nosi, vojnik nije... Plašljiv jest, zec nije... Šta je?
“ Noć se bila spustila... Na frontu su bleštale raznobojne raketle... MALARIJA Ima već dva dana kako me zglavkovi bole, glava mi je teška i nalazim se kao u nekom polubunovnom stanju. Teška duševna potištenost muči me.
Ali temperature nemam. Luka kaže da sam sigurno pio hladnu vodu ili pokvario stomak. Ali zašto me onda zglavkovi bole? Ležim na poljskom krevetu u zemunici i vojnik me trlja. Ili mi zabacuje ruke unazad, da već i kosti pucaju.
Petrović, Rastko - PESME
Zelene i plave boje gora i stena sa prstiju sisate A sa Azije oštrih mirisa bole vas grudi i Afrike. Dok radite žudi vas zemlja udaljena A zanose vas kao fantomi čudne slike, Čamci od kože šivene,
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Čekao? — ponovi mladić, i začudi se, jer mu se činilo da Starca odnekud poznaje. Ali, kad pogleda malo bole on shvati da poznaje jedino starčev glas. Bio je to isti onaj glas koji mu je poverio tajnu Zaboravljenog Grada.
Šantić, Aleksa - PESME
1907. MOJA OTADžBINA Ne plačem samo s bolom svoga srca Rad' zemlje ove uboge i gole; Mene sve rane moga roda bole, I moja duša s njim pati i grca.
O, lijepa polja! o lijepe luke! Ne nosim vam ništa doli duše gole, Žuljeva i rana, što peku i bole, Nevolje i gladi i skrhane šljuke...
Tako ni ljubav ni bole ne pamtiš više Što mi u srce samrtni čemer sliše. Ne znam beše li ljubav veća ili bol vreo? Samo znam da sam jednako
I kad bi suze mi tajne Zvezdice znale sjajne, S neba bi sletile dole Da moje ublaže bole. No ne zna te jade, Njih samo jedna znade, Ta jedna a sama što je Rastrgla srce moje.
Da sam ja bena*, tvom srcu Odmah bih sletio dole; Ta ti sve bene voliš, i vidaš benaste bole. * Tako se zove u okolici Mostara jedna vrsta divlje patke (prim. prev.).
Znate li što kovčeg mora Tako veliki biti? Ja ću tu još i ljubav I bole sahraniti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kraljeviću Marko, danas misle i govore ljudi da tri bola ne ima junaka od nas ove tri srpske vojvode; bole nam je sva tri poginuti neg' sramotno danas pobjeguti“.
“ Njemu veli deli-Radivoje: „O moj brate, Starina Novače, bole bješe tridest dobrih druga, ali tvoje sreće ne bijaše“. Teško onom svakome junaku što ne sluša svoga starijega!
Stojan svoju sablju povratio, begu bole popriteže ruke, pa ga prati natrag u Udbinju, i ovako njemu besjedio: „Kada, more, u Udbinju dođeš, s Udbinjavim’ sjedeš
su sise bile izmoljene, teče nekaka mokrina, koja se niza zid hvata, kao kreč, i žene koje nemaju mlijeka, ili ih sise bole, nose ono te piju u vodi.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kakve, vraga, kruške, kad je nad njim bukva! A osim toga, kad je već pao s drveta, trebalo bi da ga bole noge i tur, a gle — njega bole ramena! Šta je sad to?
A osim toga, kad je već pao s drveta, trebalo bi da ga bole noge i tur, a gle — njega bole ramena! Šta je sad to? Začuđeni Stric zagleda se u svog magarca i progunđa: — Što zuriš u mene, budalo?!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dosta je tamo takvih, kojino bole su vešti i znaniji da mogu i kadri su boljma ugojiti na paši stado i popretiliju učiniti stoku) ...
« Reče im: gledajte — i taki progledaše. I ostale mnoge je polečio da zdravo vide. I ako i sad oči kojim bole, nevidlji[v]im je nači[nio], neka malo prometanišu pred Hristovom ikonom, svesrdo prose govoreći: »Isuse sine Davidov,