Obradović, Dositej - BASNE
Mi, koji nismo kadri ni ljude često prevariti, hoćemo sveznajućega boga da prevarimo, čekajući da se u bolesti i na smerti pokajemo i što dobro učinimo, raspisivajući i razdavajući ono što nismo kadri za se uzdržati.
Ko se god nije u vreme zdravlja i blagodenstvija pokajao, dobro učinio i prijatelje sebi u bogu i ljudma stekao, on to u bolesti i pri smerti ne ispravi, nego istom za nevolju muti.
” Napoji ga, umije mu lice i prohladi ga, niti je hoteo odstupiti od njega u sve vreme bolesti njegove. Po nekoliko dana počne se monah popridizati. Al' evo nevolje, pređe ognjuština na derviša.
Duša i um mogu se razmaziti kako god i telo, pak iz toga sljeduju različne naravne bolesti, samovoljstvo, tvrdoglavstvo, uporstvo, i pročaja.
On ne zna šta je pokajanije, nego samo u vreme bolesti laže, i hoće boga da prevara. No misle takovi da su hrabri junaci.
razložiti i za svako nadležeće delo opredeliti, pak onda ovo opredelenije i red nikogda kromje krajnje nužde i bolesti ne prestupiti.
za slovesni um i za besmertnu dušu: da nam je nahranjena zdravom i razumnom naukom, da nam je zdrava od svake naravne bolesti i nedostatka, i da nam je neporočna i čista od svake mane i blazni, kako čista i cela golubica, dostojna boga tvorca
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
se kraju kloniti, tako, draga deco moja, i ja, kog su neprijateljske puške i sablje srećno promašile, koga su smrtne bolesti obilazile — osećam sada, da moje telo, po večnom zakonu prirode, sve većma slabi, i sve se bliže grobu prikučuje.
, veoma PARLATORIJA, mesto na granici za razgovore kroz pregrade, utešeno tako da se spreči širenje zaraznih bolesti PEKI, tur., dobro PIZMA, neprijateljstvo, zloba POBUŠELjKE, potrbuške POVELITELAN, rus. slov.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
sprečiti bolest vradžbinom zagojaćen — zaprljan zapis — ispisane čarobne reči koje se nose uza se radi zaštite od bolesti ili zla zastrug — drveni sud za hranu sa zaklopcem zauvar — od koristi zahira — hrana, zimnica, zbrana letina
koji su pod sumnjom da mogu preneti neku zaraznu bolest konšija — komšija, sused konjštak — grba (nastala usled bolesti) košara — staja za stoku napravljena od plota olepljenog blatom i pokrivena slamom krndelj — skraćena puška krutuljav —
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jelica malo–malo pa otrkne da vidi Petru... Petra je bolovala, ali ne od kakve bolesti; Videlo se kako su godine i briga strošile nekadanju snagu, pa sad vedi i nestaje je kao snega pod proletnjim suncem...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Gatke iz detinjstva: o doktoru koji ubija zdravog čoveka samo zato da vidi kako je mogao ozdraviti od nekake teške bolesti; i o nekom drugom doktoru koji se dao iseckati na parčeta i zakopati u đubre, i koga su posle našli zdravog i čitavog,
dalje, da je Joca pokušavao još po nečim da zadrži napredovanje bolesti, ali da je ostalo sve bez uspeha, i on je kazao otvoreno stanje stvari i kćeri Đorđevoj, a Đorđu je takođe morao
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Bečlija, hirurg i dentist t. j. zubnih bolesti lečnik«. — Dakle, to je ona! Jula! Kako je lepa, — prošaputa putnik u sebi, pa skide šešir, mahnu njime mladoj ženi i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Stanite, stanite! On raste to je istina, ali na mržnji, na strahu, na bolesti za zaradom, na užasu od gladi, na korupciji on raste. — Da, na svemu tome, ali on raste... Beograd.
Afrika
Varinju, da zakolje, ili će oni na vreme kupiti od malopređašnje veštice koren pomoću koga će Blonde najbrže podleći bolesti. Tam–tam. Bubnji povezani između sebe.
neće biti lova i zverovi će klati koze, i strele će skretati s puta, i ljudi–panteri će rastrgnuti najbolje derane i bolesti će nasrnuti na kolibe. Hipopotam je gladan: — O, o!
Evo on igra strašnu igru Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve.
Njegova ukrućenost, iako zbog ozleda, nesvesno mi je nametala misao da dolazi od neke teške bolesti koja lagano uništava njegov duh. Ni najboljom voljom nisam se mogao otarasiti izvesne groze od njega.
Mnogo žena sa ranama veneričnih bolesti, što sveže zeleno lišće između nogu ne može da skrije; mnogo ljudi gubavih. Na sredini sela neka vrsta trga okruženog
Ova žena, očito, nalazi se u poslednjem stadijumu spavajuće bolesti, ce–ce (tako rasprostranjene u Africi), kada bolesnik, već skelet i ukočen, ne može bez pomoći ni da se digne, ni da
čak i mladići snažni i svetli, tek namazani palmovim uljem, sa ožiljcima bilo gube, bilo sifilisa, ili drugih tropskih bolesti. One uništavaju i unizuju njinu jedinstvenu lepotu i mladost, što su inače toliko u harmoniji sa prirodom.
Sutradan sam posetio ponovo kralja. Ja mislim da Đankolo Đolo takođe boluje od spavajuće bolesti, iako ga za to nisam pitao.
po talasima; njegova elisa, koja je vrlo često iznad vode, tutnji kroz prazninu, i nas nekoliko koji ne patimo od morske bolesti ostajemo u onom malom fimoaru na krovu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A treba videti i to, da li je među njima bilo bolesnika, od bolesti, koja se zove lepra. Isakovič je, glavom, imao da donese odgovor na ta pitanja, a znao je samo da se ti Črnogorci
A za sobom ostavljala samo popaljena sela, bolesti, i puna kola bakarnih kotlova, koje nije imala vremena da ponese. Povlačila se, kao vašar, šareni, kraj njihovih
Nije više mario ni za Isakoviče i nije njihova pisma ni čuvao. Patio je od bolesti, koja se tada zvala zaguš. Video je da mora umreti, ostareo, onemoćao, a neće nikad ugledati Rosiju.
Ali je Vitkoviču napisao, krupnim, kaligrafskim, slovima: MELANCHOLIA. Oni, koji pate od te bolesti, kaže, mogu da budu odlični oficiri, naročito za ataku, na jurišu, ali su, sasvim, nesposobni, za paradu, a gube na
Teodosije - ŽITIJA
svetim mirom, i osveštavani bivahu kao od oca, a koji su trpe li od nečistih duhova i koji su bolovali od svake bolesti, dodirom groba i pomazanjem svetim mirom, isceljenje i zdravlje svi iznenada primahu, i s velikom blagodarnošću Bogu i
i svi ostali crpući uzimahu, hoteći osvetiti decu i domove svoje, i svi bolni koji su imali mnoge i različite bolesti i koji su mučeni od nečistih duhova blagodaću Božjom i molitvama prepodobnoga, doticajem svetoga groba i pomazivanjem
Čudesa i sile svetih ne bivahu obični. Nego molitvama jednoga, a pomazivanjem mirom drugoga duhovi izganjahu se, bolesti isceljivahu se, raslabljeni podizahu se, i mnogo drugo o čemu nije vreme da se govori, tako da su se svi oni koji su ovo
ovaplotiš; koji si stradanja sveta časnim svojim telom podneo, i bolove poneo, da nas od strasti greha oslobodiš I od bolesti smrtne izbaviš; koji si dopustio da budeš dodirnut i viđen, a nisi se odvojio od nebesa kao Bog; koji si po zemlji
adu iz čeljusti istrgao, — Ti sada, mnogomilostivi, premilosrdni Gospode, i ovoga ovde preda mnom raslabljenoga od bolesti što ga drži oslobodi, pošalji Duha tvoga svetoga i obnovi stvorenje tvoje, saberi raznesene ude njegove i zaveži žilama
I bledilo smrtno odlažaše i mrlje rumeni na licu se javljahu, jer sve bolesti u ime Boga moga polaganjem ruku svetoga arhiepiskopa iščezavahu.
Pošto se on iscelio od bolesti i sveti arhiepiskop ode kući, opet kralj Stefan oboli od teže bolesti i plačevno napisa svetome, moleći ga da dođe i da
Pošto se on iscelio od bolesti i sveti arhiepiskop ode kući, opet kralj Stefan oboli od teže bolesti i plačevno napisa svetome, moleći ga da dođe i da ga udostoji svetoga i anđelskoga i inočkoga obraza.
I pošto su plovili po velikoj pučini i pošto sveti nije imao gde da iziđe iz lađe radi oporavka od bolesti, duša njegova beše u velikoj bedi i blizu smrti, tako da njegovi učenici behu u nedoumici šta da čine i plačući govorahu
A gospodar lađe videvši brzo posećenje Božje ka svetome, da povinova more da mu u bolesti posluži prinošenjem ribe na dar, užasom bi obuzet, i pripavši sa svima svojima nad bolesnoga svetoga, moljahu da prime
patrijarh, i videvši ga blizu smrti i da diše poslednjim dahom, reče k njemu: — Ako zapovediš, da javimo caru o tvojoj bolesti?
A građani čuvši u množini se sticahu da vide svetoga, i doticahu njegovih svetih moštiju isceljenje od mnogih bolesti dobijahu, jer ne bivahu obične sile preko svetoga od Boga u čast svetoga.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ono je naviknuto na one prirodne nedaće koje dolaze od nepogoda, rđavih žetvi i stočnih bolesti. Zbog toga su mu nervi zdravi, zato spokojnije i bolje podnosi udese sudbine.
Ljubavna čežnja je silna, a ljubavna zanesenost ide do iznemoglosti i bolesti. Na zabavama i gozbama, koje je plastično i snažno opisao Borisav Stanković, oni se najpre uzdržljivo, ali postepeno
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ne sme ni kući gospođi Sari da piše, da se ne poplaši. Zaključi dočekati izlazak bolesti svog davnašnjeg vernog druga, pa ma ga šta stalo. Prođu devet dana. Ne zna se još šta će biti. Nastupi petnaesti dan.
Jucina duša hoće jedan dan da po volji živi. Ta Šamika je dvorio za vreme bolesti Jucu bolje nego njen rod. Iz Talijanske donašao joj smokve, narandže i limunove.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
kod princa Aleksandra Virtemberškog, u Beogradu, bio je navikao da ga spasava dugova, zatvora, posle tuča, i rana i bolesti, posle ratova.
U požudi koju je godinama gušio i sa kojom se tako dugo teturao, bio je navikao da kraj te svoje bolesti, i tog svog posla, zamišlja prijatnim, bez ikakve nesreće.
mu se desilo da se prevario u ponekom durašnom, vlaškom konju, ili kakvoj teškoj, nemačkoj kobili, što imaju nedokučive bolesti i ćudi, nikad mu se nije desilo da pogreši u izboru kola, točkova, ili ljudi.
Oronuo od poniženja, pokleknuo od bolesti, sve je više slabio od žuči uzmućene i krvi što mu se prelivala u mozgu. Govoreći sam sa sobom, mrdajući samo brcima,
Katkad samo, sagledavši, iznenada, iz kola, porobljenu, bednu, osiromašenu Bavarsku, sela, sirotinju, bolesti, njemu bi na svetu postalo neizrecivo dosadno.
brkatih, divljih, i masnih, kosmatih vojnika, gadio svog zanata, i on je gubio strpljenje zbog tuča, pijanki i čestih bolesti u toj vojsci, ali je sve to praštao, jer su mu bili prijatniji od svih drugih.
To je bilo to nadimanje tela, slađe od svih uživanja, kada mu se činilo da prestaju svi bolovi i sve bolesti i da se ispravlja, toliko da bi mogao da zadrži tu reku, da iščupa drveće, da raseče oblake.
muva po zakrečenoj tavanici, praćen tihim zujanjem, pojačanim pri kraju, kad se svršava, koji je gledala i slušala u bolesti, čim bi se probudila.
Devera svog, Aranđela, koga je u bolesti često i rado sanjala kako je ljubi pod pazuhom i kako je golica. Padajući iz nesvesti u nesvest, prekidala je to jutro
Za vreme bolesti, kad joj je bilo dobro, ona ne samo da nije nalazila više da je žut i odvratan, već joj se, sve više, činio ceo od
Dok su ta dva muškarca ostajala da žive i da se vesele, omatoreli, sa svojim utrobama, u kojima nema bolesti kao što je njena, ni krvarenja, ona je osećala da će biti bačena iz kuće, kao krpa.
Osetiv da ona, na sve to, prilično hladno ćuti i da njega smatra za uzrok svoje nesreće i bolesti, on bi zatim, obično, počeo naširoko da je podseća na onu njinu strašnu, razbludnu noć, kada je više silom, nego milom,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁸² Druga grupa zaštitnih imena jesu jaka imena, koja kao štit odbijaju zlo, urok i bolesti od njihovih nosilaca. Takva imena su: Gvozden (da bi dete bilo jako kao gvožđe), Zlatko, Srebren, Kamen, Kovan.
¹⁰⁰ U našem narodu su tabuisana imena opasnih bića, bogova, zlih sila, nekih životinja, bolesti, umrlih ljudi i dece. To dolazi otud što se veruje da i samo izgovaranje imena zlih sila ili bića priziva ta bića i sile.
Mnogi stari pametari znaju da kažu: „Više je ljudi otišlo pod zemlju od uroka nego od svih drugih bolesti.“ Ureći nekoga ili nešto znači, dakle, svojim pogledom, zavišću, rečju ili postupkom magijski naneti, odnosno
i na značajno smanjenje nataliteta dece i u današnjim uslovima, još uvek su odojče i porodilja najugroženiji (infekcije, bolesti itd.) upravo prvih četrdeset dana.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
svrab, a pojavljuje se Obično u siromaštvu i u doba ratova… Pitaćete se, verovatno, kako je moguće igrati se zarazne bolesti? (Na vašem jeziku ta bezazlena igra zove se isto tako bezazleno: to plau tag!). Evo.
Matavulj, Simo - USKOK
Svi sveti ugodnici božji, budite nam u pomoći, u dnevu i u noći, sačuvajte dom ovi od bolesti, sramote, bijede nevidovne, sačuvajte nam dijete naše Dragića i svijem živijem podajte zdravlje, a mrtvijema pokoj!
na njima, božja ti vjera zapamtismo to dobro, jer nam nikada grđe ne bje, ni u najkrvavijem bojevima, no tada od morske bolesti. Treći dan stigosmo blizu grada Korčule, pod njeki manastir, gdje je bio francuski šanac.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Zečevi i zečić (1946), Uzgajanje zeca — simpozijum o divljači (1975), Uzgajanje zečeva (1966), Moj prijatelj zec (1977), Bolesti kunića i zeca (1976), Priča o zecu iz Crne Afrike (1975), Nyél, fogoly, fásán (1957), Afrički zec (0dd lono, Oslo,
tuči); oni koje je „Bog pogledao” (ludaci, Božji ljudi); berjačiti (vikati, zapomagati); zbetežiti se (saviti se kao u bolesti); ljuevno, nerazumljivo šaporenje vode; suprotna plećina (druga strana brda); kenjčijati (sprdati se); svjetlina koja se
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Umro je, posle kratke bolesti, krajem marta 1811. godine, u Beogradu.32 BIBLIOGRAFIJA. — Glavni književni rad Dositeja Obradovića pada u doba od
Ali i u starosti, i postigavši gotovo sve čemu je težio, on je neprestano radio, nije se predavao starosti i bolesti, »e da bi se jošte šta otelo od smrti«. Umro je u Beču 26. januara 1864.
Njegova forma je dosta zanemarena. Radio je grozničavo brzo i bez pažnje, naročito poslednjih godina bolesti, kada je hteo da što više ugrabi od smrti.
postao je profesor. Zbog bolesti stavljen je u penziju 1899. Umro je u Beogradu 29. jula 1902. KNjIŽEVNI RAD. — U književnom radu Ljubomora Nedića ima
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
kreveti puni krvi, nesigurna granica, epidemije, poplave, kurvanje, sifilis, i ne samo sifilis — nego i polne bolesti! A ko je uspeo da zavede red? JUSUF: Ništa nije opasno kao uspeh. Pogotovu tamo, gde niko nije uspeo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ko će to da zna? V Beše početak zime kad na glas teške bolesti moje stare majke opet dođoh. Iz gostinske sobe viđaše se mala svetlost. Uđoh pravo tamo.
Pa onda otpočeše — da bi me utešili — pričati kako je poslednje dane provela. Kako se nije podavala bolesti; kako sama, noću, nije mogla da naiđe na vrata sobe; kako je lomila vatru u mangalu mesto u peći; kako je htela da
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sluge ovako učine, i jadna carica koje od stida koje od bolesti i od zime do malo dana umre. Oni sandučić sa ono troje đečice ploveći rijekom nanese sreća ispred jednoga velikoga
Kako se to razglasi po dvoru, skupe se brže bolje svi ljekari da liječe cara; no car kaže da od te njegove bolesti zna bolje liječiti Bekri-Mujo nego svi ljekari, već njega odmah da mu dozovu.
knjigu svome komšiji, i moli ga da mu pošlje onoga ljekara što mu je kćer izliječio da izliječi i njegovu kćer od onake bolesti, pa će mu dati štogođ ište.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
“ (Peva): „Pjenije mile moje i ljubezna pisma“. Tako, ona viče, a ja pevam, dok ne malakše, kao ono čovek od velike bolesti. Posle mogu ići po kući, i raditi što oću, samo se nekako kujne klonim, jer se bojim, da se opet ne dimi.
U zemlji ima nešto malo Vlasa. MANOJLO: Boga mi, nije nešto malo, nego dosta. DOKTOR: Za sačuvati narod od bolesti kuge i druge opasne bolesti, zavedeno je pet karantina. Šta se u njima radi?
MANOJLO: Boga mi, nije nešto malo, nego dosta. DOKTOR: Za sačuvati narod od bolesti kuge i druge opasne bolesti, zavedeno je pet karantina. Šta se u njima radi?
PUTNIK (smeši se): Bogami, ako vi ne znate, koji ste ovde rođeni, ja još manje. Nego kažite mi, kakve su to druge bolesti koje karantini predupređavaju. DOKTOR (pokloni se): Ja sam samo doktor filosofije.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Doktor Robert Mandžuka je pažljivo sređivao dosije moje bolesti. Otprilike tridesetak kucanih strana. — Pre svega — poče on — treba da imate bezgranično poverenje u mene da bih vam
odmah: čovek koji tako dobro pamti nevažne stvari i toliko živi među brojevima, ne bi bio u stanju da shvati moju vrstu bolesti. Mislim da ste nepopravljivo zadovoljni i odrasli, doktore.
Ima najmanje dvesta hiljada smrtonosnih bolesti i frendove lekare koji mu rezervišu krevet. Tamo mu lepo. Ima s kim da popriča, klopa — potpuno besplatna, a ima Čovek
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Zatim se dam na doktoriju. MITA: No, tu znam da si sve pokojne izlečio. ALEKSA: Ništa zato; ja sam i kurtalisao bolesti, a to su oni želili. Najpre postanem homeopat; to je lako: u jednoj oki vode razmutim pô drama nišadora.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Bojim se što je tako islabio. — Sada će se već brzo ugojiti. Posle bolesti se uvek brzo popravlja. — Je l̓ te? Daće Bog.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sve prekida poslednjeg dana na vremenskoj traci svršava se doživotna robija i činovnički uranci prekida se istorija bolesti neizlečivih ludaka astrološka diktatura kao i frigidne noći braka glad prestaje za gladne i lomi se tradicija
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Opominjao sam ih da ne ležu na vlažnu zemlju, ali jedan odgovara: — Sve se bolesti uplašile od smrti, pa se razbegle. A čujem gde među sobom govore: — Ama, bre, ni palac da me zaboli!
A neki konj lipsao negde na putu i sada se traži komisijski izveštaj od veterinara i dva oficira, od kakve je bolesti uginuo, i šta je preduzimano da konj ne lipše.
— Brajko moj, drž se samo rakije, pa se ne boj — govorio nam je stari kapetan Stanojčić. — Ne idu bolesti na nas. Od toga pate štabovi. A i pravo je. Kad nisu rat osetili, neka ih bar drpne taj pegavac.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tada se zače prva i prava đačka ljubav, koja je trajala i svršila se isto onako, kao što se sve slične »đačke bolesti« svršuju. Srećno detinjstvo, krasna mladosti, nećete se nikad vratiti! Sad se sve promenilo. I kako to tako odjednom?
XIX Dođe ispit. Ljubica se tek oporavila od bolesti, pa živa premrla od straha. Istina, Gojko je radio i sa njenom decom, dok je bolovala, ona sama vidi kako je mnogo on
Posle stade misliti o Gojkovoj bolesti... Ovo je neka jaka groznica, ali ko zna šta može iz nje izići!... U neko doba on leže na drugi krevet i zaspa.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ovu čašu banaćanskoj diviziji, koja će izići sva pogrbljena od najgadnijih bolesti, pred Obilića, sa veselim smehom i bezbrižnim urlikom, punim smeha. Čašu banaćanskoj diviziji.
Pijem u slavu generalštabnog kaplara, koji je komandovao, slavno, vojsku bolesti, svakojakih, po Banatu. Jednu čašu u slavu rumenih ruža, što su počele da cvetaju na usnama slavnih pešaka slavne
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
slušalo savete, već je trčalo ulicom, pa se jako oznoji, dohvati ga hladan vetar, te nazebe i padne u postelju od teške bolesti. Njegova sirota mati je mnoge noći bdila nad njim i plakala.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedared nam dođe u pohode pop-Petrova žena. Donese mi ponude, porazgovarasmo malo o mojoj bolesti, pa se ona i moja žena odvojiše u kujnu, da sede tamo same i ćaskaju. Ženska posla!
Pa ipak beše jedna misao, koja se još s prvim znacima nesrećne bolesti javila, koja ga nije ostavljala za vreme celog bolovanja, pa evo i sad mu ona lebdi u pameti i navlači mu neku setnu
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
LjUDI, I MUDRI I LUDI 3 OVAJ DEČAK ZOVE SE PEPO KRSTA 4 RAZBOLEO SE PEPO KRSTA 6 KRSTA PEPO POSLE BOLESTI 8 KAKO ŠETA STARI PROFESOR 9 GDE JE CICA 12 STARCI U LETO 16 PESMA O BABI KOJA PLIVA POSRED SAVE 17 DOGAĐAJ NA
KRSTA PEPO POSLE BOLESTI Dva meseca je Pepo ležao u krevetu, I jutros išetao na sneg gde se svetlost ko srebro toči. Sunce blešti po
Sa svoje strane, tata je dužan da bude dobar tata, Da se nađe detetu u bolesti, Da mu kupuje cipele i šal za oko vrata... Ali šta ako je tatina plata mala plata, Ako ni za hranu ne može dospeti?
Rakić, Milan - PESME
Umrećemo, draga, kao i svi ljudi, U bolesti gnusnoj, u ropcu i bolu, Bedni; jednog jutra, kad vetar zastudi I zagrakću vrane u pustome dolu.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Najveće svađe prilikom deobe imanja, najgore strasti i navike, kao i bolesti, u tajnosti su se čuvale. Ništa se nije smelo doznati, ništa videti.
Ne zna se baš zašto je poludeo. Posle bolesti, u kojoj bio sav uzet, uobrazivši da ga je, za vreme te njegove duge bolesti, žena varala sa najstarijim kalfom iz
Ne zna se baš zašto je poludeo. Posle bolesti, u kojoj bio sav uzet, uobrazivši da ga je, za vreme te njegove duge bolesti, žena varala sa najstarijim kalfom iz radnje, počeo da pije. Onda i poludeo.
glasnici, i to ne jedan, već i treći, i četvrti, ona se poplaši, poboja se da je ta njegova sad nežnost sigurno usled bolesti.
Pandurović, Sima - PESME
I u bolesti tela i duha čudne slike Iskrsnu, pa se smrače — savesti igru vode, Da izobliče celu lepotu i tolike Napore i pregnuć
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Nije li ga ona u teškoj bolesti dvorila, nije li tijem stekla nešto kao materinskoga prava nad njim? A sad kad mu bolovi dušu savlađuju, teži bolovi od
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
One su u vezi sa vračanjima, gatanjima, bajanjima i dr., naročito sa molitvama, u prvom redu od raznih bolesti, čovekovih i stočnih, od nesrećnih slučajeva (od ujeda zmije) i od ružnog sna (more).
Bajanjem se naš čovek naročito branio od bolesti. Njima je štitio kako sebe i svoj porod, tako i domaće životinje i obdelavane useve.
G) BAJALIČKE „BASME“ Bajaličkih „basama“ ima protivu raznih bolesti, koje se tajanstveno pojave — bilo posredstvom crva ili vetrova. „Od ovakvih bolesti se redovno baje, tj.
„Od ovakvih bolesti se redovno baje, tj. bajalice šapuću neke vrste molitava, preklinjanja i slično. Ili se bolestima preti vodom, vatrom i
kroz gradaciju, kao i samo njihovo misteriozno kazivanje, uz razna obredna sredstva, osim toga i neposredno obraćanje bolesti kao da se govori živom biću, daje im ekspresivnu snagu i mitski korakter.
— Junaka nema od gladi. — Glad očiju nema. — Glad je najveći gospodar. — Glad i vuka na zlo natera. — Crnje bolesti nema od gladi. — Gladan trbuh razloga ne čuje. — Golog i bosog i hladna voda bode. — Sit gladnu ne veruje.
“ Petar dođe Doni bajalici, a ona se ovako zamoli: „Nemitnici, nedojenici, nevenčanici, vile, vetrovi, i nekama—bolesti (padajuća bolest), vama se molim ja Dona bajalica, izidite iz Petrove glave, iz mozga, iz pameti, iz kose, čela, veđa,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
knjigu svome komšiji, i moli ga da mu pošlje onoga ljekara što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer od onake bolesti, pa će mu dati štogođ ište.
Sluge ovako učine, i jadna carica koje od stida koje od bolesti i od zime do malo dana umre. Oni sandučić s ono troje đečice ploveći rijekom nanese ga sreća ispred jednoga velikoga
Kako se to razglasi po dvoru, skupe se brže bolje svi ljekari, da liječe cara; no car kaže, da od te njegove bolesti zna bolje liječiti Bekri-Mujo, nego svi ljekari, već njega odmah da mu dozovu.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako li ko, olenivši se, ne ustane na jutrenje, ili drugu službu crkvenu, osim zbog nekog opravdanog razloga ili bolesti, neka čini metanije pred igumanom i svom bratijom — trideset metanija posred trpezarije.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
O, kolike slabosti i bolesti uma plašnja dece uzrokuje! A svrh svega, nji[h]ovo mlado srce ljuboviju pravde, istine, poštenoga mišljenja i mudrovanja
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Pa kako, kako? — pita dujo. — Vala bogu i prisvetoj Divici, nije zla! Jeto, gladi nije, a bolesti nije, pa se životari — veli knez Kušmelj. — Dede, nevisto, metni malo sukna na stolicu! — reče fra-Brne.
Pored svega toga kukavac se ne požali, nego se otimao bolesti i posrćući hodio. Ali jednog večera, smrklo se uvelike, a Čmanjak ne javi stoku kući.
Škoranca je vrlo često izostajao, zbog bolesti. Najzad bi sio Bakonja, kao što rekosmo, u treću klupu, iza trojice svojih drugova: Mačka, Bujasa i Lisa, koje
bio dobrodušni đakon Lovrić, koji je Bakonju od prvog dana zavolio, ali koji ga je slabo mogao poučavati, zbog svoje bolesti. Ako je kome to na duši bilo, bilo je fra-Brni.
E, što su ti naše jarčine!“ Razgovor se razgrana. Govorilo se o pohari, o Bukaru, o bolesti Brninoj i Pjevalici, o starijem fra-Jerkovićima, o starijem vremenima i ratovima, o stricu Jureti i njegovu junaštvu.
Bakonja se dobro sjećaše Srdarevih pouka, te njeke primijeni. Šta ga sve nijesu pitali!? Jedan je tražio lijeka njekoj bolesti, drugi je iskao savjeta zbog njeke parnice, treći je izdaleka navodio da mu treba novaca, a da ne bi žalio dati dobar
Bakonja stade sasvijem potanko, uprav dosadno potanko, ispitivati onoga prvoga o njegovoj bolesti, pa onda zasu savjetima o liječenju, koje je opet toliko trajalo; tako isto postupaše i sa pitanjem o parnici, a učini
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne dade Bog da njegovo ostane za njim.“ Tri su joj deteta od njega umrla od bolesti. Ona o njima nikada nije pričala, samo im je na zadušnice palila tri svećice pod drenom koji im je otac za spomen
da je gleda koliko hoće; može, kad joj stavlja obloge, prstima da kupi rosu s njenog čela; može da joj priča ono što pre bolesti nikad nije smeo da joj kaže. Sme da se ljuti i da je kori što se Toli dala. Sve može i sme, jer ona retko dolazi svesti.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Naučio. To i nije bilo učenje nego pipavo skupljanje naukâ. Za prvi nauk bio je spreman tek mnogo posle bolesti u kojoj je izgubio vid.
U Sremu, gde je počeo da boravi, postepeno je shvatao da sad ima celo, dovršeno saznanje, možda o patnji. Nekada, u bolesti, izgopeo mu je vid; sada, u ovom saznanju, slutio je da mu je izgorela pesma.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kako se ona kod deteta postepeno razvija, kako kod svakog čoveka biva pri najmanjoj telesnoj nelagodnosti, a naročito bolesti, poremećena, kako se smrću ugasi kao kakav plamičak“.
„Znam da je Hajgens pisao Lajbnicu da je Njutn, oboleo od najteže bolesti koja može zadesiti čoveka od nauke. Ali se ubrzo iza toga rasču da se Njutn oporavio, a njegovi neprijatelji, koji već
cilju osnovao je Zadružnu štedionicu i stavio se njoj na čelo, a koja ima zadatak da štiti narod od nevolja siromaštva, bolesti i starosti“.
“ „Nisam, dragi moj, razboleh se, oronuh i izgubih sasvim svoje nekadanje zdravlje. Da li je to bila posledica morske bolesti koja me na moru stalno spopadala, ili je drugo što bilo tome uzrok, tek ja ne bejah više sposoban za veća putovanja,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako u iskidanim slikama, ludo brzo, prolazile su pored njega sve prošle nesreće, sve bolesti, svi sukobi; i sva odvratna dosada palanke u kojoj se godinama raspadao zgadi mu se grozno.
Jest, takvi smo bili, baš takvi. I na uglu kakve drogerije, zar ne, gde smo se tek snabdeli sredstvima protiv gadne bolesti od koje smo trpeli, očekivasmo mi katkad ona ista mila stvorenja, čija su srca podrhtavala od sreće, žureći se da nas
Ali se i on najzad seća, i primećuje na meni da mi nije pravo, te skreće razgovor na drugo: „Trista ti, veli, novih bolesti, ima posle rata. Ima, veli, agenata što se hvale da su jeftinije kupili robu nego što su je u stvari kupili.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
nema druge nego stvar prepustiti za to određenim faktorima: zato su tu, pored već spomenute neplodnosti, nasljednih bolesti i drugog, revolucije, kataklizmi i preoštre životne klime, u kojima takve biljčice, htjele ne htjele, moraju da uginu.
A ako se ta jasna i nedvojbena istina sadržana u morskoj bolesti i u zubobolji rado ne priznaje, to je samo zbog poštede ljudskog dostojanstva.
Na njima je strpljivo pokušavao najraznovrsnija i najnemogućnija kalemljenja i oplođivanja. Umro je od neke čudne bolesti. Malo-pomalo gubio je vlast nad kretanjima tijela i pokretima duše. Ležao je nepomičan.
U ovo nedjeljno popodne i bolesnici se osjećaju kao na kratkom dopustu od svoje bolesti. Jer znaju da u nedjelju, a pogotovu u nedjelju poslije podne njihovo bolničko svojstvo znatno popušta.
To nesumnjivo mora biti konstitucionalna greška. Kao što uslijed nekih bolesti čovjeku ostane do starosti tanak, piskutljiv glas iz djetinjstva, tako je i meni ostalo to slabo razlikovanje između
Praktični događaji vanjske su stvari koje spolja na nas nalijeću. To su kao žestoke, iznenadne bolesti, koje katkad jako potresu naš organizam, koje mogu i da ga skrše, ali kad su prošle — prošle su, pa s vremenom se čak
u laboratorijama otkrili potpuno siguran a savršeno jednostavan lijek protiv neke strahovite i veoma raširene smrtne bolesti koja je bila bič božji svojih vremena, recimo kao danas rak. Nekakve injekcije. Tri injekcije — i stvar gotova!
Nekad su bolesnici tražili da im se pričaju priče o zdravlju. Danas oni nezasitno xoće da im se priča o njihovoj bolesti. Ljudi traže što goliju konkretizaciju svog zla i svog pakla...
S kredenca su mirisale žute dunje i žmirkao sasušen šipak, koji se čuva za slučaj bolesti. Ali na don-Petrovu kuću bolest ne nailazi, i šipak je vječan.
A neki bolesnici mjesto ambicije volje imaju ambiciju svoje bolesti; rekao bih samodopadnost svoje nemoći. Ima, ima i toga!
) Po sanatorijima i klimatskim mjestima proveli smo zajedno sve do njene smrti. Nagli nastup bolesti duboko ju je uzbudio. Ali se u sanatoriju uskoro stala smirivati.
Zapodjene se ona poznata beznadna igra uzajamnog zaskakanja i varakanja između strpljenja, bolesti i vremena. Obična stara priča!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
knjigu svome komšiji, i moli ga da mu pošlje onoga ljekara što mu je kćer izliječio, da izliječi i njegovu kćer od onake bolesti, pa će mu dati što gođ ište.
Kako se to razglasi po dvoru, skupe se brže-bolje svi ljekari da liječe cara; no car kaže da od te njegove bolesti zna bolje liječiti Bekri-Mujo nego svi ljekari, već njega odmah da mu dozovu.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
zato što sam živeo oprezno i umereno i možda je najneverovatnija stvar da sam tri puta u svojoj mladosti bio prepušten bolesti, beznadno fizički razoren i napušten od lekara.
Za dlaku sam izbegao besnim psima i divljim svinjama i drugim divljim životinjama. Preživeo sam strašne bolesti i prolazio kroz raznovrsne čudnovate nezgode a to što sam danas zdrav i krepak - pravo je čudo.
U međuvremenu su ljudi pili zagađenu vodu i masovno umirali. Razboleo sam se od te strašne bolesti prvog dana po povratku i mada sam preživljavao krize, devet meseci sam bio vezan za postelju, gotovo nepokretan.
Tada sam pretrpeo potpuni slom nerava koji sam već ranije spomenuo. Ono kroz šta sam ja prošao u tom periodu bolesti, prosto je neverovatno. Imao sam uvek izvanredan vid i sluh.
od toga i ja sam sledećih nekoliko meseci morao da putujem iz mesta u mesto po Francuskoj i Nemačkoj i da ”lečim bolesti “ električnih centrala.
Ti ljudi za mene nisu ništa više od mikroba neke naprasne bolesti. Moj projekat je usporen zbog zakona prirode. Svet nije bio spreman za njega.
Mnogo veći broj ljudi nije svestan šta se događa oko njih i u njima i milioni postaju žrtve bolesti i umiru pre vremena upravo zbog toga. Najobičnije svakodnevne pojave su za njih misteriozne i neobjašnjive.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Primio sam pismo od sestre u kome mi je javila da nam je otac naprasno umro posle kratke bolesti. Rekla je i to da je otac, kada smo se pre godinu dana rastali na pristaništu, imao osećanje da će brzo umreti i da me
prestolonaslednika Fridriha, on se uhvatio za grlo pokazujući simbolično da očekuje brzu smrt prinčevu zbog neizlečive bolesti. -A šta onda? - upitao sam ga. On mi odgovori: - Pitajte svog Bizmarka i Moltkea, Helmholca i Simensa.
progutana kao gorka pilula koja nam je po mišljenju mnogih rodoljubivih mislilaca, bila potrebna da bi se izlečili od bolesti koja je pretila da postane nacionalna katastrofa.
sam dovoljno jak da podnesem udar teške novosti, saopštio mi je da je moja žena umrla pre nekoliko dana kao žrtva iste bolesti. Ona se zarazila ovom nemilosrdnom bolešću lečeći me. Moje oslabljeno srce izdržalo je šok, ali su mi nervi popustili.
Nikad se nisam povratio od osećanja užasa na stravična priviđenja koja sam imao u toku moje bolesti, aprila 1896. godine.
priznati da se nikad nisam više vratio na istraživanja H-zrakova, zato što bi mi, iako je prošlo dosta vremena od moje bolesti, i sam pogled na cev za dobijanje H-zrakova, izazivao gotovo histeričan napad. U prvoj polovini leta 1894.
Šok koji sam doživo za vreme svoje bolesti 1896. Godine, imao je za posledicu da nekoliko godina nisam uopšte hteo da mislim na vakumske cevi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Znala je da se iza bolesti od ospica podosta promijenila; istina, nagrđeno lice postupce punila je mladost, ali ipak uviđaše razliku i osjećaše
U sutonskoj svjetlosti lice jedva razabira, gleda svoj izraz i oblik, a i ne opaža jamice i pjege što su joj iza bolesti na obrazima ostale.
se posvema vidi, jer joj se učini kao da je zaboravila kako zaista izgleda, i jesu li primjetljivi oni tragovi nemile bolesti. U hitnji užeže svijeću i podnese je pred oglejcalo.
Glava mu je prignuta ka da se uvik moli bogu za nas: pravi starovirski svetac, čudotvorac, brani nam rod masline od bolesti ušenka i od svakog zla, ka pravi zavitnik... pa sad s njim u kraj . . —Pa da bi zač! — opazi Bukalo.
Marko se zimus zavetovao svecu, kad mu se krava beše razbolela od neke kužne bolesti. Krava preboli, pa sad je red odužiti se zavetu.
„Od kužne bolesti oslobodi nas, sveti Roče!” A narod odgovara: „Tebe molimo, usliši nas!” I molba naroda sve je jača i jača: „Tebe
što za sobom ostavljaju u svetlosti dana zadah nečega davnoga, zastarela, još se čuje jaki pevački poklik: „Od kužne bolesti izbavi nas, sveti Roče!” I pobožni puk, ujednačeno, punim glasom odgovara: — Tebe molimo, usliši nas!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A i sam Mita tako se čudno ponaša da se nehotice javlja primisao: možda umire zato što se bolesti ne odupire, što se bezvoljno prepušta umiranju.
Samo tako ćuti”. 177 Pripovedač Mile nije imao šta da saopšti majci, jer ni njemu Mita ništa nije kazao o svojoj bolesti.
muva po zakrečenoj tavanici, praćen tihim zujanjem, pojačanim pri kraju, kad se svršava, koji je gledala i slušala u bolesti, čim bi se probudila. Nije čula ni šum reke što je oticala, pod tom kućom [... ].
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kâ što pada nama svima tvoja lepa šala; A čašicu razbio bih na toliko česti, Na kol’ko nam ti razbijaš brige i bolesti.
Miljković, Branko - PESME
to je najlepša kuga to su najređe bolesti tako potrebne mom tamnom žaru kada pokušam da izdvojim malo čistog vremena — pesmu ama ne svet onakav kakav
je više gluvih Pesma dobija u vremenu Pokaži svoje srce i umri Niko dva puta nije bio pesnik Kao lekar zaljubljen u bolesti Ljubavi pitam te čemu si me naučila Kakvim nepotrebnim znanjima Pticama zaljubljenim u sonet i ćirilicu U vatri —
snegova Opominju nas da je leto na izmaku 3aluđeni vatrom očarani alhemijom Precenjujemo pesmu potcenjujemo čast Bolesti pevaju iz vazduha Preklinjem da me vežu za jarbol Ako si postao pesnik tako ti i treba Sad poštuj nasleđeno blato Budi
ko more i zabrinutost istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti cvet između pepela i mirisa oni koji odbijaju da prežive ljubav i ljubavnici koji vraćaju vreme unazad vrt čije mirise
Krakov, Stanislav - KRILA
Bolničarke, besramne I ljupke učile su da usta u ljubavi ipak najviše znače. I sve su one donosile ratnicima radost i bolesti. Ove su bile nova radost, jer su spasavale od fronta. Ipak su najviše bile tražene žene iz uglednih kuća.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Varinju, da zakolje, ili će oni na vreme kupiti od malopređašnje veštice koren pomoću koga će Blonde najbrže podleći bolesti. Tam–tam. Bubnji povezani između sebe.
neće biti lova i zverovi će klati koze, i strele će skretati s puta, i ljudi–panteri će rastrgnuti najbolje derane i bolesti će nasrnuti na kolibe. Hipopotam je gladan: — O, o!
Evo on igra strašnu igru Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve.
Njegova ukrućenost, iako zbog ozleda, nesvesno mi je nametala misao da dolazi od neke teške bolesti koja lagano uništava njegov duh. Ni najboljom voljom nisam se mogao otarasiti izvesne groze od njega.
Mnogo žena sa ranama veneričnih bolesti, što sveže zeleno lišće između nogu ne može da skrije; mnogo ljudi gubavih. Na sredini sela neka vrsta trga okruženog
Ova žena, očito, nalazi se u poslednjem stadijumu spavajuće bolesti, ce–ce (tako rasprostranjene u Africi), kada bolesnik, već skelet i ukočen, ne može bez pomoći ni da se digne, ni da
čak i mladići snažni i svetli, tek namazani palmovim uljem, sa ožiljcima bilo gube, bilo sifilisa, ili drugih tropskih bolesti. One uništavaju i unizuju njinu jedinstvenu lepotu i mladost, što su inače toliko u harmoniji sa prirodom.
Sutradan sam posetio ponovo kralja. Ja mislim da Đankolo Đolo takođe boluje od spavajuće bolesti, iako ga za to nisam pitao.
po talasima; njegova elisa, koja je vrlo često iznad vode, tutnji kroz prazninu, i nas nekoliko koji ne patimo od morske bolesti ostajemo u onom malom fimoaru na krovu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Grešiš — dobaci mu potporučnik Brana „Maher“. — Danas je „kunst“ bez bolesti biti bolestan. I zato, kada prilikom jutarnjih poseta dođe lekar, Brana „Maher“ počne bez predaha: — Gospodine
Ali tada on obično legne, pritaji se i namah dobije temperaturu od 40°. O njegovoj bolesti bilo je vazdan priča. Govorili su jedni da on autosugestijom izaziva temperaturu.
Umiralo se na frontu od čelika, kopnilo se u pozadini od malarije i drugih bolesti po raznim logorima Afrike, Korzike, Krfa i Francuske.
— On se obrati meni. — Vojnici su počeli u poslednje vreme da pobolevaju sve češće od te bolesti. Zato će nam od sada davati više zeljastu hranu. Komandir pođe, ali na izlazu zastade.
Uveravao sam sebe da ovolika moja malodušnost dolazi svakako od bolesti i da ću se najzad i ja priviknuti. Ali oni su bili hladni kao stena.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sa prikazom poezije u vremenu o kome je reč, kako se ne zadržati na onoj simptomatičnoj, do ludila i ludosti izrođenoj bolesti evropskog baroka u pesmici nekoga Stefanovića iz Sombora koja, u Dragoljubu za 1845, u celini glasi: SRPKINjA
Zalud lekova ced protiv otrova bolesti raznih, Sudba je čoveka ta: zemlja da zemlja bude. Nije li drevnost svog Eskulapa nazivala bogom?
Pa gdi je taj Eskulap? Vreme mu raznelo grob... Gle Mehadije put! Kako bolni jatama speše, Bolesti leče s’ jedne, druge da žertva budu.
Tam’ zloba, zavist i kleveta niska Zubma otrovnim dobrodetelj griska, Tam’ slučaj preki il’ bolesti razne Sreću nam prazne.
Sama pomisl na kugu strašna je, a kad jošt okolo nas vidimo nesretne žertve, koje ot ove strašne bolesti padaju, zdrava čoveka, pri samom pomislu, smertna groznica obuzme.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Smrt da li je? Nije. U svojem suvom telu oseća on toliko snage, čvrstine, da o bolesti nema pomena. Naročito ako je topla, letnja noć, teže mu je.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. l. upotrebljava se kao lek za sve bolesti: veliki kašalj (SEZ, 13, 1909, 343), gušobolja (іbіd., 338), glavobolja (SEZ, 32, 40; ZNŽOJS, 11, 262), grčevi u stomaku
(Beli) slez. S. je u narodnoj medicini jedno od najpopularnijih sredstava od, tako reći, svih bolesti. On je »junak sa svačijem: ama na ranu, ama na kojugod bolju hoćeš s. najprvi ide« (ZNŽOJS, 11, 270).
20, 1908, 347), zatvora (piti ga 40 dana našte srce, ZNŽOJS, 11, 270; G3M, 4, 163), šarlaha (SEZ, 16, 433), zaušaka i bolesti ušiju (GZM, 4, 163; SEZ, 16, 433) zalca ili prišta (GZM, 4, 163; SEZ, 13, 1909, 374), žive rane (SEZ, 13, 358; 17,
Seme b. je lek od dizenterije; sok za bolove u uvu, od vodene bolesti, njime se mažu dojke (GZM, 1892, 138). Tej od b. pije se protiv pljuvanja krvi (ZNŽOJS, 14, 68).
9, 370b; Bergk, Hіpponact, frg. II 475). Borova vodica (koja isteče iz zasečenog bora) lek je od suve bolesti (Karadžić, 3, 1901, 201). Od b. smole pravi se melem za svaku ranu (GZM, 20, 1908, 351; ZNŽOJS, 11, 270). B.
leči se vrućica (ŽSS, 303) i kijavica (Sofrić, 45). U vodi u kojoj je b. potopljen kupaju se bolesnici od »velike bolesti« (ovde: tifus? SEZ, 19, 216). Njegov sok upotrebljuje se protiv zmijskog ujeda (GZM, 12, 1900, 149); isto tako, b.
ne sme izostati sa badnjidanske sofre (SEZ, 40, 82). Ta l. upotrebljuje se docnije kao lek od vodene bolesti (SEZ, 40, 228), i kad dete u snu mokri (SEZ, 40, 83). Inače je l.
IX) ne jede se l. (SEZ, 14, 72; 19, 65). 2. Zuckermelone. Dinja. Badnjidanska d. lek je od vodene bolesti (SEZ, 40, 228). Stučenim semenom od d., i pomešanim sa sirćetom, maže se trbuh kad boli (ŽSS, 287).
V. takođe i Eugen Fehrle, Die kultіѕche Keuѕchheіt іm Altertum, 213). 2. Breza je lek od vodene bolesti (kupanje u vodi u kojoj je skuvano b. lišće, ŽSS, 308), i probadi u grudima (sok od breze, ŽSS, 305). 3. Za b.
Sremac, Zona Zamfirova). B. služi kao lek od različitih bolesti. »Koštica od b., šljiva I jabuka sa belim lukom u komovici pije se od groznice« (SEZ, 13, 1909, 341). Kora od b.
U narodnoj medicini v. ima veliku primenu. Voda u kojoj je njen plod i koren kuvan ili potopljen pije se od vodene bolesti (ŽSS, 308; 309; GZM, 4, 164); takođe i rakija u kojoj je potopljen s. plod i kičica (SEZ, 13, 1909, 376).
, 352; utucana mezgra, s medom, koja se jede, іbіd., 368); gušobolje (nakaditi zavoj, ŽSS, 277); bolesti »srca« = stomaka (tej od s., pelena, kadulje, sleza, GZM, 20, 1908, 347); uvobolje (parenje v.
Ćipiko, Ivo - Pauci
gledao dobrim okom i govorio da ne luči njega od svojih sinova i, pogdjekad, iz varoši nosio mu sklenicu vina da se u bolesti okrijepi. Ali i brat Ilija imao je iste namjere i jače ih je od brata Petra u sebi osjećao.
— Pitaj ga komu ostavlja, — veli Ilija Ždralu, pa ćeš čuti. — Radi, a da kome? — Meni tako reče sto puta u bolesti ... Voli ga, bolan ne bio, kao rođenoga brata! A i jesu braća ... Ždrale i Krilo nagnuše se bolje nad bolesnika.
sam vam od srca, poljubljeni kršćani, jer znam da su i vaše molitve pomogle kod svemogućega boga te izdravih od teške bolesti; pa osobito mi je milo što sam uhvatio zgodu te mogu da vam uzvratim „milo za drago”...
Prve dane iza bolesti po cijeli dan sjedio bi kod prozora i gledao napolje. A proljeće neprimjetljivo nastupa i nosi sa sobom i sunce, i
” Ali gazdi čisto je bilo neugodno što dođe, jer, on neko doba iza bolesti nije mogao da podnese oštri vonj što izbivaše iz odijela negdašnje njegove prijateljice i, gledajući nju, pade mu na pamet
Lako za te...” Nu najednom svega toga nestade, okrenu se sreća i zaredaše bolesti na vinogradu. Vino pade u bescijen, a dugovi se ne platiše.
— Jesam, gospodine, nije razloga da krijem. Za toliko, i više, sin mi je u bolesti izdangubio. I opet neka je među nama mir! — A zašto tako nisi prvi put rekao?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
da li je iguman ustao iz kreveta zato što nije bio u stanju da podnese lečenje, koje je valjda više škodilo od same bolesti, ili su mu oni napici stvarno pomogli, u što iskreno sumnjam.
Možda zato što su svi govorili o njemu da je svemoćan i da zna leka od svake bolesti. Ovaj koji je k nama došao vrlo je mlad, verujem moj vršnjak. Uopšte, tako je neobičan.
odmah ti monasi, silom, ako dobrovoljno ne pristanu, presele na Kulu, jer je doznao da jedan po jedan umiru od gladi i bolesti. Zatekli smo zbilja tužan prizor.
Zaludno se izležavam ovde na Kuli, tobož kao nekakav bolesnik što se oporavlja posle teške bolesti, a u stvari lenjivac koji nikako da se nakani da korakne iz ove zgodne hladovine na usparu i vrelinu dana, u čemarnu
I tako Dorotej ume da razlikuje ranu od rane, uboj od uboja, bolest od bolesti. On jedino ne ume da razlikuje ljude. Mi umemo, ali on ne ume. Da li ste kada gledali kako on leči bolesnike?
nego popustiti pred navalom ovih zdravih, mladih klipendi kojima ne grozi u skoroj budućnosti nikakva opasnost od bolesti i smrti, i dozvoliti da ga obese. Treći pomenuše Jelenu. Imala je vremena, rekoše, da obrlati svoga matorog muža.
Zanet u svojoj bolesti, zanet u svom strahu, siromašak jedan koji se ne usuđuje da posegne rukom za nabubrelom kruškom koja mu se njiše nad
sa patrljcima korena belog sleza, latice zovinog cveta, trščice sporiša i ko zna kakve sve travuljine, znaci čiljenja, bolesti i grčevitog straha od smrti, lebde kao utvarna magla u ovoj dugačkoj odaji; zebnja, mučnina i nadražaj na povraćanje
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Šta se to, za ime Boga, dogodilo? Iz Vavilona je stigla vest da je onde Aleksandar Veliki, posle kratke bolesti, preminuo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Sabanti, Rači kod Kragujevca i Požarevcu, kao gimnazijski učitelj crtanja u Kragujevcu, Beogradu i Jagodini, zbog bolesti prelazi u Državnu štampariju u Beogradu.
Pohađao je gimnaziju u Novom Sadu, Segedinu i Požunu, a studije medicine napustio je zbog bolesti. Prevodio je poeziju nemačkih romantičara, a kao pesnik javlja se u časopisima (Danica, Matica srpska, Mlada Srbadija
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na kući majstor Kostinoj dve rode, ali bi prikladnije bilo da su dve vrane. Ristana leži u vodenoj bolesti i dići se neće.
To mu je Ristana ostavila nekako u amanet. Bolesna od vodene bolesti, sirota žena je jednako fantazirala o lekovitim snagama vode.
Nekoliko dana, pa i noći, trajalo je to fantaziranje. Jedva, jednoga jutra, ona oseti da su iščezli poslednji otrovi bolesti i nestale sve magle raslabljenosti. Skoči iz postelje zdrava, i tačno ona.
I još bolji u oba slučaja; jer, dosad bolesti, a i sada, evo, nevolja nas dovela na razgovor; a kroz nevolje su ljudi najbliži rod.
Doktori su odveli „markiza” na posmatranje i našli da na telu i na duši ima bolesti. Julica, na iznenađenje cele varošice, ostavlja dete u kući sestrinoj, a ona se vraća da neguje muža.
I tvrdila je da njoj nije teško negovati ga: i objašnjavala da, kao kod svake bolesti i nesreće, i tu nisu svi dani jednaki, da nailaze dani odmora i za bolesnika i za one koji ga gledaju.
U poslednje vreme, bolovao je šlajfer od neobične bolesti u nosu, morao je izdržati dve operacije, isekli su mu svu rskavicu.
Njegova pluća pod jednom strahovitom infekcijom, propadaju iz minuta u minut. Profesor je tumačio đacima tip bolesti: onaj, gde bolest počinje bez jasno obeleženih simptoma i bez diagnoze, pa odjedared i svi simptomi i jasna diagnoza.
U Beču, međutim, na molbu i objašnjenje porodičnih okolnosti čula je ona od lekara svu istinu o prirodi svoje bolesti, ali to zadržala za sebe.
Nemoj me gledati sa zebnjom, Branko, nemoj. Da si ti bio u odeljenju za bolesti od lupusa!... ovo nije ništa; malo mi smeta lepoti. — Pavle se gorko zasmeja. — Kažem ti ozbiljno: nov život.
— Pavle se gorko zasmeja. — Kažem ti ozbiljno: nov život. Sad su moje glavne misli: da proces bolesti može biti blag, i dug;...
pa zatim, da može Bog biti milostiv, i dati da od druge bolesti umrem pre nego što mi se od očnih kapaka, usta i nosa načini... Ali Bog je milostiv, misliće i Bog na mog malog Isaka.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sada još žešće, još strašnije. Lica naša su potamnela, a pogled neodređeno bludi, kao posle neke teške bolesti. Ali niko ne uzmiče, dok se neprijatelj ne pojavi da nas pobije. Valjda smo zato ovde i postavljeni.
Svlače se za pregled na poljani, dok hladne kišne kapi rose golo telo. Priča nam posle lekar: — Njihovoj bolesti ne pomaže aspirin, ni kinin. Najvažniji lek Farіna trіtіcі vulgarіѕ ili, na prosti jezik prevedeno, hleb, nemamo.
Jer oni još uvek podsećaju na one teške bolesnike koji se lagano oporavljaju posle neke mučne bolesti. Srećni su što su ostali živi, a za patnje i muke ne vole da čuju.
SAD SMO OPET VOJSKA Naše šale prekratilo je naređenje da se svi moramo pelcovati nekim serumom, koji štiti od raznih bolesti. Došli lekari. Puk postrojen i onda smo prilazili redom. Lekari su zabadali dosta duboko iglu u levu mišicu.
Povede se reč o malariji, i tada doznasmo da je oko devet stotina vojnika iz jednog pešačkog puka obolelo od ove bolesti. Svemu tome ipak nismo pridavali veliku važnost, jer smo verovali da se malarija lako i brzo preboli.
Neki su i sami bežali iz ravnice na planinu, pa ma i u streljačku liniju, u nadi da se spasu od teške bolesti. Ljudi su se tako topili između dve nemani: malarije i kuršuma. Ako izbegnu jednu opasnost, druga ih neće mimoići.
Uplašio sam se da opet ne nastupi malarični napad... A on je jadnik umro od iste bolesti. Kao da se otimam od smrti, ustao sam onako malaksao, ne bih li zaboravio žalosnu uspomenu.
Petrović, Rastko - PESME
A to otkrovenje nailazi na nas katkad samo u momentu našeg ludila ili bolesti ili razdraženja i oduševljenja itd. Kao i mnogo čemu drugom, i otkrovenju je nužna naročita atmosfera: atmosfera otkrovenja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pod tim korenjem ključa izvor života. Ko ma i jedan gutljaj popije — oslobodiće se bolesti, starosti i živeće sve dok mu život ne dosadi. Do njega još niko nije došao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ga; ili ona kad Marko igra sitno kaluđerski; ili ona kad Marko ore drumove; ili ona kad se Marko „bolan učinio bez bolesti, od mudrosti teške“; ili ona — odlična kao psihološko zapažanje (izvrsna slika kukavičkih karaktera koji tlače slabijeg
boja ni viđeli nisu, istom pošli da se ljebom rane; a i što je vojske u Turaka, vojska im se jeste poboljela od bolesti teške srdobolje, a dobri se konji poboljeli od bolesti konjske sakagije“.
rane; a i što je vojske u Turaka, vojska im se jeste poboljela od bolesti teške srdobolje, a dobri se konji poboljeli od bolesti konjske sakagije“.
Ne poznaš li, Milice, l̓jepo lice, Milice, kad mu lice s̓jevaše kako cv̓jeće mjendelovo, a sad mu je od rana i bolesti potamnjelo, a punice moja? Ovo ti sam utekô sa Kosova ranjen polja.
Pak se Marko bolan učinio bez bolesti, od mudrosti teške, po dobru se Šarcu položio, na sedlo se srcem naslonio, tako ide preko Carigrada.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jest i vrlo posnažnija čovečja želja i zla ćud, kojano nit se koga boja boji, ni mora, ni duge bolesti i zle nesreće, ni same večne muke.
spomeni se tuge i nevolje, u mladosti lomne starosti, u dobitku štete, u boljarstvu ljuta siromaštva, u zdravlju duge bolesti, smrti i suda za grehove paklena!
U toj bolesti ukaza mu se sveta Bogorodica na jave, te ga zapita, što zakteva on od nje, čim bi ga darivala: zdravlje, ili mudrost
Moje zapovedi mi s vratmi sam ga zatvorio.« To tako eto, Bog k pravednom Jovu u bolesti mu, pred izdignuće, s razgovorom beseđaše: »Kad se je, veli, more iz materina mu creva rađalo, tadar mu sam hatar s
Toga valja ugledati. S ljudska dobrotvorstva svačije spasivanje stoji, a ne sa svoje zadave bez nevolje, sticanja bolesti i so toga rđe i nevaljalosti! Ta mi, zovući se i videći slovesni ljudi, a gori od marve!
Ruka ruku pere i drug druga valja da potpomaže i podiže na rađenje, putove stične ukazuje, u bolesti pazi i čuva, od nalepa zaklanja, u nevolji je oko njega hodac. A teško tome samcu osamilu se!
Vernome drugaru, blagu, hesapa nejma. Krošto no on spavanja za drugog nejma. Noći, dnevi, straža mu je, čuvar u bolesti i od svakoga zla pokrov, ka neki tvrdi grad i zaslon carski. Život miran, blago nerastureno, nego prisporavato.
A da ko li bi ne poželio videla svetla danka i u bolesti leka? Svaka je naša pravica ka isto jedna paučina. Kud ga oči vode neka ide...
Što izrekoh, to odmah i zbi se. A ti štarad upade u dvostruko razmišljivanje? Gavril O, vladiko, što je to lečiti bolesti telesne i zamršene uzlove odrešivati i slabe umrtvljene zglavke proživljati snažno, i telo pofriško učiniti za detinjsko