Jakšić, Đura - PROZA
— Mnogima je ova vodica povratila život, te valjda će i tebi, dobri moj Bogdane! Bolesnik pokazivaše bolnom svojom mimikom da bi se rad životne vodice napiti; učitelj uze jednu čašu, napuni je tom tečnošću, pa nagnuvši se
Dučić, Jovan - PESME
Opet noć bez mira. I sad iz daleka, Večernjega zvona kad se čuje jeka, Pominjem te s bolnom suzom što se roni. Nem, na izgubljenom valu, nasred vode, Prve senke noći dok rastu i brode...
I oglasila se kroz mrak prve zore Krvožednim tvojim kikotom; dok vruća Luč sunca spavaše u sutonu gore, U naporu bolnom prvoga svanuća.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Vidim, — reče Đorđe — vidim, plavi se. Vidim prste! — Prste!? — reče pomoćnik s nekom bolnom ironijom. — Vidim onako, plavi se! — Pa koliko ima prstiju?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i ovde, okupljaju se ljudi sa ovakom istom uzbunom u duši; tamo oko tih zvonika ima srca što kucaju opijena istom ovom bolnom borbom svetlosti i mraka. Sve će dobro biti.
Pa u onom bolnom i zbrkanom elanu i u onoj žeđi i bezumlju on ludo brzo dođe do konja, uzjaha i pojuri I dok su kopite besno prskale
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iako se snova sad već grozio, Isakovič se sad već bio navikao da na putu provodi, vreme, u nekom bolnom dremežu. Ženinu smrt je smatrao za veliku nepravdu, pa iako Isakoviči nisu bili baš religiozni, jako, tu volju Božiju,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Valovi se mute, on se klati, lice mu posivi kao bolnom psetu, u ruci nema više znaka, onda ga gurne niz vodu nečija noga.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Odlazim, dakle, sa tela toplih, i mladih, srna, ledu, na vrhu nekom, u bolnom svom hitanju? A plač mi samo vraća se, porfiru jednog zrna, što visi, o drhćućem, žarkom, koncu, u svitanju?
A kad neko što tužno rekne o mladosti il životu bednom, naš osmeh sa strašću bolnom ali mednom zaspi, u proplanku jednom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
u mali grobić pored puta, Arnauti gađaju sa nekog brega u gomilu, u nas što i sami utučeni prisustvujemo tom tako bolnom ukopu.
— Ej, čuj ti, Petronije Svilaru! Pomodrele i krvave usne njegove lako su zadrhtale, lice se zgrčilo u bolnom izrazu, bezumne oči molile za milost, ali on, zgrčen pod pogledima onih očiju što su sijale divljim besom, ne izusti
Ukočeni od zime oni se ježili, priljubljivali sve bliže, sve više, sve prisnije i oboje u bolnom i neizdržljivom nestrpljenju, u muci očekivali su izbavlje* Štampan u Brankovom broju Nove Evrope. nje.
za koju smelo, ovde na ovom mestu, tvrdimo: da nikako nije mogla biti poznata u onom koliko velikom, toliko uistini i bolnom, i po bolovima slavnom dobu naše nikad nezaboravljene narodne tragedije, dobu istorijskog Boja na Kosovu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Od prijetnje smiješnoga koja lebdi nad glavom žrtve znao sam zastrepiti kao nad samim njegovim životom. U kakvom malom bolnom ljudskom momentu, u ismijanom sirotanskom ganuću, u imendanskoj jeftinoj radosti pod objektivom tuđeg hladnog pogleda,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U njoj, naravno, brzo prepoznajemo i majku iz Otkrovenja. Ima i stihova koji nas na to neposredno upućuju. O bolnom, samrtničkom majčinom pogledu stih: „Pa ipak pogledom svojim bola pitomost moju je ubila“; o tajni rođenja stih:
Jer je iščezao njen lik. Lik što protkiva svu pesmu, izgleda jedinu ispunjenu ljubavnom čežnjom. Uostalom bolnom i pesnički prefinjenom čežnjom, kao u ova dva predivna stiha: Katkad jedrima sna doplovim u nju kao u dom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1889. PETRARKI Kraj pustih obala cvetnih, u praznik besmrtne Lade, Bolnom i čistom pesmom zdraveći burni svet, Ti si pevao ljubav u kojoj ne beše nade, I slavom pokrio svetlom vokliski bajni
Ne shvatam, ne pojmim reči, Al' s bolnom nekakvom mišlju na dušu padaju one, Tako rečito pesma i tako santure zveči! 1892.