Obradović, Dositej - BASNE
Našem arhimandritu hopovskom, Hadži-Zahariju, bolnu, dođe na posještenije starac Vuja iz Iriga, pak uza svaku reč: „Moli se bogu, gospodine”, dok se onom dosadi, pak
Dučić, Jovan - PESME
DUBROVAČKI REQUІEM Taj dan tako tužno zvonila su zvona, Bolnu neku pesmu iz metalnog grla. Nasred katedrale ležala je ona, Kao Iluzija koja je umrla. Tako plava, tužna.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ja ne znam i nikad ništa ne mogu znati. Ali osećam neku mutnu, bolnu i zbrkanu napetost u svima silama oko sebe i u sebi.
Afrika
One su sasvim nage u svojoj besprimernoj lepoti, sa dugim niskama đerdana između nogu i u krst preko grudi. Pevaju bolnu očajnu tužbalicu devojaka koje će hipopotam pojesti.
Ja sam imao pred sobom jednu veliku i tragičnu egzistenciju, tako isto veliku i bolnu kao ovi baobabi, koji su puni ptica i puni plodova. a kao da su sasušeni, nikada ne listaju.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
svet, no u svoje delo i u svoje ličnosti unosi lično sebe, jedno jako nostalgično osećanje života, plahovitu strast i bolnu čežnju.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Evo, ja ispravljam tu grešku, ispunjavam bolnu prazninu i, da onaj tip na portirnici Akademije nauka nije neprekidno budan, verovatno bih već odavno uspela da uturam
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zar me nije kiša mutna, marta i aprila, uvela u bolnu zbrku igračaka sitnih? Pa šta mi dobro osta, od svih tih toplih krila, što su me nad Frušku bacala, sa ravni žitnih?
Rakić, Milan - PESME
stvaraj, ruši, ko da nema mene, I daj sreću koju ja ne mogoh dati'', — Ja bih tužna srca i pognuta čela Rek̓o bolnu tajnu što me davno kolje: ''Ja znam dobro, Bože, mane tvoga dela, No ništa ne mogu zamisliti bolje.
Pandurović, Sima - PESME
SVUDA JESEN Sto golih grana, k’o sto crnih ruku, U šibi kiše iz vrta se pruža Prozoru mome, gde poslednja ruža U bolnu jesen žalostivo vene, Dok monotono dopire do mene Zvuk kapi koje o prozore tuku.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A slutnja tog drugog prostora i tog drugog toka zbivanja rađala je neki mučan nesrazmjer, bolnu i čežnjivu podvojenost bića.
Sjedimo uz bolesnika, gledamo u njegov utanjen nos, i pričamo. Oprezno zaobilazimo bolnu tačku. Pričamo mu o ravnodušnim stvarima koje njega više ne zanimaju, o stvarima koje više ne diraju njegovo srce.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
još jedna neurastenična mera natapa moje lice U bolnu grimasu eurazijskih egzaltacija... Šta su „eurazijske egzaltacije“?
Krakov, Stanislav - KRILA
A to je sve bilo strašno i lepo, i stvaralo je radost nepojmljivu i bolnu. — Čitavog ga izbacila, gledaj, gledaj. I sve oči se uprle da vide kako to gore kroz gusti beli dim čitava tela lete.
Petrović, Rastko - AFRIKA
One su sasvim nage u svojoj besprimernoj lepoti, sa dugim niskama đerdana između nogu i u krst preko grudi. Pevaju bolnu očajnu tužbalicu devojaka koje će hipopotam pojesti.
Ja sam imao pred sobom jednu veliku i tragičnu egzistenciju, tako isto veliku i bolnu kao ovi baobabi, koji su puni ptica i puni plodova. a kao da su sasušeni, nikada ne listaju.
Bojić, Milutin - PESME
Ti si tako htela. Gledaćeš iz kuta, umorna i svela, Zavijena u greh i poročnu tamu, Ne oplakuj tada svoju bolnu dramu. Svakidašnja priča... Ti si tako htela.
Jakšić, Đura - PESME
To je volja sudbe... gorko prideljenje!... Kô bolanog nada, nebu podignuta, Podiže se gora od kamena ljuta, Bolnu diže glavu, a kolenom kleca Kamenito srce Mlava joj proseca: Zajazit se ne da, mumla, ječi, stenje, I u muci teškoj
Ćipiko, Ivo - Pauci
z. U dvorani udaraše ciganska muzika. Zvuci violina prodirahu mu do usred duše. Časom osjeti bolnu čežnju, časom silnu srdžbu, dok ne zapade u nekakav nehaj i bezbrigu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
besnog laveža, samrtnog cvileža, ne propustiti ništa od grozomorne jave, biti večno zategnuta struna na guslama koja u bolnu tužbalicu pretvara svaki žmarac teskobe i mučnine?
Stanković, Borisav - TAŠANA
ocu, kao samoj sebi, kao Bogu svome, jer je on jedini koji sve zna, sve vidi, i koji može da uteši i umiri grešnu i bolnu dušu. TAŠANA (zaradovano): Oh, hvala, hvala, dedo! Hoću sve da ti kažem, samo ne znam kako ću.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
!...“ i crne misli sve više, kao crna noć, sve više omotavahu i pritiskivahu bolnu dušu njegovu, dokle ga iz tih misli ne trže silan smeh, od kojega se tresla sva avlija i visoka trokatnica bogatoga