Dučić, Jovan - PESME
Ko zna od kad tako. No u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista.
Da mi je da volim kao pre, pun mračne I svirepe slasti da patim i stradam; I uživajući u bolu što zadam, Da ne ljubim oči nego kad su plačne.
No bićeš neveran i bolu i sreći; Sumnja će ti dojku otrovanu dati; I bez tople vere ti ćeš mene zvati, I bez prave sumnje mene se odreći.
PESMA Nikad ne znam kud će nova pesma hteti, Novoj sreći ili bolu stare rane; Da kao molitva u nebo poleti, Ili kao kaplja otrova da kane.
No tom večnom bolu i toj tamnoj sreći I reč jednu novu ako bude dao — Ko će znati da sam nekad iščezao Jer tu reč čudesnu ne umedoh
Iz smrti u život neprekidno hodiš: Za moj san umrla, živiš u mom bolu; Mreš u mojoj veri, u sumnji se rodiš; Bednu, a kroz suzu ja te vidim holu!
Srce ima povest u suzi što leva; U velikom bolu ljubav svoju metu; Istina je samo što duša prosneva; Poljubac je susret najveći na svetu.
III Kada te ne nađoh u sumračnom dolu, Tražih te na bregu; i ne nalazeći Tvoj uzrok i razlog u ljudskome bolu, Tražih tvoje blago prisustvo u sreći. Jesi li u strašnoj katastrofi zvezda, Ili harmoniji svetlosti?
Mlekom svoje dojke nas si otrovala, U bolu i slavi da budemo prvi; Jer su dva blizanca što si na svet dala — Mučenik i heroj, kap suze i krvi.
Teodosije - ŽITIJA
Tako peći, radi vaših duša i dušu svoju omrznuh, sećajući se starih svetih, koji su u bolu srca za svoje saplemenike Bogu govorili: „Ako cpacavajući spaseš narod ovaj, ako li ne, onda i mene ispiši iz knjiga
Ispitavši pešteru svetoga oca Save i sva mesta prebivanja u pustinji gde je usamljeno živeo u postu, bolu i stradanju, i usrdno posetivši sve prepodobne koji su oko svete Lavre, i kako to i treba — ka Sodomskom Moru i u
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I svemu treba dodati i druge mane Zmajeve: grubu čulnost koja utoliko više vređa što dolazi od pesnika u bolu prečišćenih Đulića uvelaka; alkoholičarske uzvike i izlive, koji čine utisak larme za kavanskim stolom; starmalske
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U njemu ne beše ni traga o kakvom osećaju, toplini i bolu. Kao da si me sad prvi put videla u životu, takav beše tvoj glas. — Ja, ja! A ti? — Eto, hvala Gospodu!
Kostić, Laza - PESME
A Miris što se po duši proli, to su boli. Ne goni bole, ne goni, Jole! Bolu ti beše posvećen vek — Telu si znao vidati bolje, Al' kom se duša sa bolom kole, jadan je tome koljivo lek.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Je li ona bosa, gola stigla jutros do Stambola? (Gola, bosa, sa venčićem od otkosa.) Bol u bolu. Šta je opet na pomolu? Vreme laje. Jedan prosi — drugi daje. Ko ne haje Sklanja glavu sa promaje. Sedlaj konja!
Pomozi voćki, livadi, kosu ljeskici, deru, konju i volu. Pogledaj, Višnji, ljepojku osu što zuji čašom kao u bolu! Brujnicom borje neka zabruji kad čaktar klepne u aliluji.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
kroz tela Bićeš prošiven svetlošću što ide za tobom od počela Da bi te vratila sopstvenoj mrvi i svom bolu Potpuno sâm.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Pokušaj, najzad, sam. Vratio sam se u divizion i preko posilnoga prijavio se komandantu. Iako u muci i bolu, ipak sam zatezao bluzu. Komandant se pojavi na vratima. — Zar ti ne znaš kako se komandantu izlazi na raport!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tada, zalud širim grane na tebe golu. Sve mi se čini zbog tebe je jesen i čim zaspim u ludoj će strasti i bolu iz tvojih cvetova mlečnih jedna kap u jesen da kane.
Pokušavamo da, svesno, pokažemo te nove sastojke u ljubavi, u strasti, u bolu. Pokušavamo da oslobodimo, mnoge, bivših sramota, veza, zakona i zabluda!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ja mislim da je najbolje da mi ostavimo ovaj nerodni kraj, pa da se krenemo u beli svet tražiti bolu i plodniju zemlju, jer se ovako ne može živeti.
Moramo poći i potražiti bolu, plodniju zemlju, gde će nam se mučan trud nagrađivati bogatim plodom. — Da pođemo, odmah da pođemo, jer se ovde
Rakić, Milan - PESME
Umrećemo, draga, kao i svi ljudi, U bolesti gnusnoj, u ropcu i bolu, Bedni; jednog jutra, kad vetar zastudi I zagrakću vrane u pustome dolu.
Svršiće se. Ali niko neće znati Šta sve s nama pade u otmenom bolu, Ni kol̓ko se čezne, ni koliko pati, Pre no graknu vrane u pustome dolu.
A uteha je, Gospo, tako retka! Nikada kraja nasleđenu bolu, I moje pismo, veselo s početka, Svršava tužnim akordom u Molu.
Pandurović, Sima - PESME
i sve se ponavlja... Hajd’mo! — Al’ kuda da nam sada treba? Zar moram smrti, smrti što ne godi? Ta nade, snovi nisu bolu krivi! Hajd’mo! — O vidi veličanstvo pólja, Tragično društvo kroz koja me vodi: Ogroman vidik, neslućena dólja.
GODINE Kao pokajnice, u sećanju sivom, Na zaranku sunca, nada i života, Prolaze u bolu, umornom i živom, Sa licem na kome nestaje lepota, Pored siluete nejasnih bregóva.
UDES I oko se naše teško suzom vlaži U iskrenom bolu, i sreći i tuzi; Naš je bedni život zamršen splet laži Gde se tajno ropće, pretvara i puzi.
Stanković, Borisav - JOVČA
VASKA (ponizno, stidljivo ali ubijeno i bolno): Ništa mi nije. JOVČA (u izgovoru njenom oseća bol njen, i u bolu neki veliki, nem, gorak prekor njemu): »Ništa«? (S gorčinom): Vidim ja, vidim.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
toga, kolikim bedstvovanijam i bolestima podložna je svaka mati, noseći u sebi i [h]raneći plod utrobe svoje, kolikom bolu u rađanju! Često, dajući drugom život, svoj polaže.
Ništa ti nije gore od nevesela i namrgođena čoveka. A ti otuda, stari Malenica,jadan, što si umukao? Ne bolu li te već usta od tolikog ćutanja? Ti sam kažeš da bi volio celi dan ne jesti, nego jedan sat ne govoriti.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
On je sedeo samac na pustoj obali mora, Gde je u svetle noći i Hela sedela s njime. No ipak ne beše samac. Pogružen u bolu svome, On zvučnoj pokloni liri sve zvuke mladosti vrele; On je prstima svojim, iz njenih srebrnih žica, Izvio čarobnu
Hiponik poznade Helu. Kraj kipa Izide blede, Ona u bolu pade. U hramu tišina vlada... Četiri Sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I bledo mrtvačko lice sa togom pokriše tada.
Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka K'o drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače, i u bolu grca.
Ko zna od kad tako. - No, u nemom dolu, Glas pane li samo u ta mesta čista: Sva tišina teško uzdahne u bolu, Refren patnje ode od lista do lista. J.
Stazama starim, i dušom i krokom, Vremena prođoh i prostora mile; I pogružena u bolu dubokom Stigoh umorna domu pod okrilje.
Sad nema ljubičica! Tu, pogružena u duboku bolu Potočić slušam gde žuborom zvoni, I šumor lišća, što kroz goru goni Dah povetarca u dremljivu molu; A šuma miris cvetna
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Posle iskreno uzdahnu. — Čini mi se kad svedem: da je sve u bolu što je čovek sazdan da naslućuje ljubav, koju život ne pruža; što čovek veruje u tu ljubav, što se u nju nada, što je
I zavideo je svakome od njih što je bezbrižno svojim putem i poslom išao, i ne sluteći o njegovom strašnom bolu, koji, činilo mu se, neće ni moći da izdrži.
je on da ga ovo trzanje opominje po malo ranije nego prethodnoga dana, napominjući mu dužnost prema sebi da se prevelikom bolu ne podaje i o svome sopstvenome životu, koji nije pozvan sam da prekraćuje, računa povede.
Kad sam osetio da ni pomena nema od toga da se suze zadrže, ja sasvim popustih ovom bolu pa se potpuno podadoh onom neodoljivom nastupu da se isplačem.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Sad mi se čini da ja vidim sreću I da je imah i u bolu svome: Svi mi se dani sada u nju spleću, Ona se javlja, al' i propast s njome.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Izgarao sam od želja i one su se umnožavale poput hidrinih glava. Bio sam obuzet razmišljanjem o bolu u životu, smrti, i verskom strahu.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Je l' te? Gle, molim vas, ko bi to rekô?! ŽIVKA: I ona sad može da nađe mnogo bolu priliku nego što si ti! ČEDA: Kako, molim?... Recite to još jedanput. ŽIVKA: Ama, šta se ti tu vazdan iščuđavaš?
Miljković, Branko - PESME
Ona je deo predela što spava. Pomešana s vetrom dok ćuti u sjaju iscrpem budućnost u svirepom bolu što sanja krv leta i pakao u raju.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Xoćy da bude Božija volja...“ VI Mišljasmo da će dugo da traje. — Uđi-de majko, — izdahnula je! I kraj je bolu, i kraj je muci; Izdahnula je na levoj mi ruci.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zatražili smo koverte i hartiju. Pisao sam žurno o ljubavi, o vernosti, o svome bolu, očajanju. Tek na opomenu Tominu završio sam pismo. Izišli smo odmah.
Bojić, Milutin - PESME
praćena keruvimskim jatom; Velikom i strašnom kletvom iz dubina Mrtvu bih te kleo lud od očajanja, Pio bih u bolu i, pijan od vina, Jecao u ponoć pesmu pokajanja; Luče nove vere hteo bih da dižem Za vekove nove kô znak vaskrsenja,
(1911) HIMNA Žedan sam te, Slasti, jer u duši čujem Krik večite žudnje, i, kô idol sveti, Postala si simbol u bolu, u seti. Hoću te, Živote, i strasno te štujem, U vrtlogu straha ja o tebi snujem.
Jakšić, Đura - PESME
pravde i istine, Sjajne zore i večeri Zrak crveni ne proturi U krvave ljute zmije, Kojima će duh večiti Po jauku, bolu, pisci, Nesrećnoga šibat sveta — Donde — donde!...
Uvređeno srce moje, U večitom bolu, gnevu, Smeha se je zaželelo... — Ha! Il’ možda neće doći Strašnog suda glas užasni?
Nastasijević, Momčilo - PESME
VEČERNjE LjILjANI Topi se dan. Po zlatnom odru device mru, dragane bolu, sestre moje mile. Putuju nesmehnute za nečim što su snile. Sâm ja. Tople poniru reke.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
« I tobož od pobožnosti pušta na volju [suzi, bolu]. Čita psalme, vapaje, bol. Čita kao sebe da čita. Čita dok god se njegovi ne vrate, ne zateknu ga nad knjigom i, od
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Stavlja svoje čudotvorne meleme na otvorene rane. Kako li će samo riknuti moja lepa košutica. Kako li će u bolu razmahnuti svojim dugim kosama. Ne, neću tako. Cediću je polako, natenane.
da smislim nešto stameno, nepomično, što će odoleti gnjilom rastakanju koje je svuda; u onoj kaljuzi napolju, u tupom bolu što mi gamiže uz kičmu i zavezuje se u hiljade zrakastih čvorića u ramenima.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1892. ELEGIJA NA RAZVALINAMA KULE SEVEROVE Putniče s obala cvetnih biserne Ipokrene! Pevaj mi pesmu o tuzi, Pesmu o bolu večnom. Nadežde varahu mene, Obmanuli me druzi, Kao bludnice - žene.
No ipak ne beše samac. Pogružen u bolu svome, On zvučnoj pokloni liri sve zvuke mladosti vrele. On je prstima svojim iz njenih srebrnih žica Izvio čarobnu
Iponik poznade Helu. Kraj kipa Izide blede Ona u bolu pade... U hramu tišina vlada, Četiri sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I bledo, mrtvačko lice sa togom pokriše
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ja zacvileh i počeh, u bolu, da pevam onu našu starinsku pesmu: „Sećaš li se onog sata, kad glas dođe iznenada, k’o iz vedra neba grom.
Petrović, Rastko - PESME
Na trgu, naslonih se opet na zid, plačući u strašnom bolu: Taj život, u kome svaka strast oteče naglo u uspomenu: Taj život gde se ne usudih ubiti draganu onu golu, I gle
doći sebi, premda obamreh od užasa; I najmanji šušanj odjekivaše u meni kao lupa, I ne znam čega još strašnijeg prezah u bolu tog časa, Činilo mi se da neizvesnost traje čitavo pola veka, Tako mi večnost se javi pred onim što me čeka.
zvezdanom kolu; Konje koji se kreću, kroz noć, oko drugoga nekog sunca; Ja znam planeta-ljudi koji uginu u neizdržljivom bolu Što ne sagledaju Zakon svoj ni sa jednog vrhunca; Ja znam Mesečare i Sunčare koje privlači tajni neki zrak u
Pretrnuh, zar će izdeliti me sveg njen stas, U bolu kriknuh imena njenog glas Pa sve, što mi ode kad, vrati se strasno u taj čas; Zadrhtah, učini mi se, u daljini, njen hod!
Šantić, Aleksa - PESME
Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka Kô drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače i u bolu grca.
Ovdje u bolu srca istrzana Ja nosim kletve svih patnja i muka, I krv što kapa sa dušmanskih ruka, To je krv moja iz mojijeh rana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U pesmi Smrt majke Jugovića ponavljaju se stihovi koji izražavaju materino odupiranje bolu: I tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne pustila.