Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U Lužnici i Nišavi pramenovi dečje kose čuvaju se u posebnom kovčegu, zajedno sa zdravcem, pelinom i bosiljkom, detinjeg zdravlja radi.⁷¹ Ponekad, umesto kuma, dete može ošišati ujak ili muško dete (kome su roditelji živi).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I gleda u kamenove koje pušta u vodu. Baba Stana ode. Ode na kolima. Obučena u stajaće odelo, zabrađena, sa svećama, bosiljkom. Ode kazujući da će u crkvu toga sela. Selo je blizu. Odmah iza doline.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i bela luka (BV, 7, 1892, 399). Kićenje bosiljkom u vrlo mnogo slučajeva ima apotropajski cilj. Na Novu godinu žene meću b.
, 18). Smatra se, međutim, da je grehota kititi se (svežim) bosiljkom pre Krstova dana (GEM, 5, 1930, 40). Apotropajski cilj svakako ima i običaj da se kladenac kiti b.
ne može se ni izvršiti. Kao apotropajon b. ima značajnu ulogu u teurgičnim radnjama pri žrtvi i molitivi. Bosiljkom se kiti glava uskršnje pečenice (SE3, 19, 45), i ovna koji se kolje prilikom izmirenja momkove i devojačke kuće (kada se
raste sred raja: grane su joj od zlata, a lišće od srebra; pod njom je postelja posuta svakovrsnim cvećem, najviše bosiljkom i ružom, i na postelji se odmara sveti otac Nikola (Vuk, Pjesme, I, 209). Suva d.
Kosu koju je kum ostrigao detetu čuva majka zajedno sa p‹elinom›, zdravcem i bosiljkom (SEZ, 16, 181). U narodnoj medicini ima veliku primenu.
Upotrebljuje se, u domaćem kultu i inače, kao apotropajon, i onda je obično u vezi s bosiljkom. Na Božić ujutru okiti se k. kladenac ili bunar sa koga se voda donosi (Karadžić, 3, 1901, 65).
, 139); o svadbi njime se kiti bardak s rakijom (іb., 168). K. bere se na Krstovdan i sa bosiljkom i čubrom u vodi, daje porodilji da pije, da bi se »raskrstila« bremena (іb., 65).
Kad se svrši svadba, pred razlazak svatova, stari svat kadi sofru bosiljkom i p. (»od šale«? — da je, međutim, ovo ritual vidi se i iz propisa da se žar posle prosipa uz kakvo rodno drvo, s
i bosiljak (ib., 97). Naročito se, u katartičkom cilju, vrši često kađenje č. (obično zajedno sa bosiljkom i katranom): njime se kade porodilja i dete, prvih sedam dana (ib., 95); porodila koju su savladale babice (ib.
, 263). Mesto gde je neko ubijen gromom valja »molitviti«, tj. poškropiti bogojavljenskom vodicom, i okaditi bosiljkom, č., i dlakom bika bez belege (»da se ne bi ubijeni ukvario«, ib., 391). Ima značaja u bajanju i narodnoj medicini.
U Leskovačkoj Moravi, na primer, žene rano na Đurđevdan prave vrbove krstiće i — zavezane crvenim koncem i okićene bosiljkom — stavljaju ih u ambar, bunar, kuću, vinograd (SEZ, 70, 1958, 383), a u Sretečkoj župi krst od vrbe je obavezan ukras
U Resavi, na Božić ujutru, domaćica »sa rukavicama na rukama pospe k. oko bunara, i zakiti ga bosiljkom« (GEM, 28—29, 1965—1966, 197). U Aleksinačkom Pomoravlju uoči Sv. Andreje, radi vračanja, kuva se k.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ulazi Stana, unosi sve što treba: sveću, kadionicu i žar, tanjir sa vodom i bosiljkom. MIRON (kadi. Zatim »Blagosloven Bog naš«... i čita nečujno.