Obradović, Dositej - BASNE
A eto Bosne, vidi se odavde, gdi sav 'rišćanluk Turkom daje, a niko ne prosi, nego jošte u svakom selu na'odi se, fala bogu, imajuć
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Bačevci su Drini na obali prema Osatu. Stade vika Turaka iz Bosne, sa one strane Drine: ,Haj, braćo, udrite se, ne dajte se! eto nas u pomoć k vama!’ Pak niza sva brda potrčaše Drini.
Obojica su se iz Bosne doselili. U to vreme knez Ranko Lazarević iz Svileuve dođe u srpski Šabac-bair na konak, no sutradan dođu Bega
videći sebe i svoj pašaluk u opasnosti od Pasmandžije i od ove dvojice u Bosnu pobekše, poboji se da i oni od Bosne ne dignu vojsku i ne pođu na njega.
— Stojeći i tukući se mi s Turcima po Vračaru, dođe nam od vezira iz Bosne Bećir-paše, u početku ili u polovini julija meseca 1804.
A i od Bosne dolaze glasovi, da će letos velika sila udariti na nas, a šabačka nahija zbrkala se: jedini s nama, a jedni s Turcima.
Noćimo. Od našega društva otide nekoliko momaka kroz Kitog, na drum kuda Turci već iz Bosne slobodno u Šabac prolaze; pobiju se i donesu pet glava turski̓.
I odma je poslao ovoga Omer-agu u Užice za muselima, i da kupi od Bosne vojske, da bude gotov, dok i on u Beograd pođe.
Na pitanje srpsko: zašto su dozvali Begu Novljanina i Fočića Osman-agu iz Bosne, i što će im Afiz-pašin Omer-aga iz Niša, i zašto kupe jabansku vojsku, i našto će im ta vojska?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On je — seljak. Orao je i kopao te se hlebom xpanio; a to su mu i stari činili. Otac njegov doselio se iz Obarske, iz Bosne, u Crnu Baru, pa je, naskoro zatim, umro.
Mnogi je Turčin tako zavrljao pošav iz Šapca ili iz Bosne, pa nikako ne našao puta da se kući vrati. Obično je svršavao sam s pojedincima.
Ne možeš serbez večerati od njih! Ovde smo ti na udarcu kao na gujinoj rupi. A udari kakav golo iz Bosne, traži večeru, traži postelju, pa, bogami, još i nešto drugo! Ne smeš čeljadeta u kući zadržati.
Tu im beše živa zgoda, jer im nijedan Turčin što je u Bosnu ili iz Bosne išao, nije mogao promaći. Kad je ustanak buknuo, Zeka Selaković, poznati pod imenom „Goli sin Zeka Buljubaša”, tu je
Međutim, Turci su ćutali. Nikoga ni iz Šapca ni iz Bosne, kao da nisu toliko žalili za svojom izginulom braćom. Zavrzan se našali: — Ono što pobismo sigurno nije ništa ni
Mesto ostupanja jugu, Bado vincima, Turci udariše pravo zapadu, Drini, samo da se što pre Bosne dočepaju. Ova gužva i ovo bekstvo beše kao naručeno za Stanka.
u početku rekao, Mačva je ravnica koja se proteže od Vidojevice do Save, dakle duž reke Drine, koja je granica između Bosne i Srbije. Drina je besna, hučna i valovita, ali nije velika.
Omanje čete turske, pa i pojedinci, duž cele obale imali su svoje brodove i navoze: gde su htele, mogle su prelaziti iz Bosne u Srbiju. Na taj način Mačva je postala poprište ćefova. Ko je hteo, taj se mogao natresati.
godine, nađoše se Mačvani sa ustanicima. Tu su se borili kao lavovi. Jauk i zapevka kade Kulinove, to je jauk Bosne, koja je u toj borbi pogubila najbolje i najvrednije sinove svoje...
Dva puta su dogonili do samoga šanca, i to ih je stalo mnogo žrtava. Ko se šancu primakao, taj više ne vide Bosne ponosne, ne zagrli majke ni seje, niti poljubi ljube. Konji i konjanici ležahu kao obaljeni stubovi ili izvaljeni panjevi.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sem toga su i mnogi katolički pisci iz Slavonije i Bosne pisali ćirilicom. Velika književna epoha bila je ona u Dubrovniku XVI i XVII veka.
doseljenici su poreklom iz susednih oblasti, poglavito iz Metohije, sa Kosova, iz Hercegovine, od Sjenice, kao i iz Bosne i moravske Srbije.
Ogromnu većinu čine doseljenici iz Bosne i Hercegovine. Mnogi se od ovih poslednjih nazivaju Bunjevcima i kažu da su iz Hercegovine, od reke Bune.
i potomaka senjskih uskoka, koje su austrijske vlasti naselile naročito oko Otočca i Brinja, ali su i oni u Senj došli iz Bosne i Hercegovine. Ovo su pravi i čisti Dinarci i poglavito Dinarci erskog varijeteta.
Ono je nastavljeno za vreme turske vladavine (begovi su naselili kmetove, naročito pravoslavne Srbe iz Bosne) do 1689. godine, a nije prestalo ni docnije za vreme austrijske vladavine u Lici.
Posle oslobođenja, 1689. god., Turci su izbegli ili se pokrstili, ali je Lika ostala na međi turske Bosne i mletačke Dalmacije, dakle na položaju zgodnom za hajduke, koji su mogli, prelazeći granicu, sklanjati se od
varijeteta, Srbi pravoslavni, katolici i muslimani, naseljavaju zelenu i romantičnu Bosnu, naročito doline Drine, Bosne i Vrbasa. O grupi Srba muslimana govorićemo u narednoj glavi.
Stanovništvo severoistočne Bosne, ono u Semberiji (u okolini Bijeljine) i u Posavlju znatno se približava Mačvanima i Valjevcima u Srbiji.
Nacionalno osećanje je bilo uvek živo kod njih kao i kod Hercegovaca. Posle pada Bosne i Srbije pod Turke, prošlo je 1530. god.
Mnogi među najistaknutijim predstavnicima srpskog naroda su rodom iz Bosne i Hercegovine. Štampa i srpska književnost ovih oblasti su bili na čelu pokreta za ujedinjenje svih Srba u jednu državu.
Oni koji su dalje od Mitrovice došli su poglavito iz Bosne: to su „muhadžiri“. Muhamedanski Dinarci naseljavaju poglavito varoši, ređe sela. Ima ih oko 750.000.
Najčešće su potomci bosansko-hercegovačkog plemstva i bogumila ili patarena, koji su primili islam po turskom osvojenju Bosne i Hercegovine. Većina je pomuhamedanjena krajem XV i u Toku XVI veka. Već je 1530.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
U stanjuje za sitnicu da te splješti ko nitnicu! Sećanje me često kosne: došla je iz bratske Bosne! Luda ala, puna tame, htede da se uda za me. Ali sam odoleo, jer sam drugu voleo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Načinio je pustom džimrijom bivšeg pećskog arhiepiskopa i slavenoserbskog patrijarha Ugarske, Serbie, Bugarske, Bosne, Grčke, Dalmacije, Horvatske, Slavonije, i celog Ilirika, koji će još trebati njegove pare.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
hlače dečacima koji katkad hodaju u košulji do koljena u dobi od trinaest i četrnaest godina, osobito prema granici Bosne, držeći se opšteg običaja te zemlje pod vlašću Porte gdje podanici ne plaćaju harač ili glavarinu sve dok ne ponesu
174. ⁶ Stanojević M., isto, s. 51.; Lilek E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 1—4, Sarajevo 1894, s. 634. ⁷ Grđić Bjelokosić, L.
614. ¹¹ Grbić, S. M., isto, s. 98. ¹² Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM 4 Sarajevo 1894, s. 659.
318; Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 1—4, 1894, s. 654. ⁷ Karadžić, V. S., Srpski rječnik (1852), I, Prosveta, Beograd 1986, s. 361.
R., Deca, Biblioteka Centralnog higijenskog zavoda, Beograd 1941, s. 88. ¹⁶ Zovko, I., „Vjerovanja iz Herceg-Bosne“, ZNŽOJS, 6, 1901, s. 157. ¹⁷ Grbić, S. M., isto, s. 73; Nazor, A., isto, s.
²⁴ Kordunaš, M., „Narodno vaspitanje iz Gornje Krajine“, Novi vaspitač, 7, 1894, s. 55; Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovone“, GZM, 1—4, Sarajevo 1895, s. 659.
17—18; Škarić, M., isto, s. 166. ¹⁴¹ Karadžić, V. S., isto, s. 166. ¹⁴² Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 1, 1894, s. 671. ¹⁴³ Karadžić, V. S., isto, s. 166; Đorđević, T. R., isto, s. 22; Begović, N.
375. i 891; Đorđević, T. R., isto, s. 5—6. ¹⁵⁶ Vuletić-Vukasović, F., isto, s. 193; Zovko, I., „Vjerovanja iz Herceg-Bosne“. ZNŽOJS, 6, Zagreb 1901, s. 151. ¹⁵⁷ Bratić, T. A., isto, s. 290. ¹⁵⁸ Milićević, M. Đ., isto, s. 325—326.
¹⁰ Tešić, M., „Dete u narodnim verovanjima“, Razvitak, 12, Banja Luka 1937, s. 337. ¹¹ Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 4, Sarajevo 1984, s. 659. ¹² Dragić, M.
69; Đorović, D. Đ., „Narodne gatalice (Gruža)“, Kića, 2, Niš 1908, s. 2; Lilek, E., „Vjerske starine iz Bosne i Hercegovine“, GZM, 4, Sarajevo 1894, s. 645. ¹⁸ Filipović, M. S.
Đ., Život Srba seqaka, Prosveta, Beograd 1984, s. 224—259; Grđić Bjelokosić, L., „Srpske narodne igre iz Bosne i Hercegovine“, u: Srpske narodne igre, SEZ, IX, SKA, Beograd 1907; Miodragović, J., isto, Beograd 1914.
, „Božićni običaji u vranjskom kraju“, Raskovnik, 50, Beograd zima 1987/1988. Zovko, I., „Vjerovanja iz Herceg-Bosne“, ZNŽOJS, 6, Zagreb 1901. Zovko, I., „Vjerovanja“, ZNŽOJS, 1, Zagreb 1896. Zovko, I.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1848. pomaže Austriju u Dalmaciji; 1849. zaključuje sa Srbima ugovor o oslobođenju Bosne i Hercegovine. 1850. se razboli, radi leka ode u Italiju, gde u Napulju provede zimu.
i nepokvaren govor naroda srpskog«, »jezik orača i kopača«, jezik krajeva gde se lepo i čisto govori, zapadne Srbije, Bosne i Hercegovine. Svoje načelo »piši kao što govoriš«, on precizuje: »piši kao što narod govori«.
svršili su se malim teritorijalnim povećanjem Srbije i Crne Gore, stvaranjem Velike Bugarske, austrijskom okupacijom Bosne i Hercegovine.
Jedan od prvih pisaca iz Bosne i Hercegovine bio je Svetozar Ćorović. Rodio se 29. maja 1875. u Mostaru. Osnovnu i trgovačku školu svršio je u mestu
Posle katolika, u srpsku književnost ulaze i nacionalno osvešteni muslimanski Srbi iz Bosne i Hercegovine. (Pobratimstvo, pesme Omer-bega Sulejmanpašića Skopljaka, Osmana A. Đikića i A. S.
Milićević, Vuk - Bespuće
Manastir je ostavio crkvi samo svoje ime i u nju dolažaše, svake druge nedjelje, jedan kaluđer iz Bosne da služi liturgiju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A sve se bojim, ima neko doba, da mu ni ona u kraj stati neće. Zna se, cilja to djed na stričevu namjeru da seli iz Bosne u Banat, na dobrovoljačku zemlju. Valja tu prijeći i Savu i Dunav (Una da se i ne pominje!
Putuje preko sniježne visoravni srednje Bosne, sve korak po korak, dubokom utabanom prtinom, kojom su, čini se, već prošle brojne partizanske kolone.
Kuda ćeš, de, pobogu si brat, u bijeli svijet, gdje nema ni Bosne, ni svog sela, ni našega govora, ni majke krave, ni šljivine grane.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Objavljena u Vukovom izdanju od 1853. 14. TRI ČUDA: Zabeležio Jovan B. Zorić, sveštenik iz Bosne (selo Krnjeuša, srez Bosanski Petrovac).
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Drugi joj veli: “Moje je grožđe“. A treći veli: “Moja je Jana“. 172. Doleti soko iz Bosne, Đevojci pade na rame, Pitala ga je đevojka: “Sokole sivi pernati! Kakvi je aldet u Bosni? Kakvi su momci Bošnjaci?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DARA: Svaki dan hapšenja, racije, streljanja, a vi se ovde igrate pozorišta! TOMANIJA: Srbija vrvi od izbeglica iz Bosne! Oćete možda njima da glumite? DARA: Jeste li videli vešala na Žitnoj pijaci? DRUGA GRAĐANKA: Znate li vi da je rat?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
mrtvački sanduci prestolonaslednika i njegove žene, grofice Kotek (koju je Princip ubio nehotice, gađajući guvernera Bosne, generala Poćoreka). Sva je stanica bila zavijena u crno. A lokomotiva je stigla sa crvenim očima.
Postoji o tome dnevnik jednog lekara. Princip je, prirodno, priznavao da je želeo ujedinjenje Bosne i Srbije, ali je otvoreno priznavao i to da je to bio samo korak ka daljem cilju atentatora i njihovih drugova.
Nebesa Bosne. Šarena i kadifena, kojima se plovi, kao na nekoj raskošnoj, turskoj galiji, punoj blaga i razblude. Sa uzaludnošću
Boje, kao zarđao nakovanj. Nebesa Bosne, na kojima se događaju, jutrom, tolika čuda, čije uzroke oko ne može da sagleda.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A tri verenice su tridesettri godine Prekopavale šume i sela, (Samo izmeđ Bosne i Vojvodine Provrtele su šest tunela), Svaka je u lov — moj gospodine!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Vidite li, ako Boga znate, koliko je mora i primorja, ravne Bosne i Hercegovine, Arbanije upravo do mora, koliko je naše Gore Crne, — sve je oblak pritiskâ jednako, svud se čuje jeka
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Onda sin metnuvši na po usta tri prsta: „Bogme i ždrijebe“. Ne da ćoso Bosne. — Pripovijeda se kako je neko nekad kazao da je turski car nekome od hrišćanskijeh kraljeva dao Bosnu, a nekakav
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
51. Koja voćka samo jednom cvati, a u vijek rađa. 52. Ko pjeva, kad drugi ljudi plaču. 53. Krava riče od Bosne, tele sisa od garave. 54. Kući ide,. a .u goru gleda. 55. Kući ideš, a Bogu se moliš, da nikoga u kući ne nađeš. 56.
našijeh narodnijeh pripovijedaka, ali bi mi bilo vrlo milo kad bi mi još koju ko poslao, osobito iz Hercegovine i iz Bosne i iz stare Srbije; samo molim svakoga koji bi ih pisao da on ne popravlja ništa, nego da piše upravo onako kao što mu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Vami, poželani žitelji Serbije, Bosne, Hercegovine, Črne Gore, Dalmacije, Horvatske, Srema, Banata i Bačke, vami i vašim poslednjim unukom, s gorećim i punim
U trećem mesecu ftore godine, budući ovo mesto blizu Bosne, okuže se neke kuće u Golubiću; onda ti, kud koji može, beži, i ja pređem u Kosovo, gdi prebudem u domu popa Avrama
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ustanici su jedva odbili Turke koji su tog leta nadirali odasvud, a naročito iz Bosne. Bilo ih je na desetine hiljade i začas su prelazili Drinu, odlučeni da raju već jednom nauče pameti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Tamo smo sreli mnoga pevačka društva i delegacije iz Vojvodine, Srbije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore. Bio je to živopisan skup lepih i kršnih mladih ljudi i žena, a mnogi od njih imali su na sebi
Tamo smo sreli mnoga pevačka društva i delegacije iz Vojvodine, Srbije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore. Bio je to živopisan skup lepih i kršnih mladih ljudi i žena, a mnogi od njih imali su na sebi
Taj Srbin iz Bosne, po imenu Nikola, imao je lepu prodavnicu duvana u ulici Unter den Linden (Pod lipama) u glavnoj aveniji Berlina.
Početkom 1888. godine Srbin iz Bosne, Nikola, počeo je da mi izgleda zabrinut. Poverio mi se da je saznao rđave novosti o zdravlju njegovog velikog
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
hartije, u kojima pogranični načelnici (ponajviše užički i čačanski) javljaju kako mnogi begunci iz Hercegovine i Bosne prelaze na srpsko zemljište, kako se ta sirotinja pati i propada, kako Turci na našu granicu itd.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1838. Miloš Svetić STRADANIJE SRPSKO GODINE 1813. Od Bosne se turska vojska silna ljuta diže, Sablja seva, puška puca, četa četu stiže, A Drina se plačem guši, Mačva teško diše,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Po dalekim selima, kasabama i gradovima, po mehanama i hanovima, na carskim drumovima od Bosne do Carigrada, govorilo se i pričalo o zgodi i napravi Relje Kneževića sa Zmijanja.
Pisarčić: Iz Bosne je on, Davide. David: Ako nije došô iz vaše zemlje, okotio se 'vođe za vašeg zemana, pa jope' je svejedno.
Jolpaza Davidova, stara dvadeset i dvije godine, oženjena, iz sela Meline, kotara Banje Luke, okružja Banje Luke, zemlje Bosne, a kućne numere one kao dvije kantarske kuke (S. Š.), na dvadeset godina teške tamnice u Zenici...
Samo još ovo, 'nako ispred mene, dodaj: David Štrbac iz sela Meline, kotara Banje Luke, okružlja Banje Luke, zemlje Bosne, a kućne lumere četrdeset sedme, zahvaljuje se carevini, našoj premilostivoj Zemljanoj Vladi i slavnom sudu što su ga
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
S druge strane, kod Srba u zapadnim krajevima, pre svega onih u Republici Srpskoj (na teritoriji bivše Bosne i Hercegovine), na delu je jaka tendencija da se učvrsti kulturno jedinstvo Srba, što znači da se smanji ionako
Ostavljeni u potpunosti sami sebi u dubini porobljene zemlje, posle turske okupacije Srbije i Bosne i Hercegovine, hajduci organizuju čete od po deset do četrdeset gerilaca.
veku posle turskog osvajanja Srbije i Bosne i Hercegovine. Jedno od najboljih, najubedljivijih i tačnih objašnjenja, kako o socijalnoj tako i o istorijsko-političkoj
Filip Višnjić oblikovaće u nadahnutim stihovima koje će staviti u usta Karađorđu; "Drino vodo, plemenita međi,/ Izmeđ Bosne i izmeđ Srbije,/ Naskoro će i to vreme doći/ Kad ću ja i tebeka preći/ I čestitu Bosnu polaziti!
učestalo počeo da objavljuje. Najopsežniju ratnu sliku Bosne daće u romanu Prolom (1952) iza kog je usledilo još nekoliko. Najvažnije su, međutim, njegove pripovetke.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
drveta nalaze se u raju; njihove plodove dobijaju umrla deca (Karadžić, 3, 136); i u jednoj narodnoj pesmi iz Bosne: »Jabuka je nasred raja rasla, Na pakao grane nadnijela« (BV, 2, 106).
i Mannhardt, WFK, 1, 61). I jedan svadbeni običaj iz Bosne ukazuje na to da je jabuka žrtva stanovnicima donjeg sveta: »kad svatovi naiđu na ̓prvu ćupriju ili vodu, mora mlada na
, prirodnim ili veštačkim (cf. SEZ, 19, 119 i lepu pesmu Petran. ‹= Bogoljub Petranović Srpske narodne pjesme iz Bosne, Sarajevo, 1867› 1, 69); s. ne dolikuje udatim ženama (»Ne dajte me« — kaže s.
Badnjak (v. članak!) se uzima po pravilu (a u nekim krajevima, npr. u nekim krajevima Bosne, isključivo, v. GZM, 6, 379; SEZ, 32, 1925, 369) od hrastovine (SEZ, 32, 1925, 368; GZM b, 1894, 381; Schneeweіѕ, 17).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Velikoga li mi čuda! A što ne osude gazda—Jovu? Što ne osudiše pokojnoga gazda—Stjepana, što dođe odnekuda iz Bosne, u gorim benevrecima od mojih, pa u malo godina podiže mlinicu, pokupova kuće, i pusto polje ostade za njega.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tvoj burni talas tvoje međe roni Izmeđ Srbije i junačke Bosne. Šumi, ah šumi, s blagoslovom boga Neka nam uši oglunu od toga.“ 7.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jesmo li u mlade naše godine toliko puta slušali da se Stanojla Perčinova, tamo odnekud s granice Srbije i Bosne, udala za čoveka više no trideset godina starija od sebe. — Imaš pravo.
Kad je po nekom trgovačkom poslu naišao, neočekivano i za njega, u malu varošicu na granici Srbije i Bosne, gde je živela porodica Boška Perčinovića, doseljena jednu ili dve generacije ranije iz Hercegovine.
Zatim, žene oficirske se s muževima svojim prebacivale od turske Bosne i Hercegovine do austriske Poljske, od Mostara do Beča i Krakova, one su dakle bile neka vrsta objekta za
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali su na njih počeli žestoko navaljivati tek posle pada Srbije (1459) i Bosne (1463). Dobivši bitku na Krbavskom polju (1493), a zatim bitku na Mohaču (1526), Turci su ubrzo zauzeli zapadnu
Oko polovine XVI veka primećeni su mnogobrojni hajduci na jugoistoku Bosne, u sadašnjoj Vojvodini (gde su se krili u trskama i visokoj travi) i u Srbiji svuda od Beograda do Pirota. Godine 1555.
7 Pesme o uskocima Naziv uskoci dobili su oni ljudi koji posle pada Bosne (1463) i Hercegovine (1482) nisu hteli da ostanu pod turskom vlašću, nego su prebegli u Hrvatsku i Slavoniju.
“ delo senjskih uskoka nastavili su u sredini i na kraju XVII veka kotarski i primorski uskoci. To su ljudi koji su iz Bosne i Hercegovine — zbog teškog života pod Turcima — uskočili na mletačko zemljište i uzeli vidno učešće u dva
Je l' Miloša s konjma istrgao? Je l' Srbiju zemlju umirio? Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l' vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l' skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava?
ga Petroviću Đorđe S njim pogibe tridest hiljad' Turak'; izgiboše turske poglavice, po izboru bolji od boljega od čestite Bosne kamenite.
Nek s' okreće kolo naokolo! (Đerzelez Alija) Drino, vodo, plemenita međo izmeđ' Bosne i izmeđ' Srbije! Naskoro će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći, i čestitu Bosnu polaziti!
PESME SREDNjIH VREMENA 53 STARINA NOVAK I KNEZ BOGOSAV Vino piju Novak i Radivoj a kod Bosne, kod vode studene, kod nekoga kneza Bogosava.
Pa se niđe zdržati ne mogoh u državi Jerine proklete, već pobjegoh do studene Drine, pa se maših Bosne kamenite. A kad dođoh blizu Romanije, tu sam turske svatove susreo; oni vode kadunu đevojku.
“ Drugo bješe Mari mušterija a od Bosne Šarac Mahmut-aga, te Mariji knjigu načinio: „O Marijo, seko Đurkovića, i ja sam ti, curo, mušterija; hoćeš poći za me,
Vidina pak do vode Drine, od Kosova te do Biograda, ’vako Đorđe Drini govorio: „Drino vodo, plemenita međo izmeđ’ Bosne i izmeđ’ Srbije! Naskoro će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći, i čestitu Bosnu polaziti!
Je l’ Miloša s konjma istrgao? Je l’ Srbiju zemlju umirio? Ide li mi Kulin kapetane? Vodi l’ vojsku od Bosne ponosne? Ide li mi, hoće l’ skoro doći? Ne goni li mačvanskijeh krava?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
obručeva, sindžira, kostur od drvena sedla, pola kolske rude, a sve to pokriše izderanom austrougarskom zidnom kartom Bosne i Hercegovine, koju je Mačak našao na školskom tavanu. — E, sad je sve gotovo!
Dječak se pokri jednom vrećom i kartom Bosne i Hercegovine, a druga vreća, prostrta pod njim, učini mu se kao najmekša slamarica na kojoj on ubrzo potonu u dubok
Kad ga minu prvi talas razdraganosti, tek tada se sjeti da pogleda šta je sa Stricem. Ispod karte Bosne i Hercegovine čulo se šumno struganje i čitava teritorija odizala se i spuštala u ritmu Stričeva disanja kao da to dolje,