Obradović, Dositej - BASNE
Jedan bosanski vezir pitao je starce Bošnjake: „He, kmetovi, kažite mi pravo: koji vam je najbolji bio paša otkad je car Bosnu osvojio?“ „Čestiti veziru, oni koji je otud pošao a k nami ne došao”, odgovore prostosrdečni starci.
Hoćeš li da poznaš, veli, ko je budala? Ko se hvali sa svojim istim budalaštinama. jedan Albanez janičarin dođe u Bosnu.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kraj putokaza, gavrana uz kosku, Teški vojnici, Bog bi znao ko su, Prolaze za Sandžak i za Bosnu. U Drežniku - luč u krov od slame, džak na konja, karabin na rame, domaćina u grob do kolena.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
vrati se s vojskom u Beograd, a Pasman-oglu pošlje svoju vojsku, da Beograd uzme i svu Srbiju poda se pokori, a i Bosnu da sebi prisvoji, da se lakše od sultana braniti može.
Turčin, koji je veće spremna konja držao, pobegne u Bosnu, a moj otac ostane da po knežini i dalje sudi i uređuje. On, kako je vidno u ono razno doba po Sremu i Banatu, kako su
aprila 1800. godine] zapale šabačke kule, a Bega i Ćurt-oglija, prokopavši kameni grad do Save, pobegnu u Bosnu, a sav grad i kule izgoru.
Hadži-Musta-paša, videći sebe i svoj pašaluk u opasnosti od Pasmandžije i od ove dvojice u Bosnu pobekše, poboji se da i oni od Bosne ne dignu vojsku i ne pođu na njega.
Hadži-bega, rekne mu: „Ajde u Ljubinić na konak, pa ću ja narediti tebi baška a bumbašeru baška konak, pa odande beži u Bosnu”. I tako Asan-aga, koji je posle paša postao, u Bosnu pobegne.
I tako Asan-aga, koji je posle paša postao, u Bosnu pobegne. Sad veće vide vidinski Turci, kako se Srbi sajediniše sa pašom, da ne mogu silom ništa uspeti, zato obrate
Pomislite kad nemački doboš zalupa na Savi, a vi s decom pobegnete na Drinu i hoćete u Bosnu, a Hadži-beg, ovako kao sad, napuni šančeve s vojskom i ne da vam preko Drine.
Iska se Mus-aga da u Bosnu ide, no mu mi to ne dopustimo, no on neka ide u Beograd, a može harem i decu u Bosnu poslati.
Iska se Mus-aga da u Bosnu ide, no mu mi to ne dopustimo, no on neka ide u Beograd, a može harem i decu u Bosnu poslati.
vojsku, dobro se izvestim daje Mus-aga, koga smo u aprilu mesecu iz Šapca u Beograd saterali, preko Zemuna otišao u Bosnu, samovoljnike pokupio i uvrebao, kradom prošao ispod naše vojske, došao u Šabac, iskopao svoje novce, natovario i odma
pokupio i uvrebao, kradom prošao ispod naše vojske, došao u Šabac, iskopao svoje novce, natovario i odma pobegao u Bosnu; kažu, da je imao sto oka dukata. Odneo sto oka dukata, u Šapcu na bairu odsekao 70 glava, jerbo se niko nije nadao.
(Ali valja da znate i to, da su Bošnjaci se pobolevali mnogi u Beogradu, pak uteku do u naš logor, i uzmu pasoš da idu u Bosnu; no Srbi sretnu na Dubokom, pobiju; koji li pređe preko Kolubare, siroma, preko valjevske nahije također izginulo je;
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Deset mrtvih Turaka!... Da je i sutra deset i prekosutra deset, bilo bi trideset!... A za dve godine isekli bismo svu Bosnu!... Oho!... ovaj aga parajli!... Gledaj oružje... sama srma! — To je Stankovo! — reče harambaša.
Tu im beše živa zgoda, jer im nijedan Turčin što je u Bosnu ili iz Bosne išao, nije mogao promaći. Kad je ustanak buknuo, Zeka Selaković, poznati pod imenom „Goli sin Zeka
Biju se... Turci udarili od Badovinaca, prešli na Prudovima, pa zajmili stoku iz Glogovaca i Sovljaka, te pognali u Bosnu. Ja ti to javim Čupiću, koji je bio kod Erića u Metkoviću, a on odmah potrča i ... eno sad... Ja dođoh da i tebi javim!
Mogla je turska carevina krenuti svu Aziju na Srbiju, ali joj nije mogla nauditi kao samo tim što je krenula Bosnu i Hercegovinu. Dva brata, kojima su naturene dve vere, bili su jedan drugom najveći krvnici.
Turaka je mnogo, a nas je malo prema njima. Pa da nas je i manje, opet bi bili jači!... Neka Turčin povede ne Bosnu nego Aziju — mi ćemo i nju ovde skrckati, kao što dobri zubi orahovu ljusku skrckaju!...
Glasno se smejao Zavrzan kad ugleda da se povijaju njihovi redovi. — Zeko!... Još ćeš ih zavitlati u Bosnu!... I ko zna što bi učinila ova šaka sokolova da beše baruta; ali baruta nestade.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Planinica na jugu od Nikšića koja odvaja hercegovačka plemena od Stare Crne Gore; Ivan-planina, koja razdvaja Bosnu od niske Hercegovine; presedlina Prolog i planina Dinara, koje dele zapadnu Bosnu od dalmatinske Zagore; naposletku
Gore; Ivan-planina, koja razdvaja Bosnu od niske Hercegovine; presedlina Prolog i planina Dinara, koje dele zapadnu Bosnu od dalmatinske Zagore; naposletku Velebit i Kranjski Snežnjak.
Pošto je zauzela Bosnu i Hercegovinu Austro-Ugarska je opkolila Srbiju i pokušala je da joj preseče prilaz evropskim tržištima i moru.
priraštaj ne može živeti od ličke zemlje, neprekidno se iseljavao i iseljava u panonske predele naseljene Srbo-Hrvatima, u Bosnu, u Srbiju i u poslednjim decenijama naročito u Ameriku. Zato je broj stanovnika gotovo stacioniran. Godine 1910.
Stanovništvo bosanskog varijeteta, Srbi pravoslavni, katolici i muslimani, naseljavaju zelenu i romantičnu Bosnu, naročito doline Drine, Bosne i Vrbasa. O grupi Srba muslimana govorićemo u narednoj glavi.
Posle pada Bosne i Srbije pod Turke, prošlo je 1530. god. jedno nemačko izaslanstvo kroz Bosnu idući za Carigrad i u njegovoj je pratnji bio jedan obrazovani Slovenac, Benedikt Kuripešić.
Tri i po veka docnije, 1874. god. je mladi Englez, Artur Evans, čije je ime postalo slavno, obilazeći Bosnu konstatovao ista nacionalna osećanja, samo još vatrenija.
Tim je posavskim katolicima bliska mala grupa katolika koji su poreklom iz Dalmacije a doseljavali su se u Bosnu u toku XIX veka. Imaju iste običaje kao i Dinarci, kadšto slave i slavu.
— Novi razvitak. Poznato je da muhamedanskih Srba dinarskog karaktera ima od Save kroz Bosnu, Hercegovinu i negdašnji novopazarski sandžak do Mitrovice na Kosovu.
** Najglavnije su se etničke promene u ovoj oblasti desile pošto su Srbiju (1459), Bosnu (1463), Hercegovinu (1482) i Zetu (1499) osvojili Turci a primorsku Dalmaciju zauzela Venecija.
U njoj su se naselili dinarski uskoci ili prebezi, koji su tukli i suzbijali turske osvajače i dopirali čak u Bosnu. Uskoci su bili branioci jadranskog primorja koje su držali Mlečići kao što su dinarski doseljenici i starinci u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Naročito mi se dopadalo ono mesto kada Princip puca govoreći sa papučice automobila: »Došao si Bosnu pohoditi, srpski ne znaš dobro govoriti, Evo Tebe naša gramatika, iz mojega avutomatika!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
koje je dotle jedino predstavljalo srpski narod i držalo srpsku književnost, on stavlja balkansko Srpstvo, Srbiju, Bosnu, Hercegovinu, Crnu Goru. On je srpskom nacionalizmu dao zapadnosrpsko obeležje.
on je opisivao narodni i hajdučki život u Bosni, ili pojedine događaje iz prošlosti, bliže i dalje: tako, Sila turči Bosnu (1864), Kapetan Radič Petrović i pokrštenica Zorka (1866).
život osećao se u Srbiji i u staroj Vojvodini; danas se rasprostro i na ostale krajeve gde Srbi žive, na Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Dalmaciju.
PETAR KOČIĆ Gotovo svi srpski krajevi predstavljeni su u današnjoj srpskoj književnosti: Bosnu valjano zastupa Petar Kočić.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Odnekle s pojila, kroz siv sutonski pepeo, provuče se nevesela arija: Marijano, konje da prodamo, da zajedno u Bosnu bjegamo.
Toga istog proljeća odseli se iz njihova kraja desetak življih porodica u Bosnu, pod planinu Grmeč. Ode i Radina familija. Zauvijek se rastadoše kamarati.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Obrati lice i TVOJ pogled blagi! Na dedova TVOJI(H) narod dragi. Na Serbiju bednu, i na Bosnu Koje trpe rabotu nesnosnu. Budi podoban neba, Gospodaru, Diko sveta, PRESVETLI CESARU!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Da ona graniči od istoka na Timok i Bugarsku, od juga na Makedoniju, od zapada na Hercegovinu i Bosnu, Drinu, a od severa na Savu i Dunav, to je svakome poznato.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Stoj!“ BOSANSKI TRKAČI Svakoga dana, vedra il mrka, kroz Bosnu moju vodi se trka. Četiri staze, svaka se vije, na svakoj trkač. Ko li će prije?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Kuda, druže?... Gde si zapeo? — zapita u šali komandir jednoga pešaka. — U Bosnu, gospodine kapetane. — A gde ti je pasoš? — Eve! — i pokaza pušku. Za njima pođosmo i mi.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Ta što beše raspletena Vol’o bi ju ja saplesti No na Bosnu vezir biti. Ta što beše sapletena Vol’o bi ju ja rasplesti No u Skadar paša biti.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Ta dozvola se traži samo u Srbiji! VASILIJE: Pa šta? JELISAVETA: Mogli bismo da pređemo u Bosnu! Da igramo u Višegradu i Goraždu... VASILIJE: Teže je Srbinu danas u Bosni, nego guji u procepu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On je, iz Beča, snabdevao Bosnu, Dalmaciju, Crnu Goru i Albaniju štofovima. Spremao me je za svog naslednika. On je tražio da već tog leta (1912)
Početkom septembra putujem, zatim, na vojnu vežbu u Pešadijskom puku br. 31, u Mostaru. Putujem kroz Srbiju i Bosnu. Kad voz uđe u tunel, ili kad nikog nema u kupeju, otvaram naša Egzercirna pravila i urličem za mene novu, našu,
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Sjem Azije, đe im je gnjijezdo, vražje pleme pozoba narode — dan i narod, kako ćuku tica: Murat Srpsku, a Bajazit Bosnu, Murat Epir, a Muhamed Grčku, dva Selima Cipar i Afriku. Svaki nešto, ne ostade ništa; strašilo je slušat što se radi!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ne da ćoso Bosne. — Pripovijeda se kako je neko nekad kazao da je turski car nekome od hrišćanskijeh kraljeva dao Bosnu, a nekakav siromašak ćoso Bošnjak pljesne se po svom jataganu, govoreći: „Ako je car dao, ja ne dam“.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
tvoja i take premudre i čelovekoljubne cesare i cesarice proizvodi češće na svet, koji će svu Evropu, Serbiju, Bosnu i Hercegovinu, naši[h] stari[h] milo otečestvo, Bolgariju, Greciju i ostale božjem raju podobne zemlje od tiranstva,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Turci odvežu svoga zarobljenika i povedu ga u Bosnu. Srbi ostanu da igraju kolo i pevaju poskočice. U zvorničkoj tamnici umirao je više od mesec dana.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Car ga namjesti u jedan han, i reče mu da tu čeka dok ga on opet zovne. Radi toga posla car tevtiša u Bosnu da izvidi je li mu Bošnjo pravo kazao.
Pošto je kupio što mu je trebalo, a potrošio sve pare do vižlina, ode k dedi da primi pare, pa da ide natrag u Bosnu. Kada je k dedi u dućan došao i pare zaiskao, reći će mu deda: — Kakve pare, ako si Turčin?
Bošnjo posluša, i ode veselo u Bosnu, da svoje drugove obeseli. DVA NOVCA Bio nekakav siromah čovek, koji se svakojako prometao, pa najposle nabere
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Jedno vidiš okom srca svoga, Na temenu bedne sadašnjosti, Sinji teret ropstva i progonstva. Vidiš Bosnu!... Pak i opet...
I kô hrišćanin, Al’ i kô vladar gora slobodnih, Krvavijem sam srcem gledao Na Hercegovu zemlju zgaženu, Na tužnu Bosnu — na te robove Što ime svoje turstvom kaljaju Klanjajući se polumesecu, Odričući se vere Hristove; Pa ne tek vere,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
istina: sat li, podrug li, stajô je trup usprav, a glava se otkotrlja, pa govori: — „Kaurine, veli, pri'vatio si Bosnu, ama, naš car ima još zemalja... Čok jaša padiša!“ Meni bi nešto žao.
'Vamo, vele, oko Sane svak vjeruje da ste vi doveli Švabu u Bosnu. Istom to David govori, a od Tomina Mosta puče puška pa se razliježe pjesma i popjevke: — Kurvo kučko, Simeune Đače!
I to mi je potrebno. David: A koliko ima godina otkad ste vi došli u Bosnu? Sudac: Pa ima tako dvadeset i tri, i četiri godine. David: O, mlogo, po Bogu brate! Zbilja, kad ćete vi već...
Tako me slavni sud piše i tako mi pozovke šalje. * Poglavica Zemaljske Vlade za Bosnu i Hercegovinu, Njegova Preuzvišenost, gospodin baron Johan fon Apel, izgubio je, valjda negdje u ratu, jedno oko.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
vodo, plemenita međi,/ Izmeđ Bosne i izmeđ Srbije,/ Naskoro će i to vreme doći/ Kad ću ja i tebeka preći/ I čestitu Bosnu polaziti!
Umetnost pripovedanja niko nije toliko razvio i usavršio kao Ivo Andrić (1892-1975). On nije samo tematski vezan za Bosnu. Od svih naših krajeva - kako je to primetila I. Sekulić - nigde se tako predano a odmereno ne pripoveda kao u Bosni.
Ilić, Vojislav J. - PESME
A ovu ploču i krst više groba Rodbina diže još u ono doba. 16. A čak poznije, kad je Omer-paša Robio Bosnu i plemiće njene, S njime se združi krvopija naša, I s njime ode i odvede žene I Jelku, valjda... Gde je? Da l' je živa?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Turcima su sada otvoreni bili putevi za Bosnu, te je njihova konjica iz Vrhbosne dolazila do Jajca, pa i u Ugarsku, koju je još jedino štitio Beograd.
„Otac Muja Hrnjice“ — kaže Vodnik — „došao je s Fadilpašom u Bosnu, pa se onda naselio u Kninu, gdje se oženio sestrom Hurem-age Kozlića.
Naskoro će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći, i čestitu Bosnu polaziti! (Početak bune protiv dahija) Nasuprot ovakvim završecima — u kojima je sažeto kazan smisao čitave pesme ili,
sam svate Smiljanića, al’ ne vode Maru Đurkovića: ne da mati Smiljanić-Iliji, već je daje Šarac-Mahmut-agi, da je vodi u Bosnu ponosnu“.
Naskoro će i to vreme doći kada ću ja i tebeka preći, i čestitu Bosnu polaziti!“ 84 BOJ NA ČOKEŠINI Polećeše dva vrana gavrana savrh Cera, iznad Čokešine, krvavijeh kljuna do očiju i
“ Rišćanske ga majke proklinjahu: „Tamo ošô, Kulin-kapetane, tamo ôšo, amo ne došao!“ Kulin prođe svu Bosnu ponosnu, Semberiju zemlju pa do Drine, Drinu pređe, ukraj Mačve stade, pored Drine ulogori vojsku, pa Srbiju zove na
Prelećeše svu bogatu Mačvu, valovitu Drinu prebrodiše, i čestitu Bosnu prejezdiše, te padoše na krajinu ljutu, baš u Vakup, prokletu palanku, a na kulu Kulin-kapetana; kako pa’še, oba
Pošto se one jeseni Srbi umire s Turcima, on otide u Bosnu, i provrljavši kojekuda po svome pređašnjem običaju, sastavi nekoliko konja i namesti se negde u naiji srebrničkoj da
Nožina, rodom iz Maoče, otišao je pred prvi ustanak iz Beograda (gde se bio „pobašio i postao gospodar“) u svoj rod u Bosnu, a kad je ustanak izbio, hteo je da se vrati u Beograd (gde je imao kuću i ženu) i pokušao je to sa vojskom od oko
kuću i ženu) i pokušao je to sa vojskom od oko 1500 ljudi, ali je pretrpeo poraz kod Čokešine i morao sam da se vrati u Bosnu. 85 Ivan Knežević, knez od Semberije, rođen je u selu Dvorovima (u srezu bijeljinskom). Godine 1806.
otkupio je od bosanskih Turaka zarobljene Srbe (po predanju za 8000 dukata), a 1809, kad je Karađorđeva vojska prešla u Bosnu, podigao je narod svoje knežine na ustanak protiv Turaka, i potom se sa srpskom vojskom povukao u Srbiju, gde je ostao
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
da u sebi prijekorno misli: — Bezdušnici jedni, nije vam dosta tolikih krntija, nego mi još odozgo dodadoste Herceg-Bosnu! Prut nije ništa pomagao, jer je magare prosto bilo oklopljeno gvožđem i drvenarijom kao kakav srednjevjekovni vitez.
odizala se i spuštala u ritmu Stričeva disanja kao da to dolje, u podzemlju, šišti pritajen vulkan i sprema se da Bosnu baci u vazduh. — Čekaj, čmavalo jedno, sad ćeš vidjeti!