Jakšić, Đura - PROZA
Njihovo srce beše tvrđe od gvozdenih brava na vratima njihovih koševa i ambareva... „Zar skitnicama i beskućnicima da izdamo našu hranu“, rekoše, „a naša deca da
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Oni se zgledaše, pa se malo nasmehnuše. Đura odgovori: — Evo gradimo rogu; hoćemo da udarimo na jednoga brava. Čini nam zijan — pa se opet osmehnu i pogleda ispod oka u Spasoja. — Bogme, to nije roga nego čitava ruda!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U ušima mi je zujalo. Nisam umeo ništa da mislim. Ujedanput škljocnu brava. Moje majke nesta sa prozora. Ja pretrnuh. Vrata se od velike sobe otvoriše. Na pragu stajaše on, moj otac!
— Kako ću, oče? — Srpom! — Znam oče; a kuda ću prije? Znaš da sam inokosan. — A moba? — Treba ubiti brava i nabaviti akov rakije, a znaš kako sam stradao.
Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima. Ona trže svoju ruku iz moje, no ja je krepko držah. — Ta penjite se!
Ja opet hodah s njom po Valjevu. i bi mi neobično tužno. Ne znam koliko je to trajalo. Brava na hodniku škljocnu, i ja čuh Maksove nesigurne korake i zagušen kašalj.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
kad se na njegovim vratima počeše skidati lokoti, on se trže i ču kako neko udara metlom, po miševima, i kako škripi brava na spoljnim, gvozdenim, vratima. Odmah zatim ukazaše se fenjeri profoza, koji je bio došao sa kovačem i dva husara.
Ako se i to desilo nekom, među njima, pročuo se više od opštinskog brava. I ako je u tom, opštem, moralu, bilo i morala, to je bio, u stvari, u tom svetu, zakon staleža.
Taj njegov ponizni, milokrvni, nežni, stric, Janko, pričao mu je sam o sebi ovo: Imadijah, veli, osamdeset brava ovaca krupnih, ali se jedan kurjak beše navadio, te dohvati po neku ovcu i pobegne.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U ZDRAVICAMA NA BOŽIĆ — Da Bog da, da u ovi dom bidne ovoliko muškije’ glava, ovoliko volova i krava, ovoliko ovčije’ brava, ovoliko jagnjadi i jaradi, teladi! (kada položnik džara) (Dučić, S., 1931, s.
Matavulj, Simo - USKOK
I odazva se: — Zapovijedajte, gospodaru! — Koliko ćeš imati peciva? — Četiri dobra brava, a mogu, ako ustreba, skuvati pirinča i krtole, kaštradine i slanine! — Odakle su bravi?
su dva dana zborisale i uzgred se gostile, pa presudiše da pjesma ostane starijemu, a on da mlađem to nadoknadi sa dva brava!...
Oprosti, ne mogu te poslužiti ovakvim rukama. De, Đuzino, pospi Janka. Krcun je dera brava obješena o drvetu u dvorištu. Ramo i još njeka djeca gledahu rabotu.
Milićević, Vuk - Bespuće
I kad su mu donijeli ključ i kad je sa škripom jeknula stara, zarđala i dugo nedirana brava, on je osjetio zimu gdje mu se prelijeva po cijelom tijelu.
Radičević, Branko - PESME
Oko podne eto preko puta Prelete mu lagana košuta. On je gleda: od takova brava Slabačka je za junaka slava; Što ne more da zubom naudi, Zašto na to da šešanu trudi?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Pred njima, na sastavljenim stolnjacima, pet pečenih brava (četiri ovce i ovan). — Svraćaj , druže predsjedniče. — Pobogu, Stevo, čije ti je to toliko pečenje?
Kostić, Laza - PESME
poruke ti lepe nosim od paše!” Tako se dere nestrpljivo Ture, i već se u dvoru kaluđeri žure, ključevi zveče, brava se otvara, proviruje brada kaluđera stara. ,,dobro Mi došo!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Sloboda cvjeta, široka, prava, zatvora nije i nema brava u zemlji Vrapca Crvenog. II A sada priča počinje duga kako su pošla četiri druga da traže Vrapca i njegov dom:
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Žene izmenjaše reči. I onda druga, povlačeći se, poče da pritvara vrata. — Hoće li skoro? — Ja mislim sad. — Brava završi njenu rečenicu: tram! Opet pomrčina. — Ja mislim na to, — reče čovek, — na to, tu glupost. — Šta misliš?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ženske pobledeše. Obuze ih trema, i ako je svaka bila sigurna sa ispitom. Muškarci se samo utajaše. Brava škljocnu, vrata se naglo otvoriše i na njima se pojavi, ako ne Ciceron, a ono Čiča, koji se trudio da liči na Cicerona.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SVI GLEDAJU ONO PLEĆE I ČUDE SE KAKVO JE. PITAJU OD ČIJEGA JE BRAVA, I KAŽU IM DA JE OD BRAVA SKENDER-AGE MEDOVIĆA. KNEZ JANKO (gleda jedno pleće i priča iz njega) Ima ovaj dvadeset
SVI GLEDAJU ONO PLEĆE I ČUDE SE KAKVO JE. PITAJU OD ČIJEGA JE BRAVA, I KAŽU IM DA JE OD BRAVA SKENDER-AGE MEDOVIĆA. KNEZ JANKO (gleda jedno pleće i priča iz njega) Ima ovaj dvadeset govedi, guvno mu je kod kuće
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Sva četir ustadoše i skidoše kape. Serdar skoči viknuvši: „A, Stane, krilo moje, pomozi mi da uhvatimo brava!“ i htjede napolje. Ovdje treba objasniti nešto.
“ rekoše momci veselo, a brkonja Radoje iskoči na vrata, te unese nataknuta brava, kojeg su pred kućom prislonili bili. „E, Bože pomozi!“ reče Pejo, prekrstiv se još jednom, „spravite puške, momci!
e bih te brstinom iza ušiju, ne jednom no stotinu puta, dok te sagnao ne bih u pogano gnjezdo, i uzeo bih ti deset brava za potricu. Ovako neću, vaistinu, no jednoga ti uzeti, a ne maknu li mi se s očiju, brstina će isto posle imati...
Ja se i ne obazrijeh, no stadoh da javim stoku. On spopao ponajboljeg brava. Ja imah prut u ruci, bacim ga, pa uhvatim brava za stražnji trup, i rekoh: veka, Ilija, ne zameći kavge danas, tako ti
Ja se i ne obazrijeh, no stadoh da javim stoku. On spopao ponajboljeg brava. Ja imah prut u ruci, bacim ga, pa uhvatim brava za stražnji trup, i rekoh: veka, Ilija, ne zameći kavge danas, tako ti velikog imena božijega! — Kakve kavge?
Dva klapčića iz sela, obrtahu naelak ražnjeve po kojima nataknuta bjehu dva velika brava. Djeca se zadirkivahu šaljivim riječima, te na svaku krupniju udari u smijeh. Medik je vješto dražio ih.
„Neće, valaj, no od ovoga moga brava zubima natući! Vidiš da se u nj zagleda... Pretrpi se, čoče, nije no tek zarudjelo!“ „Što si tražio, to si našao!
Pričaj kad si počeo. Reče li ono da nijesmo soj s toga što ne možemo po jednog brava na obrok, kao vi, i još mu kosti zglođete. A da, Cuca gospodsko koljeno...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
3 Bio kovač koji je znao kovati tajne ključeve kojima se mogla lako otvoriti svaka brava. Kovao je petkom i svetkom, te ga za kaštigu osudilo u mjesec, gđe mora neprestano kovati.
RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvata) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe.
Miš sazove mobu, Da mu požnje proju, I zakolje mrava — Debeloga brava! 2 Tri su zeca za guvnom orala, Lisica njim plugom upravljala, Brala sije, gavran krilom drlja, Golub kosi, golubica
donela puno svega: tri peciva kruha, možemo se svi ishraniti i preko petka i subote, makar i mrsili; donela je pečenog brava trogodnjaka, a može bit je i stariji. Evo, pogledajte samo ove kljove (zube)!
3 Evo, naš prvi komšija, Stevan, bogat čovek, bogatu i čast doneo: debela brava-crnoga gavrana, sebi na glas, svatovima na čast, domaćinu na poklon! Amin svatovi! (Svi odgovaraju „amin“!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Šta si još video?” Šura odgovori: „Video sam dva brava gde se jednako kose.” Na to zet: „Ono su braća koja se dobro ne žive. Kazuj šta si još video.
Domaćin radi gosta odmah zakolje brava, i kad ga iznesu za večeru, ostave od njega glavu čobanu, koji bješe u planini kod stoke.
” A čoban mu odgovori: „Neka | si bio; put te nanio.” Onda opet putnik: „Kad sam došao u vaš dom, za mene su brava zaklali.” A čoban: „Kad ljudi dolaze, za njih valja meso da se i kolje.” Opet putnik: „Za tebe smo glavu ostavili.
” Stric pristane i pođu. Idući putem sustignu jednoga čoeka đe vodi dva brava na uzlici. Tada reče sinovac stricu: „Hajde da ukrademo sna dva brava.
Idući putem sustignu jednoga čoeka đe vodi dva brava na uzlici. Tada reče sinovac stricu: „Hajde da ukrademo sna dva brava.” A stric mu odgovori: „Kako ćemo, jadan bio, ukrasti, kad ih vodi za uzlicu?
Kad naljeze onaj što ćera dva brava, digne opanak pa ga opet badi govoreći: „Što će mi ovi jedan?” Čuvši to sinovac otrči opet naprijed, pa i drugi opanak
Kad onaj s bravima opet naljeze, i vidi još jedan opanak, onda mu bude žao što onaj prvi nije uzeo, pa sveže svoja dva brava kraj puta za jedno drvo, pa se povrne da ga uzme, da oba sastavi.
U tome | se oni prišuma pa odriješi dva brava i odvede stricu. Poslije toga pođu dalje stric i sinovac da četuju. Idući tako vide jednoga čoeka đe ore njivu su dva
Tako stric i sinovac ućeraju vola i dva brava. Idući otole dođu na jednu pećinu. Onđe stanu pa zakolju jednoga brava, ogule ga i pripeku.
Tako stric i sinovac ućeraju vola i dva brava. Idući otole dođu na jednu pećinu. Onđe stanu pa zakolju jednoga brava, ogule ga i pripeku. A pošto ga ispeku, onda stric reče sinovcu: „Hajde da jedemo.
” Tada uđe stric unutra, a sinovac iziđe na polje pa uzme mješinu od zaklanoga brava, te je napuše pa udri po njoj palicom i viči: „Jaoh za Boga! nijesam ja, nego striko.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Razumite li?... Konjuška je otvorena, a nema konja! Svi potekoše za njim. Konja nema, ali brava nije razvrtana. — Ti si, Škeljo, zaboravija zaključati sinoć! — reče kovač. — Nisam ja, nego je Bukar zaboravija...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
IV Prvi put u životu Đurica se nađe u zatvoru, »lišen slobode« kako vele pravnici. Kad škripnu za njim brava, on u onoj polutami nađe slamu, na kojoj mu je valjalo boraviti i provoditi duge dane i noći, pa se onako umoran,
Pedeset i tri, brate, samo pedeset i tri, a oni to cene na tovar žita — odgovori Jovan — pa eto, sad hoće da mi uzmu brava od dva dukata. — Nije, Đuro — upade mu kmet u reč — ovo smo mi tek ’nako... samo da ga zaplašimo, da bolje čuva stoku..
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Šta si još video? Šura odgovori: — Video sam dva brava gde se jednako kose. Na to zet: — Ono su braća koja se dobro ne žive. Kazuj šta si još video.
Domaćin radi gosta odmah zakolje brava, i kad ga iznesu za večeru, ostave od njega glavu čobanu, koji bješe u planini kod stoke.
A čoban mu odgovori: — Neka si bio; put te nanio. Onda opet putnik: — Kad sam došao u vaš dom, za mene su brava zaklali. A čoban: — Kad ljudi dolaze, za njih valja meso da se i kolje. Opet putnik: — Za tebe smo glavu ostavili.
Jednoga dana zimi vikne on svojega najstarijeg sina, pa mu reče: — A be, sinko, uzmi pet stotina brava ovaca, pa da ih celu zimu čuvaš, hraniš, a na proleće toliko isto da mi na dvor doteraš.
Čobanin posluša, i učini sve tako kako mu je devojka kazala. Kad beše na proleće, sin otera pet stotina brava ovaca i donese još dvesta žutica gotovih para. Kad otac vide to, upita sina ko ga je na tu majstoriju naučio.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
silinu sa njegove duše, iščupao mržnju iz njegova srca, izagnao onu nenasitu neman iz njegove unutrašnjosti, pa ga kao brava zaoglavio i sveo na Kosovo u ovo šumarje kao kakvoga najobičnijega božjega prostaka. Ha, ha, ha!.. Je li ti dosta?!..
Miljković, Branko - PESME
RASKOVNIK To je nekakva (može biti izmišljena) trava za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. Vuk St.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— zapitao sam je. Ona me zabrinuto pogleda, lako se osmehnu, i onda zazvoni energično tri puta. Opet koraci, brava škripnu, i mi uđosmo... Veliko predsoblje, mnoga vrata, starinski nameštaj. U nekoj sobi zalaja kuče.
„To je ona“ — pomislio sam zadovoljan i gledao s nestrpljenjem u vrata... Brava škripnu i vrata se otvoriše. Preda mnom se ukaza žena, mala, iskrivljenih ramena...
Bojić, Milutin - PESME
Strah nas je od sunca, noć nas užasava, A Moloh zažaren celu volju guta. Kuda iz tamnice sa sedmoro brava? Kuda, dok nas Minos u lance ne sputa?
Nastasijević, Momčilo - PESME
IV Stameno između životâ po zid. Kameno za hleb se svaki stontao na dlanu po žulj. I brava, i mimo bravu ključ ključa u vratima vrata. Izdaji to, muklije se uvuče.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
id›), tako se i kod našeg naroda detelina sa četiri lista smatra da donosi sreću: s pomoću nje može se otvoriti svaka brava (ZNŽOJS, 7, 1902, 288; 10, 226; Karadžić, 2, 1900, 216 id), može se naći novaca (ZNŽOJS, 7, 116; 19, 211; naročito ako
J. se meće na svatovske barjake (SE3, 7, 20; 16, 212; 19, 153), na rogove svadbenog ovna i svadbenih brava uopšte (SEZ, 17, 68, Jagodina; 19, 167); te j.
»Nekakva (može biti izmišljena) trava, za koju se misli da se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklon otvori sam od sebe.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ni viteštva, ni dostojanstva, ni otmenosti, ni ponosa, otvaramo vam nove dveri, zavirite nišči iza sedam zapečaćenih brava, saznajte sve tajne neba i zemlje. Sve vam je dozvoljeno, sve dostupno.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Jednog dana, dosta davno, teška njena brava škrinu I tavničar bledog stranca posla kuli u dubinu. Al' on gordo digô glavu, a s nje pada kosa duga, Na licu mu
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Teška gvozdena vrata zatvoriše se iza mojih leđa. Velika brava škljocnu, a posle nje i lokot kojim se zabravljavala debela gvozdena prečaga, položena dijagonalno preko vrata.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Tako, na primer: zamak se kaže nemački Schloѕѕ, a tako se isto kaže i brava kojom se taj zamak zatvara. Ili na primer: pod, ruiniranje kaže se Verfall i tako se isto kaže nemački i rok, što je u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Oba živa oderao brava, pa ih pusti u jelovo granje: grana dirne, stoji dreka jarca, ovan ćuti, ne pušta avaza. Tada reče Kotarac Jovane: „O