Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Sad ili je bolje održati Turcima reč, a našu braću ostaviti da se sami tuku, ili je bolje reč pogaziti a braći u pomoć priteći?
domaćina da nam trošak pokaže, no fon-Benković kaže: „Svakom drugom naplaćujem na personu po rublju, a vama kao mojoj braći Srbima po pola rublje”. Naplatimo se i pođemo, a on jošt spremi nam hleba i jednu šunku.
Tu mi je vrlo žao bilo što i ja nisam mogao u boj stići. No hvala Bogu i braći Srbima, Osvetiše našu crkvu i naše kuće. Ovo je bilo na Svetli Utornik [3. aprila] 1806.
— „E, kojekuda, posecite ovu trojicu, turske udvorice, koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; a ovo neka bude (rukom na Miloša Stojićevića) vojvoda Miloš Pocerac, Milošu Obiliću na mesto!
došlo nekoliko, oko sto, Poceraca), vidite kako ova trojica platiše svojim glavama, koji vole Turcima nego svojoj braći Srbima; tako ćete i vi svi koji odsad ne uzasluša ovoga moga i vašega vojvodu Miloša.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Treba mu seme zatrti onako isto kao što on naše htede!... — Treba, treba!... — Onda, braćo, priđimo bliže braći našoj!... Izmešajmo se s njima! I hajduci se izmeštaše s ustanicima. — Stojane!
Nego, braćo, da se još jedanput alalimo! — reče Zeka. I izljubiše se kao da će u svatove. — Ja govorim braći i junacima... Hoćemo li da izginemo? — Do jednog! — povikaše. — Onda — evo!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— A vi ste dobra devojka — odgovorih joj. — Laku noć! Tu noć sam pisao materi, sestrama, braći i počeo ovo pismo za tebe. Bio sam umoran, stoga sam legao u 11.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
u svoju sobu, besneo jer zna da se on iskrao, jurio po varoši, te svet ga gledao i smejao mu se a time i njima, braći, celoj kući... I tad bi besneo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve to za jedan talir Marije Terezije. I, kako je Pavle, posle, braći, pričao: „Kirasir ode, a zakaza mi rendez‑vous, u osam sati, sjutra!
To je bila spremila mati njegovog oca, a dodala je po par čarapa, ocu, majci i braći. Sećao se kako su oni, posle, primajući dar, govorili njegovoj materi: Što si ti, Petro, to donosila?
Ali, iako je – sudeći po pismima Pavlovim, njegovoj braći – Trifun živeo u Kijevu, pust, nemoralno, Pavle je, docnije, priznavao da je tog leta, Trifun, u Kijevu, otpočeo,
Teodosije - ŽITIJA
Uzevši moju poznatu rizu i vlasi glave moje, vratite se u miru kući i ove znake predajte roditeljima i braći mojoj da vam poveruju da ste me živa našli, i to Božjom blagodaću kao inoka: Sava je ime moje.
O, rizo, željenoga, željnima zapaljenje! Kako da te ponesemo? Kako da te poput koplja ili oštra mača predamo roditeljima i braći? O, vlasi ljubljene glave, srcu i očima privijane na utehu roditelja, kako da vas poput omče ovima damo?
Koji će kamen, koja železna priroda poneti te žinu takve vesti koju mi nosimo roditeljima i braći?! Ovako i mnogo slično plaču izgovoriše, i još Dugo plakahu, onaj gore na kuli, a ovi dole na zemlji, da bi se i
Kada je sve ovo tako svršio, napisa pismo roditeljima i braći ovako: „Vašim milosrdnim pismom, zbog žalosti za mnom, dušu moju iz mene vadite, jer i mene to dira, i ja zbog toga
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
prestaje potreba za mimikrijom; štaviše, iz već pokazanih psiholoških razloga on postaje najljući nasilnik prema svojoj braći. Može se reći da su ovi otpadnici najviše doprineli da se raja dovede do najnižeg stupnja poniženosti.
Sve je ovo trebalo da ih približi svojoj braći. Ali, čim je povučena granica, kod njihovih političara i kod obrazovanih ljudi se ispoljilo i razvilo suparništvo i
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(kolač) (Đorđević, D. M., 1958, s. 528) BLAGOSLOVI U ZDRAVICAMA NA SLAVI — Našem bratu domaćinu i njegovoj braći i deci, rodu i porodu daj Bože lijepo i dugovečno zdravlje! (napijanje za zdravlje domaćinovo) (Vuk, ŽOSN, 1987, s.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
O majci, ocu, dedi, babi, sestrama i braći Lukić peva kao dete koje poetizuje svet: Svakoga dana kad s posla dođe moj tata meni kosu čupne, moj tata mene
Milićević, Vuk - Bespuće
više njih, kod radnika, javljalo življe raspoloženje: viđale se žene i djevojke koje su bile donijele jelo svojim ljudima, braći i rođacima; razlijegao se podalje iz hladovine veseo vrisak devojaka i lijeno, bezbojno smijanje žena; gore ležale
Radičević, Branko - PESME
Pruži ruku, pruž' Hrvatu, Pruži, Srbe, svome bratu, Pa ajd' juriš te napreda, Što se složnoj braći ne da? — Juriš, Srbe, seci lomi, Pa Madžaru rog salomi!
Momci poju a konjici vrište, Eto idu braći na ročište: Ročište je kula Miletina, Sa junaštva slavna od starina. Kad nadomak veće beu kuli, Nekolike puške
na konju Radojka, Čilo momče, lepo kâ devojka, I brata mu mlađa Radojicu, Ucveli im na domu sestricu: Zaludu se braći svojoj nada, Osta eto bez zakletve mlada.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Zdrava je, hvala bogu. — Neka, neka. A prodadoste li onoga njezinog ždrepčića Doratića? — Prodadosmo, braći Jovanićima. — Je l mu bilo žao ostaviti mater? — Bogami, jest i njemu i njoj, rzala je tri dana.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali on ne samo što je uzeo, venčao se s njom, nego, kao u inat braći, kući, kad se odelio, i od svog tala, očevine, nije hteo ništa da uzme, nego sve braći ostavio, a on se digô sa ženom
se s njom, nego, kao u inat braći, kući, kad se odelio, i od svog tala, očevine, nije hteo ništa da uzme, nego sve braći ostavio, a on se digô sa ženom i sišao ovamo dole u „nove male“, gde je zemlja bila jevtina.
kao da čeka da joj se mati probudi, čim zora počne, i kao uvek: odmah, kao bežeći od nje, vrati se natrag kući, ocu, braći joj, i opet je ostavi samu. Posle opet, kao do tada, ona sedi sama u kući i nikuda ne izlazi. Čak ni na kapiju.
Jer ni oni sami nisu joj dolazili, a kamo li drugi. II A ona, Anica, jedino se po toj svojoj braći i znala. Niko nju nije zvao njenim imenom već „sestra na Ribnički“. Bili su to naprasiti ljudi, čuveni kao ubojice.
Na pr. da braća joj prema njenom mužu izgledaju kao prema svome zetu, ili obratno muž joj prema braći da je kao prema šurama. Ne. Već svi oni izgledali su jednaki, ravni, kao neka noćna braća. To joj je bilo neugodno.
Ali Anica ne samo komšikama, već nikome nije htela da kaže. Čak ni braći, koji su od besa hteli da je biju. A možda bi je i bili, da Anica nije izgledala tako izbolovana, izlomljena.
I to ne što je istinski za Nedeljka htela, volela ga, već da bi se braći, materi, kao umilila, te da se oni ne ljute na nju...
Kostić, Laza - PESME
Zar se tako želno-voljno obamire na toj ruci što ti sa nje sinoć vojno na samrtnoj beše muci? što ti sa nje mnogoj braći kratki večak posta kraći? Ženo, ženo, kaži pravo je l' u tebi bog il' đavo?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su dinovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
Onda mu žena odgovori: — Boga ti, što te pitam da mi pravo kažeš: bi li ti štogođ mojoj braći da sad koji od njih ovamo dođe?
ona mu odgovori: — Ja sam se udala za cara sokolovskog, i on će doveče doći; nego da te dobro đegod sakrijem, jer on braći mojoj preti. Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al' eto ti cara sokolovskog!
Žena govori: — Nema, čoeče! — Pa po dugom razgovoru ona mu veli: — Bi li ti mojoj braći štogođ, kad bi koji došao? Car veli: — Ja bih najstarijeg i srednjeg mnogo mučio, a najmlađem ne bih ništa.
Ona mu odgovori: — Nije niko, — pa počnu večerati. Onda mu žena veli: — Da li bi ti štogođ mojoj braći učinio, da odkud dođu?
Tako i učiniše. Dan po dan, iziđe godina. Onda reče Grbo braći: — Evo je danas godina kako smo došli, hajdemo sad kralju da nam plati i opet da se pogodimo.
Braća uljegoše u sobu; kad u sobi kraljeve šćeri zaspale, onda reče Grbo braći: — Noćas će doći kralj da nas zakolje, nego da prenesemo njegove šćeri gdje mi spavamo, a mi ćemo leć gdje one spavaju.
I tako i bude. Ovaj ode, siromah, kući bez plate i oderanih leđa, pa kaže braći kako je prošao. Zatim se digne srednji da traži službu, pa natrevi i on na Ćosu, te i njega Ćosa prevari pa se i on
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ne zaborav’ Vrći ruku na baretu, Te zafali svoj gospodi, Toj gospodi crkovnojzi, Koji za te Boga mole; I ostaloj braći tvojoj, Koji su se potrudili, Tebe plačuć’ dopratili. Još te, bane, s jadom molim, Ah! za naša svaka dobra!
Šta učini i uradi, Kako će ti kuća tvoja I žalosna braća tvoja? Što salomi braći krila I cijelu bratstvu tvome? Što se, bolan, ne obrnu, Na žalosnu majku tvoju I nevjestu dobro mladu I siročad
Svemu mi je rodu omiljela: Mome babu dvorbom i ugodbom, Mojoj majci rodom i plemenom, Mojoj braći stasom i uzrastom, Mojim sekam’ dugijem kosama, Men’ junaku crnijem očima, — Ne uzmi je, moj po Bogu brate! 175.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ovu čašu ženama što mirišu na žito. Nek ovo vino, što evo prosipam, zarumeni lepše nego one rane na braći njihovoj, što su bili viši nego kose, tvrđi nego motika i veseliji nego ralo, kad uđoše.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Mali milet, djetići, kako ugrabe zgodu, odmaknu se od svojih jaganjaca, primiču se k starijoj braći, da im se dive, da se na njih ugledaju i tube šta će i oni činjeti kad porastu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Dogovor kuću gradi. — Bolji je dogovor nego pogovor. — Od složne braće i đavoli beže. — Složnoj braći sve je možno. — Đe je sloga tu je i božji blagoslov. — Sloga je najtvrđi grad.
(Seče kolač) Što u desnoj ruci, to braći povuci; što u lijevoj ruci, maju tuci! 3 Pomozi, Bože! Sunce na istok a gospodin Bog na pomoć.
A ovo su (ostali prsti) bili, veli, njegovi sinovi. Ovaj prvi (kažiput) — veli — ogladneo, pa rek’o braći: „Hajde da ručamo!“ Ovaj drugi (veliki prst) rekao: „Nemojte, nego da čekamo! Treći rekao: „A što da čekamo?
, a uza svaku naposljetku mora kazati: „Sebi na glas, a svoj braći na čast!“ (tj. donio). B) NEVESTINSKE DAROVE 1 Evo poznaje mlada kuma svoga liepim darom, košuljom usnivanom,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Po tom najmlađi brat spusti najprije sestru svoju braći, pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija
najprije sestru svoju braći, pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima, on nju za sebe namijeni.
Sad se nanovo učini veselje za nekoliko dana. Posle najmlađi sin odvede oca i mater sa sobom, a braći svojoj dade spahiluke, te su od ono doba gosposki živeli. 12. ZLATORUNI OVAN.
Onaj došavši kući ne kaže braći svo | joj kako je kod zeta prošao, nego rekne srednjemu bratu: „Pozdravio te zet da mu i ti ideš u goste.
bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su divovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.
“ Onda mu žena odgovori: „Boga ti, što te pitam da mi pravo kažeš: bi li ti štogođ mojoj braći da sad koji od njih ovamo dođe?
a ona mu odgovori: „Ja sam se udala za cara sokolovskog, i on će do veče doći; nego da te dobro đegođ sakrijem, jer on braći mojoj preti.“ Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe al' eto ti cara sokolovskog!
“ Žena govori: „Nema, čoeče“, pa po dugom razgovoru ona mu veli: „Bi li ti mojoj braći štogođ, kad bi koji došao?“ Car veli: „Ja bi najstarijeg i srednjeg mnogo mučio, a najmlađem ne bi ništa.
“ Ona mu odgovori: ,,Nije niko“, pa počnu večerati. Onda mu žena veli: „Da li bi ti | štogođ mojoj braći učinio, da odkud dođu?
Sveti Sava - SABRANA DELA
Da kažem, dakle, i ovo i da potrebno predam mojim voljenim ocima i braći. Po učinjenom dijaklizmu u priprati, to jest kada se uzelo malo anafore i popilo [vina], a po okončanju božastvene
upisani da se spominju; još i panihide po predanom činu, kao što se i u sinaksaru zapoveda, i o umrlim svetim ocima i braći našoj, kada se kome dogodi, ili smrt, ili pomen ranije počivšoj braći našoj u zapisani mu dan.
u sinaksaru zapoveda, i o umrlim svetim ocima i braći našoj, kada se kome dogodi, ili smrt, ili pomen ranije počivšoj braći našoj u zapisani mu dan.
od pomisli da su izgubili korist, nego neka su pre dobrodušni i radosni što ih je ukrepio Gospod da posluže svojoj braći, po podobiju onoga koji reče: „Ne dođoh da mi služe, nego da služim i položim dušu moju radi izbavljenja mnogih“. (Mt.
spokoja radi posetili — zbog njih gostinicu sazidasmo, isprosivši mesto od nekog hristoljubivog, u kojoj ćemo stranoj braći odmora dati i nemoćnima da leže, koliko moć dopušta da ih udostojimo brige.
pogrebne pesme i drugo dostojno zbrinuvši, ništa ne izostavljajući, najčistije od svega treba prema stranoj našoj braći čistotu ukazati, da i mi čistu i bogatu milost za njih od Boga primimo.
A setivši se još nečega, prekinuću reč. GLAVA 40 O bolnici i o bolničarima Rekoh gore nešto malo o bolesnoj braći našoj. Igumanovoj volji naloženo je sve što se tiče brige o njima. Jer treba i o njima više znati.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Samo poslednji rodovi sude pravo i bez pristrastija o prošastima. Utešen ću poći s ovoga sveta znajući da sam braći mojej dobra želio, da sam se silio učiniti toliko polze koliko sam mogao i da nisam zaludu živio.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Vire mi, nije loše! — odgovori Stipan, pa poče ljuštiti jaja. — Taa-a-ko! A oćeš li dati braći da skvase grla?... Jeste li večerali, ljudi? — Jesmo, jesmo! — Taa-a-ko! Pa daj da piju! — Vala! vala!
Ćosić, Dobrica - KORENI
I deca bi im poskapala od gladi da nije njene lake ruke i mekog srca. Trebalo je da se vrati braći pa da uvidi da je i njih izgubila onog dana kad je velika gazdarica postala.
morala da se vrati u sirotinju, odakle je, verovala je sve dotad, zauvek osvojila bogatstvo, uvidela je da se i njoj i braći krv promenila. „Kod nas, ako se ne grbači, ne može da se jede. Eno ti budaka“, još istog dana rekao joj je brat.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Talas se osmehnu i pokloni koralnoj grani misleći da je cvet, zatim namignu braći talasima, pa s poštovanjem pozdravi sunce: — Dobar dan, Zlatna ribo! Ali Sunce mu pozdrav ne uzvrati.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
328 CLXVII ZAROBLjENOJ BRAĆI 330 CLXVIII OTADžBINI 332 ZAVRŠNA PESMA 334 CLXIX PESNIK I PESMA 335 ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE UVODNA
Mi verujemo! i stisnutih pesti, Sa ruku naših lance ćemo stresti! V. Petrović CLXVII ZAROBLjENOJ BRAĆI Stari snovi naši nisu bili varka: Na Srpskome Jugu nema više roba; Prenula je snaga Miloša i Marka, Vaskrsao Srbin iz
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Potom najmlađi brat spusti najprije sestru svoju braći pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija
najprije sestru svoju braći pa onda sve tri đevojke svaku s njezinijem radom, jednu za drugom; spuštajući đevojke braći, svaku je namjenjivao čija će koja biti, a kad spusti treću, i to onu s kvočkom i pilićima, on nju za sebe namijeni.
Kad dođe u pećinu đe su divovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju. On vatru naloži, a sunce ograne i svane se; onda on braću izbudi te ustanu i tako pođu
Onda mu žena odgovori: Boga ti, što te pitam da mi pravo kažeš: bi li ti štogođ mojoj braći da sad koji od njih ovamo dođe?
ona mu odgovori: — Ja sam se udala za cara sokolovskog, i on će doveče doći; nego da te dobro đegođ sakrijem, jer on braći mojoj preti. Tako i učini i brata sakrije. Kad dugo ne prođe, al̓ eto ti cara sokolovskog!
Ona mu odgovori: — Nije niko, — pa počnu večerati, Onda mu žena veli: — Da li bi ti štogođ mojoj braći učinio, da otkud dođu?
Doći će veliki sveci, a ja ni božje kapce vina u svome domu. Kad to ču najmlađi sin, ode braći i kaza im sve po redu što je od oca čuo. Sad se dogovore da krenu u svijet, i da potraže očev trs.
Pošto ognja nigđe ne viđe, siđe dolje i kaza Grbi da nije vidio svjetlosti. Potom Grbo skoči, uze tri kamena, pa reče braći: — Dobro pazite na koju će stranu panuti kamenje!
Tako i učiniše. Dan po dan, izide godina. Onda reče Grbo braći: — Evo je danas godina kako smo došli, hajdemo sad kralju da nam plati i opet da se pogodimo.
Braća uljegoše u sobu, kad u sobi kraljeve šćeri zaspale. Onda reče Grbo braći: — Noćas će doći kralj da nas zakolje, nego da prenesemo njegove šćeri gdje mi spavamo, a mi ćemo leć gdje one spavaju.
Onaj, došavši kući, ne kaže braći svojoj kako je kod zeta prošao, nego rekne srednjemu bratu: — Pozdravio te zet da mu i ti ideš u goste.
vas mi i koljemo, da prokleti svijet vaše kože kao vragovi ne rasteže i komada; a đe biste milije i lasnije nego vašoj braći u vruću trbuhu!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Ne bojte se! — govori braći. Sada će banuti žandarska patrola, pa će oni za njim .. A vi idite s ostalima na radnju! Braća, umirena, prihvatiše se
Neimar ih povede k braći. Oni, u poslu prignuti, nisu vidjeli žandara, dok vođa Spasoju ne stavi ruku na rame. Tada se obojica okretoše i,
sad nemam vremena da ti tumačim. —Uto se javi službenica da je čorba na stolu. — Dakle, ča ću reći ostaloj braći? — priupita Žižica i gleda u župnika svojim malim očima, u kojima jednako nešto sjaje. —Reci im što si čuo!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ronjte se, ronjte, višnjice, Kã mome tatku suzice. Ronjte se, ronjte, višnjice, Kâ mojoj braći suzice. Ronjte se, ronjte, višnjice, Kâ mojim sestram suzice.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Dužni smo svakom u pomoć priteći, A triput više najbližoj nam braći. »Starmali« 1880. ŠTA SE ČUJE Šta se ono čuje iz Zagreba grada? Ne čuje se dobro gde god pravda strada...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ministri su govorili da treba pomagati braći. Tada smo u jednoj tajnoj sednici odobrili 10.000 dukata i 12.000 pušaka za ustanike i pomaganje njine nejači; nešto je
Oni su govorili samo to, da valja potpomagati braću. Mi u opoziciji govorili smo da smo i mi zato da se braći pomaže, ali smo tražili da se jednom izađe načisto kuda vodi i gde će nas dovesti to pomaganje?
Na pitanje: hoće li ona (vlada) rat? odgovarala je: »Naša je dužnost da pomažemo braći, pa, bogami, šta bude.« Na pitanje: kakva nam je vojena sprema? odgovarala je: »E, pa nije tako rđava, nije!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
„I već odsad od svirila“, rekoh braći, „čistac!“ Dakle šta će sade reći moja lepa snaša, Ili nježna Milica, il' rumena Neša?
otečestvo ljubim, Da se slatko o kućici svojej srećan trudim, Da ja rod svoj ljubezni strasno obožavam, I Mađarom, našej braći, serpski da mađaram. Gligorije Trlajić JA SAM HTEO JUGOVIĆE...
Odlazi. Ždral nam ga verni čeka. Noć ispred njega beži, a zorica Pred njega speši, — put mu osvetljuje. Vuk lažom kuje braći okov. Njija se drvo svobode Serbom. Car Murat leži. S mačem u desnici, Nazad gord speši Obilić k svojima.
13. od 19. februara 1842. donose ovaj dopis iz Novog Bečeja: „Dosada smo svakih fašanga preko Novina srpskih našoj braći na znanje davali kako se balovi sa srpskim igrama veselo provode, a odsad nam treba javljati da smo ne samo srpski
našeg točno su izrađeni bili, i opet sam ja imala vremena malo i čitanju posvetiti, a sad evo pevam, ali ne vama, nego „braći što razumu čuvstvo“, što naš pesnik Maletić veli, pevam pesmu na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
— A spasenje je knjiga — to sam iskao — I dobili smo slova, štamparu, Da pravoslavne knjige štampamo, Da ih šaljemo braći nesrećnoj, Neka se uče boga slaviti... RADOŠ: I to zar dadoše? KNEZ ĐURĐE: I to, Radošu! Al’, braćo...
Dakle, meseče, Poslušaj molbu sina gonjenog, Otrovnu kaplju Ivan-begovu — Te savet nosi pravovernima, Budućoj braći Srb-izdajnika — Da ovu hrpu zverske pakosti, Prot Karadaga što su podigli, Sa novom zlobom žurno umnože; A ako
Ha!... MIRA (klečeći): Babo! Ah, babo! Oprosti braći — svome porodu, Oprosti meni — ćerci jedinoj, Ta mi smo dobri... Ah, babo, babo! Ali...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Komu bi po zakonu pripalo? —Pripalo bi nama dvoma braći: meni i Iliji, udatoj nam sestri, djedu i babi po pokojnoj mu majci. Tako mi reče bilježnikov pisar.
Svi se digoše. Zamjenik državnoga odvjetnika približi se braći i skide crne naočare, zbliza, uprto ih gleda iz očnih crnih udubina, kao iz jame.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bog bi mu uskratio svoj dar, zaboravio bi koja trava spada u koji melem. Tada ne bi grešio prema braći, pokazujući svoju naklonost prema njihovim neprijateljima.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Devojčica bi pričala drugaricama o svom životu, o braći, o majci i o ocu. Tek zastane u govoru, pljesne rukom o ruku kao matorka, i zaplače.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje troglavog Balačka vojvodu i uništava latinske katane.
On je takav kad kaže da će Roksandu poznati po braći kao što je u Šari od trista jaganjaca svako po ovci poznavao. U svakoj od tih situacija on je obeležen ne kao plemić,
Tu se peva o vladici Danilu († 1735), i braći Martinovićima, koji su glavni učinioci događaja od 1707; peva se baš događaj, od trenutka kad vladika bude zarobljen pa
megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja viteza i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje troglavog Balačka vojvodu i uništava latinske katane.
u Šari planini kod ovaca dvanaest hiljada, za noć bude po trista janjaca, ja sam svako po ovci poznavô: Roksandu ću po braći poznati“. Veli njemu srpski car Stjepane: „Idi, idi, moje drago d'jete!
Hitro su ga braća poslušala, dadoše mu sablju ponajbolju, pa je Momčil' braći besjedio: „Čujete li, moja braćo draga! Vi udrite vojsci po krajima, ja ć' udarit vojsci po srijedi“.
bivala u svoj zemlji, u svoj kraljevini; tvoga jada niđe nije bilo: da podigneš zemlju u svatove, a daleko kosti zanijeti braći našoj preko mora sinja, preko mora četr’est konaka, đe nam tamo svoje vjere nema, nit’ imamo krasna prijatelja, no je
se mogu konji pokidati, u Cetinju vodu poskakati, braću našu kićene svatove izubaha vatiti groznica; nu objavi i svoj braći kaži đe će pući trideset topova, hoće pući Krnjo i Zelenko.
Neko čudo beše sagučio i turio pod pazuho svoje, a kad dođe k braći svatovima, po imenu zeta dozivaše, dozivaše, pa ga ogrtaše, ogrnu ga kolastom azdijom, savrh glave do zelene
čelenke, sa ramena kolaste azdije, i ja ne dam od zlata košulje; hoću nosit mojoj zemlji divnoj, nek pofala mojoj braći bide. Kunem vi se i bogom i vjerom, ne dam tako tri komata dara“.
što ga ljepše može, opasuje što ga tvrđe može, pa se konju fati na ramena, halali se i oprosti junak, kaže rodu, kaže braći svojoj: „Hoću braćo, i ja u Stambola, odoh, braćo, braću da sačuvam ko doraste u toj zemlji našoj: tamo ode krvničko
Al’ se mlađan zaželio majke, družbini je braći besedio: „Oj družbino, moja braćo draga, ja sam vam se zaželio majke: ajte, braćo, da delimo blago, da idemo svaki
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
To teke malo se sade Ukazuje na nas zlo. PISMO NA LEDU Braći Drinjanima Pismo na ledu pozaduže traje, Negoli naši srećni i dobri danci U miru borave!
Malo posle toga, glad golem nasta po svoj zemlji: ima do sedam godina što jednako drža. Nesta mu braći hrane u Hanamskoj zemlji.
nam je slobodno po svojoj volji hoditi i više zla činiti, tako da se među sobom najedajući, zubi živi izgrizemo, svojoj braći i bližnjim iz usta hleb preotimljući, presecajući i zasecajući putove, grabeći sirotinjsko dobro i za malu stvar braću
Ama po apostolskom zakazu valja i prizapretiti dohodljivim podmigačem, laživoj braći toj koji dolaze ovde ne na poslušanje, nego na pregledanje naše slobode za podnašanje napolju.