Radičević, Branko - PESME
“ Ali nešto mal' ne zaboravi. Kad Bog zemlji deljaše brdine, On se lati neke vrećetine, Za nju kažu bila je velika, Al' nijedan ne veli kolika, Samo kažu da ta sveta vreća Od
Moralo je biti zdravo jako, Jer u vreći odozdo do gore Sama brda, vrleti i gore, A Bog ruku sve unutra turaj, Pa brdine oko sebe furaj, Pa za časak sve i je do pole Bio veće oborio dole. Ujedanput — nuto posla kleta!
“ Momci poju, konji se slegoše, Pa za sobom polje otiskoše; S obe strane gore i brdine, Oni jezde putem po sredine. Gora njima žuborom se divi, Tice poju: „Da ste nama živi!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
je ona došla, na visima Crne Gore, ali do dolje još nije doprlo, iako je već ručano doba; priječe mu nadstojne visoke brdine između kojih je upao grad.