Crnjanski, Miloš - Seobe 2
morali slušati, te zime, u Mirgorodu, u štapskvarterama, da su posle njih, sad, na redu, selidbe u Rosiju, Vlaha, Bugara, Grka. Iz Turske! Počelo je bilo uspostavljanje moldavskih, bugarskih, grečeskih, konjičkih pukova.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Istorija nam može samo donekle dati obaveštenja o raznim etničkim promenama kod Srba, Hrvata i Bugara, a preistorijske se promene mogu konstatovati samo antropološkim ispitivanjima.
— Manifestovanje nacionalnog jedinstva. — Razlike između Južnih Slovena na zapadu i Bugara. — Tipovi, varijeteti i psihičke grupe.
Odavno su ispitivači opazili zajedničke osnovne etničke crte Srbo-Hrvata, Slovenaca i Bugara. Konstatovali su da se neosetno razlikuju jezici kojima se govori od Ljubljane do Soluna i od Izonca do Crnog mora.
Najpoznatija je razlika između zapadnih i istočnih Južnih Slovena, između Srbo-Hrvata sa Slovencima na jednoj i Bugara na drugoj strani.
Sloveni na donjodunavskoj ploči bili su organizovani u plemena pre najezde turanskih Bugara. Po starim spomenicima zna se za mnogobrojna plemena u severnoj Dalmaciji, u primorskoj Hrvatskoj, u južnoj Bosni i na
Pošto je na početku XI veka ova država propala i potpala pod vizantijsku vlast, gotovo prestaje i uticaj Bugara na Slovene centralnog tipa.
su prilike pod kojima su Srbi u Makedoniji radili bile vrlo teške zbog toga što su se njihovim težnjama protivile pored Bugara i dve velike sile.
Nastaju pokušaji sporazumevanja između Srba i Bugara, koji su doveli do poznatog ugovora od 1912. godine. Taj ugovor je pravljen pod vrlo teškim prilikama za Srbiju.
Ova je država postojala još u HV veku. Jedan deo ovih Bugara se je ponovo odselio prema jugozapadu i posle mnogih pustolovina i dužeg boravka na levoj obali Dunava naselio se na
Osim toga je izvršeno mešanje ovoga stanovništva i poislamljenih Bugara koji su zaboravili slovenski jezik. Početkom XIX veka su Turci i Tatari prevlađivali istočno od Jantre, a gotovo u
Poglavito se u ovome varijetetu izvršilo pretapanje turanskih Bugara u Slovene. Staro slovensko-turansko stanovništvo je ovde mnogobrojnije nego igde.
Ovaj je varijetet pravo oličenje istočnobalkanskog tipa i poglavito se po njemu mogu odrediti psihičke osobine Bugara. Stanovništvo ovoga varijeteta je vredno i sirovo; zahvaćeno je vrlo mnogo istočnjačkim uticajima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Karakteristično je verovanje kako nastaju zloočnici. Naime, u našem, i ne samo našem narodu, već i kod Rumuna, Grka, Bugara, Belorusa, Šveđana, Španaca itd.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
34 Dositej Obradović je imao čitalaca ne samo kod Srba no i kod Hrvata, Bugara i Rumuna, i bio je još rano prevođen i na bugarski i rumunski.
Pojedine od njegovih knjiga preštampavane su latinicom. Kod Bugara je bio mnogo čitan i prevođen. Ižica, na primer, imala je tri bugarska prevoda u četiri izdanja, i uglavnom preko njega
(Iz istorijske literature su i njegovi važniji prevodi Pisma o istoriji Srba i Bugara od A. Hiljferdinga [I—II, 1857—1860], Razmatranja o uzrocima veličine Rimljana i njihovoga opadanja od Monteskjea, 1866.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Stariji oficiri koji su jednom već bili u ratu protivu Bugara, pričaju scene iz krvavih borbi. Potpukovnik Petar, komandant diviziona, veli: — Ginu, brate, kao stoka...
Pričaju da su Bugari mobilisali i veruju da su borbe već otpočele. A oni znaju krvoločnost Bugara... Onda naiđe voz sa ranjenicima iz Beograda. Iz vagona vire umorne ili uvezane glave vojnika.
Petković, Vladislav Dis - PESME
niče iz velikog rata, Iz grobova novih dolinom Vardara; Ali ta sloboda našeg starog brata Pir satanski une kod grešnih Bugara.
i Velbužda stara, Braneć svoje zemlje od navale srama, Od pljačkaške horde i krvavih kama, Od otrovne mržnje podmuklih Bugara. Kada nam sinovi dođu sa bojišta, Naći će zagrljaj i doček i cveće, I još topla, znana i željna ognjišta.
Vi ste sve postigli. Sad nema Turaka, Nema ni Slivnice, ni besa Bugara. U ime slobode i večnog morala, Na koje čekahu pet dugih stoleća, Vi ste svoju braću oprostili zala, Probudili zemlje
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Do velikoratne najezde bio je vitez prema susedima: ni jednoga inoverca nije ni mrko pogledao. A kad je ispred Bugara utekao u planinu, na njegovu je kuću prvi nasrnuo čuveni Met Firaja.
Krakov, Stanislav - KRILA
Major se okrenuo ađutantu. — Nastavi: ”...budući da su grčke pogranične straže vršile špijunažu za račun Bugara, a po naređenju...” Duško je sedeo na sanduku punom narezanih i okruglih bombi, i pisao na liskama maloga bloka.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sad opazim tu, za desetak koraka dalje u šljivaru, gomilu Bugara. Tu su spavali i sad baš ustaju i opremaju se. To su tako zvani »dobrovoljci,« koje su silom pokupili od njinih gazda.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Prašina purnja i nad položajima se rasteže u prljavi zastor. Gledajući pogibiju Bugara od naše artiljerije, nama je srce raslo. Četnici već pune puške i namiču na leđa rančeve.
Natrčasmo na neko kamenje. „Treća četa za mnom!“ — čuje se kroz huku glas. Pred nama se najednom stvori čitav stroj Bugara. Lica su im užasna. Opalih revolverom. Dvojica sunuše na mene bajonetima. Jednog sam oborio. Drugi pade. Ubi ga neko.
Kosa mi se diže. Jedan od naših zabi Bugarinu bajonet u usta. „A-a-a!“ — izusti onaj. Jedan od Bugara izvadi bombu... Dobrovoljac ga uhvati za ruku, a drugi mu zabode bajonet u slabinu. „Treća četa za mnom... Ura! Ura!
Stoj!“ — Ko li to viče? Ali zamah nas je zahvatio. Iza jedne ograde od kamenja skočiše nekoliko Bugara. Sjuriše se na jednog četnika i svega ga izbodoše. Opalio sam u gomilu. Dotrčaše i naši.
Njeno dejstvo na moral onih u rovu mora biti užasno. Posle jedne takve eksplozije, četvorica Bugara iskočiše iz rova i nagoše bežati. Naši pripucaše i prilepiše ih za zemlju... A kamenje je letelo kao iz nekog vulkana.
Sa njima smo se saživeli, i sad više niko ne misli na sebe. Naleteli smo na unezverenu gomilu Bugara. Oni se rasprštaše. Potrčali smo za njima. Sećam se, ah, grozno, jedan naš stiže Bugarina i zari mu bajonet u leđa.
Hteo bih da zastanem da se opipam. Ali bojim se da izostanem, jer svakoga trenutka može na mene da naleti neki od Bugara, koji su se sada razišli po celoj padini. Išao sam sa naporom, kao da mi je neki teret obešen o levu stranu tela.
Poseli smo rovove i čekali... Očekivali smo naređenje da krenemo dalje napred, ali smo strepeli i od napada Bugara. Raspoloženje je bilo mučno...
Jedva smo se razmrsili i svaki pronašao svoju jedinicu. Na položaju je bilo sijaset mrtvih Bugara. Ali je čudnovato koliko ti ljudi malo polažu na svoje pale drugove. Sećam se jednoga primera.
Kroz san sam osećao kako mi sunce blešti u oči. Trgao sam se. Okolo ne beše nikoga sem mrtvih Bugara. Iza mene spavao je podnarednik. Dohvatio sam ga za noge, i viknuo na njega zašto me nije probudio.
Pored mene slomata se podnarednik. „Gospodine potporučniče, eto Bugara sa reke.“ Jedno bugarsko mitraljesko odeljenje odstupalo je sa reke, pa i ne znajući da smo mi na ovom brežuljku,
A ovde, oko ove reke, izginulo je koje naših, koje Bugara, preko hiljadu. — Gledam onoga konja — upade moj mladi kolega — koji se obrće oko one motke, pa sve mislim kako mu se
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Crkvenoslovenski i narodni jezik ajednički crkveni jezik i zajednička azbuka u Bugara, Srba i Rusa omogućili su lako prelaženje književnih i učenih dela iz jedne sredine u drugu, tako da se u znatnoj meri
Zajednički književni jezik Srba, Bugara i Rusa učvršćivao je pripadnost svih tih naroda pravoslavnom kulturnom krugu, uvek otvorenom prema grčkom uticaju.
Prirodno je što je u književnom jeziku Srba ostalo mnogo manje crkvenoslovenskog nasleđa nego kod Rusa ili Bugara. Srpske zemlje su ne samo zapadnije smeštene nego je i njihov veliki deo pripadao pretežno katoličkoj Austriji.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
priča se da je ponikao iz pomešane krvi Srba i Bugara, koji su se nekada tu sukobili (Karadžić, 1, 1899, 12). Najzad, za b.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali naši su hrabriji i mnogo inteligentniji... Bilo je to baš pred veče... Naleti rulja Bugara na jedan naš istaknuti položaj, upade u rovove i naši naglo strčaše sa brega. Misliš da su se rasprštali...
Trupe sa severa uveliko odstupaju, već se dodirujemo. Treba na svaki način zaustaviti nadiranje Bugara. I viša komanda se odlučila na poslednji korak, koliko očajan, toliko i drzak...
Zgranem se... Kosa mi se diže od užasa. Očima ne mogu da verujem... Iz pozadine je nastupao streljački stroj Bugara pravo na nezaštićenu bateriju i vidim kako vojnici pokušavaju da okrenu topove unazad...
Bilo je čak i zarobljenih Bugara i Nemaca. Evo sada i nas Srba!... Kao da je ovde zborno mesto nacija, pa su svi zapeli ubrzanim tempom da izgrade novi
Za njima poleteše naši pešaci u plavim uniformama. Napad Bugara je potpuno slomljen. Osveta je potpuna. Požarska Kosa je spasena.
NA DNU PAKLA Napad Bugara na Katunac i Požarsku Kosu slomljen je. Neprijatelj je ostavio svoje mrtve, ogroman materijal i povukao se na vrhove
Stigao je i zvanični izveštaj u kojem se govorilo o nadiranju Bugara i gde su ih naši zaustavili. Komordžijske vesti su se obistinile.
Stiže me komandir. — Bugari su zauzeli drum! — Ali eto Bugara pred nama!... u očajanju pustio sam dizgine i dohvatio se za glavu. Sve je izgubljeno. Neka poginem...
Granate sporo i dugo gude kroz vazduh. — Bre, ovo otpeva čitavo opelo, dok stigne do Bugara! — veli kaplar Brkić. „Sa ovim danom završen je dnevnik druga Dragoslava, — pisao je nepoznati gospodin.
Ali, na sreću, naši zaustave Bugare kod Gorničeva, iznad Ostrovskog jezera. Uspeh Bugara bio je, dakle, nepotpun. Da bi to nadoknadili na drugoj strani, reše se Bugari da izvrše napad sa Kajmakčalana.
I to mrtvih. Iz ove noćne borbe ranjenici nisu izlazili. Ko je samo viknuo: „Jaoj!“ — po pet Bugara naletali su na njega bajonetima. Počelo je da se razdanjuje. Tada raspale naše baterije.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Stade svata dvanaest hiljada te gledaju konja u Bugara; konja glede, a sami se čude: „Bože mili, čuda velikoga! Dobra konja, a loša junaka!
Pa kad dođeš Prijepolju tvome, povali se među đevojkama đe s' oteo konja od Bugara!“ Pa okrenu konja za svatovi. Kad dođoše bijelu Leđanu, razapeše po polu šatore.
Kad pođoše na mejdan junački, za agom je tridest janjičara, a za Markom ne ima nikoga, do nekol'ko Grka i Bugara. Kad dođoše na mejdan junački, a besedi carev Alil-aga: „Delibaša, ajde meći strele!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
U tome bijaše prispela već i zima. Ti što se povratiše s Bugara, sedoše u svoje galije i kćahu da prođu s druge strane Carigrada na vlaherijsku stranu, pak ne mogoše proći, jer
je i taj posao, pšenicu sa ovsom brkati, — u carski novi Hristov zakon Muhamedov adet prisevati, štono je u Srbalja i u Bugara da devojke neudate ne hode u crkvu krome Uskrsa i Božića, Gospođina li dne, rad pričeštenja kad su nakićene i svi su