Upotreba reči bude u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ne zveče sablje britke, ne — robovski lanci tupim svojim jekom bude bolom uspavanu svojtu onih što na megdanu bojnom, svetom strašću zaneti, vikahu: „Smrt ili sloboda!

kad se misao udubi u sivu maglu daleke prošlosti, ništa više ne bih poželeo no da mi niko u rodu sa drugog zločina ne bude osuđen... Beše Veliki četvrtak 1849. godine.

Ja sam ćutao. A šta sam mogao i odgovoriti? Zar da mi žao bude što ću sa dvoje sirotih komad hleba podeliti?... O, nikad, nikad!

Ali je i to bilo kao s brašnom. U brašno koje su sirotinji delili trpali su peska, da bude teže i više, a u mršavu čorbu kojom su sirotinju hranili nisu metali mesa ni masti: to beše više nalik na vrelu, jako

„Mi, oče, nemamo nikakva pismena“, reče Živko. „Mi, kao velimo, da ti to udesiš, a mi da platimo koliko bude pravo“. Arhimandrit se lukavo nasmešio, videlo se da mu se takvi predlozi veoma dopadaju. „Da udesimo džanum?...

— Je li grehota ljubiti, starče? Ja tvoju Jelicu samo ljubim! — Sad idi, — reče starac, zadovoljan, — a kad bude vreme, dođi, i ja ću ti je dati... Ničija neće biti do tvoja... Milisav ga poljubi u ruku, pa ode...

Ta će stvar doći i do mađistrata, pa je bolje da bude više, nego manje. — Molim te, gospodine, — bogoradio je Nikola, — gledaj kako najbolje znaš; ta nije šala da ja pod

starac ljubljaše njenu zbunjenu glavu tako nežno i umiljato, milujući je po belim obraščićima, da se devojče pobojalo da ne bude istina što seljaci govore da će joj otac pomeriti pameću...

— Sve lepo da bude spremno, dete moje! A u torbu ćeš metnuti i nešto malo jabuka i krušaka... Treba se i gospodi nečim umiliti, a, bogme,

Obradović, Dositej - BASNE

razgovarati, i što dobro budem znao dragovoljno kazivaću t i, i što je najvažnije: ne samo za života no i kad me ne bude na zemlji.

No, — kako se često slučava — ko druge| lovi, i sam ulovljen bude, i ko za tuđom vunom pođe, sam ostrižen doma dođe. Lovac, negde tu sakriven, ustreli orla.

ustupiti ono isto što su od hristjana silom pohitili, a ne misle da bog i pravda hoće da s vremenom opet svakom svoje bude. Ko je | pre nekoliko vremena ikada čuo daje Bošnjak ili Arbanas ikada Turčin bio?

Sovjetuje jedan premudri Inglez (lord Čisterfild) svog devetogodišnjeg sina, govoreći: „Čini ti sve što ja hoću dok ti bude osamnaest godina, a potom za vsegda ja ti se obeštavam da ću činiti sve što ti budeš hoteo.

Čemu smo privikli i što smo iz detinjstva naučili, to i tako hoćemo da bude i da ostane, ako će svet propasti, i mi s njim.

Ko hoće da su mu drugi pravedni, neka i sam takov k njima bude. „Jelika hoščete da tvorjat vam čelovjeci, tvorite i vi im podobnaja”, uči nas naš nebesni učitelj.

Sovjetuje nas basna da se za svako naše nužno delo za vremena spremamo. Ono što valja da bude danas, ne otlažimo na sutra: „O την ευκαιρίαν των πραγμάτων αμελών εκπεσείται της των καλών θύρας: Ko blagovremenstvo

blaženo je vreme sadnje i sejanja, ko želi da mu jesen mužeskoga vozrasta plodovita dođe, i da mu zima starosti spokojna bude. I što je najvažnije, ne samo ovo malovremeno, no i večno blagopolučije od mladosti zavisi.

Dobro koje može biti u vaše vreme, zašto da čekate da posle vas bude? Prosvešteni arhijereji i dobroželateljni razumni mirski sveštenici, oni su dužni na to narod skloniti i uvještati.

” Obmanščik sebi najviše vredi, ibo kad i čistoserdečno što bude misliti, neće mu niko verovati. Tako i sama istina potire cenu svoju kad je lažljivac kaže.

χρήμα γένηται, άξωστοι έκιον: | Ko kod tebe blizu obitava, toga navlastito zovi na čast, ibo oni kad ti što do potrebe bude, neopojasani pritrče.

η ϕήμη γένιτό μοι: Neka mi nejma ni zlata u dvorovi, i od Orfeja lepšu nek ne pojem pesmu, samo znamenito ime nek mi bude!

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

podiže kulu, s koje se prate svi putevi i znaci, i s koje zvona, na najmanji znak, podižući čavke, vrane i gavrane, bude muževe da brane bedeme!

U ovom mraku glinenih ruku i nogu biće dobro ako ne bude gore. Iz ovog mraka, što trune i truje, ne čuje se poziv oslobodioca.

susnežica, i vuk, riba i vrana kreću na nas, u lov, beskućnima u vejavici, Trojeručice, Tvoj treći dlan neka nam bude krov!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

oprave, i ja se počnem sumnjati, no opet poverim Ivanu i Kićanu, jerbo su moji ljudi i stari poznanici, a i milo mi bude da se čas pre turskog zuluma izbavimo, jer nam je bio sasvim dosadio.

da se ne porobi, a i mene će skoro car poslati, da na Zabrežju šanac načinim i topove prevezem, no treba, kad vreme bude, da i vi ljude pošljete da šanac pomažu kopati’.

Posle rata izvade knezovi 1793. godine hatišerif da u beogradskom pašaluku ne bude čitluk-sajbija ni aga, niti njiovi̓ desetaka, nego samo da se daje spa̓ijsko i carsko.

neki Kara-Smail, koji je svuda, kud je god hodio, po 30-40 momaka janičara za sobom vodio; on se spremao da u Beogradu bude janičar-aga, i slabo se Hadži-Mustafa-paši pokoravao.

Zato vam preporučujem gde vam bude dužnost o detinjoj se nauki starati, da ne dajete decu neveštu i neučenu, da u početku u bukvaru rđav i ružan temelj ne

Joku iz Rabasa, onda eto vam uzmite zajedno s njime i selo Rabas od moje knežine, a i tako je na međi; to selo neka bude odsad pod vašom knežinom”. — I tako Podgorci budu zadovoljni. Dok 1792.

da ne može i da nije pravo da pogine od Turaka na pravdi, onda grakne sva skupština, više od hiljadu ljudi: „Ako ti bude suđeno, a ti pogini kao knez”, pak ščepaše ga i digoše na ruke.

Moj stric kaže im, da on ne sme među Turke više ići, i da neće knez da bude. — Turci kažu: „Slobodno, tvrda je vera.

braćo, da su Hadži-Musta-pašu dahije ubile, i da je Hadži-Musta-paša imao sina Derviš-bega, koga je car postavio da bude vezir na očino mesto; on je, otkako su mu dahije oca ubile, jednako kod cara prosio da mu izun i ferman dade da pokupi

da pokupi vojsku i na dahijama osvetu za oca da učini; i već mu je sada car izun i ferman dao, da može slobodno, kako bude znao, svoga oca pokajati.

Mi se poplašimo od toga da ne bude istina sad, kad mi već Šabac topom bijemo. Kao general-komanda, tako nam je i mitropolit Stratimirović pisao, i svima,

mu (koplje, miždrak) gardija mi; sablja mu, sablja mi; čime on voli, da ja i on mejdan podelimo, a sirotinja neka mirna bude!

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

psujući veselom Simi i gde i šta ima, sagna već nazimad u obor, pa nakriči Paji da ide kući i da gleda da opet ne bude kake štete, a on okrete pravo u seosku mehanu.

— Ima jedan te će moći — prihvatiti Spasoje. — Golem je zijanćar — reče Đura — pa mu valja podobru udariti. Ako bude golema, lasno je pokratiti... A otkle ti s tim vrećama? — Ta odnesoh onom ugursuzu potru.

Aja! Ne verujem ja — đavo je to! Htede me jutros motikom. Ali svejedno... Samo opet se bojim da ne bude kaka podvala!...« Đura i Spasoje umalo se tu ne nasmejaše.

Radan opet stade, pa kao zatežući se reče: — Ta ono, ja ti mogu baš i prodati; samo bojim se da ne bude za te skupo? — A šta cenite, brale? — upita gospodin, radostan što Radan pristaje da proda. — Dve rublje.

Nije vajde — baš kad ga čovek pogleda, mora priznati da ga je sama priroda stvorila da bude kapetan. Pa još ono njegovo zvanično ponašanje!

— E baš, Đuko, hvala ti!... Hajde da zovnemo i onu dvojicu opštinara. — I kmeta zovnite — reče Đuko — da mu što ne bude krivo, gde ga ne pitate.

dvojici opštinara i kmetu sasvim potanko i razgovetno da oni nisu ništa drugo u taj mah zaželeli, nego »samo da ne bude odveć skupo«. — Kako bih ja vama preskupio! — odgovaraše Đuko na tu želju njihovu. — Ta satreo bi me hleb i so vaša.

Ako si koji put nešto turoban i zle volje, a ti samo svrati — osobito ako to bude zimi i kad je kaka žestoka mećava — u kafanu »Kod petla«. To ti je najpreči i najsigurniji lek.

« — »Ama, ako hoće samo, doneću — ko ne bi, samo neka bude vajde!« — Ja mu onda ponudim glavu šećera i kažem da bi to najpriličnije bilo dati.

— Šta veliš, Vide, zaradili su danas dva dukata, a? — upita Milun pisara. — Dva jesu, ako ne bude i više. — Lepa para! — Ama i svirač je, nema ga šale — prihvati pop.

— Makar i ja, samo ako bude ćara — odgovori Vidak, misleći na sinoćnu napomenu Milunovu da će se danas o nečem razgovarati.

A ti barem za ovo leto da staneš kod tog čoveka. Gazda je prvi u ovom kraju. Jamačno se sećaše ko je. — Da ne bude to gazda Milun? — Jes', on. Kod njega će ti biti dobro.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Čestiti efendija, ne pitaj! Pusti mene da radim!... Ja sad dobro vidim šta ti želiš!... I kad stvar bude svršena, ti ćeš miriti ne samo dva čoveka nego Crnu Baru!... —— Marinko! Brate! Čovječe!...

— Pa šta da radim? — upita Lazar, videći da Marinko sve zna. — Ja bih činio sve, samo da ona ne bude njegova! E, moj sinko!... Još si ti žut oko kljuna, pa ništa ne znaš!... A znaš li Ti Šta bih ja ovako sed uradio?

Neka strašna misao, strašna kao avet, dođe mu na pamet. — A ako ti nisi ubio Stanka!... Ako on bude živ, kud misliš onda?... Op oseti da mu se zemlja pod nogama giba... Ali se opre toj misli. — Ubio sam ga!... Ubio!...

Ko da ih ostavi?... Zar da ih pod sedu kosu ubija?... Zar da im pod starost zagorča dane?... Zar da im tako bude zahvalan za njihova dobročinstva i negu?...

— Ja dobro mislim, čestiti efendija. Sad treba da se ti zauzmeš za Lazara... I onda je Ivan Miraždžić tvoj!... A kad bude Ivan uza te, onda je Crna Bara zavađena. Želio si da miriš Crnobarce — želja ti je ispunjenja. — A gdje je Lazo?

Stanku se grudi nadimahu. Nije se mogao nadisati, tako mu prsa postaše tesna. Ali on htede da bude pribran i miran, I poče sebe razgovarati: „Šta?” — mislio je. „Neću ja njemu prsa u prsa!... Ja ću njega iza grma!...

Oho!... ovaj aga parajli!... Gledaj oružje... sama srma! — To je Stankovo! — reče harambaša. — Neka mu to bude naš poklon za ovaj prvi megdan!... — Pravo je! — reče Surep. — Zaslužio je! — rekoše Jovan i Jovica.

To nije bio život nego večne muke... I samo mučenje u paklu ne može biti gore: život njihov bio je pakao. Kako da ne bude pakao?...

Aleksa je ćutao. U dubini svoje duše osećao je i sam te bole... — A ja znam da nije lopov!... Nije! Ako on bude uzeo jednu tuđu slamčicu, ja ću dati da mi glavu odseku!... — Ali kako onda? — poče Aleksa. — Kako?... kako?...

Privikaše sa sviju strana: — Da ga primimo, harambašo! — Nek bar Stanko ima para da nas ne bude „lijo” — reče Zavrzan. — Boga mi je poteško Stanku para naći, on puškom kolje! — reče Surep.

Pa kad oni mogu poverovati da je njegova kuća lopovska kuća — onda neka tako bude!... I Stanko sevnu okom. I Katić, i Nogić, i Zeka videše nešto ledeno u tome pogledu. — Ali... — poče Katić.

— Stojo! — reče popadiji. — Ako me ko ustraži, kaži neka očeka, ako bude što nužno, pošlji Ivanovoj kući, tamo ću biti. I uputiše se kući Ivanovoj. Obojica su ćutali kao nemi...

Dučić, Jovan - PESME

POEZIJA Mirna kao mramor, hladna kao sena, Ti si bledo tiho devojče što sneva. Pusti pesma drugih neka bude žena, Koja po nečistim ulicama peva.

A kad progovori, u toj noći, gde se Bude samo slutnje, taj glas njezin ima Neveseli miris večernje ciprese. VEČERNjE Iz Cavtata Zaraslo ostrvo u šumi oliva,

Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan, U ljubavi samo ti ćeš jasno znati: Kako malo treba da se bude sretan, I sto puta manje da se večno pati.

PESMA Prenuće se opet moja duša setna... Možda zračak sunca, najmanji šum gore, Dosta će joj biti pa da bude sretna, I da se razlije zvučna, kao more.

No tom večnom bolu i toj tamnoj sreći I reč jednu novu ako bude dao — Ko će znati da sam nekad iščezao Jer tu reč čudesnu ne umedoh reći!

I ti si načelo većma nego biće... Noć da blisnu zvezde; zamah pobednika, Da bude pobeda... Lepota, otkriće, Pre nego mom duhu beše reč i slika.

Dao si mi oči da ti vidim delo, I sluh sav tvog glasa da napojen bude; No da celog veka odričem te smelo, Primih duh mudraca, deteta i lude.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

šta kažu Joca i njegov pomoćnik: ali je meni bilo isuviše jasno da je mišljenje Jocino i njegovog pomoćnika trebalo da bude povoljno, ne Đorđa, nego njegove 'ćeri radi. Video sam da je Đorđe ne samo hteo, nego da je i morao da vidi.

Osorljiv i uvek hoće da bude na njegovu, tj. niko se nije ni usuđivao dokazivati što protivno njemu. Kada se zdravo naljuti, a on psuje aliluj.

” E, pa valjda vidite šta će iz svega da bude! Dođoše oni svi jedno veče. Dođe s njima još nekakav Pero Zelenbać, nekakav svinjarski trgovac koji, vele, „radi s

Ej, kako mi je onda lako bilo! Kako sam se osećao blažen, kao okupan! Ama što mi sad ne može više da bude onako? Istom što mati prekrsti vrata od velike sobe, a unutra se diže žagor.

Ali zato on ne može tražiti sad da bude savetnik. Vidite: svaki onaj koji je prolio krv za svoju zemlju treba da se računa u srećne, jer se odužio svojoj

Ženama već dogrdi, i kad Anoka jednom, kad je trebala da bude redara, ode na vašar, one se skupiše u tajnu sednicu. — Ja ne znam, druge, šta smo mi bogu zgrešile da ovo patimo!

— E, a ti treba da znaš, jer ću ja po tome da sudim, da ti posle ne bude krivo i da ne rekneš ovaj i onaj! — Jok ja! — Dobro! A sad idi dok se ja razmislim!

ne raditi u petak, jer je to samo turski svetac, i da će on svakoga izbrisati iz protokola krštenih koji odsad ne bude petkom radio. I vjerujte, ljudi, u našem selu nema, kao u drugima, ama nijedne glave koja svetkuje petak.

Nemojte brukati sebe žive, ni mene mrtva, ni graditi šta mu drago. Ne počinjite dok dobro ne smislite i dok ne bude dosta novaca, da ne budete postidni pred svijetom. To vam je na amanet, pa sad gledajte!

Ako ću istinu reći, na svaki način prijatno mi je biti s njome — a, kao bajagi, što i da mi ne bude? Ali naravno da je to sve daleko od ma kakvog osećanja koje bi bilo ma i nalik na ljubav.

uveravaš me da iz mojih pripovedaka s Anom nećeš izvoditi nikakih zaključaka i tražiš samo da ti sve natanko pišem što bude između nas dvoga, i podvlačiš dva puta reči natanko. Dobro, pobratime.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Piju za pokoj duše. — He, moj Proko, moj Proko (ili kako već bude ime pokojniku) — uzdiše Gliša Sermijaš, pa pruži ispražnjenu čašu da mu se natoči, a ruka mu drhće.

Ne znam samo dokle će biti tako dobre volje. — Dokle? Dokle mu opet ne dođu lutke! Tu čovek ne ume da bude dosta pametan, — veli popadija. — Jedna muka i nevolja, a nema mu leka!

još i gospoja Persu, kako je i sama u očajanju toliko puta rekla: »Dođe mi da se i sama obesim kraj štogla, da mu bude srce na mestu, pa da vidim ’oće l’ onda lanuti, obešenjak jedan!

Bio bi to slavan pop, mišljaše pop Spira, a pop Spira nije kao dobar otac bolju sreću želeo svojoj Juli nego da i ona bude popadija kao i njena máma što je. — Ta ono znate, to bi značilo iskušavati boga kad bih odmah tražio to.

A ako ovog zakoljem, moram drugoga naći, pa opet mora tu pátak da bude!« — »Ma koga, samo njega moje oči više da ne gledaju; da ne gledaju toga — zamuckuje ljut k’o vatra pop Spira —

kućica, u kojoj skromna i vredna domaćica ume da vodi gazdinstvo, da prethodi primerom, na primer svojoj ćerci, da ova bude vremenom dobra kućanica i domaćica, da pomaže materi u kujni, da, da...

? Zar popina kuća i bogatstvo, pa da bude bez takvog jednog čuvara?!« Pitanje sasvim umesno, ali pisca neće zbuniti, jer ima gotov odgovor na to.

Jer isti iako je bio od râne mladosti kod njega, iako je vaspitavan ciglo u tom pravcu da bude, takoreći jedan stup kuće — ipak se on izmetnuo u nešto sasvim drugo, sasvim suprotno.

»Srdili se vi ili ne srdili, ja dođo’, kaže, na jednu čašicu«. Kad al’ jest, vraga, čašica! Bude tu i deset! — Pa i dvadeset! — dodaje g. Pera smešeći se. — Ta da, da, što kažete, i dvadeset! A da šta vi mislite!?

Od njega, mislim, da neće biti davno i nadaleko boljeg. Ako bude bolje samo ono što su ga — bože me prosti — u staro vreme pili oni svatovi u Kani Galilejskoj...

K’o velimo, kad je miraz k’o što treba, nek bude i vino; kad već mladoženja dobija vrednu devojku i dobar miraz, neka onda i svatovi vide asnu...

— Eto vidite, a ono ispalo pa će da bude i jedno i drugo. Jer ja mislim da nam ni sad nećete odbiti poziv na »jauzn«. — O, s drage volje, s drage volje!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

s leve mu, uz koleno, kao uvek, bila je Vejka i trudila se, brinula da u njihovoj, zajedničkoj torbi što više bude naprošeno.

I zato i nisu tako bogati, srećni. A ona je htela da bude bogata. Da i ona, kao sve, prve, najbogatije devojke u njenom selu, pođe na sabor.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Sad sam vas čuo, i ako je sudbina da bude, dobro; al moram najpre propitati. Time se dogovor svrši i Ljuba otputuje.

Redić je bio takav čovek da nije trpeo mnogo vizite, osobito što se kćeri tiče. Ako može biti što, a ono da bude nabrzo; ako ne, ono neka đuvegija izostane. Posle nekoliko dana proputuje kroz S.

— reče čika-Gavra. — E, ako je suđeno, ono nek’ bude; i to ako ima biti, a ono što skorije. — Tako smo i mi radi, — reče Ljuba. Ženske se na to uklone.

— Ni ja! Što ima biti neka bude na brzu ruku. — Dođite vi, dakle, opet k nama, a mi ćemo opet k vama. Je l’ dobro? — Jeste.

Dogovori se sa Ljubom i čika-Gavrom, pa poruče Tatijaninoj materi da bude spremna, doći će đuvegija sa provodadžijom. Tatijanina mati brzo se spremi i kaže kćeri da ne ide nikud, doći će

Ali ja neću da dobijem manje od hiljade. — Dakle, vi nemate prema meni poverenja? — Imam, al’ što ima biti, nek bude odma’ na panju. — E, kad je tako, ja sad idem, pa ću vam pisati. — Milo će mi biti.

Nije šala, tako lepa devojka i dve hiljade forinti! Al’ nije mu do oklevanja, nego hoće da bude stvar što pre gotova. Piše Julki pismo, da zna na čemu je: Dražajša frajlice Julka!

Ljuba čeka da mati što počne, a mati čeka da on započne. Gleda jedno u drugo. Ljuba se boji da se ne zabuni, ako i dalje bude ćutao, pa započne. — Molim pokorno, da li se može kosnuti vaše krasne kćeri lik srca moga?

Makra rado trgovcu dala, ali malo većem trgovcu, i to zato da ako bi se ona, tojest gospođa Makra, ipak udala, da ne bude Paulinin muž veći gospodin nego njen, jer onda bi do te nezgode mogla doći da bi u jednom istom društvu mogla Paulina u

Hajde, pođite za mene, pa Pinterić da nam bude kum! — Šta, ja da pođem za vas? To nikad biti ne može! — A zašto? — Znate, gospodar-Gavro, ako se već imam u pakao

— Ne branim. Dakle, hajd’mo! Ali da idemo jednim putem na oba mesta. — Naravno. — I to neka mi bude poslednji put. Ako se sad ovom prilikom ne oženim, il’ se neću više ženiti, il’ ću uzeti kakvu staru udovicu ma od

Koje nam dobro nosiš? — Ta, dobro vam nosim, fajn đuvegiju sa provodadžijom. Pripremite mi alvaluk, ako bude što. — A kakav je to đuvegija? — Fajn; mogao bi vrajli sin biti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

i strasnom nežnošću koja muti um, stezala mišicu svoga muža i prkosno tvrdila da će biti samo ono i onako kako ona bude htela. Kad se Jurišić rastao od njih uputi se pravo Ministarstvu Spoljnih Poslova.

I ta ga magla stade gušiti, piti mu dušu, što je samo pre nekoliko časova, još to pre podne, trebala da bude gonjena jednoj radosti kakvu ranije nikad nije poznala.

Što se tiče Hristića možda on ima prava da bude kukavica, samo je i to vrlo bedno i nisko. Ima tu vazdan stvari za i protiv i ѕumma ѕummarum ostaje ono da nijedno

Čekao je da bude vraćen u bateriju pa je verovao da će svoju opasnu odluku odložiti za docnije. Ali, dok je on. sa durbinom na očima

A osim toga, još je imalo vremena da se sve ono pokaje i popravi i on će to pokajati čim se bude koliko toliko odmorio i zadovoljio.

Pa, jel' to muž i drug i prijatelj, najbolji drug i najveći prijatelj? Žalosno zaista. Život čoveka i žene treba da bude život jedne jedine duše, protkan jednim tkivom koji se ne može nikad odvojiti. Tako je ona sve i zamišljala. A sad šta?

A ja idem, pa mislim: što sad ne gađa granatama, pa neka jedanput i meni bude kraj: šta mi vredi život. Eto šta me snašlo, pa niti imam koga da me posavetuje, nego idem natrag luđa nego što sam

— reče ona — Jest, do raskida. Pa jedan plamen odlučnosti buknu na njenom licu: — E, pa neka bude kad tako hoćeš. Samo ovo: mama nikad ništa ne sme doznati. I pogruženo, kao da izlazi iz crkve, ona napusti sobu.

već ne prestane izmotavati, te ili pođe sva tamo pod krevet ili ka vratima, kuda se njemu čini da treba i mora da bude smisao i cilj onoga pokreta.

Tamo u vojsci bar ima neki položaj, a kad iz nje izađe opet neće biti ništa. I čim bude obukao kaput, on će pravo iz kasarne u zatvor, jer ne zna ni šta govori i sve se nešto buni.

pokreta ka sigurno boljem, u onom grozničavom grču rada, okružen primerima što bude onu zavist za plemenito takmičenje, u nemirnom, živom komešanju i napetosti korisne akcije, kad srce drhti da iskoči; u

Jel' sve umrlo? Mislim, mislim, mislim: nije. Evo puno, bezbroj divnih žena oko mene. Da li bi jedna jedina htela da bude moja žena, ili dve, ili sto, ili skupa sve? Najbolje sve, a još bolje jedna.

Afrika

Ko ih je naučio da se dopisuju? Smatraju za prirodno da belac čim stigne bude uslužen pre njih. Kazati crnac uvreda je, treba reći Crni; to manje pokazuje razliku u rasi.

Čas zaostaje, malaksao, da se opet upregne, i bude u jednoj liniji sa nama. Divno precizno prosecanje vode, kao da su torpedi a ne ribe.

prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua pristali da rade na brodu jedino ako njihovo selo bude tako pozdravljeno. Time su se oni oprostili od porodica.

Kad je čovek otac i muž, čak i kad je najobljubljeniji, on treba da bude zahvalan za svaku nežnost koju mu kuća pokloni.

Dosta je da im samo nekoliko minuti bude izloženo teme ili vrat, da se golim okom gleda u njin odbles i prelamanje na vodi.

obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio prkositi božanstvu.

Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što moradne sići, pošto još imam masu stvari da ga pitam o svome daljem putovanju i da mu saopštim,

Život je hteo da prijateljstvo bude isto tako svetlo kao i ljubav, i sada, kada nisam plakao za onom koja je daleko, moje su suze, izgledalo je besmisleno,

Ja ću biti strašan četvrti partner, nemoguć, i to ih unapred žalosti. Šetnja ima da bude pravo kroz brus–savanu, preko trave, do potoka i rečice gde Fransis Bef zida most i prokrčuje drum.

Da mora sazreti, zna cela njegova porodica, a kako je ona prva na redu da bude žrtvovana, ona ga se najviše i boji. Ili će jednoga dana Blonde ogrnuti pantersku kožu i namaći na prste panterske

član plemena. Čovek je samo onaj koji je inicijiran u tajne života i fetiša. Svaki čovek nije ni dostojan da bude uveden u tajne, čak i kad nije kriv za tu nedostojnost (recimo ubio slučajno pticu koju nije smeo; pojeo zabranjenu

Iste noći dvojica od uhapšenih bili su otrovani. Uopšte je teško uhapsiti „pantera“ a da on ne bude otrovan od drugova koji se boje da ih ne izda.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

doktorom Pekarovičem, o srebroljubiju besedeći, njemu tvrdo obećao Tvrdicu napisati i, ako vredno bude, pečatnji predati.

JUCA: Ja sam dosta trpila. Šta će to reći? Kad nisi za ženu, da se nisi ni ženio, sram da ti bude! JANjA: Sramota na tebe i na tvoju rod, kako počituiš svoga gospodar.

Zaboga i poboga, gospodin notarius, sad da si čini troška na ova oskudna vremenu! Nema ljudi novci. To ne moži da bude. Neći niko da dâ nijednu feniku. MIŠIĆ: Evo, hvala bogu, skupljeno je već hiljadu forinata.

Da go poznaim. MIŠIĆ: Taj je momak Mišić notaroš. JANjA (gleda ga): Gospodin notarius! Što vi govorite?! Ne moži da bude. MIŠIĆ: Zašto, kir Janja? JANjA: Vi ste čovek gospodin, vami treba mnogo novci.

JANjA: Kerveros! Ja to tefterija! Tu je svu račun. (Viče.) Trideset forinta! PETAR: Ajde nek bude trideset. JANjA: Primio si jedanput pet grošiki, deka pendi krajcarija; drugi put osam grošiki, ikusi tesera; jedanput

JANjA: Pak sad što ćite vi sos mene? MIŠIĆ: da idete u varošku kuću. JANjA: U varoška kuća? Pa što ći posle da bude? MIŠIĆ: Ako se dokaže da su banke zaista fališne, izgubićete svo dobro, i možete doći na robiju.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

On je više voleo Petrovaradin od Temišvara, ali je te godine došao bio u Temišvar zbog nemira, i da bude bliže vojnicima, Rascijanima, koji su Temišvaru zadavali toliko briga.

“ Ceo ovaj deo Evrope, imaće da se evropeizira. On to, veli, ponavlja. Administracija ima da bude nemačka i naređenja da dolaze iz Beča.

Njemu se“, veli, „zatvorenici čine malo bledi, barusavi, neočešljani, i nenamirisani. To ne valja. Oficir treba da bude uredan i ispeglan, i u zatvoru. Da nisu igrali zvonara u zatvoru?

I da će oni svi imati da budu raspodeljeni u regularne polki Ćesarevine. To tako ima da bude, jer to traži visočajši interes v polzu gospodarstva austrijskoga.

je on bio u vojsci isprednjačio, a najbolje, među njima, znao nemecki, braća su ga izabrala da on, u njihovo ime – ako bude potrebno – govori. Međutim, sad je Đurđe stajao zanemeo, i ni u nos.

Nema toga i neće toga biti, dok je Sunca i Meseca na svetu. Ne pravi se pešak od konjika. Gde to može da bude? Nekoliko trenutaka u dvorištu nasta velika tišina. Garsuli je i sam bio kao zanemeo.

To je bila briga Engelshofena. Garsuli je gledao da se sve to mirno svrši, dok se reskript čita, a ako, posle, bude bilo protesta, to ima da rešava kancelarija. On je imao, sa sobom, dvadesetak pisara.

njihove žene, imovno stanje, narav, a naročito njihove želje, i nade, sve je to doprinelo, tih dana, da njihova budućnost bude različita.

Želeo je da se još jednom po toj travi vozi, da bude živ sa prolećem u toj svojoj samoći. Kad se kocka, kad časti, kad pijanči, svi mu kažu da su njegovi rođaci, svi bi da

On se trudio da bude ljubazan prema njoj, kao što se maze sirote rođake, a ta stara devojka, koja je bila nevina, pokaza sve crte jedne

Savetovao bi mu da se hrišćanski ponaša, da bude miran i da se ne izlaže podsmehu husara. Pri najmanjem pokušaju bekstva, ubiće ga iz pištolja.

Neću ja da budem prvi Isakovič što pisa, pa poreče. Nisu takvi bili ni naši stari! Idem, pa šta bude! Aha! Aha!“ Đurđe se bio ispravio i htede da nešto kaže, ali samo odmahnu rukom i poče lulu da pali.

Teodosije - ŽITIJA

I ovoje bio početak neiskazanih Božjih sudova, da kao posle životom, tako najppe y rođenju bude čudesno dete, jer to nije ni bilo samo delo ljudske prirode, nego i zapovest svesilnoga Boga, koji pobeđuje zakon

A ja ću ti biti sluga u takvom delu i u Gospodu provešću te do Svete Gore, kamo želiš stići, samo neka bude konja da me nosi, da bismo mogli pobeći od oca tvojega.

i da nema ko će ga izbaviti iz bede, zbog bojazni od oca njegova, jer je pisao iparhu, — rače: — Volja Gospodnja neka bude! i razveselivši se zagrli vojvodu, uveravajući ga da će sa njime poći.

se praznikom, i sagledavši manastir kako je izvrstan, po zapovesti prota i po nagovoru igumana i bratije pristade da bude s njima, prema reči Davida: „Krasno je živeti bratiji zajedno“. i življaše povinujući se igumanu i svoj bratiji.

A on ce pokori igumanu, rekavši: — Volja Gospodnja neka bude kroz tebe na nama, časni oče! i mogli su ga videti gde vredno žuri da posluša bratiju, i svima pomaže u potrebnim

Kao što ste sada čuli u pismy, moj sin se mene odriče ako ne pođem za njim, da me za života neće videti. Neka mi bude dosta veselja i radosti s vama, zemaljske vladavine a ujedno i vojevanja, jela i naslade bogatstva i trpeza i svakih

A kada ovo reče (držali su da to biva po višem naređenju), i svi njemu rekoše: — Neka bude volja gospodnja! i odmah dozva svojega sina Stefana.

i svi se blagorodni pokloniše, i od Boga život mu moleći rekoše: — Mnogoletno da bude, i biće! A kada su izišli iz crkve, POŠTO su postavljene sjajne i bogate trpeze, samodržac otac reče svima

su mnogi dolazili da vide prepodobne, i kako je ovo dosađivanje manastiru i njima neugodno padalo, rekoše: — Da ne bude nevolja bratiji zbog nas!

A iguman, stideći se ako uzmoli da ne bude odbijen, jer je molba bila velika, namisli sa bratijom da mesto sebe pošalje dobromislenoga Savu.

je sve rekao caru o mana stiru radi čega je poslan, car mu je svu molbu ispunio i obećao da će mu dati ako što još bude hteo moliti.

Bratija ga opkoliše i oplakivahu gubitak oca, a prepodobni, jedva mogavši, podiže ruku i mahnu da bude tišina. i razvedri mu se lice, i veselo gledaše ka prečistoj ikoni Hristovoj i prečistoj njegovoj Materi.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Idući jednim od ovih pravaca ispitivač će utoliko bolje zapaziti razlike između stanovništva, ukoliko se bude više udaljavao od polazne tačke.

Kada se zadruga suviše umnoži deli se i svaki član zna šta mu pripada kao lična svojina. Svaki zna da će, ukoliko bude više radio na održavanju i uvećavanju zajedničke svojine, i njegov deo biti utoliko veći.

Pesma veli: „Neka bude svekolika kavga na onoga Srdana Iliju, i nek bude sreća Srdanova.“ Ovim smo došli do razmatranja jedne druge osobine

Pesma veli: „Neka bude svekolika kavga na onoga Srdana Iliju, i nek bude sreća Srdanova.“ Ovim smo došli do razmatranja jedne druge osobine Šumadinaca: vedrine i veselosti, koje su se

običajima i navikama je prevlađivala želja za pohvalama saplemenika i bojazan od sramote, a pre svega želja da pleme bude hvaljeno od potomstva. U narodnim pesmama su ovekovečena dobra i rđava dela pojedinaca i celog plemena.

Smatraju sebe za srodne Arbanasima. Da bi se postigao ovaj narodni ideal, svako pleme treba da bude što mnogobrojnije.

Sve je utvrđivano naredbama: i kako da se zemlja obrađuje, i kada da se usevi seju i žnju, gde i kada da bude pazarni dan i gde da se crkva podigne itd.

Po ovim su crtama slični Crnogorcima, ali samo sa još više oporosti. Neki od pripovedača, rodom iz Like, naročito Bude Budisavljević, jasno su istakli ove odlike, u kojima se, reklo bi se, zapaža uticaj njihove surove zemlje, ali još više

veliku uslugu koju je talijanska civilizacija učinila njihovoj zemlji: oni shvataju da Dalmacija treba u budućnosti da bude prirodni posrednik između Jugoslavije i te civilizacije. Naročite psihičke osobine.

Lista se docnije jako povećala i vrlo je daleko od toga da bude potpuna. „Cela je varoš, dakle, ogroman atelje duha i nauke“ (E. Denis).

U intelektualnom pogledu se naročito odlikuju sposobnostima za podražavanjem. U naučni rad će uneti, u pravcu koji im bude ukazan, istrajnost i marljivost, koji osiguravaju rezultate.

Svaki čovek, vele oni, treba da živi po Božjem zakonu. Ne treba činiti nažao svome bližnjem, to je greh; onaj koji bude živeo kao dobar čovek biće nagrađen na onome svetu; drugi će iskusiti Božju kaznu. Samoubistvo je zabranjeno.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

da je to bila pileća džigerica, druge godine da je praseća, treće da je teleća, četvrte je već narasla u volovsku, a bude li se tako i nadalje produžilo, jednog dana ćemo vidjeti Žuću kako juri za kradljivcem Tošom i viče: — Lopove,

Još sam te male grijehe ostavio kod kuće da magaretu koje nas vozi ne bude previše teško. Dugo su se tako vozili niz rijeku sve u razgovoru, dok mačak ne povika iz džaka: — Stoj, osjećam

štucanja, zijevanja i lupanja po čelu, sastaviše ovakvo pisanije: OGLAS I PROGLAS Iz koga će svaki čovjek koji ovo bude pročitao saznati šta je u njemu napisano, a napisano je baš ono što dolje piše, a dolje piše ono što ćeš pročitati, i

— Tako je, tako! — potvrdi skitnica. — I on je odmah prorekao da je lav u džaku, pa ga spopao strah. — Ama da to ne bude kakva podvala? — upita jedan od prisutnih.

— U srećki broj dva stoji opomena: „Glas naroda treba poslušati.“ Bude li me htio mišji narod, primiću se za vojvodu — skromno reče Miš prorok.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

duboko Na dno svoga ponora Ko se ne razbije u paramparčad Ko ostane čitav i čitav ustane Taj igra KLINA Jedan bude klin drugi klešta Ostali su majstori Klešta dohvate klin za glavu Zubima ga rukama ga dohvate I vuku ga vuku Vade ga

klin Majstori onda kažu Ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traži pod

do zore ne zastane Ko ne trepne ne tresne Taj zaradi svoju kožu (Ova se igra retko igra) RUŽOKRADICE Neko bude ružino drvo Neki budu vetrove kćeri Neki ružokradice Ružokradice se privuku ružinom drvetu Jedan od njih ukrade ružu U

ostanu noći Opet svaka noć zapali svoju zvezdu I igra crnu igru oko nje Sve dok joj zvezda ne izgori Noć poslednja bude i zvezda i noć Sama sebe zapali Sama oko sebe crnu igru odigra POSLE IGRE Najzad se ruke uhvate za trbuh Da trbuh od

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Ako prestanete misliti na nju, učinićete da bude najsrećnija žena na svetu. ALjOŠA (čita): „Do groba ljubjaščaja tebja Lidočka”.

Ja ne mogu da ne mislim na nju; ja hoću da je načinim najsrećnijom ženom na sveTu. Zašto da ne bude srećna? Ne možemo ni ja ni ona da budemo srećni, pa neka bar ona bude, neka onda bude.

Zašto da ne bude srećna? Ne možemo ni ja ni ona da budemo srećni, pa neka bar ona bude, neka onda bude. PAVLE: Pa kako vi to mislite učiniti je srećnom? ALOŠA: Ja tek moram misliti na nju. Ja nju ljublju.

Zašto da ne bude srećna? Ne možemo ni ja ni ona da budemo srećni, pa neka bar ona bude, neka onda bude. PAVLE: Pa kako vi to mislite učiniti je srećnom? ALOŠA: Ja tek moram misliti na nju. Ja nju ljublju.

ANTA: Ta idite, molim vas, kome je u ovakvim prilikama do toga da bude bolestan. RINA (prestravljena): Ili... ne daj bože, mrtav možda? ANTA: Mrtav? Hm, mrtav!

SPASOJE: Je l' lepo i pošteno sedeo tamo tri godine, je li? Pa otkud sad najedanput živ? I zar to može tako da bude? Zar to može kako ko hoće?

Kod nas, međutim... ANTA: Ne može država nikoga naterati da bude mrtav. SPASOJE: Pa to znači, ja nisam siguran da se jednoga dana ne pojavi moja pokojna žena, koja je umrla pre

I dođe lepo, je l, pa: „Dobar dan”, a ja njoj: „Dobar dan, izvolite!” NOVAKOVIĆ: Nije ovde pitanje šta može da bude a šta ne može, nego: on je tu! SPASOJE: Ali kako? Odakle? Je li ustao iz groba!! Je li vaskrsao?

Ja hoću da mi venčanje moje jedinice bude najveseliji dan u životu... (Miluje je po kosi.) Strpi se malo, videćeš, sve će dobro, sve će lepo biti.

AGNIJA: Dobro, dobro, nikad više! (Prilazi Vukici.) Pa nemoj, dušo, zaboraviti kad ti bude gotova ona drap haljina; htela bih da vidim kako izgleda. VUKICA: Ne, neću zaboraviti.

SOFIJA (ulazi): Molim! SPASOJE: Sofija, ja očekujem posetu jednog gospodina. Kad on bude došao, brinućete se da nas niko ne uznemirava. Ma ko bio, recite da nisam kod kuće. SOFIJA: Razumem, gospodine!

Čisto, teško srebro! SPASOJE: To može da bude lepa stvar. VUKICA: Pa zašto sam ja potrebna? AGNIJA: Našla sam tri garniture i tri razne juvelirske radnje, pa ne

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Pripazi na starku i džukca! - šapnuh u prolazu, ali on reče da njih niko neće ukrasti. Šapnuh mu, takođe, i da bude laf, ali on to nije hteo da bude n tako smo sat ili dva gacali između poplavljenih vrba, sve dok Rašida nije primetila

- šapnuh u prolazu, ali on reče da njih niko neće ukrasti. Šapnuh mu, takođe, i da bude laf, ali on to nije hteo da bude n tako smo sat ili dva gacali između poplavljenih vrba, sve dok Rašida nije primetila čamac zavezan za vodomer i uvukla

Nešto kao ljubavna pisma s cvećem i telefonskim pozivima baš onda kada ona bude pitala za ocenu. On bi telefonirao i dostavljao pisma. Ja sam bio taj koji će da ih piše. - Bože sveti, Rašida!

Ona je zadužena za staranje o majkama i deci. Možda i zbog toga, tek ona se trudi da mi bude kao majka, samo što je to pretvaranje.

Možda i zbog toga, tek ona se trudi da mi bude kao majka, samo što je to pretvaranje. Niko nikome ne može da bude majka ako ga nije rodio, ili bar podigao od kile mesa.

- Ti, budalo! - reče. - Zar nisi Rašidi obećao da ćeš napisati pismo za Melaniju? Mita se slaže da bi to trebalo da bude dugačko i onakvo - Ataman oliznu prste - znaš već kakvo pismo?

Mita ima keca iz fizike i Ataman ga je pričom da će Melanija zaboraviti da propituje, ili bar da propituje strogo kad bude dobijala ta pisma, bez ikakvog truda ubacio u mrežu.

To je sve što očekujem. Nešto drugo moglo bi da bude opasno ovde gde se svakoj mački prati trag. Tvoj M.” Pokušavao sam da se setim na koju se stranu krivi

Izvesni od njih prave se da gledaju plakate kad naiđe neko od učenika, ali čovek ne može nikada da bude siguran da za vreme predstave neće banuti neko od onih koji će kasnije reći da im je žao itd.

Trenutak ili dva činilo mi se da me nije ni čula, no ona reče da nije sasvim sigurna, ali da će, ako bude imala uslove da studira, studirati nuklearnu fiziku. Glas kojim je to rekla bio je napukao ispod spoljne čvrstine.

To je bila jedna od njenih osobina protiv kojih se borila jer je htela da bude dobar aktivista, ali je mimo njene volju iz nje izletalo da ovaj ili onaj nije nikakav čovek.

Muškarac koji se odmakao u stranu i svojim leđima zaklonio ženu bio je moj otac. Tu nije moglo da bude sumnje: i sa sto kilometara udaljenosti prepoznajem njegove dvometarske krive noge i onaj naročiti šištavi način na koji,

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Tê treba udati, i to dobro udati, pa tu treba novaca. Pera nek’ bude trgovac, a šta misliš šta ćemo sa Šamikom? — Šamika nek’ uči škole. — Da, nek’ uči škole, al’ škole mnogo staju.

— Šamika nek’ uči škole. — Da, nek’ uči škole, al’ škole mnogo staju. E, dobro, nek’ ide u školu, al’ šta da bude od njega? — On će sam posle birati. — To mi nije dosta, ’oću unapred da znam čemu ću ga upraviti.

Mislim, kad svrši više škole, da ga dam u Karlovce u bogosloviju, pa onda da bude kaluđer; kaluđeri najlakše žive, a može postati vladika. — Ja ne bi’ za to bila.

— Ne bi’ volela da nosi reverendu, volem sablju. — Šta, da bude soldat, a Buniparta još živ? To nipošto. — Ima još i drugi’ koji nose sablju.

Razmišlja. — E, pa dobro, nek bude fiškal; ako baš i ne bude terao procese, on će bar svoje braniti. Dobro, neka bude fiškal.

Razmišlja. — E, pa dobro, nek bude fiškal; ako baš i ne bude terao procese, on će bar svoje braniti. Dobro, neka bude fiškal. Tu je već sudba Šamikina rešena.

Razmišlja. — E, pa dobro, nek bude fiškal; ako baš i ne bude terao procese, on će bar svoje braniti. Dobro, neka bude fiškal. Tu je već sudba Šamikina rešena. Njega će otsada zvati „mali fiškal“.

Ne ištem ni krajcare. Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na promišljanje jedan dan. — Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje.

— Od slobodne volje, — odgovori Sofija. Onda joj ja pružim ruku, a materi kažem da bude odma’ sutra prsten, da ne treba nikakovi’ priprema i darova, no odma’ prsten, pa onda venčanje.

— Tako isto i kod mene, moja je navalila samo fiškal. Ajd’ nešto i po njoj nek bude, a kao otac sve ću učiniti, trošiću koliko treba, samo da bude čovek. Ta valjda fiškal svaki ne mora biti varalica.

Ajd’ nešto i po njoj nek bude, a kao otac sve ću učiniti, trošiću koliko treba, samo da bude čovek. Ta valjda fiškal svaki ne mora biti varalica. Koliko sam ih sâm čestiti’ poznavao.

Sirota Lenka usiljava se svakako, al’ su ih muški matori glasovi nadmašili, dok ne bude prinuđena pre svršetka umuknuti, i pred starcima kapitulirati, koji su, opet, zaboravili na Lenku, pa svaki po svom

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Eto, pomisli, dovoljno je odseliti se iz jednog mesta, pa da sve što ostavljaš bude kao i da nije bilo. I zagleda se tada u daleka brda iza kojih se sad pomaljalo Sunce.

Smatrao je da je puk odličan i, pošto je, dobio uputstva da bude mek, rešio se da zabašuri ono što je noćas bilo. Njegova je manija bila da kažnjava, kroz izveštaje.

Carici, o Dvoru, o Beču, što su trebale Isakoviču da posvedoče ono što beše i tako jasno kao dan, a to je: da treba da bude katolik. Pred žutim zidom sobe, između dva čiraka, u kojima je gorelo šest sveća, pod slikom Sv.

– Treba da bude katolik. Zar je moguće da to ne bude, kad je to i carica? Lepa Carica. Carica koja je sjedinila u sebi dva divna

– Treba da bude katolik. Zar je moguće da to ne bude, kad je to i carica? Lepa Carica. Carica koja je sjedinila u sebi dva divna imena, Marija i Terezija. Ime Marija!

I zar ta deca, bolesna i uplakana, i ta žena, uveče pomalo i napita, treba da bude ono na čemu zavidi, kao i na ožiljcima rana, na ordenju, slavi?

Aranđel Isakovič je tim više ludeo, što je i tada, u tom hladnom pogledu, nazirao njenu volju: da sve to tako ima da bude. Kao srebrom trgujući, on je hteo da meri njen pristanak, ali ga ona nije dala meriti.

i osramotivši je pred celim svetom, bojeći se njenih suza, dreke i nesvestice, čega ipak, pri rastanku, mora da bude. Nikada dosad ona nije bila izložena požudi, niti je iko, osim njenog muža, bio tako kraj nje, u blizini.

Skoro nepomičan, sa ukočenim i prikrivenim pogledom, čekao je da dogori žižak, pa da bude mrak. Gospoža Dafina, na jednoj visokoj stolici, pod kojom su se videle njene snažne noge, u nerandžastim čarapama i

Čak i ta deca za koju je znao da su tu, negde, iza zida, pa plaču i dreče, bude se u mraku i dozivaju mater, kao da nisu postojala. Nisu bila vidljiva.

Ili da on ugasi žižak, dok se ona svlači, pa da legne kraj nje, tek kad ona bude zaspala. Da se ne boji. No baš kad je hteo da progovori, ona se presamiti preko stolice, vrisnuvši grozno.

Zidao je crkvu nasred sela. I po izgledu, i po godinama, mogao je da joj bude ne muž, nego otac. Pa ipak, i tada još, trajala je među njima neka veza tajanstvene slasti, što beše nevidljiva i

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Na koju stranu bude žara prevjesila, vjeruju da će se na onu stranu i udati.“⁴ Nestrpljive devojke na razne načine odgonetaju kada će im

¹⁵ Posredno cilj ljubavne magije postiže se tako što devojka činima nastoji da izazove željene promene na sebi samoj (da bude lepa, privlačna, zavodljiva). Kao posledica ovih promena ona magijski postaje atraktivnija za suprotni pol.

Ovim se izbegava opasnost „da mladoženja ne bude ’vrzan’ (vezan, nemoćan), pa da brak ostane bez dece.“² Postoji više zabrana kojih mlada mora da se pridržava ako već

„Ne valja se“ da sanduk s mladinim darovima bude zatvoren za vreme venčanja jer, prema široko rasprostranjenom varovanju u Srbiji, u tom slučaju mlada može ostati bez

Oni se često vrše u isto vreme kada i ljubavna magija, pre svega na veliki prolećni praznik — Đurđevdan, kada se bude plodotvorne snage prirode.

U patrijarhalnoj kulturi, gde je glavni cilj braka rađanje potomstva, a ženina osnovna funkcija da bude majka, biti besplodna jeste golema nesreća.

kojim se želi uneti izmena u nizu rađanja dece istog pola, uvek se kaže šta se radi kada se želi da sledeće dete bude muško, odnosno žensko.

⁶² Vrlo je lako činjenički pokazati da se magijski postupci čiji je cilj da žena bude jalova, ne vrše „samo u tim slučajavima“ (kada žena suviše često rađa), već i kada ona retko rađa, pa čak i onda kada

Neka mlada zaveže onoliko čvorova na pojasu koliko godina želi da ne bude trudna, ili — metne toliko novaca u džep.⁶³ U okolini Šapca mlada „još pre dolaska svatova ode na vodu, i koliko godina

Za vreme venčanja, nevesta koliko godina želi da bude bezdetna, toliko puta krišom okrene prsten. U srezu boljevačkom iz istog razloga ona izbroji određen broj listova

nošenje nekih predmeta koji su simboli jalovosti, nesposobnosti začinjanja, magijski deluje tako da i mlada koja ih nosi bude trajno jalova. (4) Trajna kontracepcija posle porođaja.

U istom ovom kraju, žena može, još uoči porođaja za koji želi da bude poslednji, posteljinu da zastre sa paprati, a da po porođaju legne u nju (pošto je, po verovanu, paprat bez roda, onda će

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Ako za trpezom kome od igumana i mitropolita ne bude gladnih putnika iz daljina, ako se ogluši o beskućništvo ptica, da se liši svešteničkog čina i pogna da se kao vrana

Za one o čija se prava ogluše svi, od kmetova pa do cara, čija kletva bude silniku teška po nekoliko teških tona, ma ne bilo duše, ma ne bilo ni boga ni demona.

I ako jeres ne ushte da menja, da mu carevog ne bude oproštaja, da se ne vraća sa daljnih obala; ali da mu, grešniku, svakoga jutrenja i večernja za spas zvone zvona velika

se čini i u Vizantu da nešto trune, i u Mlecima da nešto cveta; za one kojima i levi i desni protivnik bude, za ljude koji nikom nisu pravi, jer jasno vide i vlastelina, a i sebra: za one na koje ikonoklasti podižu hajke, a

O BOŽJEM SUDU Da okrivljenom koji rekne kako je nevin, a nema za to svedoka, bude po običaju otaca dano iz ključale vode, ispred hrama, da železo vadi usijano, pa da s njime u rukama ode do oltara.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Obe su gajile asparaguse i umirale od straha kada padaju bombe. A bombe su padale svakog drugog dana, tek da nam ne bude dosadno dok čekamo odrasle da se vrate na belim konjima. Jednoga dana pročulo se da počinje saveznička invazija.

Podmornicu je, verovatno, ostavio ispred vrata: samo mu je ona nedostajala pa da bude kompletan. Zaboravio sam da vam kažem — jedna stara gospođa bila je komunista, druga — reakcija.

Evo, stojimo u krugu, dečaci ratnih godina, preozbiljni i starmali i biramo ko će da bude šugav. En, den, dinu, sava-raka tinu, sava-raka tika taka, elem belem buf, trif traf truf — Ame-rika buf!

Mlada žena nije baš tako mlada, mada nosi izbledele traperice i visoke čizme. Uspeva da bude mlada jedino u polutami Kinoteke, na predstavi od tri. Ujutro to ne uspeva. Ujutro, ima podočnjake.

Sunce je izišlo iza bioskopa »Imperijal« i učinilo da svaki pogled bačen na tramvajske žice bude presečen njihovim svirepim sjajem. Nekoliko sati kasnije, on i Pufko su bili jedini gosti kafane na trotoaru.

Plećka je čekala da bude uzeta u ruku. Okrenuh je prema svetlu i u tom času otkrih da činim potpuno, ali potpuno isti pokret kao onaj domaćin

Sestra će više nego ikada ličiti na njega kad mrzi sebe, dok ih bude uvodila u kuću u kojoj se loži jedino u kuhinji. Videće svog oca ogrnutog izbledelim oficirskim šinjelom, onim istim u

Osećajnije devojke, naime, ludovale su u to vreme za preplanulim, razočaranim četrdesetogodišnjacima. Želeo je da bude razočaran, ali nije imao u šta.

Pa to je prirodno, pravdao se pred sobom, mogla bi da mi bude kći! Ostavio je sve poslove toga dana i odveo je na ručak u jedan veoma poznat restoran, uživajući u svom malom,

je godinama sa zavišću gledao mladiće i devojke kako šetaju nedeljom pre podne po Terazijama, čeznući da i sam jedanput bude elegantan.

Najpre je treba naučiti da se cereka, da bude srećna i da život ne prima kao popravni ispit iz kvadratnih jednačina. Mora je naučiti da bude živa za samo devet sati!

Ubeđuje je da se voda sme piti i kad je čovek oznojen, a da mu ništa posle ne bude. Bivši taksi vozi tako preko polja, kroz travu.

Matavulj, Simo - USKOK

učevan, te možeš gospodaru i trebati, ali, evo odmah ti kažem, ako hoćeš, ostani odmah sa mnom, ili, ako ti se ne bude stojalo na Cetinje, vrati se: moj dom biće i tvoj, i što imam, dijelićemo dovijeka!

— doda smijući se Joke. Milica se naže, poljubi bratanića i reče: — A, vaistinu, i da uči knjizi našega Dragića, da bude znaven, kao Savo Markov ili kao guvernadur! Još su muškarci malo jeli, pa mlađi odnesoše sudove i trpezu.

Što da ti duljim? Nama i Inglezima predadu Francuzi gradove, a u isto vrijeme čusmo da carevi uglaviše da Boka bude ćesarska!

Je li tako? — Istina je! — viknuše svi. — Zato bih ja rekao da ga primimo u naše brastvo, ako hoće! Da posad bude naš brat!

Da ako ne bude pošljednji u novoj otadžbini! Ali poslije te trenutne plime nadanja nastade odmah osleka očajanja. Nenadno, kao iza

neobičnijem svijetom, njemu, plemiću od starine, rođenu u drevnom dvoru u pitomoj zemlji, gajenu za svjetski život, bude novi zavičaj i po svoj prilici grob!

Ja imam unuka, a on dva sinčića, pa ako bog htjedne i naša će natraga biti glavarska; a ako bog bude sudio da se nas dvojica istražimo, istraga će biti dobra, jer ima riječ „bolja je dobra istraga, nego rđava natraga!

— Dovijeka? — Dovijeka. — Tako, ako brat bude imao muške djece, najstarijega će sve dopasti? — Tako, sve s koljena na koljeno. — Bože, svašta li ima u svijetu!

To je postalo u staro vrijeme, kad je dužd vladao u Primorju; on je tražio da pored vladike bude još jedan glavar, te da njih dvojica, u ime Crne Gore, govore s duždom, kad treba što.

Krcun dodade nižim glasom: — Zato se sad radi oko toga da se oslobodimo, te da više ne bude guvernadurstva, no da cio pečat bude u vladičinijem rukama!

dodade nižim glasom: — Zato se sad radi oko toga da se oslobodimo, te da više ne bude guvernadurstva, no da cio pečat bude u vladičinijem rukama! Ali to ti drži u sebi, ne pokazuj nikako da što znaš o tome, ne govori ni s kim o tome!

Janko nikada do tada ne vide ljepšeg i umnijeg djeteta! Bješe bjelolik, velikih crnijeh očiju, lica dostojna da bude ugled kakvom dobrom slikaru za lik Jovana Preteče (kao dijete) — kakve slikahu stari talijanski majstori!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

To je nužno, to jest, jer devojke više glede na aljine nego na samog momka. MLADOŽENjA: Odma neka bude. PROVODADžIJA: drugo, treba uzajmiti što više prstenja, lep saat, zlatan lanac, a i dukata, to jest, koliko više može

MLADOŽENjA: Ja ću se vladati po vašem savetu. (Pođe.) PROVODADžIJA: Čoja za aljine da bude lepa, a ne kao što me je jedan s ovom prevario. Ali sam ga tako usrećio, svađaju se kao Cigani, to jest.

Naumio je, ako bude božija volja, sebi druga tražiti, a i treba da se, to jest, oženi. Bez žene biti, to nije ništa. Istina, njega su mlogi,

OTAC: Ja vam blagodarim, ali vi znate, kao što sam i kazao, ništa ne može silom nego ako bude od Boga suđeno. PROVODACIJA: Da, da! Ako bude, to jest, od Boga suđeno. Ja mislim da mu nemate šta zabaviti.

PROVODACIJA: Da, da! Ako bude, to jest, od Boga suđeno. Ja mislim da mu nemate šta zabaviti. OTAC: Bože sahrani! Vi ste Devojku vidili; raspitajte

OTAC: Bože sahrani! Vi ste Devojku vidili; raspitajte i dalje, a i mi ćemo raspitati, pak ako bude od Boga suđeno. PROVODADžIJA (mladoženji): Kako vam se dopada devojka? MLADOŽENjA: Ona se meni vrlo dopada.

(Promeša.) Izvolte izvući jednu. MLADOŽENjA: Zar vi tako mlogo držite na karte? Ali kad je vaša volja, neka bude. (Izvuče, pa čita.) „Perete li zube?“ DEVOJKA: A, nije tako, ja treba da vučem.

TETKA (počem je karte promešala, hukne, pak i da materi, da digne). MATI (diže): Da Bog da, da bude istina! TETKA (ređa karte): Tako jedanput kod seka Milje, nestala im srebrna kašika. Bacam ja, kašika je u kući.

MATI: Ti držiš da je to budalaština? OTAC: Ja znam da Marić traži deset hiljada. MATI: Al ako se bude u devojku zaljubio? OTAC: Zašto se nije zaljubio dosad? MATI: To je ništa. OTAC: Ajd, ostavi se toga razgovora.

Sram da te bude! MUŽ: Znaš li ti da sam ja muž u kući? ŽENA: A znaš li ti da sam ja žena u kući, a ne sluškinja? MUŽ: Ti si, ti si -

“ Je l’ ovo ta faljena kuća? Sram da te bude! PROVODADžIJA: Ali molim, to jest. MUŽ: Lepu ste mi priliku preporučili! Nije prošlo ni šest nedelja, pak gle što čini.

MUŽ: Oćeš li da počnem drugojačije? ŽENA: Samo probaj, pak ćeš viditi šta će biti. Sram da te bude! UGLED 4. OTAC, PREĐAŠNjI OTAC: Šta je to, deco, vi kao da se svađate, jao, jao! MUŽ (ocu): Gdi su novci?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Od zeca se, u dečjoj pesmi, traži da bude ono što jeste: zec. Njegovo puko prisustvo daje pesmi dražest, a u život unosi nadu. Kao da je to malo!

Zbog takvog, samopregornog avangardnog žrtvovanja za veliku stvar, od kritičara se traži da prema njemu bude posebno obziran, da mu gleda kroz prste. On je predvoditelj o čijem se radu ne sme suditi strogo i otvoreno.

Samo njemu jedinom, bilo je dano da bude prosvetni pesnik: bio je prvi, pozvan i prozvan. Uzvik Dižite škole, deca vas mole!

Uspomene na lirskog čudotvorca Petra žive u pesniku kao vapaj, i bude se snagom vapaja: Veliki čobanine, siđi s planine i vrati nam oduzeti san i radosti odavna prežaljene i zaboravljene.

spoznaja; odavši se pisanju, on je pronicljivo osetio da dalje i dublje od ranih dečjih utisaka otići ne može, te da će, bude li ih i u najprostijem obliku prizvao, postići silovit poetski utisak.

doprineti, onda je Radović vaspitač od nesumnjivog značaja i uticaja, delatan kako samo prodorna pesnička reč ume da bude delatna.

Sve, ili skoro sve što je napisao rađeno je s određenom namenom, sa ciljem da bude upotrebljeno, upotrebljivo. Pesnik piše za potrebe dečjih listova i časopisa, iz dana u dan i iz nedelje u nedelju, za

Deca, naročito pred spavanje, traže da im se priča o bilo čemu, pod uslovom da priča bude lepa i da se ne prekida. Popović pripoveda baš tako, o bilo čemu, ali prvi zahtev dece i umetnosti ispunjava.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Pozorije dakle ovo neka bude kao privatna povesnica srpskoga pokreta. Sve što je bilo dobro, opisaće istorija; ovde se samo predstavljaju strasti i

Panslavizam je ideja koja zanima najveće duhove. ŽUTILOV: Gospodin Lepršić, to ćete zadržati kad bude crkvena skupština. Sad imamo posla sa praznovanjem slobode. LEPRŠIĆ: Zar vi mislite da Srbin nije sazreo za slobodu?

Glas slobode, koji se po Evropi ori, odziva se i u prsima junačkog Srbina. Kad se svi bude, Srbin spavati ne sme. Skupština je određena za prvi maj; tu će se ponoviti naša stara prava, izbraće se vojvoda i

ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda! LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota! ŠERBULIĆ: Oće da bude inkvizicije za protokole. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta vama pada na pamet! SMRDIĆ: Cela istina.

ŠERBULIĆ: Sad sam malo utešen. LEPRŠIĆ: Ja vam kažem: slavjansko carstvo. ŠERBULIĆ: I treba da bude. Samo da ne iziđe otkud inkvizicija. LEPRŠIĆ: Šta vi tu snivate o inkviziciji?

ŠERBULIĆ: Živio gospodin Lepršić! Zaista pametan dečko! LEPRŠIĆ. (pridevajući kokardu): Čekajte dok bude dušanovo carstvo, pak ćete viditi. 5. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI SMRDIĆ: Evo i gospodina Gavrilovića.

“ Šta, opet da seku duvan na glavi? Sram i stid da bude vašim učenima, tako narode ogorčavati! Zar Madžari ne umu posle vraćati, kao što je i bilo svirjepstva pređe sto

Da on nije došo da bude vojvoda konjma nego ljudma. ZELENIĆKA: Šta, najveći rodoljupci — konji? LEPRŠIĆ: Eto, tako nam stvari stoje.

LEPRŠIĆ: Jesam li ja kazao da moraju propasti. ZELENIĆKA: O, hvala bogu kad smo dočekali da i naša vlada bude! LEPRŠIĆ: Odma da se odbor uredi. ŽUTILOV: To se razumeva. Mi potrebujemo narodne vlasti.

ŽUTILOV: Šta ćeju? NANČIKA: Došli da mole za Petra Grinentala. ŽUTILOV: Ne može da bude. NANČIKA: Dali sto forinti srebra. ŽUTILOV: Ne može da bude. NANČIKA: Ja sam novce primila.

ŽUTILOV: Ne može da bude. NANČIKA: Dali sto forinti srebra. ŽUTILOV: Ne može da bude. NANČIKA: Ja sam novce primila. ŽUTILOV: Jesi li ti luda? NANČIKA: Ti si mi kazao da sve primam.

Pa onda za moga sinovca: obećali ste mu službu, pa ništa! A drugi mogu vući plaću. ŽUTILOV: Zaboga, nudio sam ga da bude podsekretar, pa kaže da nije za to. Šta ću da radim? SMRDIĆ: Dajte mu što je za njega.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

1769. bude doneta odluka da se u Beču, pod neposrednim nadzorom Ilirske dvorske deputacije, osnuje štamparija za štampanje srpskih,

1796. štamparija bude prodata mađarskoj univerzitetskoj štampariji i preneta u Budim, gde će se otada pa sve do tridesetih godina XIX veka

Od toga doba on nije više pušten na slobodu. Neko vreme bio je u zatvoru u Erdelju, potom bude poslat u Beč, gde je ostao do 1703.

ali on ostaje vazda u zatočenju, i najzad, 1703, kada je buknuo mađarski ustanak i nastalo vrenje u celoj zemlji, bude poslat u Heb, u Češkoj.

Trudeći se da bude na visini svoga predmeta i da izgleda svečano učen, on je pisao razvučeno, zamršeno, mutno, često sasvim nerazumljivo.

Posle smrti mitropolita Mojseja, 1730, Suvorov bude od sviju napušten, i škola tavori do 1731. Suvorov je najzad napušta, i taj prvi pokušaj ruske škole među Srbima

crkva u Francuskoj bacila je anatemu na knjigu, i to je više no išta učinilo da ovaj inače osrednji roman steče glas i bude prevođen na sve važnije evropske jezike. Na ruski ga je dala prevesti carica Katarina odmah, još 1768.

U opasnosti da bude pokatoličen, on 1748. ode u protestantsku gimnaziju u Šopron, koju svrši 1752. Da bi se usavršio u naukama, on pođe u

1762. ode u Temišvar, pa u Novi Sad, gde je predavao bogoslovske predmete na »Duhovnoj kolegiji«. 1772. bude zakaluđeren u manastiru Kovilju, kome uskoro bude postavljen za arhimandrita.

1772. bude zakaluđeren u manastiru Kovilju, kome uskoro bude postavljen za arhimandrita. Ceo ostatak svoga života proveo je u manastiru, kao čuven bogoslovski pisac, pišući

Nekoliko puta nuđeno mu je da bude vladika, ali se on nije hteo primiti. Slaboga zdravlja, razdražljiv, u zavadi sa ostalim kaluđerima, u sukobima sa

Nek̓ posvećeno bude prečesno ime njegovo večnom vospominaniju i visokom počitaniju čuvstvitelni, blagodarni i dobrodjetelni srdaca srpski

Milićević, Vuk - Bespuće

To je bila materina želja da njezin mezimac bude oficir; ona je u svojoj prostodušnosti, sjećajući se nekih porodičnih tradicija, poštovala i obožavala uniformu kao

Gavri Đakoviću je bilo krivo što ga je ozlovoljio. I uveče on se prisiljavaše da bude veseo i razgovoran, preko svoga običaja.

jednu mladost i podlački gazi jedno srce; on se uvjeravaše da treba bar da stane, da prekine prije nego što bude kasno; on se stotinu puta odlučivao, zaklinjao, davao sebi riječ da će to biti prvom prilikom kad mu dođe; on je bio

Gurnuli su ga u škole da bude gospodin, odvojili ga od zemlje i naroda, spriječili ga da uhvati korjena u zemlji iz koje je iznikao, gurnuli ga u

On onda bacaše krivicu na svoju osamljenost koja potpiruje misli bez smisla. — Na kraju krajeva, ko to može da bude? — uzviknuo je. — Jedna bucmasta i zdepasta Čehinja, — i nasmija se.

I onda otac, vazda da izbjegne da dijete ne bude više svjedok njihovih svađa koje su bile oštre, i u kojima se nisu štedile riječi, dao ju je u samostan gdje se

je tražio da je dirne kojom riječi, dok ga je ona samo čudno pogledala, puštajući ga da joj kaže sve što mu se svidi i bude po ćudi.

Sremac, Stevan - PROZA

se desi na prvi dan Božića ono što se desilo Pavlu Postiljonoviću kad ga je pozvao Jovan Maksić, nazvan »Vatra«, da mu bude polaženik prvoga dana svetloga praznika roždestva Hristova. A evo kako je to bilo.

Ne daj, bože, gore! — Ja ću se tužiti! — hrabri se Jova i plaši šefa. — Ne guli kore, da ne bude gore! — veli mu šef. — To ti samo kažem.

« I on poradi i sam, i preko svojih prijatelja. Digne užasan dundar i viku, i to mu, boga mi, i pomogne. Bude premešten u poštansku struku. »Među slepcima ćorav kralj!« reče Jovan kad ga zapitaše što je promenio struku.

šaljivčina, voleo je da zadeva; pa kad se zadeva sa Srbinom, onda biva svakojako, i ovako i onako, čas natovari, čas bude natovaren, ali kad Švabu Kristijana zadeva, onda mu je izvesna pobeda i trijumf.

A slobodno, čikam svakoga sovjetnika ako njegova pečenica bude ovakva! Pogle, priko! A? Pljušti ti voda na usta k’o bandistu na rasečen limun. Hehe!! Uživaj, priko. Dakle, gilta?

Šta je dalje s njim bilo, doznaće čitatelj ako bude dobar i strpljiv pa pročita do kraja ovu priču. S ponosom je prolazio naš Jova pored komšija, koji, kako se njemu

— dere se Jova. — Nema je nikako! — veli Paja, možda je zarasla — izvinjava ga polaženik. — E, može i to da bude — veli Jova. — Šta veliš, kad raku može nova noga da izraste, što k’o meni da ne može rana da zaraste.

« Potpisan: Jovan Maksić, ukazni poštar. I nekako, đavo bi ga znao kako, ali kod toga sveta sve može da bude. Jednoga dana, kud i kamo pre postavljenog roka, eto mu nje. Došla je predveče, u nemačkim haljinama.

E, tu se učitelj malo nađe u zabuni. — Ta ono znaš, Tiosave, i to može da bude. Ja znam da je i ona jako potrebna i svakom mila i u kući i u poslu, i da ti ona sipa u čanak da kusaš.

Radičević, Branko - PESME

Oj Karlovci, lepo l' žive tude, Al' što mora biti neka bude, Ta i mene nešto dalje vuče, Evo pružam svoga raja ključe.

mene mlade, Znoj mi taru, po čelu miluju, Svojom pesmom trudna uspavljuju, Sa mnom paje, a na mojim grudim', Pa se bude kad se i ja budim, Ao braco, čestitoga veka! Je l' sretniji kogod od meneka?

to bojak bejaše, Nije šala, baš nas pokrhaše, Baš kô da se svaki pomamio, I čujte me, a što bih vam krio: Ako bude kâ što neki slute, I đauri amo se upute, Ko god hoće neka kuša sreću, Nek ih čeka, ja ih čekat neću, S pola sam im

I ljuta ga neka muka prima, Dohvata mu srce u nedrima, U srcu se strašne bude zmije, Gleda Cvetu — Bože, zakrili je!

“ Pa zadrhta, i sva se zatrese: „Al' opeta — al' da kako bude — Kakav hajduk — kud zalutah tužna! Kakav mlađan ne, ne smije biti.

— Ma što joj je te se ne odzivlje?“ Spava, misle, pa da je probude; Idu, bude, ma im muke lude: Srce njojzi u nedrima stalo — Ona ode za svojime dragim.

i ludane, Ne mož' latit ni jedine, Tek se rodi pa i mine; No sad eto sve već prebi, Pa uzdanu, dođe k sebi: „Neka bude ma i tako, Jer za mene svakojako, Moje telo divna rana Za orlića i gavrana, Ma ta duša ojađela, Kud će ona bez

Pa ako ona prema ovi stena Potegnula sve svoje bude sile, O šiljke će se tu razlupati, Komađe samo napolje će virit; Vozača mrtvo međ njima je telo Sa kojim vrtlog

Na ono misli što je juče bilo. Pa vata zdravlje vodu s lakim veslom, Da onde bude što god pređe može. Na onu stranu on okreće oko Di juče oni njega čekaše.

brati med i vosak6, i upravili su ga u košnicu: I ako voska, meda plod, On spravi kadegod za rod, Nek blagodarnost bude vam Što znaste njega slati tam'. Pevač dođe međ drugove.

Pet stotina bilo je odzade Nesmorene Srbadije mlade, Jedno momče od drugoga bolje, Ako bude Srbu do nevolje. „Amo za mnom“, povika Mileta, Razbi braću Turadija kleta!

su ti ostale, Nebu tvome do dve zvezde jasne, Da ti tamu u srcu razgale, Oče, oče, do dva vita bora, Kad ti jednom bude do umora.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit.

krsnu slavu našu, Petrak je osvitao kod naše kuće, svečan i obrijan, i zdravio se s djedom : — Pobratime Rade, da nam bude srećan današnji svetitelj.

— Neću, striče Rade, eto ga tebi pa razgovaraj, pogađaj se ... Zar da bude primljen tamo neko koga on, Nidžo, nije pronašao, omirisao ga, pogađao se s njim, svađao se, pa tek onda ga predočio

Da to ne bude ta? Djed samo izduboka hukne i zagleda se u Savu kao da je ovaj, pribogu, u najmanju ruku rogat. — Znaš li šta je,

Šta da mu radiš? — Da tu ne bude kakva besposlica s nekim okobližnjim ženskim čeljadetom, toga se ja bojim? vajka se djed. — Šta bi moglo biti?

bogami, kad koju više potegne, ona me napopasti koriti kako je u svoje vrijeme mogla da se uda za lugara i da danas bude gospoja lugaruša pa da je vidi bog: uvijek puna boca uz krevet, a u ormanu načet pršut.

— Pa eto, makar i to — od nevolje se složi ikonopisac. — Olakša pjesma duši kako god okreneš. — Pa nek bude i tako, ali deder ti mene pouči kako da mi njega izliječimo od te budalaštine?

Vratolomije dolazi s trešnjama tičarkama, kad se dječurlija najviše veru po voćkama i vratove lome. — Da ne bude neki vučji svetac? — prožvaka zabrinut samardžija i ukosi oči prema sofri.

Više su se bavili njime nego, bože nas prosti, samim svetim Kirijakom Mihailom. Da čudo bude još veće, dozvaše s brda i onoga komordžiju Zekana, doratovog spasioca, pa njih trojica, uveče, ostaviše slavsku sofru i

„dotični“ ima, glasno i jasno, da objavljuje narodu zašto ga gone u zatvor, a žandarmi se već pobrinu za to da „objava“ bude što šaljivije sastavljena.

Čitav rat mu seljak nadura i na svojim leđima iznese, a kad sve bude gotovo, opet po nama tarapana i klepet. Suđeno tako, šta li je.

— Aha, ona putasta, znam. Što mi odmah ne reče. Putasta kuća, pa eto. — Dobro, putasta, nek ti bude. A drugu grupu šalji ravno na muzej, iza njega je baterija topova. — Kako to reče ...mu ...muz ... — Muzej, brate.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Da Hasanaginica i dođe, pretpostavimo, da s tobom popriča i pred celom vojskom, da sve bude čedno, kako i treba, opet bi o njoj pevali besramne pesme! Nema žene koja je ovamo došla a da nije opevana papreno!

A dok se ovo zlo nekako ne izmeni na dobro — a možda bi se dalo izmeniti — sve što vidiš može da bude uteha. Ponadaj se u ono što se zna kada se sedi pod čempresom, tri koraka od vode. Hajde, smiri se.

A čini mi se da ima i nekih drugih razloga... HASANAGINICA: Nepravda nije izbirljiva; nepravdi sve može da bude razlog... (U sobu, usplahireno, skoro trčeći, ulazi majka Hasanagina) MAJKA HASANAGINA: Evo dolaze!

Znaćeš kad vidiš ko će joj biti muž. Beg sebi traži zeta koji će, prvo, tebi da bude na utuk, i, drugo, koji će ga pred sandžakbegom podupreti. Možda čak i pred vezirom!

Šta misliš sutra, kad počnu one kišetine? HASANAGINICA: Može i to da smiri. Može i ružno vreme da bude lepo. MAJKA PINTOROVIĆA: Jes, lepo, ali za tugu.

HASANAGINICA: Bože, kao da mrtvima govorim! BEG PINTOROVIĆ: Šta b dala da ga vidiš kad bude čuo? A? Dva dana od čuda neće moći ona usta da zatvori!

Ti i tvoja politika! Ali kaži mi šta ti misliš da činiš sudnjega dana, kad i zrno gorušičino donesu da bude izmoreno? Kad ti brat ne bude brat, ni majka majka, pa ni kadija prijatelj, kad se svako o svome jadu zabavi?

Ali kaži mi šta ti misliš da činiš sudnjega dana, kad i zrno gorušičino donesu da bude izmoreno? Kad ti brat ne bude brat, ni majka majka, pa ni kadija prijatelj, kad se svako o svome jadu zabavi? Pusti mene, zamisli se o sebi!

Biće onako kao si ti izmerio, kako si ti prosudio, kako si ti mislio da je najbolje. Ali jedno ima da bude po mome, inače svadbu rasturaj! BEG PINTOROVIĆ: Ti meni da pretiš? Vidiš li ti ovaj štap?

Slobodno se ti raduj. Al da mi ipak gledamo šta ćemo sad... JUSUF: Kadija, kolko ja znam, može da ti bude prilično opasan. To je položaj s velikim uticajem... HASANAGA: Ja ja... četvore oči i uši.

Čudna stvar... BEG PINTOROVIĆ: Ne znam zbog čega otežemo! Šta si sad zapeo? Dosad je moglo da bude gotovo! Nemo, bre, da si takav, iznesi to dete, šta te košta, pa da mi idemo dalje! Svako svojim putem!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

A i sam popa tome se slatko smejao. Kad je dobre volje on ga zovne, pa, šaleći se, obećava mu, da će, ako bude vredan i tako lep, uzeti ga za zeta; popadija pak da će mu tad dati svilenu košulju i gaće.

On ode do berbera, kaže mu, šta mu je Toda naručila, ovaj ga tad uzme i nakaradi. Kad bude gotov, Dimitrija gologlav, onako nakarađen, skačući s jedne na drugu nogu, vraća se Todi i pokazuje joj svoju

Popa je dade, a Todu već nisu ni pitali. Takav je običaj. Ove nedelje treba da bude venčanje, a sama gozba, svadba, evo već je od srede otpočela i Bog zna kad će se svršiti.

Jer koja bude tom vodom poprskana biće skoro udata. I ona ih prskaše. Pod pazuhom joj ćupče, zadigla šalvare, šamija joj pala, kosa

Ima kad.“ A to njihovo „ima kad“ trebalo je da bude: kad još nekoliko njiva i vinograda kupe, kad im: on, sin, Mita, poraste, pa ožene ga, i on decu izrodi, te se kuća

Sve su se nadali na Mitu, čuvali za njega, da posle s njim, i oni svi zajedno... A ovamo, opet iz velikog straha, da ne bude on kao što treba, ne pokvari se, pronevaljali (a baš tada je bila počela mladež da se kvari, ide po mehanama, puši,

I zato što je to znao, on se iz sve snage upinjao da im što više ugodi. A znao je da će im ugoditi samo tako, ako bude što mirniji, stidljiviji. Međutim, samo je on znao koliko je osećao i patio od toga.

I, uvek bi gledale da što pre odu od nje i ostave je samu, bojeći se da joj od njina prisustva i razgovora ne bude teško. I zato ona sada nije pred njih ni izlazila. U kujni s majkom one su razgovarale i posle otišle.

i umorno, slušajući vrevu i žagor iz komšijskih dvorišta i materino sitno, staračko poslovanje u kujni, čekala bi dok bude gotova večera i dok je majka, pošto sve unese kod ne u sobu i postavi sofru, ne pozove: — ’Ajde, da večeramo!

Takvi su oni, Aničina braća, bili. Pa zbog njih ni kuća im, ma da je bila velika, lepa, nije mogla da bude kao što treba: lepo nameštena, čista, uređena da svaka stvar stoji na svome mestu. Zbog njih nije se moglo.

od njih kao krila, zadržavala za sebe, kao čuvajući ga, znajući da treba da ga tek onda pokaže, razvije, kada i ona bude kao druge; a to je bilo: kad se uda, počne da vodi svoju kuću, „domaćinluk“...

da bude ono što od svake njene drugarice biva, i što treba da bude. Ali, što je najčudnije, kad god je mislila o tome: sve to uv

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

| Ja dobitka od moje knjige nikakva ne ištem, samo da se hoće toliko novaca naći da tipograf plaćen bude. On dosad nije nikakvu srpsku knjigu na štampu izdao, zato sumnjava se preduzeti je na svoj trošak; ne znajući kakvu će

Vreme će me naučiti jesam li se u mojej nadeždi prevario. Ako li i to bude, neću se uplašiti, niti ću, ono što je s moje strane moguće, izostaviti.

Kostić, Laza - PESME

Pred popovi' će biti đačića koji red, da poju „svjati Bože!” da bude pogreb svet. Ti đačići su pesme što za njom uzdišu, što teše dušu njenu i Bogu uzdižu.

Trepetljike zvekom zveče uz tamburin udaraj, po poljani bude cveće uz mirisan uzdisaj. A na svakom cvetku paja jedna mala čista kap, je l' to magla uzdisaja, što se slegla u tu

Pa taj pod otim zlatnim rezama da bude svedok životnog vrela, skamenjen ropac junačkog mrela roda pesama? Nikada! — Nikad laskavim vigom nećeš domamit vojana

Nikada! — Nikad laskavim vigom nećeš domamit vojana strasti, da drugar bude rajskih ti slasti pod otim žigom! Pod otim žigom? — Oh, ne sećaj me!

— Toplota blaga, naložena peć, u njojzi tinja panj, kô starog leta mrtvo telo ispucano crno, što spaljuju da vampir ne bude. — To staro leto, stara godina!

Al' ako mu bula ne bude na krilu Dok ne stigne zora prehodnicu čilu, čestit će vas paša lepo da obdari: koceva dobrih nekoliko pari, koceva

Zar žena, bludnica, posteljičarka kmeta robovskog junačkom rodu da nam bude spas? Je l' ovo zbor? Je l' ovo sudnica? svetilište li hrama bogovskog? il' svedilišta oskrnavni jaz?

” „Zar u tebi moja kosa? u tebi mi oči zar? pa na meni šta još osta da naknade bude dosta za te strasti nenažar?” „Oh, kam da je za odnetak ove kose silni spletak, žela mojih neprovir!

Zagrljajem da je kosim, u nedrima da je nosim, da mi bude nedromir! Pa da mi je popit oči poljupcima jedne noći, kamo sreća, kamo slas'!

dok je krvnik taj na svetu nisam tebe, care, vredna, boginji ga žrtvuj danas, davno mu je krvi žedna. Nek boginji bude žrtva, pogubi ga, kruno svetla, skini mržnju s moje duše, da ljubavi nije smetnja.

osećam, pomozi mi, da, slaba, naučim olakšati bar ostalima bol, te svaki jad, ublažen, utišan, da grdnoj mojoj rani bude lek.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

i carstva, pa i čitave decenije, narodni pripovedač zna da pređe u jednoj rečenici, često umetnutoj; i taj prelaz da bude prirodan i neosetan.

Tako oni dva mlađa brata zaspe a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha

No najmlađi brat bude junačka srca, ne bŷdi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši

grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa se sve bojao da mu i ćerka jednom ne bude pojedena, zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su

jedno pero pa mu ga dâ u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i BašČelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ću onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom

da ga nikako odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa mu ga dade govoreći: — Na ti — veli — to moje pero, pa kad ti bude velika nevolja, a ti iskreši vatru pa ga zapali, a ja ću ti onda doći s mojom silom u pomoć.

Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa ga dade šuri: — Na — veli — šuro, kad ti bude nevolja, ti ukreši vatru pa ga zapali, ja ću ti onda s mojijem orlovima odmah u pomoć doći.

Najposlije se riješi da nanovo ide za ženu svoju. Kad dođe blizu one pećine, uluči priliku kad Baš-Čelik bude otišao, pa ženu opet povede sa sobom da bježe.

Onda reče sam sebi: „Hoću baš i četvrti put da se vratim da ženu moju povratim, pa ako mi bude do nevolje, onda ću pera da zapalim da mi zetovi u pomoć dođu“, pa se odmah digne i opet vrati onoj pećini đe Baš-Čelik

No on joj kaže za zetove kako su mu dali svaki po jedno perce, pa kako će mu doći u pomoć ako mu bude do nevolje, „pa zato sam — veli — još jedared došao po tebe; hajde odmah da bježimo!

Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred veče, on se lepo umije i opravi, sokola metne na rame a hrte uza se a gajde pod pazuho pa krene ovce n pođe u

Aždaja se na to odmah otpusti od njega i otide u jezero. Kad bude pred noć, carev sin krene ovce kao i pre, pa kući svirajući u gajde.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

JEVREM (ide radosno po sobi i lagano pljeska rukama): Pravo, pravo! SOFIJA: Ti gledaj tvoj posao, a u kujni ako ne bude reda, ja kriva. MAKSIM: Dakle da kuvaš. SOFIJA: Mora se kuvati, kad je tolika kuća. MAKSIM: Nema luka i leba.

MAKSIM: To neće biti danas! SOFIJA: Pomagaj, čoveče, ta ja neću meni, nego tvom detetu! To mora da bude. MAKSIM (uzme štaš): Ali to ne mora da bude, kad ja kažem. SOFIJA: Zaboravio si onu poslovicu o stolici?

SOFIJA: Pomagaj, čoveče, ta ja neću meni, nego tvom detetu! To mora da bude. MAKSIM (uzme štaš): Ali to ne mora da bude, kad ja kažem. SOFIJA: Zaboravio si onu poslovicu o stolici?

MAKSIM: O, prokleto đavolsko koleno, i ko te dovede na moj vrat! SOFIJA: Sram da ti bude; napao činiti, da mu se svet smeje. Što si tražio čestitu ženu, kad si takve naravi? Misliš i mene kao onu prvu?

Moja ne viče po kući, ali opet mora da bude sve po njenoj volji. 12. SOFIJA (s espapom), PREĐAŠNjI MAKSIM: Evo je; no, jesi li kupila?

MAKSIM: Bolje da si gledala kako ti stoje sudovi u kujni. SOFIJA: Ti se za kujnu ne brini, ako ne bude sve u redu, moja sramota. MAKSIM: I moja šteta. SOFIJA: Ne verujem da si imao štete od mene.

Ona što se čepi i pogleda kao miš iz trica, što se krivi i prenemaže, i natrkačila na glavi kojekakve komedije, ta da bude pametna, kad se uda? Da Bog sačuva! luđa, nesmislenija, bezobraznija, to sve može biti, ali pametnija, nikad ni doveka.

MAKSIM: Mora? Kučko od žene, ta ti si naumila mene da saraniš! Samo neka to bude, pa nećeš ni po sata biti sa mnom. SOFIJA: Već zato ćemo lako.

MAKSIM: Kažeš li i ti tako, kume. KUM: Tako i ja sudim. MAKSIM: E dobro, metnuću je na probu, pa ako bude kao Grezilda... KUM: Grizelda, kume, a ne Grezilda. MAKSIM: Svejedno, žena — žena; ne valja ni jedna.

KUM: Grizelda, kume, a ne Grezilda. MAKSIM: Svejedno, žena — žena; ne valja ni jedna. Ako bude kao ta Grez... Grizelda, onda ću priznati da je dobra žena. KUM: Ja mislim da će probu izdržati.

SVETOZAR: To ćemo čuti sutra, jer je opredeljeno da se sutra dade nagrada onoj koja bude proglašena da je dobra. MAKSIM: Tu čast neće niko drugi dobiti, nego moja Soka.

MAKSIM: No, to je lepo. SVETOZAR: Zaista, odbor u svemu mudro postupa. MAKSIM (za sebe): Rad sto dukata neka i to bude. (Jasno.) Dakle napišite. (Svetozar uzme hartiju i počne pisati.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

(Prebaci val preko šešira.) PERSIDA (stupi na prstima): Šta, ustala i obukla se jošt? No, sad nek mi sam Bog bude u pomoći. PELA: Šta ćeš, Perso? PERSIDA: Milostiva gospoja, samo mi sad oprostite. PELA: Zašto, šta si skrivila?

Bre, lupaj ti nju, nek joj se puše aljine! Ajde, sad me poljubi. SULTANA: Molim te, samo to ne! SRETA: Ali to mora da bude. SULTANA: Ej, teško si ga meni! (Poljubi ga.) U, kako smrdi na duvan i rakiju! SRETA: E tako, sad smo se pomirili.

) SRETA: Šta? (Oće da otvori vrata.) More, Pelo, otvori, malo ti je bilo? Na moju dušu, poludila žena! Ako ne bude nagazila na štogod, da nisam Sreta. Pelo ti, a čekaj, platićeš ti to dvostruko, mogu ja i kroz pendžer, nemaj ti brige.

) Treba da vratim. TRIFIĆ: Oni dobijadu po dva para aljina. SULTANA: I od mene jedan, neka bude tri. Ljubezni Trifiću, ja imam osim toga jošt jednu veliku molbu.

Lalić, Ivan V. - PISMO

NEROĐENOJ KĆERI 1 PRSTEN Sve ono što se sakriva u ništa Svetluca sjajem netaknute rude; Što ne postoji, moglo je da bude Ili postoji izvan odredišta.

kraju dođe kopča i zatvori se krug, Ili se prekine nit — ali pustimo ishod; On dovoljno je stvaran da neprisutan bude Kada je stanje milosti.

kupolu kružno, na samom vrhu, da bi Kroz otvor sišlo nebo u svetlosti, u pljusku, Po svojoj osovini, da vidljiv bude znak; Zato je protomajstor ljubavi, i on mudar U svojoj odsutnosti, spojio jednom crtom Ljubav i smrt; a to su dve

mi, i učini da sraste Sa svojom košću kost, sa stablom grana; u srebro ću da skujem svoje kraste, Da slava tvoja bude moja rana; Oprosti prestup moje prolaznosti Koja se čudu kao pravdi nada, Oprosti mojoj kosti, mojoj zlosti, Ali učini

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ne možeš zamisliti kako mi je? S tobom se osećam tako mlado i tako šašavo ...“ Mislim, čovek mora da bude zaista potpuni kreten, to jest da je za dlaku izbegao teglu sa špiritusom na medicinskom institutu, pa da poveruje u

Kako ga napadam? Baš ste radoznali! Ali, neka vam bude! Pokažite mi, na primer, osobu koju želite da ocrnim i nećete me zaustaviti sve do jutra. Koju? Onu tamo?

Tako mogu da se bez razloga dernjam i slušam kako mi se glas kliza preko vode. Bude mi nekako lakše, shvatate? — I gde to uopšte danas čovek ima prilike da se izviče? Nigde.

Uta-ta-uta-ta! A, u stvari, šta! Zbog naše čuvene fjake nigde na svetu riba nema manje šansi da bude ulovljena nego u Jadranu. Ribe kod nas umiru prirodnom smrću od starosti, okružene praunucima i njihovim potomcima.

— i tako iznenada zaželeh da sama sebi otvorim izložbu slika ili nešto slično, ma šta, samo da bude šašavo! Popeh se na spomenik Knezu Mihajlu Obrenoviću, naklonih se i rekoh mojim međunarodnim prijateljima: „Dame i

Posle se nekako naviknu na mene, a ta gajba postane moj dom, dok ulica pored pijace bude moj grad. Šta mi drugo preostaje nego da počnem da se zatreskavam u Beograd, kad sam već bila takve sreće da se ne

ko bi pristao da u svom rođenom gradu nema stančugu, a imaju je svi oni što su došli prekjuče, ko bi pristao da mu šef bude neko ko je zamolio svog mlađeg brata da mu pričuva ovce (Sistem: „... Stoj, vodo ladna, pričuvaj mi ovce!

Jer, ako se neko stvarno razlikuje od drugih, mislim, ako se razlikuje iznutra, onda mu je jedini cilj da spolja bude manji od makovog zrna, da ispari, da postane neprimetljiv i da što brže šmugne pored svih onih bitangi što gluvare

A ovde, šta? Cilj je da se bude primećen! Gospode! Ali, moram iskreno da vam priznam, ima tu neke sumanute hrabrosti: ispasti iz „Voga“, a ufurati na

kome se svet neće smejati, koji neće ličiti na svečani prolazak cirkusa „Adrija“ kroz varoš, jednom rečju, to mora da bude nešto što će me spasiti osećanja da sam modni vazal, kolonija, dama iz druge ruke, folirantkinja i sve što uz to fura!

Moj otac ima, znate, fiks-ideju da je osedeo zbog mene. I umesto da mi zbog toga bude zahvalan, jer mu prosedi zalisci zaista izvanredno pristaju uz tamnoputi ten, on od toga pravi pitanje!

mogli biti savršeno sigurni na ovom prevrtljivom svetu: kada se probudite, ne biste se smeli zakleti da će vaš grad da bude na svom sinoćnom mestu, ali ste mogli mimo da date desnu ruku da ćete njega zateći iza svih onih novina.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

KRUŠEDOL, II Dolom, gorom, Krušedolom, Mrklom noći i olovom, belo veče dok se svlači, jedno bude - Drugo znači. Ludo kolo pod orahom. Vitlaju se vrane zrakom. Odzvanjaju zumbul-dojke: o osmici snuju trojke.

Sentandreja, Іrіѕ florentina Teče k nebu vitka balustrada. Vrh apside (čuvaj se aspide da ne bude pesma nakarada!

U slovnu slavu jasnite se, frule. Da boju drže title, ligature, ornament biljni, zverinje figure; da Slovu bude leka i tinkture od zrelog ulja, jeseni kad trule. A ruka moja neka zlopati se kad dršće stilo dok rumenim spise.

Iz srca Oca kroz srce Sina cvati mi, cvati Roѕa canіna. LjUBOVIĐA Gde je leto, gde li zrenje? Što saberem - bude manje. Nevid-žicu kroz mršenje ja uvodim u sećanje.

) Ne prestaj, teci, diktaturo s gaja jer mogu, učas, šume da oneme, da bude zbrisan jezik čavke, kreje, da vidik zastru krljušt i peraja; u škrgut može da se zgrči žamor „I protka juni kao

Sa čelnih doba prosvetluca gleđ i vidno bude: lepo li se kob nad brežjem žuti dok zeleni žeđ i s iskon-neba glad se svetli.

čovèku, munji, jastrebu i žabi, i bilju svakom; svačemu je vreme da nagon troši, nekamo da grabi, da duži bude ciklus, ruj u zrenju, trenutak Srca koji nema cenu.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ja ću biti baron Golić; ti si moj bedinter. Kakav je gazda, onako ćemo se i vladati. Ako bude devojka u kući, znaš kako treba. Ajde, stavi se u pozituru, pak da im javiš vizitu od barona Golića.

Nego ništa, neće mi se ni ona dugo ovuda kostrešiti. Znaš li zašto sam te zvao? BATIĆ: Ja ne znam. MARKO: Da bude veselje sad u nedelju. Zašto bi toliko protezali? BATIĆ: Vi ste vrlo dobri.

MARKO: A ja tebi kažem: gledaj tvoju kuću i ekonomiju, pa kad stečeš, i tvoj muž bude iste pameti kao što si ti, onda možete ići kud vam je drago. 4.

JELICA: Pak šta ste u Mesecu vidili? ALEKSA: A šta se tu ne može viditi? Kad mi knjiga bude gotova, imaćete dosta čitati. JELICA: Dakle, vi nameravate izdati vaš rajzebešrajbung?

Tako i Milutin, poneže ga nema u kalendaru, prozvan bude Mitrom. MARKO: Tu imate pravo. No kako dođosmo do roda? ALEKSA: Vašu blaženopočivšu mater držao je stari Batić kao

Samo ako inače bude njegova volja. JELICA: Ja neću poći za drugog makar šta radili sa mnom; jer je obično u romanima da ljubovnici najpre

JELICA: Oprostite mu, gospodin baron, ja sam kriva. ALEKSA: Vami za ljubov neka mu je oprošteno; ali više da ne bude, razumeš li? MITA: Neće, vaše sijatelstvo. ALEKSA: No, ja gubim vreme. (Marku.

MITA: Ja mislim, gospodin baron... ALEKSA: Ne, ne; otac mora da presudi; i ako njegova ne bude volja, sve je vsuje. JELICA: O, gospodin baron, zar se tako čuva ljubov koju ste mi otoič erklerovali?

Sve što bude u našem mogućstvu, nećemo mu odreći, kao prijatelji njegove kuće. MARKO: A, Batić ostaje moje dete. BATIĆ (Aleksi): I

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

U mlinu starom ko bude sada, nije mu druge, glava mu pada, kuca mu zadnji sat!“ Kroz goru lomi divova grupa, gvozdenim hodom družina

„Hajdemo, braćo — Rudar će meko — spremimo maloj uzdarje neko. Pođimo žurno. Do zore bar na našem stolu da bude dar.“ Krenuše braća, sve brda ječe; „O, hoja-hoja, veseli zeče!

“ Ježurka Ježić lukavo škilji, pregleda bodlje i svaku šilji. „Ako bi usput došlo do boja, nek bude spremna odbrana moja.“ KOD LIJINE KUĆE Sunčani krug se u zenit digȏ kad je Ježurka do lije stigȏ.

Bilo pa prošlo, nek bude mir, sekiru ratnu bacam u vir!“ A Toša veli: „Drugaru Žućo, prihvaćam predlog tvoj, u ovom kraju svi neka znaju,

„Kad sloga bude opet ću doći — Ognjena vila ponovi tiše. — A dotle, bogme, kao i dosad, živite tako kod starog Triše.

Načini Žderko u dobru mom Kosovo pravo, pokor i lom!“ I najzad, bruka da bude veća, tu je cedulja mala: „Odlično pričaš, majstore Tošo, svaka ti, brate, hvala.

“ Premudri lisac u tom se javi ispred zverinjeg kola: „Nek bude pravo lavu i vuku, svakom dedice pola!“ Istom ti mečka zabrunda neka: „Navali, sude, starina čeka!

Nad Japrom tako, ko crven oblak, večito sreća prši, nevolja svaka bude i prođe, sve se na dobro svrši. Tamo ni život ne bude kratak, uvek je duži — za petlov batak.

Tamo ni život ne bude kratak, uvek je duži — za petlov batak. MLIN JE STAO Od rana jutra do mrkla mraka dolinom reke putuje huka, dane

Na mjesec laješ? To ti je vjesnik, skitnica bićeš i pseći pjesnik. U tvojoj kući najdraži gost nek uvek bude poneka kost. Želiš li lovcu postati drag, pažljivo prati zečiji trag.

ponude vruće Trišinog džukca, skitnice Žuće: Već mi se na vrat popeo post, prodajem čiču za dobru kost, samo nek bude poveća ona, može od vola, kita il slona. I još da dodam primedbu ovu: primam i samu mamutsku kljovu.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Možemo da je volimo svi zajedno, i niko ni na kog zbog toga da ne bude ljubomoran. Da volimo žene koje su na njoj rođene, svitanja i zalaske na njoj, i uopšte sve.

“ — Zašto nije vredelo da Englez bude dobar u životu? — O, zašto? Slušajte samo, šta mu se dogodilo. Neko je došao i rekao mi — sećaš se, Pipo?

— Dobru noć, mladi gospodine. Drugo poselo pod kapijom; čujem prolazeći: — Sina? — Ne, ona bi želela da bude kći. Danas je počela da trpi. — Dobro veče. Večeras treba da bude meseca? Još ne izlazi! — Izići će na onoj strani.

— Ne, ona bi želela da bude kći. Danas je počela da trpi. — Dobro veče. Večeras treba da bude meseca? Još ne izlazi! — Izići će na onoj strani. Tek je počeo da se krnji. — Jedva vidim jezero.

Video sam toliko ljudi u obom mestu, ali je bilo nužno da bude potpuna noć, tišina, pa da mi jedan krik osvetli odjednom celo jedno trpljenje; trpljenje u tome čoveku što viče, što je

Ništa bolje ni više. Posle će biti, star, star. — Kao ti, recimo! — reče onaj nasmejavši se. — Kao ja. I kad bude video devojku neće imati snage čak ni da je poželi. Jest kao ja.

— I na kom kraju sveta bi hteo da to bude? Možda baš ovde? — Da, baš ovde ako treba. — I onda bi opet imao da umreš, i opet bi želeo da se ponova rodiš da bi

Nikad se ne zna kako će živeti čovek koji tek počinje da diše. Voleo bih da znam šta će reći o životu kada prvi put bude trebalo da nešto kaže o njemu. Smešno je kako ljudi govore o životu. Svaki ima svoj sud o njemu...

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu, da Pavla traže. Nađu ga u samom raju...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

kažem im, dok se kupole njišu ko visoko cveće, zar udar zvona da bude za mene uzvišen znak! I noć im prelijem preko tornjeva i glava.

Hoćemo da se u ptičja gnezda pretvori ovaj mramor, čarobnjake zovemo s meseca na čemprese da siđu, nek javno bude kraljevstvo pauna! Svetlost se gasi na rukama gospi i dlanovi na gorke mirišu trave; blagoslov pada u prazno.

želja da se popne na presto, mislio je, jedina vredna stvar jeste da se Bogu postane zet i da čitava zemlja pod njim bude u njegovoj spavaćoj sobi. Tek onda se može biti dobar a da se sebi ne naškodi.

se spušta drvo u podnožju posečeno al osta rahli korov i panj Spusti se u bezdan droba i na nj Neko drugi je trebalo da bude svedok smanjivanja svega sveta, mislimo u modrini koja suzbija svetlinu nebeskih tela, neki drugi, daleki naraštaj.

Ne znam da li se može reći i da on postoji, da ga ima. Ako deluje, ne mora da bude da ga ima. Ono čega ima, to je stvoreno, to je deo tvari, tvorenja, stvarnosti.

Ali je istina u svojoj istovetnosti isto što i bog koji je isto sa svetom kome je teško da bude istinit. Drevna reč il nova sveta reč il hulna koja je bliža ljudskoj puti da li ona što se oglasi iznutra kao

nepostojanje nije nikakvo zlo jedino treba da se zna čega i koga nema i šta nam znači nemanje to Nestvarnost ne može da bude pobeđena stvaranjem. Stvaranjem ona sebe ostvaruje i udaljuje od stvorenog.

od korenja od kiše što se sliva od smole sa borja sve će on da hvali samo mu ubrus nismo dali uoči ravnodnevice hoće da bude lep kad stane pred zlatne maljice na dojkama pokojne kraljice o zemljo učini mi to vreme je za velike slobode za podzemne

mrtvaca što trune kog niko da pogleda neće ona nežno uzima u nedra zemlja je najveća pokroviteljka uvek pristaje da bude odozdo al njen pol je tajna inače bi svako mogao da je ima ona se čudi našim saborima i našem neznanju da lije

dok se sledi neki već misle na momačko veče drugi se penju na planinska sedla i hoće u nebo zajedno sa ženom pa šta bude oganj plavet il zvezdana stakla niko ih ne sluša ko će u nestanku još red da pravi svako se svakom izmigolji oko

ne sluša ko će u nestanku još red da pravi svako se svakom izmigolji oko bunara u žbunju pod orahom kućnim zar to da bude sveta tajna braka? Zar čitavu noć bez žene na vidiku jednu noć dugačku suvu i prozuklu?

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

A neka i ne bude to, neka ne dobiješ keca, neka i ne uzmeš karte u ruke, pa opet, brate, priznaćeš i sam, što ne biva, ne biva.

MIĆA: Nemam, ne kažem da imam, ali, najzad, čovek se i ne školuje zato da od toga ima kakve koristi već da bude školovan čovek. AGATON: E, vidiš, zato baš što si školovan, ne možeš da upravljaš imanjem.

SARKA: Lako je njemu mrtvom da bude strpljiv. PROKA: Pa jest, pravo kaže prija Sarka; on može u grobu čekati i četrdeset godina, ali mi, brate, ne možemo.

TANASIJE: Pa dobro, kad već mora, neka mu bude. Čekaćemo, iako nam nije do čekanja, ali zašto za tih četrdeset dana tuđin da upravlja imanjem?

'Ajde, Proko! (Pođe.) A ti, Sarka? SARKA: Ja neću da se naturam. Doći ću i ja, samo docnije, pa ako bude mesta i za mene, dobro, a ako ne bude, vratiću se svojoj kućici. Nemam šta da brinem kad ste vi toliki tu.

) A ti, Sarka? SARKA: Ja neću da se naturam. Doći ću i ja, samo docnije, pa ako bude mesta i za mene, dobro, a ako ne bude, vratiću se svojoj kućici. Nemam šta da brinem kad ste vi toliki tu. GINA: Pa jes', pravo kažeš. Zbogom, Sarka.

SARKA: Pa jest što kažeš, i ja sam budilnik spasla. AGATON: Pa dobro, de, neka ti bude. Samo znaš, Sarka, o tome ne treba da se čuje, jer ako navale svi da spasavaju...

AGATON: Pa, kako da vam kažem; u tom pogledu je zakon vrlo rastegljiv; može da bude ovako, a može da bude i onako. MIĆA: Ja to ne mogu da razumem, kako zakon može i ovako i onako.

AGATON: Pa, kako da vam kažem; u tom pogledu je zakon vrlo rastegljiv; može da bude ovako, a može da bude i onako. MIĆA: Ja to ne mogu da razumem, kako zakon može i ovako i onako. AGATON: Ima, ima takvih zakona!

VIDA: Pa ono, ako ima boga i pravde božje, tako bi trebalo da bude. TANASIJE: I onda, 'ajde njoj, što kažu: ćerka mu je, pa kakva je da je, ali što ostavi crkvi i prosveti tolike pare?

AGATON: Pa ja... ADVOKAT: Ja vas molim ni reči više! AGATON: Sasvim! Simka, pazi o tome ni reči više; kad bude vreme, ja ću to već...(Advokatu.) Ostavite vi meni, kad bude vreme, ja ću već...

AGATON: Sasvim! Simka, pazi o tome ni reči više; kad bude vreme, ja ću to već...(Advokatu.) Ostavite vi meni, kad bude vreme, ja ću već... ADVOKAT: Razumite već jedanput, gospodine, ne ostavljam ja vama ništa.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Valjevo... — Budalo jedna, pa kud si navro za Veles?... Teraj to napolje! — naredi vojniku. — Kad bude vreme, javiće se. Šta je?... Za tebe ne važi naredba? — obrati se meni.

Zatim je potporučnik naredio da se izvrši zaprezanje baterije. — Ne sme da bude larme, vike, svaki ima ćuteći da vrši posao! — dodao je na kraju.

— Blagoslovenije Gospodnje na vas... i vo vjeki vjekov. Amin. Kao da iščeznu ono kolebljivo stanje... Neka tako bude. I biće. A posle ovoga kao da nastade neki prelom u dušama; ljudima ovlada novo raspoloženje I rešenost...

— Odsad da mi se javljaš svakog sata. Jesi li ra-zumeo?... Odlazi! — Aleksandar se obrati meni: — E, ništa ne može da bude od njega. I savetovao sam ga, i tukao... i opet ništa... Nego, imaš li jednu cigaretu?

Artiljerija u tesnacu, opkoljena sa sviju strana, predstavlja gomilu gvožđurije. Komandir naredi da posluga bude na svojim mestima. Napred je bila velika uzbrdica, a pozadi se pucalo.

Jer Rajko je kazao, a Rajko je baksuz, pa da nesreća ne bude strašnija... Sad je na nas red... Zloslutni i jezivi šum... užasni fijuk, sve jeziviji i strašniji. Mi sabismo glave.

Prisustvovao sam egzekuciji jednoga vojnika, koji je napustio front da bi video svoju decu. Kažu, kazna je trebalo da bude više primerna... Iskopana raka, a on ubledeo, stoji vezan, bludeći pogledom, ne bi li sačekao nečiju milost.

Selo se razlamalo od eksplozija šrapnela i razornih granata. Ali već smo premoreni... pa šta bude. Kroz jednu bočnu seosku ulicu vidimo kako naši pešaci, pognuti, u skokovima odmiču... Sami smo išli drumom.

I kad već mora tako da bude, onda neka bude, jer tako i ja hoću. — Evo, ovde je komandant — pokaza mi rukom onaj Izvorac na jednu jazbinu iz koje

I kad već mora tako da bude, onda neka bude, jer tako i ja hoću. — Evo, ovde je komandant — pokaza mi rukom onaj Izvorac na jednu jazbinu iz koje je zjapio mrak.

— dira ga podnarednik Trailo. — Pa ovaj... podnaredniče, šta mu ga znam. Moglo je da bude, ali kad nije, opet fala! — i diže se. — Nemoj se, bre, naprežeš, može ti škodi — diraju ga.

A nemoćan sam da ih ubedim da tako ne treba da bude. I slomljen tugom, srušio sam se na slamu u zemunici. Posle duševnih napora obično nastupa neko stanje obamrlosti, a

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

uzdahnu on. Šta su oni, obični seljaci!... Šta imam da se tu... Ali znam da ću zadrhtati kad ih ugledam. Samo da ne bude ona tu, dok se malo sviknem na ljude, pa posle ćemo lako ...« »Rekoše da je mnogo lepa i mlada...

Tako se s mukom školovala u Beogradu, pa sad došla ovde, da ne bude ocu na teretu, a bogme i da potraži svoju sreću...

Ne grešite se, ljudi ! — Taki je zakon, čiča Vuksane, odgovori mu predsednik, tako mora da bude. dosad se upisivalo svake godine samo po desetinu novih đaka, pa se nisu ni uzimala deca iz inokosnih kuća, a sad nam

— Divljačno je, gospođo, mnogo, stade ga pravdati njegova mati. Nije ni izlazilo među ljude. Taman rekoh: da mi bude od pomoći, a ono... Ljubica se okrete i razgledavši po dvorištu uđe u školu.

Zar ja da ne prođem dobro, i moja budućnost zar da ne bude sjajna?... Ta ja sam mlada, lepa.... ja moram biti srećna !

stade Ljubica misliti. Teško je neradnicima i onima koji bi hteli samo da zapovedaju, a meni, što ?... šta ima da mi bude teško. Mojoj deci ja zapovedam, a druge starije moram slušati, nije vajde.

se pisar diže, oprosti se vrlo prijateljski sa Ljubicom i Gojkom, Ljubici opet ponovi nekolika izvinjenja, reče joj da bude potpuno bezbrižna, pa ode veselo. Gojko se još smešio zadovoljno, sećajući se nekih sitnica iz đačkog života.

ona ga jasno osećaše u svojoj blizini, ali se staraše da radom uguši sve te misli, da se otrese toga bunila i da bude prisebna. To joj najzad pođe za rukom...

Zapečate kasu, pa daj račune... Udri, udri, drži, pa kroz nekoliko dana gospodin pisar u zatvor... posle već bude osuđen na robiju i tako... jest, tamo umre... A ja oko Ljubice... tamo-ovamo, dok se venčamo...

Ovo se nigde u svetu ne dešava... A s tobom što bude: od premeštaja neće ništa gore. — Da li da zavedem u delovodnik?

Pa posle ono zanosno igranje u aptovini iza kuće: tada je mislila da će se isto tako igrati I kad bude velika kao mati, I čudila joj se što se i ona ne igra, kad je to tako slatko i veselo!...

— Jok, odseče predsednik. Ja znam što znam: od danas za dve nedelje biće promene, pa mi odsecite uši, ako to ne bude...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

preko polja; Ako bue sivi soko, Reći ću mu: Pogled’ s okom Put istrka udno polja, Tu ćeš viđet’ svakog lova; Ako bude mlad na konja, Reći ću mu: Vod’ me doma.“ KRALjIČKE PESME 34. Oj Devojko plava! Čula ti se vala Čak do Carigrada.

53. Svi recimo: u ime Boga! Da ovo bude u čas dobar! Tajko i majka sina žene; Od roda je od velika, Koljena je gospodskoga, Nikome se i ne javlja, No se

usta sa svakim govore, Sa nedragim kao i sa dragim, Nad očima kapidžije nema, Nad ustima mlada jezidžije; Ko moj bude — oženit’ se neće, Čija budem — udati se neću. 196.

Uroke ti voda odnijela, Mome čedu zdravlje donijela, Donijela zdravlje i napredak, Da mi bude zdravo i napredno. 238. Spavaj, spavaj, čedo prenejako, Uspavaj se u šimšir bešici.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Davali su mu i zlatne satove, samo da ne bije, al on, zlikovac, neće ni zlatan sat! VASILIJE: Zar može čovek da bude tolika zver? GINA: Nije on zver, nego nešto gore od zveri, nečovek!

gde je sada vaš pekar? SIMKA: Stanimirović ili Slović? VASILIJE: Pitam u principu... Gde mislite da treba da bude pekar? SIMKA: Gde će biti nego u pekarnici? VASILIJE: A apotekar? SIMKA: u apoteci. Ne razumem zašto pitate!

SIMKA: Kovač u kovačnici. Vodeničar u vodenici. Smešna pitanja! VASILIJE: A gde, po toj istoj logici, treba da bude glumac? SIMKA: Znam šta hoćete da kažem: u pozorištu! A zar je sada vreme za pozorište?

VASILIJE: Ako je izbrisana, gde je onda pozorište? Na pijaci, u kovačnici, u apoteci? Onda i pletenje korpi može da bude predstava! SOFIJA: Pa neka bude! VASILIJE: „Pa neka bude!” To je najlakše kazati!

Na pijaci, u kovačnici, u apoteci? Onda i pletenje korpi može da bude predstava! SOFIJA: Pa neka bude! VASILIJE: „Pa neka bude!” To je najlakše kazati! A ko će to pletenje korpi da gleda, i da ga plaća, kao predstavu?

Onda i pletenje korpi može da bude predstava! SOFIJA: Pa neka bude! VASILIJE: „Pa neka bude!” To je najlakše kazati! A ko će to pletenje korpi da gleda, i da ga plaća, kao predstavu?

VASILIJE: Mislite da će ga streljati? SIMKA: Streljaće ga, ako bude imao sreće! VASILIJE: Ako bude imao? A ako ne bude?

VASILIJE: Mislite da će ga streljati? SIMKA: Streljaće ga, ako bude imao sreće! VASILIJE: Ako bude imao? A ako ne bude? SIMKA: Zar vi niste videli kakav trag ostavlja iza sebe onaj batinaš Drobac?

VASILIJE: Mislite da će ga streljati? SIMKA: Streljaće ga, ako bude imao sreće! VASILIJE: Ako bude imao? A ako ne bude? SIMKA: Zar vi niste videli kakav trag ostavlja iza sebe onaj batinaš Drobac? SOFIJA (s verande): Vasilije!

Majka bi zbog sina i protiv Oca svedočila! TOMANIJA: Ponekad i ono što je najsvetije, majčina ljubav, može da bude strašno izopačeno! GINA: Kad je dete u pitanju, ne da ću da lažem, nego ću i da ubijam ako treba!

DROBAC: Plivaš i po noći? SOFIJA: Ko ste vi? DROBAC: Nije te stra? SOFIJA: Čega da me bude strah? DROBAC: Ko zna ko more iz ovog mraka da naiđe. SOFIJA: Pa šta ako i naiđe? Niste mi kazali ko ste!

A ispod maske glumca masku ludaka! A šta je bilo ispod maske ludaka? SOFIJA: A šta misliš da je moglo da bude? JELISAVETA: Mogao je da bude ilegalac! VASILIJE: Onaj smetenjak?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ne daj da naše duše padnu i nastave ljubav našu jadnu, naš gorak nesrećan zagrljaj, nek bude svemu u tebi i meni grob i kraj. POD KRKOM Ležim pod jarbolom belim. I plovim po zrcalu srebrnom beskrajnom.

Nade svih koji se bolno smeše. I, kad, opet, kao večni cvet, nad telima umornim, nebesa zaplave. I zagrljaj opet bude svet, kao zlato oko svete glave, sa tamjana mirisom sumornim, nećemo znati koji greh to beše, među gresima što ko

Znam, polako idem u jednu patnju, dugu, i, znam, pognuću glavu, kad lišće bude žuto. I, tako, bez bola, vratiću se, bolan, voćkama naših polja.

Rascvetane padine da vračam i ukunem, nepomičnošću, sav svet da stišam i umirim! Pa to zar da bude meni grob? Gde je bolan Svetozar milovao lica, pod obrazinama ruskim? Zato se, kao Mihajlo, tuđine liših?

O ponoći, kad bi litija obilazila, pred crkvom je bio postrojen bataljon da parada bude što veća. Taj bi bataljon završavao litiju plotunom.

Oko ponoći odlazim da spavam. Brodovi sad plove tako lagano da se čini kao da stoje. Noć. Oko dva sata me bude. Izvlačiće mrežu.

Uveče je trebalo da bude bal, na koji su bili pozvali i srbijanskog poslanika. Zbor je održan pre podne, ali taj bal se neće moći održati

A komičar Buca rešio je valjda – sa nebesa – da to bude tačno tamo gde me Austrija nije primila: u Akademiju ratne mornarice, koja je bila pretvorena u bolnicu.

Tada sam, prvi put, osetio i naslutio da mi život neće biti onakav kakav sam ja, da bude, želeo, nego da me nosi vetar sudbine, koji ima neku mračnu snagu. Počeo sam bio da pišem, krišom, pesme za Itaku.

Lakše se, međutim, mre, u zajednici, u bici, pa smo zato sva trojica bili se zarekli da ćemo, ako bude moguće, zajedno, predati se Rusima, ili bar zajedno ginuti. Višnjički se bio zarekao da neće simulirati.

A ne treba, valjda, više ni da kažem da je siromah Buca, komedijant, onda nekako udesio da to bude tačno tamo gde me je Austrija 4. avgusta 1914. uhapsila.

Naime, u Austriji ni jedan vojnik nije smeo biti sahranjen a da na njegovom pogrebu ne bude prisutan i jedan oficir, koji predstavlja ožalošćeno veličanstvo. Onog što hvata za dugme.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Gospod progovori: — Anđeli moji, delo moje još nije gotovo. Njemu još nešto nedostaje pa da bude savršeno... Hoću, danas, da stvorim čoveka — biće razumno, biće koje će slaviti moje ime na zemlji, kao što ga vi na

Zaoravaj, kaže, dublje zemlju ako hoćeš da ti bude čista i da ti plemenite biljke ne uguše štir i korovina.“ Starac završi govor, a kad Agaton htede još nešto da ga

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

državnim novcem punu godinu dana, a u kasi je, pri pregledu, nađeno samo dve hiljade dinara manje nego što treba da bude. „Pravo je“, govorilo se, „jer je mogao sve upropastiti, ali mu plemenitost i rodoljublje nije dalo da to učini.

— Pa to valjda narod bira? — Pa, kako da vam kažem?... Jest, ono bira narod, tako je po ustavu; ali obično bude izabran onaj koga policija hoće.

Ministar, protegljast, suv čovek, sa grubim, surovim izrazom lica, koje odbija od sebe, iako se on trudio da bude što ljubazniji. — Pa kako vam se dopada ovde kod nas, gospodine? — upita me ministar smešeći se hladno, preko srca.

— odgovori ministar i napravi lice važno, dostojanstveno. — Lepo, — primetim — ali ako to bude kakva nepovoljna stvar po narod i njegove interese, kao i po interes zemlje?

Ali se i, s druge strane, staramo da u nekim budžetskim partijama bude suficita. Ja sam već u svome ministarstvu počeo uvoditi štednju, a na tome živo rade i ostale moje kolege.

„S polovinom ću plate služiti” , veli on meni. „Ne može da bude” , rekoh; „ja jesam ministar, ali ovo nisu moje pare, već narodne, krvavo stečene, i ja moram o svakom dinaru voditi

Na mnogim mestima čuo sam razgovor ovakve prirode: — Nije trebalo, ipak, da bude onako oštra — dokazuje jedan. — Šta nije trebalo? dobro je ono. Nije nego šta misliš?

Ovde je hladno, kao da odnekud ima promaje. Kažem tim nesrećnim momcima da u mojoj sobi temperatura bude uvek šesnaest i po stepeni, pa ipak ništa...

— Pa jesam li ja vama, za ime boga, govorio da u mom kabinetu bude stalna temparatura od šesnaest i po stepeni, a eto sad opet hladno; pa neka promaja; prosto da se smrzne čovek!

— Pa zar je vojska čemu god potrebnija nego da bude odbrana zemlje, odbrana onih porodica tamo na jugu koje stradaju od tuđinskog zuluma?

Vlada — razume se, svaka patriotska vlada — i tu se pobrine da to rešavanje bude pametno, moderno. I tu vlada uzme na sebe svu dužnost.

— Ja ne mogu da igram ulogu opozicionara — jeknu onaj grešnik očajno. — Kako ne možeš? — pita predsednik. — Neka bude drugi opozicionar. — To je svejedno, ko bilo. — Ja volim da sam uz vladu.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Gde li im je pamet?... Jedna po jedna ćuška se u sredinu, al' nijedna nije rada da bude s kraja. S jedne strane ih je zaklonila rpa, s druge Anđa i žene, ali s treće i četvrte niko, a otud je baš najveća

Sazivanje i skupljanje mora se vršiti u najvećoj tajnosti. Kmet s ljudima neka bude sutra, pre zore, kod velikog rasta u Grbićevoj livadi« — tako je glasila kapetanova naredba.

« i obrte se kmetu: — Vi ćete, kad bude vreme, pravo naviše, na onu suvu krušku, pa rudinom do Preglavlja. Držim da ćete ih tu zateći.

Ali sad beše muka penjati se uza stranu. Noge se otiskuju, a glava mora jednako da bude podignuta, da bi se što dalje pred sobom videlo, te i ne možeš da gledaš gde staješ nogom.

Dosada nije znao šta je to pasti na ispitu. Istina, imao je i »sreće«: nekako se svakad dešavalo da bude pitan ono, što je ponajbolje ili bar vrlo dobro znao.

Ej, kad bi Bog dao da i sad bude tako. I zračak kade obasja mu dušu. Opet dohvati knjigu i poče da čita, ali, čim odvoji listove koji su mu nepoznati,

A šta će biti ako bude zapitan iz... na primer... eto, sad ne zna čak ni to, šta mu je najnepoznatije; i ako se seća da nemačke države u

On veselo podiže glavu i poče da se smeši na ljude koji prolažahu pored njega. On je sad želeo da sav svet bude srećan, kao što je i on srećan.

»Sad će sigurno o Vizantiji«, — poče da misli; — »tako i biva kad se sni... to mora da bude naposletku«... — E, pa onda nam kaži, koji se ono Plantagenet borio s duhovništvom? — zapita ga profesor.

— Polako, gospodine, hoće da bude sve, samo polagacko, — odgovori mu čiča Đurđe. Kapetan se još koji put ljutne, povikne, pa se polagano navikne na našu

Opazih na njima ljude. Okretoh se još jedared, pa se trgoh. — Da ne bude ovo mamurluk i posledica moje noćašnjice? zapitah se sam. Ako se nisam dobro istreznio, ne smem se ni javljati u školu.

Gori, i naposletku, »ako Bogu bude ugodno i ako se smiluje na njega grešnika«, otići će treće godine sv. grobu Gospodnjem i tako će postati pravi hadžija.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”. JEVREM: Kaži kalfa-Joci, kad drugi put hoće nešto da napiše, neka uzme kesu od dve kile pa neka

JEVREM: A što ne stoje dobro? JOVICA: Veli: „Oni naši u Beogradu kanda ne bi hteli više da im Ilić bude poslanik”. JEVREM (kao bajagi iznenađen): E, boga ti, kako to? JOVICA: Eto, tako mi kaže čovek, od reči do reči.

Nikome ni reči o tome. I ako te pripita ko: šta misliš, ko da bude poslanik, a ti da mu kažeš: šta se to mene tiče, ja gledam svoja posla a kog narod hoće taj neka ide! Je l' tako?

JEVREM: Dobro, ništa nije, ako ja budem izabran, ali ako on bude izabran, a ja ostanem bambadava izgrđen. SPIRA: Opet ništa!

Prvo i prvo, ako si se isprosila, on ti nije još muž, a drugo, i da ti je muž, ne bi mu tvoja odbrana ništa pomogla da bude poslanik. DANICA: Pa biće on poslanik i bez moje odbrane. PAVKA: E, a ko ti to kaže? DANICA: Ja kažem!

PAVKA: Ako je do inata, kćeri, upamti: moj muž mora biti poslanik. DANICA: Pa neka bude, ako može. PAVKA: Biće, bome, ja ti to kažem! DANICA: Osim ako ti ne glasaš za njega.

SPIRA: Pa dobro, 'ajde reci. SPIRINICA: Ja i Spira smo rešili: neka Jevrem bude poslanik, a Spira predsednik opštine. SPIRA: Eto, kao da to zavisi od toga što smo mi rešili!

SPIRA: Eto, kao da to zavisi od toga što smo mi rešili! SPIRINICA: Ne zavisi, ali ako bude Jevrem poslanik, a on neka gleda! Bolje mu je valjda da metne svoga za predsednika opštine nego tuđina.

) Meni mandat ne treba, a ne treba ni tebi, rekao bih. Onaj Jovica i onako mi dosadi govoreći mi kako bi on trebao da bude poslanik. JEVREM (prestravljen): Zar ti je govorio, boga ti? SEKULIĆ: Jes', još pre nedelju dana.

čekaj da progovorimo kô ljudi! SEKULIĆ: O čemu da progovorimo? JEVREM: Pa dobro, kako to može da bude: jedna pendžeta i jedni 'erclovi pet stotina dinara? Da kažeš da je manje...

SEKULIĆ: Pa što tako ne govoriš pa da se kao ljudi sporazumemo? Ako ti je baš toliko stalo za manje... neka bude manje. Meni je glavno da se sporazumemo, a suma je sporedna stvar... Evo, na primer, ova od četiri stotine dinara.

JEVREM: Pa... to može... SPIRA: Može, al' kad bude vreme tome. SPIRINICA: Ama, pusti čoveka neka kaže. SPIRA: Pa to je hteo da kaže.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

tim je već, naravno, kazano da ima i kafana i mehana I magaza, te prema tome je bilo isuviše razloga da na mapi Srbije bude zapisano krupnijim pismenima, kao sve varošice u Evropi, — da je u tom i takvom, dakle, selu živeo jedan od

starinski čovjek. Kod njega ti nema mnogo. Ne da on da rogovi prođu mimo uši. Malo zbori, ali što naredi, to mora da bude ka’ na tetiku!

A ko bi i mogao kod živoga Milisava?! Ono sve drugo — a veruj bogu — jedva da mu pandur bude. Svi graknuše ka’ iz jednoga grla na nj: »Ti čiča-Milisave, i već niko drugi!« — Phi! Baruština! Vandeja.

Ča-Milisav pozove i Sretu. A kako bi ga obišli, kad je to odvajkada red i adet u selu da ništa bez učitelja ne bude. — A, eto, gospodin-učitelju, dobro kad te sreto’, a tedo’ da pošljem dete; nego još bolje kad te sam nađo’.

Život je borba, trenje — razmišljavaše Sreta ležeći u krevetu. U borbi i trenju je život; i taj život treba da bude bujna reka koja ruši sve ove stare (izanđale već) birokratske ustave i da stvori čisto zemljište za nov red i poredak,

sve ove stare (izanđale već) birokratske ustave i da stvori čisto zemljište za nov red i poredak, a ne sme nikako da bude voda koja ne otiče, ustajala bara sa žabokrečinom.

Sam da sam uzeo kalemče, pa da pišem, gospodin-učitelj, pobolje i poubavo ne teše da bude. Tol’ko je ubavo. Procepao si ga, što ga ima reč, kako svinja vreću!

Nju ne sme pisac da citira zato što je bila isuviše opširna, niko živ ne može do reči da dođe, a piscu je želja da bude što kraći i što pre da privede kraju pripovetku.

I ćir Đorđe i Ljubica služe i nadgledaju da svaki bude poslužen, a naročito Mića »Oficir«, jer on je sam mogao biti ovo što je sad ćir Đorđe, samo da je hteo.

su ga svi umirivali i davali mu za pravo što se uzdržao i nije guslara isekao na onako sitne komade, tako da mu nos bude najveći komad od njega, — dotle se Pera ćata povukao za kelneraj i čučnuo. Oni se još jednako tamo prepiru.

bilo je i biće u svakom društvu), neka potraži novine pod tim naslovom, broj 2-gi toga lista, ako ga, to jest, gde bude bilo.

I pravo je. A zar sme drukčije da bude?! Zar ne? Jeste! Mali uzroci ali često velike posledice. U svakom slučaju imamo nadu, — ne, to je malo, imamo

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Pokušaću, (Nek bude pa šta bude): — Čudnovat dan Za biljke, ptice i ljude... II Sve se izopačilo, Nebo se naoblačilo.

Pokušaću, (Nek bude pa šta bude): — Čudnovat dan Za biljke, ptice i ljude... II Sve se izopačilo, Nebo se naoblačilo.

— A ponekad kradu! Ako mi ko od vas ne poklanja vere, Misleći da se bavim intrigama, Nek bude! Od takvog ne treba mi plata!

KAKO TREBA S OCEM Hteli ne hteli, oca morate voleti. Sa svoje strane, tata je dužan da bude dobar tata, Da se nađe detetu u bolesti, Da mu kupuje cipele i šal za oko vrata...

Putuješ na Majorku, na Bled, Planicu. I do zemlje poklanjaš se Najjačem: Nek ti bude! Ali kad na klanicu Povedeš kravu, dođe mi da zaplačem!

Krava jeste čist idealista: Ona daje, i leti i zimi, Više neg što tele zna da primi, Od suviška ljubavi te lude Bude mleka za decu i ljude — To što tele posisalo nije Čovečanstvo za doručak pije.

pognutih glavica, crveno-sjajne, šapuću rosne baštenske tajne; a lišće njihovo ćuti, čučeći, tek tako, da svežanj bude veći. LUBENICE Sazrele su lubenice Pokraj vode Studenice.

A inače, cela nam je istorija Jedna zagušljiva prostorija: Stoga je najvažnije da nam domaja Bude zaštićena od promaja!

U ružnu trgovinu babe se dale (Niski se nagoni u svima bude), Jer, kad prodadosmo ideale, Što prodavali ne bismo ljude?

Požuri, da posle ne bude kasno, I da se ne kaješ u Kanosi!” „Pet banki stare il nove love, Samo da para ide na paru!

— Na posletku ništa ne bude! Viče kroz pojačalo Vuka Maždruka Kao da iz mrtvačkog zbori sanduka: „Prodajem ćutuke i unuke, Praunuke na

Od svega što počne bude koješta, Posebno je nespretna oko makaza.” „Moraš paziti ona dok te Opslužuje, i bojati se njenog prisustva: Po

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Danska vlada naručila je za taj cilj naročiti brod, udešen i opremljen za takva ispitivanja, a dok on ne bude dovršen, jedna danska pomorska kompanija stavila je Šmitu na raspoloženje jedan svoj omanji parni brod »Margrete«, nešto

na ono na šta treba da paze pri svojim putovanjima i ribolovima, a što je u vezi sa problemom jegulje, pa da sve što bude od interesa saopštavaju danskoj marini ili neposredno Šmitu. Oni su n. pr.

Kosti postaju elastičnije i bogatije vodom, kao što je slučaj i sa drugim morskim ribama. Kad ta metamorfoza bude potpuno dovršena, jegulja je spremna za veliki prekookeanski put sa koga se više neće vratiti i za koji čeka samo

preporučeno je od strane danskih pomorskih vlasti da ih po morima hvataju, pa da o svakome uhvaćenom primerku koji bude imao takvu značku izveštavaju stalnu ribarsku komisiju u Kopenhagenu.

Kad sunčana svetlost udari na površinu mora i prodre u vodu, ona ne samo što apsorpcijom bude oslabljena, i to u toliko jače u koliko je dubina veća, već se i razlaže na raznobojne zrake iz kojih je sastavljena i

su takvi morski krastavci u gomilama, što često biva, pa u gomilu naiđe kakva krupnija dubinska životina, ova u času bude sputana tim izraštajima, iz čijeg se zagrljaja više ne može oteti i izvući.

dejstvo; pored toga i hladnoća u morskim dubinama doprinosi da se truljenje jako uspori, pa i da ga nikako i ne bude. Truljenje je zamenjeno jednom vrstom raspadanja, koje je prouzrokovano specijalnim mikrobima.

služi za to da se iz željenog sloja vode uzme i izvuče na brod potrebna količina vode za analizu, a da pri tom ne bude mešavine sa vodom drugih slojeva.

vode na dnu; ako se spusti samo do određene dubine, on će pokazivati temperaturu vodenog sloja u kome se pri spuštanju bude zadržao.

bio prvi ribolov na takvoj dubini i može se zamisliti nestrpljenje sa kojim su istraživači na brodu iščekivali da mreža bude izvučena iz vode. Kad je to učinjeno, nađeno je u izvučenom mulju sa dna mnoštvo u njega zarivenih beskičmenjaka.

je, na primer, slučaj sa ugorom (kruj, konger), koji ima oblik krupne jegulje i koji, pošto izbaci mlečac ili ikru, bude jako degenerisan u pogledu skeleta i mišića. Kosti mu postanu meke, a mišići su atrofirani.

I sasvim je mogućno da i kolevka jegulje bude u isti mah i njen grob. Drugu je hipotezu mnogo teže primiti, ma da nije nemogućna.

Rakić, Milan - PESME

U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I sećaju se prohujalih dana.

O gledaj polja i planine modre, Ko romeže se, ko iz sna se bude, Kad zrak sunčani kroz oblake prodre. O, zaboravi ljubav, patnje, trude, Otvori dušu i oči ti bodre I dugo gledaj te

No ja sam ipak retkost među njima: Ne ističem se rado. I sad, evo, Da ritam bude zvučniji, i rima, Ustupam mesto onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I

Stopi se u meni strašću tvojom celom, Da sav iznemognem pod vitkim ti telom, I da duša moja najzad bude sita... — Kad pomislim, draga, da će doći vreme Kad za mene neće postojati žena, Kad će čula moja redom da zaneme, I

mesec kunja, Plačevan, kržljav, bez sjaja i boje, A zemlja ima setan miris dunja Što mesecima u prozoru stoje; I sve da bude tužno, sve da bude Kao da svuda ječe bolna deca, Rastapaju se čežnje kao grude, I sve kroz suton prigušeno jeca; Pa

kržljav, bez sjaja i boje, A zemlja ima setan miris dunja Što mesecima u prozoru stoje; I sve da bude tužno, sve da bude Kao da svuda ječe bolna deca, Rastapaju se čežnje kao grude, I sve kroz suton prigušeno jeca; Pa kad na mene padnu

polagano trne I tone negde, nevešta i bona, Starinska pesma mnogih miliona I dok po nebu kruže senke crne, Eto se bude iz prošlosti gole Spomeni s cvećem, sa ružom i krinom, Ćućore tiho kao pod surdinom, Drhtavi zvuci starinske viole.

U poljima snežnim rođene ti grude, U hudome grobu pod ubogom jelom. Spavaj! Nek ti zemlja nežna majka bude, Truni, dobra dušo, u pokrovu belom.

''Nikad!...'' Stara Gospa reče: ''Nek Morava, Koja nas je othranila, i grob bude''. I u srpskoj duši nikada ne spava Želja da se leži sred rođene grude.

No ako i prošlost izneveri mene, Bude li i ona varka puna rana, — Zaklopiću oči svoje namučene S užasom što ikad videh svetlost dana...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Treba služit česti i imenu. Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može — nek ad proždre, pokosi satana! Na groblju će iznići cvijeće za daleko

Treba služit česti i imenu. Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može — nek ad proždre, pokosi satana! Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje.

KNEZ ROGAN (šapti knezu Janku) Ne pitaj ga, amanati, za takve stvari, dok se nije što izblejâ. ZORA JE; BUDE SE I DIŽU. OBRAD Da vi pričam što mi se prisnilo.

IZLAZI MUSTAJ-KADIJA I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ SAKUPA CRNOGORSKOGA, DA NE BUDE OD GLAVARAH KOME ŠTO ŽAO, NEGO NEKA POJU SVATOVSKE PJESNE, I ON SAM POČINjE POJATI.

pokajala; volija sam poći pod gomilu sa svijema te smo toga lika no zla činit kako smo dosada, da ako mi lakše duši bude. (i plače baba) KNEZ JANKO Čudna vraga, vidite li, braćo? Hvala Bogu, ima li vješticah?

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ceo bi dan tamo samo sedeo, pušio, pio kafu i naređivao. Ali pored svega, što je uvek moralo da bude kako bi on hteo, ipak sa sinom, jedincem, nikako | nije mogao da iziđe na kraj.

po komšiluku i čaršiji, trgovini, prodaji, ne samo da je bio daleko od njih, nego su se i oni sami sve više trudili da bude što dalje od njih.

je sasvim da se odvoji od njega i da spava dole, sa svekrom i svekrvom, samo da bi on mogao što odvojeniji i mirniji da bude. A opet uvek, čim bi mu se ukazala prva prilika, gledao je što pre da ode na kakav put, tobož po trgovinu.

I dalje se cela rodbina tu skupljala, dolazila. Ona, mati joj, gledala je da prilikom svakog praznika, slave, imen-dana bude uvek sve lepše i raskošnije.

I pošto je još u početku bila uverena da nikada neće biti takvog koji će moći da bude veći od nje, da bi se ona osećala sva srećna, što takav lepši i viši od nje i po svome poreklu i po svojoj lepoti, njenu

Za nju nije bilo ni od kakvog muškarca opasnosti i zato je mogla da bude sasvim slobodna. Mogla je, kad god hoće, da izlazi na kapiju i tamo stoji.

Zato je ona mogla uvek da bude slobodna. | I kaogod što je tako slobodno, otkriveno i javno išla, stajala na kapiji, tako je isto i gore, na

nego što je znala da sada, po zimi, Sofka neće moći izlaziti i otići u komšiluk, da uzme štogod, ako joj nešto bude zatrebalo.

čak i podala, samo da ih uveri kako njenoj lepoti, razbludnosti njene snage i vrelini i strasnosti nije mogućno da ikoja bude ravna. Da, strašno bi to bilo; ali ona ne bila Sofka, ako to ne bi učinila!

I dokle će ona tako? Zašto ona nikada srećna, nikada zadovoljna da ne bude? Kada će i ona već jednom ništa da ne misli, kao ostale devojke samo da živi i zbog toga da je srećna.

I čim bi počele ovakve misli da joj dosađuju, uvek bi onda počela silom samu sebe da goni da i ona bude takva. Tada obično odmah preduzme kakav posao, kakav težak i čuveni vez. Zagreje se, zaraduje. Sva se unese u posao.

kao da je ne uprlja — jednako izvinjavajući se | materi: da se ona ne žuri, i kako će on nju tamo u hanu čekati, dok ona bude gotova. — Će čekam han’mo. Ako ne možeš danas, sutra, kada ti hoćeš.

Pandurović, Sima - PESME

duši tvojoj kad zastudi zima, Jedna će mis’o u tebi da dozre, Velika, tužna mis’o, moje drago: Da treba da nam sve bude svejedno, Da nam je ovde još jedino blago Kad za nas kuda bedno srde jedno.

Nad grobom našim širiće se cveće; Poklopac neba sanduk nek nam bude; Bleštaće zvezde, k’o nadgrobne sveće, Nad rosnom zemljom naše crne grude.

I kada zore zraci budu bistri Prodrli varoš, lipe u prašini, Kad budu izašli na sunce filistri, I drage noći kraj bude tišini, Ja ću, k’o često, po poznatom putu, Dok na trg budu išli ljudi, žene, S negodovanjem, u starom kaputu, I s

Koliko su retka osećanja što se U srcima sviju neumitno bude, Kod sveta što gleda kako ih sad nose, Te proste heroje, te velike ljude, Što su mirno svoja ostavili rala,

Sve je sad drugo. I ljubav spram grude Rođene zemlje bledi sad u meni, S mišlju: nek bude sve, pa kako bude! I samo gnev prazan pokatkad se peni.

Sve je sad drugo. I ljubav spram grude Rođene zemlje bledi sad u meni, S mišlju: nek bude sve, pa kako bude! I samo gnev prazan pokatkad se peni.

Što dublja nek bude naša mračna raka, Spomenik nad nama što veći i teži, I nêm, verni; jer će pod njime da leži Života nam kratkog

Zato neka tama, duboka i verna, Zaštitnica ovih ostataka bude Što čekaju da se naše duše vrate Sa mračnoga puta vremena bezmerna.

Kad laž sveta obrazinu zbaci I čas svečan tvog prisustva bude, Straše te se sitni sebičnjaci, Kunu grešni, slabići, i lude.

UTEHA Kad se sve iz ruke bude pustilo I radost naša svene, kao cvet; Kada se veče bude spustilo Na naših starih iluzija svet, — Nećemo više

UTEHA Kad se sve iz ruke bude pustilo I radost naša svene, kao cvet; Kada se veče bude spustilo Na naših starih iluzija svet, — Nećemo više ništa žaliti, Jer svega ćemo biti davno siti; Jer će nam

Proleće i cveće, I boje, i miris — ništa nego magla! Brzina sve ništi. Neka bude veća! — A šta je to što su nekad zvali sreća?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Pričekaj dok se nakljukam i ja!“ Dosta bi šale, neka bude i malo zbilje, pa da se lijepo porazgovaramo!“ reče Otaš, izmaknuvši se malo i počevši puniti lulu.

„To je i meni zamisao iako me Krcun slobođaše“, primjeti Otaš. „Valaj, jamac vam moja riječ, ako mu ne bude Vladika dopustio“, prihvati Krcun.

Pa i nemojte mnogo dolaziti, jer bolje je da ranjenik bude u tišini“, reče Pejo omjerivši ih pogledom svijeh, a bilo ih je tu oko ognja peteronajstero.

“ „A inokosan je čovjek. Nema je ko zamjeniti“, odgovori stari. „To je, valaj, istina, no reći ću ti, bude li čekala zamjenicu, plešće sijede. Zar dok se mali oženi? A da što drugo?...

nema ni jednog oblaka na nebu... Istina đuvoli pomalo vjetra s Lovćena, ama ne smeta, samo nek ne bude oblačno, jer štono kažu sačuvaj Bože oblačna Đurđeva dne... Te!

„Zašto?... Ne bih ti umio kazati zašto, ali je red da to bude!... Bi li ti žao bilo, Stane?“ reče on milosno, uzevši je za ruke. „Meni bi milo bilo da ostaneš!“ reče ona šapatom.

“ odgovori Mita iz avlije. On se tamo šalio s Milicom i s Milunom. „Čujem te, čujem! Neću ja gladan otići ako bude što da pregrizem.“ „A kamo Stana!“ zapita serdar. „Otišla je na vodu. Tužaše mi se da je boli glava.

“ reče Adolf, zagrlivši prijatelja. „Jedno i drugo podaj Elviri. Budi joj domaćin i otac i brat — i sve. Sve neka joj bude u tebi, a naknađeno će joj biti, plemeniti čovječe. Budite sretni, a bićete, ako Bog da!

„Kako da ona bude moja žena?“ mislio je u sebi. „Ko sam ja, šta sam ja? Tuđinac, lacmanin, a ta sama riječ, sa svim prezrenjem što ona

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Govorni izrazi su nasušna potreba našeg govora, bez kojih on ne bi mogao da bude ni moćno izražajno sredstvo, ni značajan književni tvorački činilac.

Što ti ruci to ti na vratu (bilo)! (Kletva zvonaru kad zvoneći koga uznemiruje; misli se na uže, tj. da bude obešen). B) POSREDNE Besan more lokao! Bijele vlasi plela! — (kletva devojci). Vazda tuđa bremena nosio!

— Zlo s dobrim susjeduje. — Dobru konju sto mana, a rđavu (samo) jedna. — Što je dobro, na oko i zlo ide. — Pre bude od dobra zlo, nego od zla dobro. — Ni zlu teci, ni dobru ostavi. — Tri je dobra teško sastaviti.

— Sve u svoje vrijeme (dohodi). — S vremenom i slanom i mušmule zre. — Malo vremena i malo slame pa i od oskoruše bude slatko voće. — Pričekaj vreme; vreme i trpež i dudovo lišće u svilu pretvore. — Protrči sad, zeče!

— Što rijeka donosi, rijeka odnosi. — Teć’ će voda kud je tekla. — Ele bi, ele će bit’ otkle i dokle bude svit. — I dalje će sunce grejati. O BOGU — Bog ne plaća svake subote. — Bog nikom dužan ne ostaje.

Turčinu to bude milo, i, pokazavši da je i on junak, pristane da ga briju nenakvašena; ali kad stane vrlo boljeti, i više ne mogne

Kad to sve svrši, onda reče: „Kisni, ne misli, stiglo me do vrata!“ (tj. da se mlijeko ukiseli dok ona bude do vrata), pa se obrne k vratima, a lonac i mlijeko za njom po zemlji, jer je nehotice bila zapela nogom za uprtu od

Kad putnik to čuje, bude mu vrlo žao, i otišavši gospodaru na oranje, stane mu govoriti da to nije pravo, i zaište da bi mu prodao onoga roba da

Putniku to bude vrlo milo, i digne se k robu i stane mu sreću čestitati zahvaljujući bogu što se tako dogodilo. Ali rob ne mareći ništa

Nesrećan čovek, našavši se pred očiglednom opasnošću da bude zgažen, siđe s puta u jarak, a srećan čovek ostane na putu da mirno sačeka konje s kolima i svoju sudbinu.

— Oni te mi nema otkuda da preda bir. 12 Pitali fratra: — Kakva će biti godina? — Što bude meda, — biće sladak, što pane snijega, — stopiće se u vodu, — i više će ove godine dati jedva krava masla, već deset

ljudi odmah umru, a neki žive više vremena: koliko je ona odsudila kad je srce jela i onakovom smrti umru na kakovu ona bude namijenila. (Čupav kao vještica).

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Poslije nekolika dana ražali se čoveku, pa | stane u sebi govoriti: „Ajde da je izvadim, ako još bude živa! kaka je taka je; a može biti, da će se u napredak što i popraviti;“ pa uzme uže i otide nad rupu, pa pusti uže u

“ — Onda Turkinja otrči tamo, đe joj se muž bio skinuo od vrućine, te uzme kesu s novcima, i štogođ bude novaca u njoj, da Eri, da ponese Muji. Ero dokopa novce, pa metke u njedra, pa bje- | ži uz potok.

svakoga koji bi ih pisao da on ne popravlja ništa, nego da piše upravo onako kao što mu ih ko uspripovijeda, pa gdje bude potrebno da se koja riječ premjesti ili doda ili izostavi, to ću ja činiti, kao što sam radio i u ovima svima koje sam

On joj odgovori: „Ni za što, samo onako.” Ali ženi ne bude to dosta nego saleti muža da joj kaže za što se nasmejao. On se stane braniti: „Prođi me se, ženo, Bog s tobom!

U tom dođu kući. Odsednuvši s konja, čovek odmah naruči mrtvački sanduk i kad bude gotov, metne ga pred kuću pa kaže ženi: „Evo sad ću leći u sanduk pa da ti kažem za što sam se nasmejao; ali kako ti

Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti

Kad u jutru dan osvane, ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.

Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina. Kad bude opet u veče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet

U tome se još nađe nekaka prokleta babetina koja im se obeća da će | uhvatiti i doznati kako on jabuku sačuva. Kad bude u veče, ta se baba prikrade pod jabuku, pa se podvuče pod krevet i onde se pritaji.

Posle dođe i najmlađi carev sin, te legne kao i pre. Kad bude oko ponoći, ali eto ti devet paunica, osam padnu na jabuku, a deveta njemu u krevet pa se pretvori u devojku.

” Ali on jedva čekajući da vidi paunice nije hteo ni slušati što baba govori za svoju kćer. Kad bude u jutru, carev sin ustane i opravi se na jezero da čeka paunice, a baba potkupi slugu njegova i da mu jedan meščić,

Carev sin siromah čujući to, da se ubije. Kad bude drugi dan u jutru, on se opet opravi sa slugom, sedne na konja, pa sve pored jezera šeće.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Bilo da bude neko, kao iguman, ili drugi neko ko je služio u mestu ovom svetom, da se pošalje u to mesto, i on svaku slobodu i vlast

A za post Rođenja Hristovog — kao i u druge dane što ustanovismo, neka i tada bude isto. A u post svetih apostola isto da je kao i u druge obične dane kako ustanovismo.

I potom se čita jedna glava tetrajevanđelja. Ako li bude nemoguće, onda prepolovi. I potom počinje služba jutrenja. Otpevavši posle Šestopsalmija „Bog Gospod“ a onda tri

Napisasmo ovaj ustav o pojanju i o jelu. Molbom molim da ne bude nepromenjen, osim ako se u bolest padne. Tada koliko krepost može.

O slobodi mesta ovoga: zaklinjem Gospodom našim Isusom Hristom i Presvetom njegovom materom, kao što pisasmo ovde da ne bude izmenjeno.

smućuje onoga koji živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene grešnog.

u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene grešnog.

I da ne bude oprošten niti u ovom niti u budućem veku. Zbog toga pisah i potpisah ovo svoje rukopisanije 6707. (1199) godine od

“ (Jak. 1, 2-4) „Jer blažen je muž koji pretrpi napast, jer će, kada bude iskušan, primiti venac života, koji spremi Gospod onima koji ga vole.“ (Jak.

I evo pišem vam da radost vaša bude ispunjena. I ovo je vest koji čuh od njega i povedam vam da je Bog svetlost i da tame u njemu nema.

„Blagodat i mir Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca, i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama u vekove, amin.“ (ІІ Kor.

I htede on blaženi, da kao što i tamo opravda svoje carstvo, tako da bude i ovde. Poželevši da za vas nađe mesto spasenja, isprosi u cara mesto ovo pusto i uze mene grešnog iz Vatopeda, i na

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A on! Ima dilemu pošto je organizovan, a moraće da bude kapitalista! Kaže da noću ne spava od dileme, puca mu glava od dileme, toliki je karakter!

JAGODA: Ima i uplatu za fiću deluks, al tamo ćemo gledati nešto komotnije! IKONIJA: Da to ne bude neki koštapler? JAGODA: On je visoko iznad toga!

Istina, malo je stariji, farba brkove, al ne može se i jare i pare odjednom! Čovek treba da bude realan! Za svadbu, zamislite, sprema štampane pozivnice, zlatotisak, nadam se da ste čuli!

Muve, gliste, rovci... IKONIJA: Ma skloni to, ne moraš da mi pokazuješ! Je l bi to moglo đuture, a plaćanje da bude u naturi? PROSJAK: Nije da ne bi moglo...

Samo ispitajte, onako izokola, kao slučajno, gde živi, i to. Ako vam nije teško. IKONIJA: Što da mi bude teško! Mogli ste nešto i popiti, dok stojite! SKITNICA: Drugi put. A nisam vam za piće, imam jetru.

Žao ti da platiš malo mišomora! Tvoja kafana, tvoja stvar! Al moje radno mesto, oću da bude čisto i ispeglano A ne da se presecam svaki čas! IKONIJA: Da l bi još možda htela i nešto od damasta?

Bio je nešto mnogo agilan! A oni su jedna te ista frakcija! IKONIJA: Mali je Mile da bude frakcija! Cmiljo! Gde li se samo zavukla... (Odlazi u kujnu) STAVRA: Moraće i on da padne, ako je neke logike!

VILOTIJEVIĆ (s pauzama, kao gore): Kako? U čemu je čovekov identitet? Pa u lektimaciji, u čemu će drugom da bude? Aaa, mislite moralni? Pa za to služi karakteristika, to je bar jasno!

VILOTIJEVIĆ: Boga mi, kako je sinoć bilo, mislim da nema! PROSJAK: Svet je napravljen zato da bude dobar... VILOTIJEVIĆ: To sam i ja govorio, zgovornice, i to godinama... Al, kažu drugovi, nisam ništa uradio...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ako li se ko nađe ko bude moje prostosrdačno namerenije i bespristrasno pisanje na zlo tolmačiti, primajući za obidu i obličenije običaja u kojim

Ako li što gdi bude pogrešeno, učeni će ljudi posle mene ispraviti i meni će čelovekoljubno kao človeku prostiti. Meni je dovoljno utešenija

Toliko mogu jošte pridati, da ako ko bude samo zabavu iskati u ove knjižice čitanju, neće bez nje biti. Šta je zabavnije nego znati kako živu ljudi po različni[h]

Primite (ako ništa) za zabavu. Ako gdi bude što pogrešeno, molim i prosim vašu dobrotu i čelovekoljubije da oprostite slabosti mojej; sam je bog bez pogreške i bez

Ja ne znam [h]oću li gdi s vami jošte živiti i slatkog vašeg prijateljstva naslaždavati se. Toliko prosim, kad me ne bude na svetu, da mi želite od blagoga boga milost, koju i ja vami, zajedno s svetom razuma i nauke, i va|šim sinovom i

Dok je taj vosak jošte mek, lasno ga možeš pretopiti, preliti i preobraziti. Črez dugo vreme bude tvrd kao gvožđe; onda se hoće mnogo truda za pretopiti ga i preliti.

| Može ko pomisliti da se ja sad kajem što sam se zakaluđerio i zato ovako pišem. No, ja molim svakoga ko bude čitati ove moje slučaje, neka ne [h]iti pre suditi i neka ne čini nikakva zaključenija dogod ne očita i ono što će

sa mnom razgovoriti se, i da nama[h] pođem ne kasneći niti odlažući, jer, inače, njima je naloženo da, ako nužda bude, silu upotrebe.

očima, uklonjajte se zla društva i čuvajte se zli[h] običaja; radite, da nauka vaša na slavu božju i na polzu otečestva bude.

Svrh svega, učite se dobrodeteljnim i poštenim narovom, nastojte i trudite se da nauka vaša bude kao čisti zrak sunca, koja će mrak neznanja, nerazumija, sujeverja i zlobe između braće vaše izagnati, a svet razuma,

” Na ovi način imaćemo manje monaha; no što i[h] bude, biće na polzu opštestvu, na osnovanije bratije svoje i zaslužiće čest i ljubav naroda svoga.

Neka svak rasudi, ko bude čitati ove vrste, kakva čuvstvovanija blagodarnosti i pripoznanstva k bogu i roditeljem mogu se usejati i ukoreniti u

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

A kako bogatstvo nije na odmet ni u svetloj lozi i kako je vrijedno znati koliko treba da čovjek ima pa da bude najbogatiji u Zvrljevu, čujte šta je bilo njegovo: Od nepokretnijeh dobara Kušmelj imadijaše: kuću pod pločom, petnaest

a kamoli da se diže u zoru da zvoni Zdravu Mariju, a kamoli da prati pišice strica kad digod na konju pođe, a kamoli da bude svuda skokom, kuda redovnici okom, kâ šta je, bome, red najmlađem dijaku! Aja, brate!

Potom, da ti bude u svru, prid bogom, prid carom, prid biskupom, provincijalom, gvardijanom, narodom i na onome svitu za život, a na

) kajaćeš se, ako ga povedeš, jer će te ovo dite osramotiti i nas sviju! — Taa-ko! A ja ću s njim natrag, ako ne bude za to. — Zlo je i da pođe! — reče Rora. — Dokle ga poznaš, može učiniti što se već neće moći ispraviti! — veli Rdalo.

— Jevo mene da ti kažem bez zavijanja, najkraće i bistro. Ti odabra sina Kušmeljeva da uči knjigu, pa da s vrimenom bude redovnik! Ti s nama večeras ne progovori tri riči, nego nas zadrža da vidimo tvoj izbor. Lipo!

Čuće mu za zdravlje tvoja braća vratri, a ni sv. Vrani neće biti lako, jer će ga oguliti, ako bude mogâ, kâ što će i pravo imati! — Dosta, grišniče, dosta! — prekide ga fratar, više žalostivo negoli oštro.

— Oćemo da izabereš od naši ditića koji bude najdostojniji! — reče Rkalina. — Jer mi znamo put i do biskupa i do kralja! — Pa ja nisam rekâ da neću!

— A prokleti antikristi! lupeži! galijoti! žbiri! ajduci! ubija vas bog! A platićete, platiti, ako živ bude Jere — govoraše Kušmelj. — Jeto, moj dobri divere! Jeto kakvi su vidiš sam, pa još viruj njima! — plakaše Osinjača.

? U Zvrljevu ima samo ubalâ, pa kad ljeti presahnu, red je hoditi na daleko, do njekog izvorka, pa i tu bude slomljenijeh glava, jer je naloga i svak traži da prije ugrabi!

— Jeto tako! Nisam čuja lipe glasove za nj, ali, ako se ne bude vladâ kako valja, ja ću fiju! (pokaza rukom kako će ga istoljagati), pa nek iđe otkud je i došâ.

— Jesam li ti uvik govorila, Jere, da je ovo dite odvojilo mudrošću, da je za njega malo da bude vratar!... — Dakle, ko je bija s Kenjom? Šta kaže? — zapita Bakonja, gledajući krivca preko ramena.

A ako vra odmah ne nadme obraze i ne pregne glavu, onda Bakonja čeka dok to bude, jer bez toga nijesu se razdvajali jutrom.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

GODINE 72 KAMENA USPAVANKA SAMO JE BUDILA MIR O prosta ružo govora Zašto te proleća bude Zaspalu među dva mora Na usni plave lude?

Ako od stabla ne sadelju bačvu Il krevet kakvom mladencu ne stešu — Nek bude bar za sanduk mome lešu. O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA Taj muk — da nije zvuk bez kraja Što svud seže Pa neki mir sa

U gluv svet sam zašo: u sivo i sinje... Nešto se u meni prenu, ko od treska: Bude se šakali iz moje pustinje I gone me, ludo, preko svoga peska.

Ćosić, Dobrica - KORENI

I kako da čovek, rab božji, ne bude sve i svašta u ovoj Srbijici što se, po pričanju zlopamtila, tri puta praznila i novim narodom punila.

Te godine, kad je zapazio bradu na njemu, prvi put je pomislio na žene. „Samo da mu prva ne bude za pare. Onima što dinarima podižu ženske suknje porod bude bolešljiv i žgoljav.

„Samo da mu prva ne bude za pare. Onima što dinarima podižu ženske suknje porod bude bolešljiv i žgoljav.“ Kad ga je posle Božića popovo vodio u Palanku, pre NO ŠTO su se popeli u sanke, odveo ga je pod

“ — „Pravničke nauke“, odgovarao je, a u sebi mislio: „Da uči za ministra unutrašnjih dela, da bude najvažniji čovek u vladi, da čuva red državi, piše joj zakone i izdaje naredbe koje se bez pogovora slušaju.

Došao da se požali... Ne, neće to. Takvi smo mi. Tvrđi od bresta. A lep. Njemu bi priličilo i kralj da bude. Glasan klokot: Đorđe nadušak ispija duboku i šarenu čašu vina. Za mene nikad nije naredio da se upregnu sanke.

Zato je poslednjih dana i sinoć... Neka samo što pre bude. — Žene napolje! — Milunku i Simku pratio je očima Dok za njima ne lupiše vrata, a onda sede na svoje mesto za niskom

Odmah se ponadala, neočekivano, zato i jače: on će smiriti Đorđa, da i ova noć ne bude kao prošla, iako je on ušao u dvorište kao da je tuđe i pozdravio se s njom kao da je ne poznaje.

sela. nadniči i služi. Ona se pokrenu, prvi put otkako je ustala sa stolice, malo raširi noge, da bude sigurnija na njima, i odsutno se zagleda u žeravicu koja je ispala iz furune i sporo umirala na dasci, na kojoj su

Gunj i opanci! Prvo što je učinio je da prestane da bude smešan i da skine to glupo, tursko odelo. A „ko je Srbin“ i „seljački sin“.

Jurnu po sobi. Mala mu je. Ne, sve je ovo selačka idila i prošlost. Naš život treba da bude nešto sasvim drugo. Moj život nije Aćimov život. Treba odavde zasvagda otići. Sve ostaviti. Izneveriti. da, izdati.

Odlazi iz Prerova, vređa brata, unesrećuje oca, deli imanje da kupi kuću i ne bude pod Tošićevim krovom. Želi da započne nov život, hoće Srbiju da uvodi u Evropu. Hoće li mu to biti sreća?

I nek mu je jasno da u ovoj kući nema više prava ni parče hleba da zatraži. Neću da čujem. Ja znam šta radim. A kad bude otišao, ti mi za znak na stog pobodi vile sa snopom trske, da mogu da vidim iz livade. Ne zaboravi šta sam ti rekao.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Žene bogataša i moćnika otimale su se o čudesni vez i čipke. Svaka je želela da baš ona bude ta koja će nositi odeću protkanu zlatastim sjajem.

— Ne može! — Neka ti bude! — Zlatousti saže glavu i oseti kako mu se tel o smanjuje, kako postaje prozračan i lagan.

Uzalud je majka spremala najukusnija jela i kolače: nije rastao! Uzalud ga je slala među decu: nije voleo da bude s ni ma, sve dok u sebi ne otkri dar pričanja i dođe Do priče o Zlatnoj krabi koja ima moć da ispuni svaku želju onome

Kako se toga ranije nije setila? Leptiri? Zar neki od njih ne bi mogao da bude lokvin cvet? Bela žaba zamoli šarene lepotane da zastanu, ali nijedan nije hteo da bude lokvin cvet.

Bela žaba zamoli šarene lepotane da zastanu, ali nijedan nije hteo da bude lokvin cvet. Bela žaba uzdahnu i zamoli zvezde da pomognu, obrativši se najsjajnijoj, ali ova odseče: — Ne pričaj

Koja bi zvezda pristala da bude lokvin cvet? Nađi neku drugu budalu! Bela žaba se trže i van sebe od tuge obrati se Suncu koje se baš rađalo: — Pre

Sve zna, sve pamti, čak se i rađanja mora seća. Ako ona ne bude znala kako da pomogneš svome sinu, niko neće ni znati! — Nikada za nu nisam čula. Gde živi? — U pećini! Na dnu mora.

— Onda i mene bacite! — reče majka i raširi krila da zaštiti ptića. — Ili ga ostavite na miru! — Neka ti bude! — reče vođa jata. — Ali znaj da od njega nikada ništa neće biti! Jedino je majka verovala mališanovim rečima.

»Možda oni i nisu toliko vredni hvale?« —pomišljao je, ali pošto su ih svi hvalili, ni on nije hteo da bude izuzetak. Konačno, zasitivši se njihove svirke, pustio ih je.

— doviknu joj. — Celog se života mučim da bih se obogatio, pa ništa! Staviću te u kavez i voditi po svetu. Svako ko bude hteo da te vidi, moraće da mi plati! Tako ću, valjda, doći do broda! — Pokloniću ti tri broda, samo me pusti!

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

dunavskoj padini, išao od Stambol-kapije, nekako baš pored Narodnog pozorišta koje će biti podignuto tek pošto šanac bude uklonjen a Kapija razrušena, a onda naniže, malo prav a malo krivudav, današnjom Francuskom ulicom, sve do Vidin-kapije

Onda bi iskrsavao taj Turčin, stražar, sa svetiljkom: blagih očiju, zalivao je vodom iz legena zemlju pod Jevremom, da bude što vlažnija, što hladnija, da mu se kosti i žile što pre zgrče.

ULICA GOSPODAR-JOVANOVA Oduvek je voleo drveće i oduvek voleo da bude u senci. Otuda oko podne, kad polazi od ugla Francuske, Gospo– dar Jovan je uvek pomalo uvređen: u ulici koja nosi

Samo je imao da bude spreman na sve. Išao je iza nizama, sav oko i yxo, ni o čemu nije mislio, i, unutra, neka tupost, a ipak je video

Nije se plašio, a i zašto bi? Nije to bio korak neprijatelja, nego nepoznatog. Vasa mu je uzmicao, da ne bude stignut pre vremena, i to je bilo sve. U isti mah, nije verovao da se može uzmaći i zato se ponekad trzao.

Milisav Čamdžija, pevač čuven koliko i ratnik, zaverio se sinoć Karađorđu da će se, ako bude živ, kad ustanici, u tišini, osvoje Sava – i Varoš-kapiju, koje je trebalo prve da padnu, ispeti na gradske zidine tu,

vezao taj ćurak, i danju i noću: sto je dukata bio opleo srmenim i zlatnim koncem, jer je Aganlija tražio da mu ćurak bude pokriven dukatima.

Ali, nije mario. Neka životvorni konac tka tu maglu, pa šta bude. Čudio se svojoj slavi koja je, sve više, postajala šum van njega. Išao je iz bitke u bitku, iz godine u godinu.

On je znao da je i to jedna od malih igri velikog Kneza. Nije bio siguran neće li, jednog dana, ako to Turcima bude jako u volji, za njim, iz Kneževe kuće krenuti senka da ga sustigne, iznenada, u ponoć ili pred svitanje.

sa zlatnicima i hteo da ih podeli sa njim, Petrom, ali da sad vidi da nema s kim da deli zlatnike kao što nema s kim da bude ni pobratim, jer taj što ide uz njega i nije čovek.

Sad je imao da bude u ulozi onoga koje je zatečen, iznenađen, pobeđen; i to je bila opomena.) Izgledao je sve sumnjiviji, a grizlo ga je

Taj deda mu se ponekad javlja u snu i traži od njega da bude naučnik a ne vojnik. Kad je završio i projekat bornih kola, dotada zdrav kao dren, kapetan se razboleo od sušice.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Onamo, 'namo, za brda ona, Milošev, kažu, prebiva grob!... Onamo!... Pokoj dobiću duši Kad Srbin više ne bude rob. Nikola I Petrović Njegoš IV DED I UNUK Uz'o deda svog unuka, Metn'o ga na krilo, Pa uz gusle pevao mu Što je

A kad bude, pa tu muka mine, Kad sloboda kao sunce sine, Kad se krvca opere studencem, A junaci ovenčaju vencem, Srpske zemlje

„Il' možda želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže! Da kupim one toke zlaćene.“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne zna šta bi

Toplota blaga, naložena peć, U njojzi tinja panj. K'o starog leta mrtvo telo, ispucano, crno, Što spaljuju da vampir ne bude... To staro leto, stara godina!

U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu, I sećaju se npoxyjalih dana.

Ali ispod mora, Često k'o da čujem glas dalekog hora, Tajanstvenog, strašnog, u dugoj tišini. To se bude groblja pod širokom vodom! Počinje opelo... Noć pod crnim svodom Šumi psalme, paleć' sveće u visini... J.

Pusti pesma drugih neka bude žena Što po nečistijem ulicama peva. Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom, Nego žute ruže u te kose duge: Budi odveć

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne Svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude Gospodu krivo; Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju.

? Ta pesma nije akt, i mis'o nije slovo. A duh traži uvek novo, I hoće da bude svoj. Ritam će kroz muziku reči Probiti sebi pute, I otići u pravi kraj; U pesmi zakoni ćute Pustite osećaj! M.

bau!“ I pustićeš majku da izvidi šta je A dotle će zaplet otplesti se ceo: Dok se stara bude krstila u čudu, Ljubiću te žarko, sav od snega beo. B. Nikolajević CXXXIX TRIJUMF VENERE „U ime Večnoga...

osećam kroz mene kako bije Dah tajni onih što će za mnom stići, Budućnost daljna što još brižno krije: U pupoljku se to bude cvetići.

I čini mu se da kroz svaki cvetak, Kroz travku svaku, duhovi pokojni Bude se s čežnjom života; Dok anđ'o, Nevidnim krilom, u taj čas opojni, Diže ih tiho u visine mlečne...

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Zažega sam ja plamene bure u predjele noći i haosa, te mi bude sunca i mirove od sna hladna i prevječitoga. Tamo svjetlost užasne pobjede nad nijemim carstvom održava,

noćne mase i njezino lice sažde ognjem svojim svijetlijem i rasplaču u svijetle zrake, mračne točke kad nigđe ne bude do predjelah niti za predjele, kad joj oblik pregnusni pogine, kad svi kraji zaplamte svjetlošću, dva vojvode,

Popa, Vasko - KORA

ih Utrobu sam iščupao Plodovima me okrutnim tovi Točim ih Mozak sam rastočio Gde mi je mir Gvozdenoj jabuci da bude Prva rđa i poslednja jesen Gde mi je gde mi je mir ODJEKIVANjE Prazna soba stane da reži Uvučem se u svoju

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Uspomena na njih kao da me podmlađuje, pa zato neka bude kao što želite“. On sede opet na kamen, a učenici se zbiše još jače oko njega da bi ga što bolje čuli.

Tada im ispruži stopalo svoje desne noge. „Neka taj zid bude toliko debeo koliko je moje stopalo dugo! - Šta mislite, koliko bi naš oprobani pešak Piteas morao da hoda da sa

Pri tome moraju njene ivice stojati upravo jedna na drugoj, tako da osnova hrama bude tačan pravougaonik, a osnova piramide tačan kvadrat. Kako se to postiže, pokazaću vam.

može biti proizvoljno odabrana, dakle veća od ove naše - i pomoću triju kolaca koji se zabiju u zemlju tako da uže bude zategnuto kao ova naša vrpca, Egipćani polažu ivice osnova svojih građevina upravno jednu na drugu.

„Među brojevima za koje sam našao da zadovoljavaju zahtev da zbir kvadrata prvih dvaju bude jednak kvadratu trećeg, najvećeg, broja nalazila se i ova grupa: 171, 140, 221.

“ „Mogao bih založiti svoju glavu!“ „Da vidimo! - Uzmimo sada u razmatranje još jedan, treći, broj koji neka bude tačno polovina našeg većeg broja. Da li je on ceo broj ili razlomak?

- Mnoge, odlične zvanice doći će mi danas na večeru, gozba za takvo društvo treba vremena da bude spremljena kao što treba“. „Nećeš morati dugo da čekaš, milostivi gospodaru.

On razmisli još jedanput. Zaista, tako je moralo da bude. On je za nekoliko trenutaka razmišljanja rešio jedan važan problem kinematike, problem relativnog kretanja i svih

„Naš veliki filozof bavi se politikom, razmišlja i poučava kako bi trebalo urediti državu da u njoj svaki građanin bude vaspitan do one čestitosti koja bi ga učinila stvarno srećnim. U takvoj državi učeni ljudi igrali bi prvu ulogu.

On me podučavaše i u astronomiji“. „On je i astronom, i to u najboljem smislu reči, onakav kakav treba da bude“. „A kakav, ako smem da znam?“ „Evo vidiš, sinko.

Slučaj Anaksagore, koji je Aristarhos maločas napomenuo, da naučnik bude proganjan zbog svog učenja, neće se ponoviti u mojoj državi, jer ja sam moćniji no što nekad beše i sam Perikles“.

Pri tom mu sinu kroz glavu nova jedna misao. On se zapita koliko bi moralo da bude otstojanje tih zvezda, dakle poluprečnik sfere zvezde nekretnica, pa da iz obilaska Zemlje oko Sunca ne proiziđe nikakva

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

— Ženo! — progovori trgovac, sav crven i posle podužeg i mučnog uzdržavanja kao strahujući da uvreda koja će pasti ne bude i suviše teška. — Ovo su glumci, mora biti.

sestra, da je Nikola najpametniji, najhrabriji i najsrećniji čovek na svetu i da će ga ona voleti tek kad ga bolje bude upoznala. I, najzad, kad bi vreme za polazak odosmo na stanicu.

I vojnik mi saopšti da je sinoć bio mali napad jurišnog odeljenja, da je komandir skoro i legao i naredio da ga ne bude bez naročite potrebe. Trebalo je, prema tome, da ostanem pored zemunice i da čekam. Jutro je bilo vedro, sveže i mirno.

više ne bude u moći jednog čoveka ili jedne grupe ljudi da bace ceo svet u sve ove bede — onda ja ne smem pitati: „Zar su trebali

Jednom reči, mi smo bili jedno osećanje, jedna duša, jedna misao. Život naš imao je da bude večita pesma i mi neprekidno pijani od sreće.

To je poslednje sredstvo i ona više neće da bude luda. Pa strastan plač i odmah zatim osmeh kakav nikada nisam video na nenom smernom licu, nešto čudno nestalno,

Šta, vraga? Ako ne bude crk'o, kao što on govoraše za svoga kuma i njemu neće biti rđavo. Jer zabadava se nije govorilo: kako je na frontu imao

A tom prilikom, evo moje reči, istući ću na mrtvo ime krezubog studenta, samo ako se bude tamo zatekao; toga podsmevala prema kome od onog večera osećam nesavladljivu odvratnost. Biće rusvaja.

I od toga dana, uvek, ranim jutrom, kad je vreme lepo i dok jêci zvonke trube bude iz slatkoga sna tople, vatrene devojke što skrivene iza zavesa, u košuljama spalim sa ramena, izviruju da vide

igraju „sansa“ ili „friše fire“ sve dok Sekula triput ne zavreči kao jarac, kad oni skaču, prilaze vojnicima koje bude i nastavljaju teorijsko predavanje o bočnom napadu, konjičkom jurišu na pešadiju, kad se komanduje „u krug“ ili tako čemu

Evo secite me gde sam najtanji, ako tako ne bude. — Ej, brate, pa ti sasvim ne znaš šta govoriš. Valjda znaju ovi naši šta rade. To su pametni ljudi, neće tebe pitati.

i što se u njoj probudila koketerija, kao ovaj Tolstoj što kaže... Ali drugo je žena, boga mu, ona mora da bude svetinja...“ Pa se iskašljuje pukovnik i unezvereno gleda po paviljonu, kao da je nešto izgubio pa traži.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I čini mi se da sam već tada osjetio kako to može da i za nas same bude neugodno i odnekud bolno do te mjere da nas često sili da zažmirimo kako bismo malko rasplinuli sliku stvarnosti i

Od sušice. Baka ga je, ne znam iz kog razloga, bila uzela k sebi u kuću; valjda da joj bude lijek od usamljenosti. Njegov mladićki portret, u modroj uniformi zavoda u kome je učio, visio je u salonu uz druge

Ali sam se uvjerio da ni to nije tačno. Umjetnik treba da bude neosjetljiv prema svojoj umjetnosti i od nje neranjiv, kao što kirurg mora da bude neosjetljiv prema svom zanatu i kao što

Umjetnik treba da bude neosjetljiv prema svojoj umjetnosti i od nje neranjiv, kao što kirurg mora da bude neosjetljiv prema svom zanatu i kao što vojnika ne smije da ranjava njegovo vlastito oružje.

samo podsvijest) da bih postigao da moje iskreno uvjerenje ne pređe na druge, da uvjerljivost mog uvjeravanja ipak bude neuvjerljiva!

sa svrhom da ti se ne vjeruje, uvjeravati da bi razuvjerio, nego još pretendirati da sredstvo za postizanje toga efekta bude tvoje istinsko uvjerenje i sušta iskrenost tvojih riječi.

Bez onoga što nas veseli, nekako se može. To je voće na našoj trpezi: prijatno je, no ne mora baš da bude. Ali s onim što se iščekuje već je malo drukčije. Ono što se iščekuje teži da postane potreba, nasušna potreba.

Pa zato odmah spada na onaj niži stepen na kome je potrebno da bude udružena s drugim nekim darovima, svojstvima, odlikama, da s drugim nečim stoji u odnosu i u međuzavisnosti, ili čak

s drugim nekim darovima, svojstvima, odlikama, da s drugim nečim stoji u odnosu i u međuzavisnosti, ili čak da bude samo odraz ili vanjski izraz tog nečeg drugog.

Smrt iskupljuje svaki život. Živjeti se može i neozbiljno, i neodgovorno. Čitav naš život može da bude puka jedna fikcija, jedna strasna igra u zagrljaju bunila, jedna usijana iluzija prosanjana na rubu stvarnosti.

Valjda iz nagona da ipak nekako obilježi, da ipak nečim podvuče svoju smrt; da ona ne bude baš sasvim neznatna, sasvim nezapažena. Da ipak saljude zainteresira, kointeresira, za se i za nju.

bez i najmanjeg tračka sumlje, s onom čudnom uznemirujućom lakovjernošću; gotovo kao da je sama išla naruku tome da bude obmanuta.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Sestru je udao u drugo selo, a majka Mu se dovijaše od svake ruke, da ne bude sinu na teretu. Leti se naimala pod nadnicu na lakše radove, zimi grebenala, prela, tkala po imućnijim kućama, a i

— Još nisam to doznao, ali sam namestio moje zamke, i za dva-tri dana doznaću ko nas potkaza. Ako bude neko od onih, neće mu se, beli, više odžak pušiti. — Zar od onih što su sa mnom.... — Ne znam, ali ko može drugi ?...

— Ja moram sad znati na čemu smo, treba do zore da posvršavam sa ljudima. — Pa... kad nije drukče, ono... neka bude tako! — prošapta Đurica zbunjeno. — Neću tako, no kaži odsečno, da znam! — Pa vidiš, valjad’, da pristajem... moram!

Znaš, onoga... pšenica mi mnogo dobra : biće sto krstina. A već šljive su ponele kâ čičak: ako im bude cene, doneće i one bar osamdeset dukata... ’Vala je Bogu!...

Tamo već zna sve; kuću će naći sam. — Dobro je. Ovi će sad, znam, odmah u poteru, a njemu je bolje da bude u drugom okrugu. — Hoćemo li imati skoro posla ? — Moraćemo, ja kako. Svi smo se dobro istanjili.

Svi smo se dobro istanjili. Ja sam već promerio i našô sam priliku, samo čekam zgodno vreme. — Kad bude vreme samo mi javi. Prijatelji se rukovaše i rastadoše. VIII »Šta ovo bi sa mnom ?

On koraknu dvaput u nazad, stade i s nekom začuđenom zebnjom očekivaše šta će da bude. Devojka zape oroz, pruži pušku pravo u grudi mu i, kao predomišljajući se, progovori: — Ja se ne šalim; ti znaš mene.

— Jesam... onako uzgred. Kmet mi reče da će tebi javljati sve, što god bude doznao, a meni reče da mogu ići k nemu. — Kod njega ne idi ; a ako mi što javi, videćemo.

u onom hladovitom okviru, izgledaše joj kao vanzemaljska pojava, kao ona svetla junačka lica iz naših pesama, koja nam bude topla osećanja za sebe.

sa njim, samo izvuče svoju ruku iz njegove, jer joj to veoma smetaše, zabunjivaše je; a ona je htela da naročito sada bude prisebna. Znala je radi čega je on vodi, ali ne htede da misli unapred o tome.

»Zar i to može da bude ? — pomisli on. — Pfuj, buranija!... Razbojnik, a oseća. Čudnovato!... Baš je pogan ovaj čovek: ovamo je razbojnik, a

— Ćuti, ženo, da od Boga nađeš; kakvo dete! Ono je Bog stvorio da bude muško, pa ga anateme pretvorile u devojku. — Ne pominji zlo, molim te, — reče ona krsteći se.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

će smrt reći: — Devojko, niti ga ti možeš oteti od mene niti ga ja od tebe, nego hajde da ga izmerimo — moj neka bude vrh od njegove čizme, a tvoje neka bude sve ostalo, pa na čiju stranu pretegne, neka bude i Petar njen.

ti možeš oteti od mene niti ga ja od tebe, nego hajde da ga izmerimo — moj neka bude vrh od njegove čizme, a tvoje neka bude sve ostalo, pa na čiju stranu pretegne, neka bude i Petar njen.

da ga izmerimo — moj neka bude vrh od njegove čizme, a tvoje neka bude sve ostalo, pa na čiju stranu pretegne, neka bude i Petar njen.

Petru: — Petre, hajde dolje k starome pa reci da sam te ja poslao da mi proda one ovce (jer ono su duše) i što god bude tražio za njih, podaj mu. Sveti Petar zakala pa siđe k starome, pa mu reče: — Pomoz̓ bog, starče! — Bog pomogao!

Kad to sveti Petar čuje, reče mu: — Pa neka ti bude. — I njemu se odmah stvori kula, a sveti Petar odaždene ovce. Potom prođe devet stotina godina, a bog reče Petru: —

Kad to čuje sveti Petar, otide pa kaže gospodu, a bog reče: — Pa neka mu još i to bude. Kad paše još trista godina, dođe sveti Petar pa reče: — Starče, sad moraš ići, druge nije.

On joj odgovori: — Nizašto, samo onako. Ali ženi ne bude to dosta, nego saleti muža da joj kaže zašto se nasmejao. On se stane braniti: — Prođi me se, ženo, bog s tobom!

Utom dođu kući. Odsednuvši s konja, čovek odmah naruči mrtvački sanduk, i kad bude gotov, metne ga pred kuću, pa kaže ženi: — Evo, sad ću leći u sanduk, pa da ti kažem zašto sam se nasmejao; ali kako

da mi na toj i toj meraji načinite saraj kao što je u cara, a u saraj namješaj kao što je u cara, pa kada sve bude gotovo, da mene i mater tamo preselite.

Kad bude ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se dvor sjaje od nje. U taj čas doleti

Kad ujutru dan osvane. Ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina.

Ustane carev sin pa odnese ocu one obadve jabuke. Ocu bude to vrlo milo, i pohvali najmlađega sina. Kad bude opet uveče, najmlađi carev sin opet se namesti kao i pre da čuva jabuku, i sačuva je opet onako, i sutradan opet

Petković, Vladislav Dis - PESME

Da sećanja pokrije jedan oblak mira, I budućnost moja cela da mi bude hlad Na kome će dan po dan mrtav da se zbira. Ja saranih sve, i ljubav, osim mira glad.

Grobovi danas dobro su poneli.” Ja nemam suze za humke sinova, Iz kojih vedro bude se slobode, I novi dani, i priče džinova, I stare zemlje, planine i vode.

dugo, uz dolazak mraka, Pričao je meni on, kapetan vojni, Koga su bojevi digli do junaka, A slučaj ne htede da bude pokojni — Pričao je stvari iz prvoga rata S rečitošću onom što mu vojska dala: Od njegovih reči strah ne zna da

SA KRINOM U RUCI Kada bude leglo pokolenje moje S njim ću i ja leći na krilo Vardara, Pod prostranim nebom otadžbine svoje, U odblesku duše velikog

Lagano, sporo, bude se gore, Svud život cveća veselo raste, Zemlja se brzo sadi i ore, Nada se diže k'o nebom laste; Lagano, sporo bude se

bude se gore, Svud život cveća veselo raste, Zemlja se brzo sadi i ore, Nada se diže k'o nebom laste; Lagano, sporo bude se gore.

A bezumni narod i to mu primi. Krvlju se umaza sav, vekovi da mu se čude, I reč je okov'o, prvi da u zlu bude. Al' car pogreši. Jer isti put Ne vodi slavi, nego užasu. Nebo i zemlja nemaju kut Za Sina novog sad da ga spasu.

Još bolovi sasvim novi, ali dugi. Ne ume čovek da bude jak Kad kiše liju sa sviju strana. Nema očiju za dubok mrak. Ne peva tica s umrlih grana.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Redovno moja naprava radi onako kako sam i zamislio i rezultat eksperimenta je upravo onakav kakav sam planirao da bude. Za dvadeset godina nije bilo nijednog izuzetka. A zašto bi i bilo drugačije?

Talas telefonije koji je zahvatio Ameriku upravo je stigao na evropski kontinent i takav sistem je trebalo da bude instalisan u Budimpešti, u Mađarskoj.

bi mogao da pomisli da bi tako jednostavan i lep izum, koji ima mnoge karakteristike idealnog motora, trebalo odmah da bude prihvaćen, što bi se nesumnjivo i dogodilo pod sličnim okolnostima.

veličine, dok za proizvodnju antenskih struja između 2000 i 4000 ampera na uobičajenim frekvencijama uređaj ne treba da bude veći od 30 stopa u prečniku.

Ispričaću jedno svoje neobično iskustvo u vezi sa ovim koje može da bude interesantno studentima psihologije. Svojim uzemljenim predajnikom sam proizveo iznenađujuću pojavu i trudio sam se da

neki drugi način dobijanja jeftine i neograničene energije na bilo kom mestu Zemljine kugle ovo dostignuće umesto da bude blagoslov moglo bi da bude katastrofalno za čovečanstvo dajući povoda razdoru i anarhiji koji bi na kraju rezultovali

jeftine i neograničene energije na bilo kom mestu Zemljine kugle ovo dostignuće umesto da bude blagoslov moglo bi da bude katastrofalno za čovečanstvo dajući povoda razdoru i anarhiji koji bi na kraju rezultovali ustoličenjem omraženog

Ali, u stvari, žica koja je zakopana u zemlju i koja bi prema ovom gledištu trebalo da bude sasvim imuna na smetnje, osetljivija je na neke spoljnje impulse od žice koja se diže vertikalno u vazduh.

Mada se ne može poreći da bi takav pakt mogao da bude od bitne koristi za neke manje srećne narode, on ne može da ostvari glavni cilj.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

bi se u našoj svesti kada je rana zora najavljivala, kako bi se to nama dečacima činilo, božansku zapovest: ”Neka bude svetlost” i kada bi sunce najavljeno dugim belim zracima počelo da se pojavljuje na istoku, a zemlja se postupno

zato što mu slabo zdravlje nije dozvoljavalo da jede između obroka, ali mi je obećao da će mi pomoći kad god mi to bude trebalo. Oduševljen sam bio knjigom o Janu Husu i husitskim ratovima i postao još veći nacionalista nego pre toga.

Ali ja nisam želeo brzo svitanje jer sam hteo da do izlaska sunca rastojanje od farmera Brauna bude što veće kada bude saznao da sam nestao.

Ali ja nisam želeo brzo svitanje jer sam hteo da do izlaska sunca rastojanje od farmera Brauna bude što veće kada bude saznao da sam nestao. Kada se sunce već visoko podiglo, zaustavio sam se na ivici šume na obroncima brežuljka.

dana mi reče da bi me uzeo za pomoćnika, ako mi ne bi bilo teško da ubacujem ugalj u ložište i pazim da vata uvek bude dovoljno jaka. On se, u stvari, šalio ali ja sam to shvatio sasvim ozbiljno.

i teturav hod, - ali ću rado biti tvoj satir i učiti te kako ćeš imitirati ne samo ljudske glasove već, ako ti se to bude sviđalo, i pevanje ptica i zujanje buba, a satiri su majstori za takve stvari! A ja sam znao da je i za to sposoban.

Onaj ko ne vodi računa o ”duhu tela” u američkom koledžu, u opasnosti je da bude proglašen ”bubalicom”. Druga godina mojih studija počela je srećno.

Prihvatio sam izmov pod uslovom da onaj koji bude bolji nameće svoje želje. Vintrop, veliki američki teniser, čuveni jahač na Long Ajlendu i mladi aristokrata, održao je

Sve je to u mnogome doprinelo da mi život u Koledžu bude potpuniji. Pitam se da li je pod ovim uticajem dato i zvanično ime ovoj školskoj ustanovi: “Kolumbija koledž grada

Kada sam to saopštio majci, ona mi je odgovorila da je i želela da tako bude, da Idvor ne misli da sam se otuđio i pogospodio.

- Budimpešta je dovoljno velika da bude prestonica Južnih Slovena u Mađarskoj, zar ne? - upitao je. - Ona je to zasigurno, ali je nešto nezgodna i

Osetio je da sam spreman na odgovor ako dalje bude pokušavao da polemiše. - Vidim da otvoreno i pošteno razgovarate kao i svi pravi Amerikanci koje sam upoznao.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

O ručanoj dobi pribraše prosušenih, nagnjilih maslina; prismočiše s hlebom, da ne bude sasvim suh. Po podne se sunce opoštenilo, — ugađaše starim kostima, a mlađe je i uzjogunilo, pa udariše u šale.

Stari Nikola vidi da su se djeca počela ljutiti, a nije ih lako odljutiti kad im prekipi, pa, da ne bude zla, odredi da se s duhanom kući povrate. Mlađi sin potjera konje, pa s ocem odjuri iz grada.

A bili su se privikli poslu, mekoti vremena i pitomini kod mora, i odredili da ostanu dok god radnje bude, da ne dođe ovaj naručeni skitač, od koga jednako strepe. —Što si zamišljen?

Već molimo te kao boljega, otjeraj s radnje onu nalet, da ne bude zla. Oba brata uprli očima u nj i žele da čuju odgovor, ali on zateže, razmišlja — ne zna na prvi mah što da im reče.

Istina, nadala se i željela je da se tako svrši, ali mišljaše neće tako brzo, a dokle se bude zavlačilo, dobiće vremena da razmišlja.

I sili se da bude mirna, pa, kao i obično, svršava po kući popodnevne poslove, a poslije siđe dolje, u dvorište, da pošije jedan omot,

U tome sluša žamor s ulice i gleda djecu koja potrčavaju pored vrata i učini joj se da bi valjalo da bude i ona vesela, jer su joj se želje najposlije ispunile.

Tako u kući bude odlučeno da ona otputuje prvim parobrodom što kreće za Trst. S njome će ići i Lazo Jovov, momče što se već dvaput

Još jednom, na dogledu grada, brdina i zaostalih zaselaka, bude se osjećaji i drhte; još jednom misao pozdravlja kraj gdje je djetinjstvo i mladost proživljela, i kao da joj se iz

Isprvice se radi toga izijedala i silila se da bude mirna, ali s vremenom uvidi da je sve zaludu, pa joj se pogdjekad učini da je ludo silom htjeti u sebi satrti svoju

Nijedno nije zadovoljno, a žive zajedno, jer su na to navikli, i ne može drukčije da bude. On se jed nako muči da ih sve prehrani, i nema u nju vjere, a ona, radi djece, trpi njegovu žestoku i zagrižljivu ćud.

Sebi. A kud će sa decom kad bude ona u zatvoru? A danguba i hiljadu drugih krajeva? Ali svi Tomini razlozi ne razuveriše Iliju: on je uvrtio u glavu da

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Čim je poezija pristala na ovako provedenu i veliku šizmu u jeziku i sve dok bude pristajala na nju, ona je morala da se nađe i nalaziće se u sferi ličnog, privatnog ili neobaveznodopadljivog a po

Navešću jedan tipičan slučaj kad opis koji bi trebalo da bude „naučno hladan“ gotovo spontano prelazi u „vruću“ osudu.

I umesto da ova zanimljiva pojava bude pažljivo ispitana, ona je jednom malopre pomenutom tumaču književnosti dala samo povoda da pribegne „vrućoj“ osudi

Ta skrivena mreža međutekstovnih veza još čeka da bude ispitana. Slojevi koje smo nazvali starijima, i naročito najstariji među njima, razume se da unazad sežu, da mogu

Ali je to epilog koji bi, ako se pridržavamo običnog vremenskog i logičkog sleda, trebalo da bude na početku, kao prolog. Šta je postignuto ovakvim kompozicionim postupkom?

Jer Ljeposavu sahranjuju „otkuda se jasno sunce rađa“, a svekrva za njom nariče „kada bude na istoku sunce“. Milića, nasuprot, sahranjuju „kuda jarko smiruje se sunce“, a majka za njim nariče „kada bude na

Milića, nasuprot, sahranjuju „kuda jarko smiruje se sunce“, a majka za njim nariče „kada bude na zahodu sunce“. On je i devojku tražio idući stalno „od istoka pake do zapada“: sunčevom putanjom.

težnja da se sintaksičkim poretkom podjednako istaknu oba kraja stiha neminovno za sobom povlači i težnju da taj poredak bude sačinjen od dve simetrične polovine. U levoj i desnoj polovini prepoznajemo, naravno, tradicionalne polustihove.

To, međutim, ne može da bude slučajno, i stoga se još jednom moramo da vratimo Ocvalim primulama u potrazi za odgovorom.

Ono što bi, međutim, mogla da bude neka vrsta konstante jeste: očekivanje strožeg uređenja uopšte, osetnije uravnoteženosti između samostalne vrednosti i

U poeziji, međutim, svako kršenje ovakvih zabrana nije i ne može da bude čisto jezičko: ono je neminovno uključeno u književni sistem, i njegovu funkciju i smisao određuje ovaj poslednji sistem.

trebalo uvrstiti nekoga od srpskih posleratnih kritičara, onda bi Zoran Mišić bez dvoumljenja i pre svih morao da bude uvršten.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SAVKA: Nije to, nego znaš, ne volim u taj novac da diram, pa, velim, ako ne uđe u komisiju... ŽIVKA: Pa ne mora da bude baš komisija, može on i drukče.

DARA: Pa da vi ne mislite...? ŽIVKA: Šta mislim? 'Ajd, baš da čujem, šta mislim ja? DARA: Ne mislite valjda da otac bude ministar? ŽIVKA: Strah me je da mislim, a mislim. Pa eto, tražio je cilinder.

Ali gospa Nata! No, teško zemlji kad je doživela da ona bude ministarka! Majka joj je izdavala kvartire za samce, a ona nameštala krevet tim samcima...

Donesi posle podne... DARA: Pa to je časkom. ŽIVKA: Nek donese posle podne, jer... ne znam kakav ću aufpuc. Ako bude ono, onda ću svileni aufpuc, a ako ne bude ono, onda ću satinski... eto ti!... DEVOJČICA: Šta da kažem gospođici?

ŽIVKA: Nek donese posle podne, jer... ne znam kakav ću aufpuc. Ako bude ono, onda ću svileni aufpuc, a ako ne bude ono, onda ću satinski... eto ti!... DEVOJČICA: Šta da kažem gospođici?

eto ti!... DEVOJČICA: Šta da kažem gospođici? ŽIVKA: Reci joj: ako bude ono, onda ću svileni aufpuc, DARA (prekida je): Nemoj ništa da kažeš gospođici, nego donesi posle podne halinu.

Dakle, ovako sam smislio. Otac da meni izradi jedan zajam kod Klasne lutrije na privredne ciljeve, i to da mu bude mesto miraza. S tim da odužim dugove, a posle... ŽIVKA: Daro, kćeri, meni mrkne pred očima.

to sam smislio: da otac meni izradi iz Klasne lutrije jedan zajam od 12000 dinara na privredne ciljeve; I to da mi bude kao miraz. S tim ću lepo da otplatim dugove i tada, kao pride, da mi da tri klase.

Nemojte se svađati, ne liči to ministarskoj kući! ŽIVKA: Pa da, ne liči. Al' tako je to kad nije vaspitan da bude u ministarskoj kući. XXIII PREĐAŠNjI, RAKA RAKA (uleti): Mama, znaš šta je novo? Tata je postao ministar.

U ovoj zemlji mora jedanput da bude reda i da se zna kome se sme psovati mater, a kome ne sme. RAKA: Jaoj, da znaš, mama, što volim što je tata postao

Za ministra se mora, brate, roditi. Zamisli, molim te, on hoće i da bude ministar i da ostane čist. Nije – nego još nešto!

DARA: Zar ne umeš što drugo da smisliš? ČEDA: Pa već docnije, ako bude trebalo, smisliću ja još štogod, ali najpre treba ovo ostvariti.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Tako se desilo, sasvim nehotično, da oba puta po jedno poglavlje - i to baš drugo! - bude posvećeno sintaksi. Istina, sintaksa Borisava Stankovića i, znatno više, sintaksa Miloša Crnjanskog prirodno su se

početku nije imao nameru da napiše delo u prvom licu, i to se kod njega ne da ni zamisliti pod pretpostavkom da Sofka bude pripovedač; ali nije imao nameru, i to je mnogo zanimljivije, ni da ga napiše prosto u trećem licu, odvojenom od

A da stvar bude još gora, saznalo se da je Stanković bio primoran da tekst u samoj štampariji pri kraju skrati za, otprilike, dva

Kao stvarno, međutim, ono će nastojati da se pojavi svuda gde to bude moguće, a to znači tamo gde se neki događaj opisuje kao raniji - kao dat u pripovednoj prošlosti.

Tako Skerlić u istoriji srpske književnosti iz 1914. godine, koja ne prestaje da bude najbolja koju uopšte imamo, kratko veli: „sintaksa je nesigurna, opšta pismenost nedovoljna.

Neka prva supstitucija bude stavljanje ličnih imena namesto zamenica, gde je to moguće. Tako će se ukloniti subjektivni momenat i neutralno

Primera ima, sa nejednakom učestalošću, gotovo svuda u Nečistoj krvi, ali neka bude izabran sledeći opis Todorinog ponašanja u trenutku kada se pojavio prvi efendi-Mitin glasnik: „[. . .

tog sina i ne dovodi „na gledanje” pre proševine; što je naposletku, mada ona to još ne zna, uzima sa pomišlju da mu bude suložnica - sve je to samo sartavni deo seljačkog života u koji je ona kao hadžijska ćerka osuđena da siđe.

toplu); „oštro”/„meko” (postojala je „oštrina” u uglovima sobnim, a ona ih je ispunila, izmenila, učinila je da soba bude „meka”); „razgrađeno”/„ututkano” (kuća je bila „razgrađena, sa „otvorima” i „napuklostima”, što je ona zatvorila i

Da skine masku lažnog ponašanja. Što ga je za tu sredinu vezivalo, i što mu nije dalo da bude ono što je zbilja bio, to je duboka ljubav prema od njega znatno starijoj i uticajnoj Sofki.

„Ne sme ništa da se pomakne”, žali se ona svešteniku Mironu, pa dodaje: „I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako.

Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako. Ali zbog toga što to mora da bude, ja onda iz straha da ili rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Kad se već poturčio, hteo je da bude slobodan i bez stege: nije valjda mogao gledati da mu Ljumljani i dale otimlju stoku i presecaju globu.

prezime u nameri da se on nešto omalovaži sa svojega davnašnjega porekla, utoliko ga je pritiskao stravičan nagon da bude oholiji, pomamniji i bešnji Turčin.

Ko novcem, ko čohom, a ko opet kavom i šećerom. Da mu bude medeniji novi život, da bi izišao iz rajetinske rđe i da bi mu se još na prvim koracima usladilo turkovanje, čoveče...

Da mu se obraduje, da ga primi i da mu lakše bude. Još uz put je slagao reči za prve pozdravne rečenice svojem ognjištu i svojoj porodici kako to novi negov zakon

Neće se glasnuti ispred kuće, neće s Praga naturiti božju pomoć, no kad bude ušao unutra, kad ga Spaze, jedro će izgovoriti: „Selam aleć Turcima, a pomozi Bog raji!“...

što smo pod Turcima, je li živa Srbija, kamo pri pitanju okrenu glavu, te da li mu se vredi prekrstiti kad se doveče bude vraćao pored Gračanice u svoju Gornju Moravu?...

“... Uhvatiše njegova sina. Kadija mu ponudi da se poturči, pa da mu sin bude slo– bodan. Age tražile zemlju, pa da se zauzmu. Vidi on namere njihove, pa kao stena odbija.

Za turska vremena nekom Kolašincu padne na pamet, gotovo tek onako, da seli u Srbiju. Neće Srbin da bude više raja, da dočekuje age i spahije, pa preko Kopaonika i nikad više natrag. Tako i mnogi Arnautin.

Zna on dobro Selima Društinu. Zna, zna... Zato se staraše da prema njemu bude pažljiv i ljubazan i da mu kako ne pozledi ranjeno srce. Jer je ono svakako teško ranjeno, kad ga je opet povuklo ovamo.

ovako tražiti da idu po mesečini na mobe čak u druga sela, ali će to sutra raditi njegove kćeri i njegove snahe, ako ih bude imao. Teško njemu da to vidi s očima!

Očevidno beše se obradovao poseti, te se staraše da bude i veseo i gostoljubiv. — S kim si ovde, proto? – upitah ga polako, začuđen što nikoga od čeljadi ne vidim.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Pa odgovor čeka njen. „Dobar veče!“ moma reče, — Stid je zavi u rumen. Al’ ka’no što, ne znaš kako, Od pupoljka bude cvet, Njene prve reči tako Razviše se u ćeret.

Umákô bih šećer u med Da ti bude slatka hrana; Purpur, svila i kadiva Za tebe bi bila tkana. Oko tvoga zlatnog trona Podigô bih đulisade.

Oh, nek’ java bude vama Što ja snevah nadom pjan. Moje jave crna tama Vam’ nek bude samo san. »Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suz

Oh, nek’ java bude vama Što ja snevah nadom pjan. Moje jave crna tama Vam’ nek bude samo san. »Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suza j’ teška, zemlji pada, Mnogi s’ ljudi suza stide.

I najvećeg rasta, čempresa i palme Seme je malo, Ali šta bude kad zemlja zdrava U sebe primi zrnašce jedro, I čista rosa snagu mu krene, Šta bude onda?...

i palme Seme je malo, Ali šta bude kad zemlja zdrava U sebe primi zrnašce jedro, I čista rosa snagu mu krene, Šta bude onda?... Ne pitajte mene, Kad sami znate.

PESNIK PRED BOŽIĆ Ne pitajte za pesnika, Pustite ga sebi sama; Pred Božić mu dajte mira — Mir nek’ bude i međ’ vama.

Padaj, sneže, dva tri dana I zastri nam trulež ceo, Neka našem iskušenju Nek’ bar Božić bude beo! Oh, Božić je praznik mira. Padaj, sneže, padaj s neba: Sad nek nam se barem čini Kao da smo — kakvi treba.

“ I danas tako mudruje Mnogi brzoplet I — veruje mu svet. Al’ nije tako — velim ja. Dok god u visu bude I jedne svetlice I jedne zvezdice, Filosofovim očima Uvek će biti bliža I daljna zvezda ta, Bliža neg’ ona brlja

Al’ kad bude pehar Prepun gorka jeda, Dići će ga u vis Sirotinja bleda. Bleda će se lica Zažariti mahom, A rumen obilja Preble

Dok god bude srpskih kolibica, Blagodarnih toplih molitvica, Iz svakoga suznoga prikrajka Spominjaće s’ sirotinjska majka.

Dok god bude srpskih sina đakâ, Školom đaka a borbom junaka, Vidaće se mnoge rane gorke Uspomenom srpske dobrotvorke.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Paorentino, povela si se za kojekim, pa i ne gledaš šta je nobl. Na mene gledaj, ako misliš da štogod bude od tebe, a ne na kojekakvo đubre. POZORIJE Z. SARA, PREĐAŠNjE SARA: Službenica, službenica, kako ste?

Sad može grubijan sve razumeti kad počnem govoriti s madamama. Ali ništa, kad bude kakva tajna ja ću početi engleski; to je jošt više nobles. DJEJSTVO II POZORIJE 1.

EVICA: Mene je uja silom doveo. FEMA: Silom, da se grliš s momcima? Sram da ti bude, kakvog si momka izabrala? Gledaj, propali mu laktovi! EVICA: On ima novaca, majko.

što vam nosim Istina, moglo bi i drugo biti nego burmutica i sat, ali on će pokazati koliko puti kuca srce kad oće da bude venčanje.

FEMA: Komi fo! Ne bi li dobro bilo malo proći se, dok kafa gotova bude. SARA: Šarmant, vi vrlo lepe ainfele imate. Alaboner! To će biti komocija vrlo prijatna za jauzn. Dakle izvolte.

EVICA: Ne znate onu malu plavetnu artiju, ispisanu? RUŽIČIĆ: Nikakože. JOVAN: Da ne bude ova? (Pokaže reškontu.) VASILIJE: Ha (zagrli ga), slatki, medeni Jovane! EVICA: Kod Jovana reškonta. Ah, ah!

Ne verujem da mu i imena znaš. FEMA: Svetozar Ružičić. MITAR: Ružičić, Ružičić, da ne bude taj što je služio u dućanu kod Jelkića i štetu učinio?

Miljković, Branko - PESME

Lice bez očiju na pustome zidu biti. Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleću oko moje glave. Neka mi čelo bude načeto u lesu gubom i kamenom ispod letnje trave, ako izgubim tvoje divno lice na ovoj gorkoj obali od mraka i

SONET O PTICI Ispili se iz bačenog kamena i bude zenica neba oslepelog, malo života zbilja poletelog s naših beskrilnih pognutih ramena.

O čudna ptica čija namena da bude let zemlje i pesma opustelog neba, koja se čuje al ne shvata. O, belo udvaranje vetra toj ptici od plamena.

Majušno podne se ruga u kamenu, varnica što će osvetliti zvezdani sistem moga krvotoka. A dotle sve što bude nek je zbog pesme. Druga uteha nam ne treba. To trajanje se ruga pretnji crnog i otrovnog nekog soka.

trave u oblacima kržljavim čuti nećemo III Krv otkucava korake i smrt i jedne večeri posle života krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa svunoć deca plaču mrtvi su na levoj strani uzalud upaljene vatre čekaju njihov

Ali to lice ostaje najbolji dokaz zelenoga sunca i viđenih škorpija. Iza toga lica nečija krv čeka da bude rođena i ona će prepoznati to lice.

Al vešto Tvoj kostur prazno prepozna sazvežđe. Ko će preživeti Plod, ako ga bude, Sićušan ispod drveta, kog lude Pokušaše tresti u zore sve bleđe.

Dozovi utve s gora u predanje. Sastavi čula pesmom da ne venu U noći tela. Nek bude sve manje Vidljivog da ostvariš uspomenu.

U visini vatre hladno je bez tela. Ko pojede svoje srce taj se drznu Da pesnik bude predelu bez pamćenja, Cvet nedovršen kad proleće već prođe. Svet će spoznati onaj ko ga menja.

Vuk St. Karadžić Otvori kam u kom iskra malaksava, Da lepši od praznika običan dan bude. Iznesi blago iz lažnih ostava, Iz izmišljenog pakla lekovit jed rude. Pokloni svoju biljnu mudrost danu.

stalna, i našega srca One rastu van jave pa nam se onda jave Čine paralelnim prošlost i budućnost i staraju se da ne bude više mrtve stvarnosti nego žive nestvarnosti Idu do smrti i natrag i čine vreme potrebnim Pomešaju dan i noć i začnu

kakav je prazno u punom pesma koju svi znaju i da je niko ne ispeva da se niko ne izdvoji da nijedan grad ne bude prestonica drugim gradovima ne, nema razloga da pišem pesme ako umem da približim stvarnost onome što

Krakov, Stanislav - KRILA

Mija je potražio od njega rakije. Rekao je da bude što ljuća. u dvorištu srušene kuće prikupljali su zarobljene. Seljaci se skupili i tražili da se zlotvori pobiju.

Umorni su, jer svaki nosi u sebi sećanje prošlih krvavih dana i tamne slutnje za nove... za nove? Ako ih bude bilo. Oblaci se sklapaju sve više, a svugde u mraku kao da lebdi strepnja. Vojnici idu zbijeni i mračni.

Po tom je navikao da gleda baroničine isturene grudi pod keceljom, i da oseća miris njenog tela. Bilo je potrebno da bude tu, kraj takve žene, da bi mogao ozdraviti. To je sve prošlo kroz glavu.

Sa kamenih ploča skaču vojnici i trče četama. Ustalasalo se. Nešto se desilo. Kupe se vojnici, bude se zaspali, nema rasturenih, samo zbijeni redovi se crne. Četa je kraj čete. Čeka se zapovest.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ko ih je naučio da se dopisuju? Smatraju za prirodno da belac čim stigne bude uslužen pre njih. Kazati crnac uvreda je, treba reći Crni; to manje pokazuje razliku u rasi.

Čas zaostaje, malaksao, da se opet upregne, i bude u jednoj liniji sa nama. Divno precizno prosecanje vode, kao da su torpedi a ne ribe.

prolazeći pored jednoga crnačkog sela, što su crnci iz okoline Tabua pristali da rade na brodu jedino ako njihovo selo bude tako pozdravljeno. Time su se oni oprostili od porodica.

Kad je čovek otac i muž, čak i kad je najobljubljeniji, on treba da bude zahvalan za svaku nežnost koju mu kuća pokloni.

Dosta je da im samo nekoliko minuti bude izloženo teme ili vrat, da se golim okom gleda u njin odbles i prelamanje na vodi.

obično se svrši time što se on suviše oslobodi, i jednog dana, kada je slučajno sa manje otpornosti no obično, bude ubijen od sunca kao kakav mitoliški junak koji se usudio prkositi božanstvu.

Molim Vuijea da mi kaže kada bude deset minuta pre no što moradne sići, pošto još imam masu stvari da ga pitam o svome daljem putovanju i da mu saopštim,

Život je hteo da prijateljstvo bude isto tako svetlo kao i ljubav, i sada, kada nisam plakao za onom koja je daleko, moje su suze, izgledalo je besmisleno,

Ja ću biti strašan četvrti partner, nemoguć, i to ih unapred žalosti. Šetnja ima da bude pravo kroz brus–savanu, preko trave, do potoka i rečice gde Fransis Bef zida most i prokrčuje drum.

Da mora sazreti, zna cela njegova porodica, a kako je ona prva na redu da bude žrtvovana, ona ga se najviše i boji. Ili će jednoga dana Blonde ogrnuti pantersku kožu i namaći na prste panterske

član plemena. Čovek je samo onaj koji je inicijiran u tajne života i fetiša. Svaki čovek nije ni dostojan da bude uveden u tajne, čak i kad nije kriv za tu nedostojnost (recimo ubio slučajno pticu koju nije smeo; pojeo zabranjenu

Iste noći dvojica od uhapšenih bili su otrovani. Uopšte je teško uhapsiti „pantera“ a da on ne bude otrovan od drugova koji se boje da ih ne izda.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Il’ da mu glasa tankom pesmicom Skraćuje čase duga vremena, Vojvode časnog ćerka jedina Da podsmeh bude turskom haremu! To ne dam, babo!... A ti se žuri I veštom laži varaj tirana Rumen te lica neće izdati.

“ A Stanoje me lepo pozdravlja, A taj će lepi pozdrav značiti: „Sa nožem ću te svega iseći Ako ti čamac spreman ne bude Da ove mrazne noći prevoziš — Danju se kriju kao krtice — Ubice, možda, i buntovnike Što i na samog cara ustaju!

Il’ crkoh, čovek, mučeć bolove, Ili ću gvožđa tvrdu kariku O glatko čelo lupat tirana, Sve dok mi srcu lakše ne bude!...“ To što je, možda, samo mislio, Il’ se izlanô pred špijunima: „Zaslužio je davno vešala!

Gde se i muva zukom strašljivim Tek jedva čuje... tu sad robovi Šenlukom svoga bezobrazluka Vezira bude iz rahatluka! TREĆI TURČIN (zbunjeno): Ev’, ova žena dođe, te napravi čitavu bruku... A, vjere mi, mahnita je!

Sve do Palanke... A onda će ga zvati muselim, Koga u svemu moraš slušati. Pa bude l’ zgode da ga vežete, Vež’te ga odmah!... A ne bude li, S muselimom se lepo savetuj, Pa za njim žurno svi u poteru!

A onda će ga zvati muselim, Koga u svemu moraš slušati. Pa bude l’ zgode da ga vežete, Vež’te ga odmah!... A ne bude li, S muselimom se lepo savetuj, Pa za njim žurno svi u poteru!

Da ga ne bude!... Da ga nestane!... A moga tela svaka čestica Čaur da bude turskog olova! A moje glave tvrdom lubanjom Nek’ deca

Da ga ne bude!... Da ga nestane!... A moga tela svaka čestica Čaur da bude turskog olova! A moje glave tvrdom lubanjom Nek’ deca vaša vodu zahiću, Da njome poje ždrebad arapsku Što će po

GLAVAŠ: A je li Turčin taj vaš muselim? KOLEBAN (spolja): A da! GLAVAŠ: Ako ti, Kôle, teško ne bude, Ovaj mu danas nosi odgovor! (Puca.) KOLEBAN (spolja): Promašio si. U krvi svojoj Jusuf izdiše. GLAVAŠ: Svejedno!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Sad o miru ne treba da bude ni reči, jer naš položaj nikad nije bio povoljniji no što je sad. U svakom slučaju pričekajte na moje pismo. — Černjajev.

Borba je trajala do mraka i produžila se sutra dan sa istom žestinom, pa se ponovi i 24 jula, a 25 jula Hrvatović bude prinuđen da se povlači sa Tresibabe, jer mu je vojska bila strašno izrešetana i iznurena mnogodnevnom borbom, a pred

Lešjaninu je takođe zapoveđeno da se što bliže primakne Zaječaru, da motri na držanje Osmana u Zaječaru, pa ako bude zgodan trenutak i da ga napadne i, ako je moguće, zauzme Zaječar.

karakter: da komandanti sa svojim odeljenjima budu jako na oprezu i da što češće javljaju sve što se na njinoj strani bude dešavalo.

on joj reče da će danas imati prilike da ce pogleda oči u oči sa svojim starim dušmaninom, Turcima, stoga neka bude hrabra; sigurno svaki ima da osveti po neke stare jade — neka sveti junački!

Komarov reče: — Okrenimo se; ako budemo pogođeni da ne bude u leđa; moglo bi nam se reći da smo bežali. Okrenemo se.

Pa vojuje li se s takvom pameću, s takvim znanjem i s takvom spremom?! Neka nam dobra cpeća bude na pomoći, ali ovo ne sluti na dobro. Oko 6 časova u veče vratim se u Aleksinac. Štab se već bio vratio.

To je trebalo da bude za vreme ovoga drugog turskog juriša, i da je ovaj pobočni juriš izvršen — katastrofa bi bila neizbežna.

Što granate nisu raščupale, prsne i pobegne. Utom i juriš s fronta bude odbijen plotunima i kartečem, kao i prvi. Tako je srećno odbijen i ovaj drugi, kombinirani juriš.

i produži svoje razloge: — Naravno — reče Komarov — ako padne Šumatovac to je veliko zlo, ali ako glavnokomandujući bude ranjen, možda ubijen, možda zarobljen, onda će to biti još veće zlo. Đeneral popusti.

Držite ce! Neprijatelj je već dvaput bežao pred vama. Vaš je šanac tvrd, a vaši su bajoneti još tvrđi. Bude li dušmanu malo vaših kuršuma, oprite mu u grudi vaše bajonete.

Siđemo niz šumatovački vis. Išli smo peške, a za nama su vojnici vodili konje. Nekoliko konja bude ranjeno. Usput niz brdo nailazili smo na ranjenike gde ih vuku na uskim malim Tezgama, tako, da su samo leđa na dasci, a

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Daću svoje stare jade, To nek bude noć; Ja ću moje, a ti tvoje Dodaj u pomoć. Uzdisaji nek uznesu Vere naše zrak, To nek bude plavo nebo, Nek

Uzdisaji nek uznesu Vere naše zrak, To nek bude plavo nebo, Nek pokrije mrak. Mračne jade, noćcu našu, Moja dušice, Rasvetliće s našeg neba Naše zvezdice.

Kakvo carstvo!? Jok! — na bolje Čuvam ja svog sina: Neka bude ’Vake volje Uvek, i bez vina. Neka i on, Kô babo mu, Samo Srpstvo ljubi, A kad vidi Dušmanina Neka škripne zubi.

Bili da vidiš proletno cveće? — Pa ni to neće. Da šta mi hoćeš, patnice moja? — Xoćy da bude Božija volja...“ VI Mišljasmo da će dugo da traje. — Uđi-de majko, — izdahnula je!

Pokušavam da je tešim, Pa joj zborim tude: „Zalud plačeš, čedo moje Mrtvi se ne bude.“ XXIV Možda nije to baš tako — — Možda bejah gde na putu, Pa se željan vrnuh doma, Svome gnezdu, svome kutu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Pričaću vam. Pri polasku kazao sam vojnicima da se kreću bez lar-me, uzvika, u najvećoj tišini. Ako li ko bude ranjen, pa pusti glasa od sebe, ubiću ga svojom rukom. — Pazite dobro! — rekao sam im.

Ako li ko bude ranjen, pa pusti glasa od sebe, ubiću ga svojom rukom. — Pazite dobro! — rekao sam im. — Rastojanje da bude koliko da se dodirnete raširenim rukama. A sada, u strelce!

Iako su četnici disciplinovani, ovom prilikom su gađali bez naređenja. Trebalo je da to bude kao neki pozdrav Bugarima. Po živosti vatre neprijatelj je mogao odmah uvideti da ima posla sa nekom novom trupom.

Ispred rovova naslagali su kamenje i mestimično ostavili puškarnice. Drugojače nije moglo da bude. Ali to kamenje došlo im je naskoro glave... Između naših i njihovih rovova ležali su mrtvi vojnici.

Sutra ćemo napadati. Prvo će tući artiljerija. Kada se bude dao znak za juriš, mi treba u nekoliko skokova da upadnemo u njihove rovove.

Naročito mi je naglasio da održavam neprekidnu vezu sa onima levo i desno. — Šta treba da nam bude krajnji cilj? — zapitao sam. — Beograd — odgovori mirno, zavijajući cigaretu. — Kako?... Odavde pravo! On se nasmeja.

Pa šta bude. Čekali smo ponoć. Na frontu se trenutno sve utiša. — Hajd’ sad! — viknem ovim mojim. Jaoj, ljudi kad je grunulo...

Čuje se neko brujanje, i kroz tresak granata zaori se pesma: Sprem’te se, sprem’te, četnici. Silna će borba da bude... Grr-u! Gru! Komandir treće čete, vojvoda Dinić, podigao se i viče: — Šta se čeka?! Treba jurišati!

— On je mislio na kamenje koje su vojnici slagali ispred sebe. Ali drugojačije nije moglo da bude. Naredio sam odmah da se izvidi koliki su gubici u mojoj četi... Bilo ih je četrdeset.

Neki počeli da duvaju u šake od zime. Pogledao sam na časovnik. Bilo je dva časa. Ako šta bude, biće sada. Daleko je do svanuća. Ali opet mislimo: a šta će biti sutra, ako se digne magla? Pobiće nas artiljerija.

Naredba za smrt i ne treba da bude opširnija. Vratio sam se utučen... Sedim i razmišljam, usled čega potiče ovo moje tmurno raspoloženje...

Naše grudi se šire. Misli se bude i naviru slatke uspomene naše mladosti. Potpukovnik Petar se prekrsti, a u očima mu se pojaviše suze.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

— — — — — — — — Neka Srpstvo bude slavno Ma se hvala od vas krila, — Ta naša je gordost bila Samo roda glas uzneti. J. St. Popović, 1854.

Vi gledajte samo profesora vrednog, Alumnistu svaka hranićemo jednog. Eto fundus večni! Jerbo devojaka Biti će dok bude pod nebom oblaka. Smireno prosimo, zato vo pročim ninje Ostajemo vaše pokorne robinje.

Kradom danju, kad se može; noću na mesecu Obiskati svetu guštu, s' zavjetom mom svecu. Ako bude ugodnica, naših strana vila, Da joj predjel dare nosi od svih svojih sila; Ako l' bude, srećom mojom, podgorska

Ako bude ugodnica, naših strana vila, Da joj predjel dare nosi od svih svojih sila; Ako l' bude, srećom mojom, podgorska pastirka, Te dolazi da se kupa i tu cv'jeće birka: O, ja ću ju umiliti s okladom u pjelu,

tužnimi zvuci, Drugda opet k'o da mi je djevojka na ruci; I da budu neizvjesni glasi mi i r'ječi, Kad daleko svirjel bude, hoću da joj ječi; Neću da zna urečene ni čase ni dane, — Ovako se misli love, vode nas nezvane.

mojih vrvi; Te daj danas, te daj sutra, — serce mi se nada, Neće proći ni pet dana da se mnom oblada; Da pitoma tako bude, da ju svirjel mami, I kol'ko god jogunastoj uzbude se čami.

Ako bude od potrebe — tako t' tvoje mlade! — Milošu ti bud' u pomoć, — je l' da hoćeš, Rade? Pavle Solarić MLADEN I MILOJE Ml

se bljusti, Ugađati seb' vzajmno i sercem i s usti; Neka teče, nek' proteče takve žizin r'jeka, A mi ćemo, gdi god bude, živiti dovjeka.

u te vaše doletati strane: Vas vrliti nevidimo, i četu ostalu, Suštu ljupkost stiha moga, pjesan mojih hvalu; Da, dok bude pamet vaša u rodu serpskome, Konca nije nju pretećem ni pjeniju mome. Idem dalje!

Nebesni oganj to da nam bude sad Ne tvojom, duše, dugo univši mi Krivicom! Vižd i Feb k nam sklonan, Slavu Petropolju davšeg pevca K nam daljnim

l’ pjevčik u klavir, Mir se taki mora sjati, U soglas’ju leži mir; Mir da svagdi mi snujemo, Mir tam’, ovde bude s nam’; Mir u pjen’ju da čujemo, Mir i glasi odziv sam.

* Kad ozbiljna smrt nastupi, Zašto plačeš, o čoveče? Zar su bude morske preče Neg’ bezbrižan mir u zemlji? Slava, sila i bogatstvo Promenljiv je obraz mraka.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

BOŠKO: Kakve pomoći? BOGDAN: Zar joj i pomoć obeća? VUJO: Obeća, dakako! Kad bude nužde, veli, i dok se porazgovara sa poglavarima, poslaće u Veneciju jednu tisuću crnogorskih sokolova.

A kći je njina tvoja gospođa!... VL. VAVILA: Bog da je živi! RADOŠ (za sebe): Al’ ne da bude moja gospođa!... SVI: Bog da je poživi! Živela gospođa! VL.

predskazivati: Da, kad joj petla prvi glasovi Osvitka skorog bledi dolazak Uznemirenim kažu prsima, Da spremna bude mirno slušati Mrtvoga sina povest žalosnu; Pa kada čuje... ah, nesrećnice!...

A raj je ovo moj! Vlast ćemo našu ovde deliti, Na ovog praga kamu studenom; Pa osvojite l’... nek bude pakô sve — I noć i dan i neba plavog Divote večne treper nebrojani Nek noći vaše postane dan...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Nešto im je bilo kao zazor. Svagdje je bio priznat i prizvat. Ali ovamo da bude knez ili da sjedi u kakvom carskom medžlisu, nije htio ni po koje blago, niti je dao kome svom, iako se znalo, da su

Doduše ono ne bi trebalo da tako bude, ali ljudi tako 'oće, pa nek im tako i bude. Ja nijesam čojek, ja sam blentavi Krstan, a blentavom Krstanu to je, ako

Doduše ono ne bi trebalo da tako bude, ali ljudi tako 'oće, pa nek im tako i bude. Ja nijesam čojek, ja sam blentavi Krstan, a blentavom Krstanu to je, ako ćeš, blentavi Krstane, i drago.

Zar nije tako? — Jest, brate Krstane, tako je — mijenja glas i odgovara sam sebi... — Kad bude po nekoj pameti, brate Krstane, mračne su ovo i krvave bešjede, ali se meni ne more ni smrknuti ni svanuti među

Ono je njegova starevina, a onaj nek ide oklen je i došô... Ja ću obići sva sudska vrata u 'voj zemlji. Ne bude li ništa — ja ću samom caru u Beč! Te je godine Mijo s malim Stojanom obišô sve sudove.

De-de, dalje pričaj. — E, ljudi moji, nit je ta'kije' nišandžijâ kad bilo, a kakav je zeman nastô teško da i' i bude, — dočeka neko iz mraka.

— Ljudi moji, nit je tak'ije' junaka kad bilo, a kakav je vakat nastô teško da i' i bude! — čudi se i krsti onaj za kacom.

Ako i tuj ništa ne bude, odma' se vrati, pa ćemo viditi šta ćemo raditi. Vidim ja, veli da će To doći i do samog cara.

) Da Bog da ti, dušmanine i zlotvore moj, vješala omastio, kô što ćeš i' i omastiti, ako u 'voj zemlji bude još i malo pravde i zakona! Sudac: Što ga toliko tučeš i kuneš? Šta ti je učinio?

)... Eto ga uprav među krake! Čuvaj se, gospodine! Joj, jadan ti sam, ako ti što bude, nikad Ti gospoji ni ja ni ti nećemo smjeti izići pred oči! (Jedva ga uhvatiše i svezaše.

Sudac (u sebi): Šta će ovo sada da bude?... Istina je to sve, Davide, pa šta onda? David: A znate li vi čiji se sinovi još u toj vašoj školi, terezijanska

Čudnovato i zagonetno stvorenje! Doktor (s neke visine): Na prvi pogled to bude bila budala, blödѕіnnіger Kerl, Crétіn! (Davidu) Kako se bude zvala?

Bojić, Milutin - PESME

Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava. (1912) VERA Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri Vašoj neka vam bude. — I otvoriše im se oči. (Matej IX, 29, 30) Glas je Gospodnji nad vodom. Bog slave grmi. (Psalam 29, st.

Z. RAZMAH Pršte nebesa, jauču klanci, Tutne doline, zvone proplanci, A deca bude Prošlost što spava I lome, Grome, Dok vetar zviždi, smet zavejava.

Ograšja ćute. Tajac poljem gazi. Belbužd! Čuješ li, to se mrtvi bude, Čeličnom reči da slave i sude?... A Pokolenje Sunca s gora slazi. 5.

I kad izbledi tvoj osmeh i oči I sve se biće u sen Prošlog stoči I smešna bude suza što se proli I podsmeh mnome prospe dah svevlašća, Čuću, kô šumor nabujalog hrašća, Kucanj tvog mladog srca

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Vido sam odmah da je nešto vrlo važno, pa sam pažljivo radio. JEROTIJE (misli): „Plava riba”! Dobro, neka mu bude „plava riba”, ali „kljukana dinastija”? Kad se zrelo razmisli, ima tu i uvrede, gospodine Vićo!

MARICA: To je naša briga, a vaša je da razmislite što pre, da ne bude posle dockan kad već pukne bruka. Čula si šta u pismu piše i tako će i biti.

TASA: Umem, gospodine Milisave. MILISAV: E, evo, Tasa će da zviždi. JEROTIJE: Jest, on nek bude zviždaljka, da bar i od njega bude neke fajde. VIĆA: Dobar je ovaj Milisavljev plan, gospodine kapetane!

MILISAV: E, evo, Tasa će da zviždi. JEROTIJE: Jest, on nek bude zviždaljka, da bar i od njega bude neke fajde. VIĆA: Dobar je ovaj Milisavljev plan, gospodine kapetane!

MILISAV (popeo se na sto te ostavlja fascikulu na svoje mesto): Da ne bude Kaja Janković? ŽIKA (zagleda): Boga mi, tako će biti... jest, tako je, Kaja Janković. Jeste!

KAPETAN: Čitaj! VIĆA (čita): „Protivu zatvora”. KAPETAN: Aha, aha, tu može još da bude nešto. Naslov je sasvim politički: „Protivu zatvora”.

Pa sad ne date još ni da se čita, iako to mora da bude. KAPETAN: Čekaj, de! Čekaj malo! (Građanima.) Ama, jesam li ja vama kazao da ne slušate!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

biografske književnosti dugotrajan je proces on počinje s potrebom dinastije za svetorodnim poreklom, koje treba da bude potreba legitimiteta za uključivanje u hrišćansku vaseljenu.

Teka kad je prestala da bude ideološki tumač nedavno proteklih događaja, srpska biografija je mogla da postane maštovita romaneskna priča koja

veka prikazao ga je kao nevoljnog vazala koji je pred svoju pogibiju rekao: "Ja... molim Gospoda da hrišćanima bude pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu".

Izgubivši u ratu dragog prinuđena je da se uda za nedragog. Čak i monolog, koji bi trebalo da bude najpogodniji oblik za neposredno iznošenje osećanja, u narodnoj lirskoj pesmi vrlo često predstavlja samo iskazivanje

Teško je dati celovitiju sliku a da ne bude veoma uprošćena. Ono što se najpre zapaža, kao pojava koja uzima sve većeg maha, to je zaokupljenost pisaca isto toliko

Jakšić, Đura - PESME

„I ginućemo, ginuti slavio — Il’ mačem preseć Gordijev čvor! Izginućemo — ali slobodni, Jer Srbin neće da bude rob! Tamo daleko, na svetom groblju, Potražićemo život il’ grob!“ 11. januara 1867.

„Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il’ volim ata misirskog? Il’, možda, želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori, sine, govori brže, Da kupim one toke zlaćene?

1875. KAO KROZ MAGLU... Kao kroz sivu maglu Što samo sine zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet dođe hlad, Da veća tama bude, Da veći bude jad... 1876. (?

Što samo sine zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet dođe hlad, Da veća tama bude, Da veći bude jad... 1876. (?) POZDRAV Oj, Kozače, ratni sine!...

zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet dođe hlad, Da veća tama bude, Da veći bude jad... 1876. (?) POZDRAV Oj, Kozače, ratni sine!...

Nastasijević, Momčilo - PESME

Pjani ćuv samo prôđe i zašumelo. Oslušni, dozivam, spi rođeni poj. Iza sna snu dublje bude probuđenje. Bratu se iz dubina oglasi, prene na ovaj glas. RODITELjU Ko si?

VII Lek si, a gnjijem u srcu. Krotinom ćuv to mrzli razjede kam. I jer lek si, jer toplo bude svima, čudno me u proleti ovoj zima. Lek si, bolujem te sam. VIII Lek si, dublje tim leka mi ne.

I muku ovom, i mutnji, da nije kraja. Za blagoslov taj na veki, na veki klet. REČI U KAMENU І I bude, na vodi čudu, gojazna glad, beskrajem nebo, nebo zar? teško priklopi svarenje. I jeste, tma kotlova u kotlu.

Blud bludu svilom u netrag to, truleži trulež na nesatrulimu vlat. I zaturajući, gle, istina bude, o začnu plod. Jer i u podrumu memli bleda se gljiva, čedo nasmeši.

XIV I to pa to, i sve to. Na kužne međe prečista bude, kad stala. Nečisti kap čedno se otkinula i pala. S mesecem to tiho tek izmili setna budala.

O, tri puta bi, za dobro vaše, da osedi ova glava, i triput na ramenima da je nema, i opet bude tu! Zar znate vi, zar ja, zar iko živ, van Onoga ozgore!...

Aliluja! PSALMI I Nek bude hvaljen Gospod u slavi, Da živi Bog, tvorac moje slave. Odmazdom šine onog ko zada mi zled, Narode mi goni pod moju

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

moći nikada možda ni poneti, ali ipak moralo je da se ima, da slučajno, ko zna, ne ukaže se kakva prilika te ona ne bude postidna međ drugaricama, komšinicama. Tako isto ona je vodila brigu i o slavama, Božiću, Uskrsu.

Tako isto ona je vodila brigu i o slavama, Božiću, Uskrsu. Da, kao uvek, sva rodbina tu kod njih bude, iz crkve prvo se kod njih dođe na čestitanje.

A kada ona, baba Stana, za neku kaže ne samo da je dobra nego i pristane da joj dođe u kuću i bude snaha, onda se znalo koliko to znači.

I zato Mladen, mada još dečko, još u školu išao, ipak je sve to znao i trudio se, gledao da i on bude kao što treba. U školi, da se uči dobro.

da sada sve ne propadne, ne izgubi se, naročito za nj, Mladena, da neće moći, mali je, nejak, da zastupi oca u dućanu, bude kako treba, izdrži, — gledao je samo da se u radnji očeva smrt ne oseti. Da kao pre, u isto vreme, rano se otvara.

Unutra, u dućanu, da je kod slugu uvek on. Prestrašen, ne znajući, a najviše plašeći se da zaista i ne bude kao što ne treba, ne zastupi oca, samo je to gledao, da se očeva smrt u dućanu ne oseti, da nijedan mušterija, kupac,

se da je ona tu, da ona nadgleda, uzima novac, a ne on, Mladen, dete, i da zato nemaju brige da će docnije, ako što bude, oni biti odgovorni, osećati se krivi. Zato bi celog dana presedela stroga.

I samo videći tu Mladenovu ozbiljnost, trud, upinjanje i brigu da zaista bude kao što treba, postala je ozbiljnija prema njemu.

Hteo je da bude kao pre, dok je oca bilo; da se zna, iako oca nema, da je on, Mladen, tu, i da će i on kao otac. Čak i bolje od njega.

A da bude kao što treba, trudio se najviše i radi sebe sama, radi one tihoće kad prođe dan i nastupi veče, zatvori se dućan, i

crveniji, i više bi kazao nego što je za njega, za njegove godine, pa posle, kad se seti toga, što da zacrveni, da mu bude neprijatno, zastidno?

što treba, što dolikuje njemu kao sinu, koji je zamenio i koji treba da zastupi oca u radnji i u kući i, što je red, da bude bolji nego otac, da radnju više razvija, kuću više obogati, da sve bude ovako mirno, sigurno, prijatno, i noću, kad sve

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Trojanović, Vatra, 188). Na svetog Ignjata (20. XII) nahrani žena živinu u krugu od p. (»da bude sve u kupu u krugu«, SEZ, 19, 69).

u zid i kaže: »dokle ova p. bude sirova, dotle i onaj čovek bio zdrav; dokle ova p. trajala, dotle i onaj bio živ« (SEZ, 16, 265).

Devojke udavače uoči Đurđevdana otkinu podjednako dva pera na struku b. l., pa ako ujutru desno pero bude veće, udaće se, a ako levo bude veće, neće (SEZ, 32, 1925, 40; slično ljubavno gatanje i u Karadžić, 3, 1901, 123).

l., pa ako ujutru desno pero bude veće, udaće se, a ako levo bude veće, neće (SEZ, 32, 1925, 40; slično ljubavno gatanje i u Karadžić, 3, 1901, 123). U narodnoj medicini b. l.

, ode na reku, nameni svaki struk ponekom momku, i pobode strukove pored reke. Na kojem struku sutra bude inja, za toga će se momka udati; ako se ne uhvati ni na jednom, neće se udati za te momke, a ako se uhvati na sva tri,

U Sarajevu, uoči Đurđđevdana, dođe devojka-udavača pod v. i zatrese je da ne bude dogodine kod matere«. Onda nalomi v. grančica, i svaku nameni ponekom momku, pa ih sve uveče metne pored svog kreveta.

(»da mi raste kosa kao v., a bude duga kao konopac«, ŽSS, 118). Negde devojke ostavljaju zejtin da na v. prenoći, pa njime posle mažu kosu (GZM, 6, 371).

i 3, 75, 222). Gospodar preti konju da će mu, ako donese rđavu devojku, načiniti jasle jadikove (a ako devojka bude dobra, načiniće mu jasle javorove, Vuk, Pjesme, 1, 23).

Kada svatovi dovedu mladu u novi dom, onda ona, prvo, stupi na prag i tu bude napojena vinom, a odmah zatim svi svatovi odu domaćem bunaru; mlada i mladoženja obiđu tri puta oko njega, i onda bace u

da se odmori, i u tom ga Bog pozove sebi: i tako se on s toga mesta uznese na nebo, a j. blagoslovi da bude zelena I leti i zimi (BV, 16, 1901, 15). Za j. panjem, u jednoj skaski, sedi i Uris (Begović, 201).

Ne sme se potapati mlade nedelje ili u »rasipan« mesec (SEZ, 19, 10; 11). Kad bude isečena i potopljena u vodu, ne sme se u vodi držati o Svetom Iliji, »da ne bi istrunula« (SEZ, 17, 133, Jagodina).

KOŠĆELA Zürgelbaum (celtіѕ). Košćela (Šulek, 22 naziva). Kad k. počne da dobija lišće, ako svaka grana bude podjednako zelena, biće rodna godina (ZNŽOJS, 6, 315). KOŠUTICA Kuckuckѕtulpe ‹= Kіebitzeі› (frіtіllarіa meleagriѕ).

Ćipiko, Ivo - Pauci

De, gazda, smiluj se! Gazda, odloživši novine, s nategom ustade, uhvati čovjeka s leđa, a očito sili se da bude miran. — 'Ajde, brate, — veli mu, — nemoj da griješim! Znaš da ti ne mogu već ništa dati...

Gledajući za njim, crkoše od smijeha krčmar i varoški klapci, a redari stoje na oprezu, da ga zatvore ako bude trebalo dok se ne rastrijezni. Idući, sjeti se paripa i sijena, pa se povrati da natovari.

I tako bez ikakova truda dobio bi svoju nadnicu... Petar ga jutros, kad mu pečenicu donese, moli da mu bude pri ruci, neka ne oklijeva nimalo, već neka pođe na sud, da potraži čestice.

Može on sam sastaviti pismo, pa, kad bude sve gotovo, dozvaće bilježnika da potvrdi. — Tako misli — veli — i gospodar, gazda Jovo... i pozdravlja te.

Neka smo jednaci! — Nek bude kako hoćeš! — prihvati besjedu Petar, bojeći se da starca baba ne preokrene, i pruži djedu ruku u znak pogodbe.

I sjeti se Rade. Pisao mu je neki dan da bude na oprezu sa gazdom. Do nekoliko dana vratiće se iz vojništva gdje ga je za dva mjeseca uzelo.

— Pa i zeman je, — odgovori Rade. — Da sa srećom bude! — Ali ja ne smijem reći ocu, a ni majci. Ocu, vele mi, bilo bi žao grđe pop—Vrani hator išteti...

Nosio je u rukama komad upaljena luča i, poznavši sestru, začudi se što može da bude te je po ovakome vremenu k njima došla. Uto majka se diže da vidi što je, a i otac javi se sa svoga ležaja.

— Ja joj ne branim. — Pa se smisli i veli: — Idi, Cvijeto, idi, sestro! ... a ako ti bude krivo, znaš gdje si se rodila. Cvijeta poplašeno gleda uokolo i ni na kome od kuće ne ustavi očiju.

kako ko hoće... nema sile.. . Cvijeta treba da prevjeri, drukčije ne može da bude, treba da je od muževlje vjere! ... Tako je od pamtivjeka .... —Glavu treba dati za svoju lipu viru. —Da, glavu!

Kakova braća? Gori si ti po mene od ikakva dušmanina ... — Ostavimo to! Eto, neka bude kako ti hoćeš ..... Ima krivice i kod mene, da, ali pusti troškovi advokatima... —Neka, bolan, pusti.. ..

— Poći ću ja s društvom, mlađi sam... —Ne budali, što ti na um pada? ... Gdje je to? Ti ćeš ići kad mene već ne bude; a da, dok ne budem mogao ići, već kao da me i nema! — Mogli bi kupiti vina ovdje u varoši...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Rekao sam mu da bude oprezan sa Laušem. Jelena Ne znam zašto mi se činilo da bi taj kaluđer−vidar morao biti visok suv starac duge bele

U redu, rekao je najzad Lauš. Pristao je da se podvrgne skidanju čini i da uradi sve ono što mu Jevđenije bude predložio.

vreme zadržali na Kuli, tobož kao služavku, a u stvari Lauš je verovao da će mu još koji put poći za rukom da sa Janjom bude muškarac.

odsutno, kao da mu jedino telo savlađuje uzbrdicu, dok mu duša negde lunja, daleko kao utvara, ali nadohvat ako je bude zvao.

kaže, bolest je ukroćena i neće biti opasnosti da se ponovo povrati samo ako budemo pažljivo činili ono što nam on bude savetovao. Dao je uputstva sluškinji Mileni i njenom sinu kljastom Tihomiru. Neće više dolaziti.

Izgleda da je u njoj proradila kurvinska duša. Strepim od dana kad se bude otisnula od jednog do drugog, tražeći utol svojoj pohoti. Jadni, jadni moj gospodar Lauš!

Manastir se nalazi na malom uzvišenju, što je bilo dovoljno da ovoga puta ne bude poplavljen. No voda je došla do samih zidina, pa je čak neko vreme bila prodrla i u manastirsko dvorište.

devicama kriva usta, ogromne noseve i iskolačene oči, možda sam to baš i hteo, da se ljudi razgale i razvedre, da im bude ovde prisno i toplo. Živopis vratimljske crkve bio je gotov. Odmah da kažem: nije mi se dopadao.

Šta je tražio i šta je našao ja ne znam. Dospeo je da bude paž Dragutinov za vreme njegovog kratkog kraljevanja, bio je naravno prisutan kad je kralj pod Jelečem pao s konja, i u

Makarije Zvao me je danas Lauš. Tražio je moj savet. Ne zna koga da postavi ovde kao zapovednika dok bude na ratnom pohodu. Kaže da će Brzan grunuti iz Usore čim od svojih uhoda bude saznao da je vojska otišla iz Vratimlja.

Kaže da će Brzan grunuti iz Usore čim od svojih uhoda bude saznao da je vojska otišla iz Vratimlja. Upašće, veli, da pljačka i da se sveti za poraz od pre dve godine.

Dodaje tada istinitoj povesti neku golicavu pojedinost kao ukras, da bude zgodno za pričanje, maštu da razbukti. Ko zna da li je baš postojala neka kva vlastelinska kći, takva neka uspaljena

Ilić, Vojislav J. - PESME

Bogu se dosade molbe, ogrne svoj topli ćurak, I zovne svetoga Petra. Petar mu istinu kaže, Zašto ta žena plače. To bude gospodu krivo, Uzme palicu, dakle, i pođu da Pavla traže. Nađu ga u samom raju . . .

malenkost traži, A ti ga učtivo primi, pa onda ovako kaži: „Gospodin na domu nije, i tek će uveče stići, Pa, da vam ne bude dugo - možete slobodno ići.“ Da, to je doista mučno!

1889. OPSADA BENARE — ODLOMAK IZ PESME „NA RUŠEVINAMA 1. Tri burna minuše vekâ otkako u ljutom boju Padoše sinovi Bude, braneći nauku svoju. Pod nebom poljana rodnih, na cvetnom, raskošnom jugu, Oni su primali samrt od noža Braminih slugu.

“ I kmet se naježi čisto. Zar sve što čovek sniva Mora se na javi zbiti, da bude istina živa? Ne, to ne mora biti. I mučno dođe mu tada. Kome se i zašto sveti? I gde se krenuo sada?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pri tom brojim svoje korake. Sto sedamdeset. Tačno toliko, koliko po planu Vavilona koji sam poneo sa sobom treba da bude. Mogu se, dakle, pouzdati u njega pa, ne lutajući i ne raspitujući se, stići do glavnog cilja našeg putovanja.

Ko se rodio pri dobroj konstelaciji, taj će biti srećan celoga života, osobito ako i u njemu bude podešavao svoje poduhvate po konstelaciji zvezda i bude slušao savete astrologa.

taj će biti srećan celoga života, osobito ako i u njemu bude podešavao svoje poduhvate po konstelaciji zvezda i bude slušao savete astrologa.

Faros!“ - To što vidimo nije zvezda nego slavna svetiljka Aleksandrije. Na lađi nastaje komešanje, mornari se bude, elektrizovani čarobnom reči koja im govori o sjajnookim ženama kiparskom vinu, kocki i drugim uživanjima.

Taj će Vas kovčežić, draga prijateljice, kad bude gotov, sećati na naše putovanje u Aleksandriju, kao mene Vaš meki jastučić.

I Kleopatra je došla. Oficielno, da zatraži od rimskog senata titulu prijatelja republike, a, neoficielno, da bude prijateljica Juliusa Cezara.

Danas ceo kongres želi da astronomska nauka bude osnova naše reforme, ali svi strahujemo od toga da se usled toga oba hrišćanska kalendara posle njihova dovođenja na

Ja osetih kako mi krv struji življe po žilama, misli bude u mozgu, a samopouzdanje u srcu. Posle treće lule i četvrte kave diže se moj spri na noge i protegli se.

„Šaljući pak uz to i naše očinske pozdrave i blagoslove, molimo se za ove što je najbolje Bogu, čija blagodat neka bude sa Vašom dubokom Velikoučenosti.“ Nije li ovo pismo lep završetak onoga dela naše prepiske koji se bavio kalendarom?

Hoću da i veština moga pera bude u tom tovaru sandučića zastupljena, zato smeštam u njega i ovo pismo sa jednom pričom, napisanom za Vas.

On ih je znao, izgleda, sve napamet, jer je često puta bila dovoljna jedna jedina reč, pa i jedan slog, da bude načisto o čemu se radi.

Prema tom kalendaru, Uskrs će se praznovati svake godine u onu nedelju koja bude sledovala prvom punom Mesecu iza proletnje ravnodnevice.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Ovaj obimni ditiramb mnoštvom pojedinosti predstavlja sve životne sfere (zvezde, floralni svet, faunu i ljude) kako se bude i raduju proleću, često uz primenu onomatopeja („…patka rano pa pa kvičet/ i pačiće pogleda/kukut tako ku ku

Mi ćemo ti hvalu dati, Hajdmo, hajdmo dok je maj, Hajdmo svi u gaj! Slavuj će nam popevati, Dok ne bude danu kraj, Mi ćemo se naigrati, Vesel' će nas mili maj – Hajdmo svi u gaj!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Možda se opet toliko donelo. Samo otac to zna. On o tome vodi brigu. HADžI RISTA I otac ti, i on treba da zna: da ne bude manje, da seljaci, čivčije, ne kradu, jer ne sme da bude manje! (Pauza). Pa kako ti, Tašana? TAŠANA Dobro, dedo...

HADžI RISTA I otac ti, i on treba da zna: da ne bude manje, da seljaci, čivčije, ne kradu, jer ne sme da bude manje! (Pauza). Pa kako ti, Tašana? TAŠANA Dobro, dedo...

Zar sam ja htela da tako bude, da zet, pokojnik, rano umre, ati da ostaneš udovica, u crno da se zaviješ, da tolike godine iz kuće ne izlaziš, da

Lica mirna, umorna, ali još živih, željnih očiju). MIRON (blagosilja sve, ali pored svega ne može da se savlada da bude miran, pribran): Žive bile, i blagoslovene da ste! (Prilazi Tašani): Tašana, zvala si me.

Pa i za to ima leka! Uzmi i posti: samo hleb i vodu, za nekoliko dana, da ti telo, snaga ne bude silna, pa onda đe ti i san biti i čist i blag. TAŠANA (neugodno): Ne to, dedo! Nije to!

To sve mora tako da je, kao kada je on bio živ. Ne sme ništa da se pomakne. I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako.

Ne sme ništa da se pomakne. I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako. Ali zbog toga što to mora da bude, ja onda iz straha da ili rukama ili ramenima, kad prođem, slučajno što ne dirnem, ne povučem i poremetim, ne smem

Dakle, i on grešan kao i ja. I zato onda, kad mi nešto naredi, onda može biti kao što ne treba da bude?!... (Prekide, prilazi Stani, uzima sa poslužavnika čašicu.) Ali, evo ja ću i za tebe, dedo, da popijem.

Jer ovi, hadžije, kad bi im za to kazao, jedva bi dočekali da oni prilože; a ja bih voleo da samo ti priložiš, da to bude samo tvoja zadužbina. Mislim na one slepce, kljaste, bogalje, sulude, što ih toliko po varoši ima...

I kad bi mogla ti to da podigneš, da to bude samo tvoja zadužbina, samo tvoje ime da nosi, samo tvoja slika da se drži! To bih ja voleo.

u ovu sobu, gde se skupljale vladike, držala molepstvija, osuđivalo koji će paša, koji će krvnik između naše nevere da bude ubijen, smaknut, pa ko sad sve to, baš sa neverom, opogani? (Seda, oko njega hadžije i ostali.

Mi ćemo ga u našu baštu presaditi. (Sluškinji): A da znaš kako je naša bašta lepa! A kako li će još lepša da bude kad i ova druga kuća bude sasvim gotova. Tata kaže da ćemo onda i šedrvan odavde uzeti.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Veći su i od Boga i od cara šor i komšiluk! Što oni hoće, u čemu se slože, to bude... Ali šta vredi sad o tome govoriti. Prođe najbolja mladost. Gde je koza vezana, tu ima i da pase.

Stariji ljudi su kao na dlanu videli istoriju jednog porodičnog života. Na kraju krajeva bude tako kao da su svi članovi porodice za nešto krivi, i jedno od drugog se kriju.

Muškarac! Tek joj smrt poveza žensku kapu. — Šteta što joj Bog ne dade da nekom bude rođena majka. — Tu stade udarati zemlja po sanduku, i jedan od onih kraj ivice groba reče glasno i uzbuđeno: — Mati je

Bog neka joj bude dobar i milostiv, laka joj zemlja. Kad se povorka spustila s groblja, razgovor pređe na običan letopis.

„Da date opraviti one ripide! Zar je proti svejedno što nosate po crkvi one motke! Ja ću platiti, koliko bude.” — Da, da, oštra, oštra i pred crkvom, i kad dođe iz crkve.

Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina. Niti je meni žao novaca, ni brašna, i to zna sva okolina. Neka bude kako 'oćeš. Od sutra već, i plata ti je veća, i deo u brašnu.

Slično svojoj materi, samo Nola više pameću i karakterom nego srcem i strašću, ona se izvešti da sprečava da joj život bude omaška. Radila je u nekom starešinskom zamahu i u kući, i nad očevim računima, pa i nad malom svojom polusestricom.

Toša je imao ambiciju da bude ugledan Srbin i građanin, i pomagao je srpsku opštinu i sve srpske ustanove, čašćavao funkcionere, pa i menice

Voleo je da bude član nekog odbora, da bude tačno prisutan član na sednicama, da bude dobrotvor i utemeljač. Ovo poslednje ga je odvelo u

Voleo je da bude član nekog odbora, da bude tačno prisutan član na sednicama, da bude dobrotvor i utemeljač. Ovo poslednje ga je odvelo u prijatnu jednu

Voleo je da bude član nekog odbora, da bude tačno prisutan član na sednicama, da bude dobrotvor i utemeljač. Ovo poslednje ga je odvelo u prijatnu jednu specijalizaciju: pri sastavljanju pravila za neko

Jedino je naš Toša mogao to da sastavi, da bude i koza i kupus. — Dupli pretsednik imao je vazdan posla. Ideju o zaposlenju žena preuzeo je doduše odmah potpredsednik,

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Otkad je ovog našeg, kao što ga vidimo, sveta, pak dosad, i dokle god ljudi bude, bilo je, ima i biće moralista koji neprestano na ljude viču, psuju i prete, i s tripoda predstavljaju im njiove

Otud ćemo dakle mi lasno moći vući što god nam k delu nužno bude, a pri tom ćemo pri svakoj prilici uzvikivati da je naše sočinenije original, i vlašku onu poslovicu za moto staviti:

kad bi se ustanovilo da golobradi učenici od izdavanja svojih exercіtіa correcta prestanu, i da nijednom slobodno ne bude knjige izdavati koji nije 24. godinu navršio.

Tako, na primer, koji žele da im sin trgovac bude, neprestano mu s krajcarama oko ušiju zveckaju, predstavljajući kako je teško novac dobiti; dobro ga s rečma pro cent,

Tko može posumnjati da od ovakog neće biti dobar trgovac? — Ko ima volju da mu sin osobiti filozof bude, ili po nemecki Freygeіѕt, on mu u detinstvu predstavlja da patka zato leti što ima krila, da guska nije mogla

ići, ali ne jecati i uzdisati samo, i sudbini nigda mira ne davati, nego svakom slobodno u oči pogledati, i gdi nužda bude, mačem se ogledati.

lađa im se potopi baš kad su blizu nekog ostrova bili, svi se podave, samo jedan Svetomir talasom na breg izbačen bude. Potom, kako je svoju ljubeznu vezanu našao, nju izbavio, i tek što počnu pevati, žitelji dođu, uvate ji, i opet rastave.

— No bacimo, ljubezni moji čitatelji, plačevni vzor na bednu našu Arijadnu — kako joj bude kad se probudi i njega kod sebe ne napipa? No ona se uteši misleći da će se skoro vratiti.

Čeka pet minuta, njega nema, čeka sat, njega nema, sunce se rodi, njega nema. Šta naopako da ne bude? — Ona đipi i počne vikati, dalje pođe i počne vikati, na drugu stranu pođe i počne vikati, vsuje, njega nema, ni njega

»Mlada gospoja? Gospodin spisatelj, mi molimo, i vi se možete oženiti, i zar bi želili da vaša gospoja bude mlada gospoja?« — Nego? Stara gospoja?

Ja obično kad knjige pišem, prvu brigu vodim za lepo ime; drugo, da mi objavlenije dobro ispadne; a za dalje kako bude. Međutim, budući da je isti magarac, kad je opisanije Heršela o mesecu u Narodnom listu čitao, s najvećim ia, ia, iha!

« Verujem. Međutim, ukoliko ova gospoža pravo ima, tek će se onda pokazati kad moja biografija opstojatelno izdana bude.

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

hrane Usreći i njene sluškinje zvezde Koje je uživo srebro oblače Pevam I palim jedno pero iz levog krila Da mi pesma bude primljena BOJ NA KOSOVU POLjU Jašemo pevajući poljem U susret oklopljenim zmajevima Naš prelepi vučji pastir S

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Poeta, koji vam čita svoj proizvod moleći vas za „iskreni sud“, pretpostavljajući, razume se, da on bude povoljan; državnik, koji u plaćenim novinama piše članke o svojim uspesima; dendi, koji se sebi divi u ogledalu i

— što uostalom nije samo dečja slabost — i onda, razume se, pošto nismo imali podanika, jer to niko nije hteo da bude, nije ni moglo biti skupštine.

Tako, na primer, devedeset odsto dece želi da bude: vatrogasac, odžačar, žandarm, kolačar i muzikant, dok istovremeno devedeset odsto roditelja želi da im deca budu:

I možete misliti kako se u svakoj porodici nezgodno sretaju želje: otac želi da mu sin bude mitropolit, a sin želi da bude odžačar; otac želi da mu sin bude ministar, a sin želi da bude žandarm; otac želi da mu

I možete misliti kako se u svakoj porodici nezgodno sretaju želje: otac želi da mu sin bude mitropolit, a sin želi da bude odžačar; otac želi da mu sin bude ministar, a sin želi da bude žandarm; otac želi da mu sin bude đeneral, a sin želi da

porodici nezgodno sretaju želje: otac želi da mu sin bude mitropolit, a sin želi da bude odžačar; otac želi da mu sin bude ministar, a sin želi da bude žandarm; otac želi da mu sin bude đeneral, a sin želi da bude kolačar.

želje: otac želi da mu sin bude mitropolit, a sin želi da bude odžačar; otac želi da mu sin bude ministar, a sin želi da bude žandarm; otac želi da mu sin bude đeneral, a sin želi da bude kolačar.

a sin želi da bude odžačar; otac želi da mu sin bude ministar, a sin želi da bude žandarm; otac želi da mu sin bude đeneral, a sin želi da bude kolačar.

odžačar; otac želi da mu sin bude ministar, a sin želi da bude žandarm; otac želi da mu sin bude đeneral, a sin želi da bude kolačar.

— A rat? — uzvikuje komšija bakalin sa izvesnim urođenim osećanjem odvratnosti prema ratovima. — Pa ako i bude rata, zašto je oficir nego da se zavuče u kancelariju i čita depeše sa bojišta.

— Jes', al' zatvorena pisma, — upada moj teča — a ako pismo otvoriš, oni onda tebe zatvore. Pa biraj, hoćeš pismo da bude zatvor eno ili ti da budeš zatvoren. Neko mora biti zatvoren, pa biraj!

Eto, to je dobro da bude blagajnik. — Blagajnik ne može! — dodaje odlučno prota. — Za to treba da se rodi, to je naročiti dar.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

To ja naređu— jem... Sad je pet časova. Zahtevam da klisura bude slobodna za prolaz sutra izjutra do četiri časa... Zapovest je odlučna. Odgovornost naša velika.

— Leteće kao ptice noćas, kad bude palo trideset glava! — reče glasno poručnik Branko. Prema svetlosti fenjera ugledasmo unezverena lica komordžija.

Pa da... ništa nam drugo nije ni ostalo. Skrpili su nekako dva puka pešadije. Naređeno je da artiljerijska priprema bude iznenadna, brza ali kratka. Jer inače, otkrili bi naše namere, te bi onda Bugari navukli još veće snage.

Dokle ne vidim sa njim, vi ćete, razume se, ostati sa mnom. A posle, ja ću na sve moguće načine gledati da bude kao što vi želite. To je i moja želja. Uostalom, sada ću ja doći. 3apitah ga šta je posle bilo.

Dalje nemamo kud! — dodade kapetan Dušan. — Baš zato! — brani svoje gledište Živadin. — Neka to bude na viteški način, a ne kao neke babe. — A tebi je milo da pogineš na Polju Kosovu! — upade podrugljivo Luka.

Ako se koji omakne, onda da ga puste, pa šta mu bude. Ostali vojnici pričekivaće dole i, ako su čitavi, izvodiće ih zaobilaznim putem.

Nije hteo da to bude bez izvesnog službenog ceremonijala, te zato naredi meni da pronađem toga komandanta i najavim posetu komandanta

SAN ILI JAVA Sunce je odskočilo uveliko i kao da nas miluje svojim toplim zracima. Ljudi se bude i, čisto čudeći se, posmatraju oko sebe. Sve im se čini kao da je ovo samo jedan lep san.

— A šta je to? — Pa to su ova kola — odgovaram pomalo nervoznim glasom. — A što? — opet će on. Rekoh mu da bude miran i ćuti, jer onaj čika ne može da tera kola. — A gde su konji? — zapita polako.

Razmišljam već gde li ću naći auto da ih vratim nazad. Deca ćute, jer misle da ovako sve treba da bude. Rekoh im da ćemo pričekati još malo, pa ćemo se onda vratiti.

Uvideli su odmah razliku između novog i onog starog topa. Francuski oficir, koji je trebalo da bude kao neki instruktor našim vojnicima, ne može da se načudi kako to oni brzo razumeju, kad su inače seljaci.

Mi krećemo na daleki put za svoju zemlju. I neka to bude put naše slave, koji će ukrasiti istoriju slavnim delima vašim... — Zdesna u topovsku kolonu.

Petrović, Rastko - PESME

Čudna nam želja duše potkrada: Da duša pomrlih stolu bude prizvata; U čas evo Dantona, za njim evo Marata: Bolno se grče prsti i lede, A glas je suh i bez jeka, Ponoć je prošla,

perunski vrti, svojom kosom kao vencem me uzvisi: da u poljima jelisejskim kojima budem šetao moja senka uvek mirna bude, izmeđ večeri koje ne plave i zora koje ne rude; da kada pođem na zbor među negdašnju slovensku gospodu, uz sela mirna

O slatki brate, zasviraj mi violon, Sviđa l' ti se Žan Fransoa Vilon? Ta on je umeo da bude i lopuža; Da l' znaš brate, one tamo sa Gruža?

Skoro me straši silna mudrost ove ruke Moj mozak je nemoćan da bude gospodar svih njenih pokreta (Ne, duhovnost mojoj pustolovini mišićnoj samo smeta!).

Sam takođe volim strasno oblik, miris, ukus, i lepotu, hleba. Hteo bih da ceo ovaj spis bude kao hleb ili kao voda. To je jedno od temelja-uživanja: u redu Rukovanja, Opštenja Osmehom, Odahnjivanja, Kijanja, Riganja,

Dajem im naslov: Otkrovenje! Ako i ne spadaju u liriku, ja se ne ljutim: bogatsvo im može biti i vanlirsko pa ipak da bude veliko. A čak da su i ništavne za vas, one su prošle već kroz moje varenje. Nisam primitivan.

Laž! Imaj hrabrosti da ti to bude poslednja reč. POSLE „OTKROVENjA“ VUK VUK I Mati me nije rodila ispod ovog ognjenog zida Ustima oprala oči, ja sam

ne usnih ni jedan vrt: To je kao leći gorko u mirno zvezdano polje, Čekati još jedan jedini lek: mrak crn, da duši bude bolje.

Pa nebo kad bude rasvetljeno, što već bi rasvetljeno, Kad i daljina bude sama, što je večito bila sama, Kada i radošću i saznanjem sve bude

Pa nebo kad bude rasvetljeno, što već bi rasvetljeno, Kad i daljina bude sama, što je večito bila sama, Kada i radošću i saznanjem sve bude natopljeno: O, tada tek, ko u san, tonuti u smrt iz

bude rasvetljeno, što već bi rasvetljeno, Kad i daljina bude sama, što je večito bila sama, Kada i radošću i saznanjem sve bude natopljeno: O, tada tek, ko u san, tonuti u smrt iz beskraja, Tonuti, tonuti, za večnost, sa svetlim poljupcem na usnama.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ne pamti se da je ikada neki suncokret odbio da sledi sunce! Niti da se rodio tako malen i svojevoljan! A da nevolja bude veća — jedva da je i rastao od silnog razmišljanja i radoznalosti.

Ljudi su od njega zahtevali da se prevrće preko glave, da bude ono što jeste: Smešno Lice! — Smešno Lice! Smešno Lice! — vikalo je za njim i veliko i malo.

Je li moguće da je sto godina prošlo? Da je sto godina svetom lutala? Kako da bude sigurna da sve to nije samo san? Iznad nje je isto nebo, isto sunce na nebu, isti pesak, isti Cvet.

Poverovaće da si mrtva i u svojoj sreći zaboraviće na tebe. Pristaješ li još uvek? — Neka bude! — žena uzdahnu i golim dlanovima zahvati prvu gomilicu žara. Kako je žarilo! Kako bolelo!

Šta je narodu? Ako se stvari same lepe za prste, zašto ih ne uzeti? Odluči Varalica da bude najbolji u svom zanatu. Pođe od grada do grada tražeći boljeg od sebe da mu se u službu najmi, veštinu svoju usavrši.

Veštice bi ga začas otkrile, jer je vetar duvao sa zapada. »Sad mogu samo napred, pa neka bude šta bude!« — virnu Varalica iza stene. Veštice su srkale čaj. »Sad!

Veštice bi ga začas otkrile, jer je vetar duvao sa zapada. »Sad mogu samo napred, pa neka bude šta bude!« — virnu Varalica iza stene. Veštice su srkale čaj. »Sad!

Selo je taj uslov prihvatilo, smejući se: ko još mari za ptice? Neće ih tamaniti, neka mu bude! Važno je da neko službu zvonara obavlja, da zvono zvoni.

Iz nje će on izaći tek onoga trenutka kada u Carevini ne bude ni cvetka. Tada će moći da na miru i bez straha od proročanstva naslika Caričin svetli lik.

Nicalo je i cvetalo kao da ga najpažljiviji vrtlar neguje, a Carica je čekala i sve više gubila strpljenje. Zar cveće da bude moćnije od carske želje i naredbe? Zar da zbog njega izgubi večnost?

Više se nije moglo oklevati. Pozvaše Mudre starce, ali ni oni nisu znali šta bi to moglo da bude. Rešeno bi da pozovu Vidara — ako on ne zna ko će znati?

Ali, njegova Zvezda ne dođe. Ponekad, gledajući u nebo verovao je da je vidi. Ali, kako da bude siguran? Iz daleka sve su zvezde jednako sjajne, jednako nežne. Nad jezerom je, kao vetrom nošen list, letelo vreme.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Preneražena odgurne sito): Ne, Gospode! Ne krv! Molim ti se, Gospode! Ništa njemu da ne bude, a sve na moju glavu! Sin mi je, čedo! Što rekoh da ne bude! Usta mi otpala, usta što izrekoše...

Ne krv! Molim ti se, Gospode! Ništa njemu da ne bude, a sve na moju glavu! Sin mi je, čedo! Što rekoh da ne bude! Usta mi otpala, usta što izrekoše... DRUGI ČIN Sobina, predgrađe vranjsko.

Šantić, Aleksa - PESME

Pa još one oči što svu milost nude! — Blago onom čija vjerenica bude! 1901. NA POTOKU Polako suton prikrada se, slazi U lisnu goru — u zavičaj mio; Rađa se mjesec i po dugoj stazi

Ja se trgoh i probudi'. 65 Stare, pakosne pesme I snove zle i hude Hod'te da sahranimo; No kovčeg nek velik bude. U nj ću još spustiti dosta, No šta, sad neću reći; Od bačve Hajdelberške Taj kovčeg nek bude veći.

U nj ću još spustiti dosta, No šta, sad neću reći; Od bačve Hajdelberške Taj kovčeg nek bude veći. Nosila spravite čvrsta Od daske debele dosta; No duža moraju biti Od Moguncijanskog mosta.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

moćnu državu, njenoj propasti najviše su doprineli velikaši izdajnici; ako sad svi složno pregnemo, ako među nama ne bude izdajnika, mi ćemo opet stvoriti svoju državu. Kako to da se razume?

Ali taj bog govorili su popovi i narod je verovao može da bude i milostiv. Eto, na primer, on je kako kazuje jedna pesma pomorio devetoro braće, pomorio ih bez razloga, a onda se

Po ljudskoj lepoti za Momčilom ne zaostaje mlada Gojkovica iz pesme Zidanje Skadra. Podvalom dovedena u položaj da bude žrtva jednog svirepog običaja, da bude živa uzidana da bi se grad održao, ona bi htela da utiče na život i posle svoje

Podvalom dovedena u položaj da bude žrtva jednog svirepog običaja, da bude živa uzidana da bi se grad održao, ona bi htela da utiče na život i posle svoje smrti, da mrtvim dojkama hrani i

Filozof, u biografiji despotovoj, pisanoj 1431 dakle, samo 42 godine posle boja kosovskoga u položaju da dobro bude izvešten, piše o kosovskom boju: „Usta, naime, knez Lazar i pođe na Turke.

U Ilijadi bogovi su odlučili da Troja bude razorena, ali su i dalje jedni pomagali Trojancima a drugi Grcima. Kod Konstantina Filozofa odluku o „našem“ porazu

Ta činjenica, posle sto godina, negde između XV i XVI veka, kad je turska vladavina već postala teška, mogla je da bude sasvim dovoljna za pripisivanje izdajstva Vuku.

Da li je to slučajno što dve najomrznutije ličnosti pripadaju jednoj istoj porodici? Ne, to ne može da bude slučajno, one se međusobno uslovljavaju kao prokleti tipovi, kao izdajnici.

Prema Konstantinu Filozofu, Marko je pred svoju pogibiju rekao: „Ja kažem i molim gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu“.

Pred tim neukrotivim džinom — a takav je hteo da bude sam narod — turska vlast, gospodstvo i nadmoćnost pretvarali su se u prah.

Mnogobrojne protivnike Marko uništava ne samo svojom teškom rukom nego i svojom velikom pameću. On može da bude prek, plah i nagao kao retko ko, ali kao retko ko on ume da bude i lukav, strpljiv i oprezan.

On može da bude prek, plah i nagao kao retko ko, ali kao retko ko on ume da bude i lukav, strpljiv i oprezan. U izvesnim trenucima on je spreman da bez kolebanja kidiše na čitavu vojsku, da zagazi u

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— povika Stric odozgo s grane. — Ja ću čitav dan presjediti pod ovom bukvom, pa da pada ne znam kakva kiša. — A bude li kišovito i sutradan, šta onda? — zaškilji Mačak. Prokapaće i kroz najgušću krošnju.

Kad su počeli da grade pseću kućicu, Nikolica predloži: — Načinite malo veću da se i ja mogu zavući. Kad bude kiša, ja ću sjediti sa Žujom, ona to voli.

Plakaću noćas dok ne zaspim. Neću ni večerati ... samo ću malo gricnuti ako bude pite. X Šta je kuja Žuja preživljavala one prve noći svog usamljeničkog stražarenja u logoru Tepsiji, to bi, kazano na

— Ja bih ovdje sakrio glavni dio svoje radionice, ono što mi baš ne treba u logoru, a bude li mnogo djece znalo za pećinu, brzo će se čuti i u selu. — E, pa ti si krio i od mene — ožalosti se Jovanče.

svog zaštitnika, a na to Stric ljutito lupi dlanom po stablu i zapri jeti: — Drugi put ću skočiti s vrha bukve, pa nek bude milo onima koji me mrze! Djevojčici zaigraše usne.

— Ti treba svuda da si prvi. Kad mu drug pomenu njegovo komandantsko zvanje, Jovanče odjednom prestade da bude običan dječak iz četvrtog osnovne koji se plaši mraka, pećine i drekavca.

— Ono je patuljak. Znaš, onaj iz priče. Mačak mu čvrsto steže ruku i promuca: — Hajde pa šta nam bude. On je jedan, a nas dvojica, bićemo jači. Upali samo da ga vidimo.

Upali samo da ga vidimo. Jovanče štrecnu lampom i zovnu trudeći se da mu glas bude što deblji: — Ehej, ko je to ? Iz hodnika, još bliže njima, dođe odgovor. — Ja sam, zar ne vidite.

Neki ljutit glas dreknu visoko iz krošnje drveta, na desetak metara ispred njih: — Ako to bude istina, oderaću živa Lazara Mačka! — Opet nešto po mojim leđima! — prepade se Mačak. — Šta je ovo jutros, ljudi moji?!

— Tu bi svake noći mogli sakriti kuju, pa bude li neko po mraku pošao prema našem logoru, ima da upadne pravo kod Žuje. — Bogme će biti dreke i poderanih čakšira!

— Ne boj se ništa — utješi ga Jovanče. — Žuja će odskočiti u stranu prije nego taj padne na nju. — A bude li Žuja spavala?

Ličio je pomalo na Stričev, ali otkuda taj karton s natpisom. Ko bi to mogao da bude? — A tu li se kriješ, ptičice!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

— isuši te krvave potoke da bi u toj reki suhima prošli nogami. Budi nam nebesnom dugom, znamenjem, da ne bude više na nas potop! POHVALA SVETIM OCIMA SRPSKIM I kako mi, s kojim naricanjem da ih pohvalimo?

Premudra i mužastavna ženo, svagdašna devo, da bude ta luna, njino znamenje, pod tvojim nogami, i satri rogove Toj varvarskoj luni, kakono si satrla glavu pregrdomu

MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLjU I u ovih ljutih vremeni ratnih ovo sade neka bude naše moljenje. Izbavi me od krvi, Bože, Bože moga spasenja, na krov koji imamo, razve tvoj, Bogorodice, pokrov.

berićet potpuno iznositi da vam se napune gumna svakoga žita i hardovi vina i kace masla, i svake blagote da vam dosta bude i da vam prespeva svake letine od goda do goda.

Na što bi god i što pomislio i što bi rekao da bude, i mahnuo bi s onom palicom, oma bi ono stalo se i bilo bi. Prvo čudo pred faraonom š njome učini: baci je na zemlju —

« Pak zdogovoriše se i kupiše jedno selište od grnčara za groblje, da bude tuđinom putnikom, izdaleka ljudma, koji bi se zgodili onamo prestaviti se kod Jerusalima...

Dade ga do dna raskopati, pak sô po njemu poseja kano da se već k tomu ne spomene, ni se više sagradi. (A gde to da bude? S promenom cara, pak se ljudi naseljaju.

večeri, svako carsko i gospodsko jeto, i ja vam za povedam da jedete do vaše sitosti, da imate sve izesti što god onde bude.

Pak po toj mu nameri, na njeno ime ne dade mu se nikako dopraviti je: ona sama ne zaktede da to bude. Na snu se caru ukaziva govoreći mu da se odstane toga posla što je naumio.

svom crkovnom naredbom i š njihovom voljom tu veliku i krasnu crkvu dokona, te je posvešta na ime skupa svim svetim neka bude za počast. To govoreći mu: »Ako uzbude i Teofana pravo sveta, a ona će tu biti prisvojena ujedno sa svim svecima.

Prionuše moliti cara i drugu gospodu da mu bude gracija. A car se je bio vrlo na njega razljutio. Nikom ni govoriti za njega k sebi ne pripušta.

Dođe ona tako s tafrom do šatora vezirova kroz vojsku tursku i onde je nesta. Donekle oni čekaše što iz toga da bude, pak mnoga gospoda odoše da vide što se to za mnogo dokonava, te ona ne izlazi ispod šatora, niti koga habara ima.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Možda zato što je bio čovek meraklija i voleo pesmu. Voleo je da ga pesmom i bude i uspavljuju. Kad leti posle ručka prilegne na doksat da se odmori i pridrema malo, voleo je da čuje tihu pesmu, i one

! Ja li?! — planu Doka i skide jednu papuču i steže je. — Ruška nek’ si iskoči! Kakva mi je ona tetka!?... A kad bude ništo zort, ja ću se tepam i karam zaradi našega Manču, a vi jok! — Ja-gu, što si zbori!

Pa da si razbereš da neje nika belosvetska... Tugooo! Akoj toj bude, — što da prajim?!... — ’Oću, oću si, Jevdo, — reče čorbadži-Tasko — a za dan-dva da dođem ću!

Ovoj će magare, — nastavlja oduševljeno Jordan kad bude golem, s čaršiju — em beogradsku — da drma; ubavo da zapantiš ovaj moj sagašnji reč, Perso! ... Oskudacija!...

Svi ga diraju, a on opet nikom ne ostaje dužan. Devojke ga zovu i pitaju ga hoće li da im bude časnik. jedna ga zove za devera, druga za kuma, treća za starojka, a on im odgovara peltečeći: „Ne-ne-ne može!

Zato joj sve potanko ispriča i ono što je bilo, a tako i ono što treba da bude, i naravno da ju je odmah pridobio za stvar, jer Doka je na takve stvari bila uvek gotova kao, što rekli, bos u baru.

dalje u toj zaveri imajući u njoj i svoju određenu ulogu, kojom će pripomoći da stvar ispadne kao što treba n da osveta bude izvršena. A Mitanče još jednako živi odvojen od roditeljske kuće.

I tako se ipak u nekom vidu obistiniše slutnje i želje kapetan-Mikajla, kuma, koji mu na krštenju dade ime Ratomir, da bude, to jest, junak i borac, kako mu samo ime kazuje.

Nije mu se dalo da svrši akademiju, da mu mač bude oružje, ali, kao što vidite, postade borac ipak: mesto mača izabra pero, da ga ono hrani i brani, — pero, koje ni za

demantuju svi ti lažni glasovi koji su se pojavili ili će se pojaviti, i oni po čaršiji i oni po štampi, ako ih bude bilo.

I pokućar Koce, šta će, nego zadrži na ručak i pudara Provira, da bude toga dana njegov gost. Priseli su za bogatu sofru, za one mnoge gospodske đakonije na onoj velikoj siniji, i kao davno

Zato su odmah i našli da će biti najbolje da brzo svrše stvar. Šta će biti jesenas, neka bude večeras. A valjda je i suđeno i pisano da to tako bude.