Jakšić, Đura - PROZA
Mora da ti je srce dobro, budi mi prijatelj! Oh, kad bi to primio! Ala bih srećna bila ja! Ja nikoga nisam imala, nikome ne mogoh iskazati moje jade,
lakše bi bilo duši mojoj, samo kad bi slušao tugu moju — jer me niko ne hte prijateljskim saučešćem saslušati. Budi mi prijatelj, o dobri čoveče!
— Oh, kako bih voleo da... Ne! Ne! Milisave, dete moje, živi ti i budi srećan!... Posle toga se okrete od njega, a glavu je zaronio u jastuk, duboko uzdahnuvši.
Obradović, Dositej - BASNE
ako želite da vam dobra budu, a navlastito: „τοιούτος γίνου περί τους γονείς οίους αν εύξαιο έχειν πάιδας: Takav budi roditeljem svojim kakvu želiš sam imati decu”. — Pravo se orao na svoje perje tuži.
χρηστά δε τέρπου: Delaj to što te neće uvrediti i razmišljaj pre dela, zlo kad učiniš boj se, a o dobru veseli se”. Budi dobrodjeteljan, budi razuman, pak ćeš onda reći k svim sujetnim strašilištam ono što je naše basne lav magaretu rekao:
Budi dobrodjeteljan, budi razuman, pak ćeš onda reći k svim sujetnim strašilištam ono što je naše basne lav magaretu rekao: „I ja da te ne znam
Ovo napominjem junosti našej, navlastito onoj koja se vospitava na službu opštestva, budi crkovnu ili graždansku, nek se izrana počinje upoznavati s dužnostima svojima, koje svakomu česnomu človeku i pravomu
Meni donesi što piti, ako hoćeš da ti ja otvorim.” Naravoučenije I ovo je protiv zla obiknovenija, budi u piću, budi u kakvom mu drago zlu delu.
Meni donesi što piti, ako hoćeš da ti ja otvorim.” Naravoučenije I ovo je protiv zla obiknovenija, budi u piću, budi u kakvom mu drago zlu delu.
zla uklanja i čuva; želeći da mu dobro bude, mora dobro tvoriti; i zato u kakvom se god sostojaniju i zvaniju nahodi, budi u zemljedjelstvu, ili rukodjeliju, ili nauci, ili u službi opštestva, od dan do dan k većemu soveršenstvu sili se i
Ovo nam lepo kaže naša stara poslovica: „Niti budi ovca među kurjaci, niti kurjak među ovcama.” Kako celo opštestvo, tako i svak ponasamo, kad se s zdravim razumom i
” „Ne budi ti žao, gospo maco,“ — reče joj papagal — „među mojim i tvojim glasom valja daje kakva nibud raznost | i otličnost, kad
No blagodarenije budi bogu, sad se mrak i tma nerazumija razgoni; lukave kabale, zlokovarni i čelovečestvu vredoviti i sramotni
Evo najsposobnije i najmudrije pravilo za dostignuti k velikom uspehu u budi kojem delu, nauci i zanatu: nijedan dan ne propustiti bez posla i polze.
za maniheje, al' već ne služe izmišljeni izvjeti i tolkovanija, valja pravo govoriti: ovo je za svakoga koji tako čini, budi ko mu drago.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
međ nama ćuti, ćuti jer vidi da onaj koji bi mogao pri sjaju zvezda koje sam pali Jerusalim da zida, narode da budi, truljevinu gori, mekinje mesi, međ svinjama spava.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I bićemo sultanu verni i svaku njegovu zapovest, budi kakva bila, makar i s oružjem ispolnjavati.” On: „A kad što bude, zar da izginu ona momčad?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ovako ću ja njih drukčije malo da šišam!... Samo ti budi pametan. A već treća para tvoja i božija! — Hvala, gospodine! — zahvali Đuko pridignuv se malo i mašiv se za kapu.
Kad bi sutradan, on naredi dvojici pandura da se dobro spreme i naoružaju, pa ode sa njima u Nemenikuće. Uzgred budi rečeno, Živan je bio prilično plašljiv.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa poče brisati suze... — Ne valja se suzom ispraćati! Neka mu bog da života i zdravlja... Gospode!... Ti mu budi prijatelj!... Ti mu budi razgovor!... I pogleda na nebo.
— Ne valja se suzom ispraćati! Neka mu bog da života i zdravlja... Gospode!... Ti mu budi prijatelj!... Ti mu budi razgovor!... I pogleda na nebo. Jedna zvezda prelete preko plavog neba, pa se čak tamo negde ugasi...
—reče Stanko ponosito. — Znam, u Crnoj Bari. Tamo je lako biti nišandžija; ali budi ti ovde, u gori!... Stanko uze svoju šaru, privuče je k sebi i pogleda u Zavrzana. — Jastreba sam u letu gađao!...
— Pa što onaj nije kazao? — Onaj ne kazuje. Ali budi uveren da on zna svaku rečcu koja se progovori u Crnoj Bari. — Deva! — viknu pop. — Jest, on! On je sve čuo!...
Vrati se na stepenice, pa se prekrsti i diže oči gore: — Gospode! — reče on. — Ti mi budi prijatelj. Daj mi snage i daj daj mi pameti da se održim do smrti!... Onda sede i zaroni glavu u ruke...
Svi se digoše na noge. Pop Miloje skide šaru što je visila na drvenom čiviluku, pa se prekrsti. — Gospode! Ti nam budi prijatelj! Ti vidiš naše jade, pa budi blag otac i potpora našim nejakim rukama!...
— Gospode! Ti nam budi prijatelj! Ti vidiš naše jade, pa budi blag otac i potpora našim nejakim rukama!... Četiri stotine godina Srbija je rađala roblje i izmećare.
Četiri stotine godina Srbija je rađala roblje i izmećare. Ako su što I zgrešili naši stari, a ti bar budi blag, pa oprosti ovom kolenu što diže ruku na krvnika!... Pustio si da potpadnemo pod jaram...
Dučić, Jovan - PESME
Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom, Nego žute ruže u te kose duge: Budi odveć lepa da se sviđaš svakom, Odveć gorda da bi živela za druge.
sa trakom, Nego žute ruže u te kose duge: Budi odveć lepa da se sviđaš svakom, Odveć gorda da bi živela za druge. Budi odveć tužna sa sopstvenih jada, Da bi išla ikad da tešiš ko strada, A čedna, da vodiš gomile što nagle.
A sto srca noćas kucaju u meni, I celo mi biće budi se i diže Časom nekoj zvezdi, a čas kakvoj ženi. Sve kipi u meni, kô plima kad stiže: Kao sad da postah!
I osećam gde se budi, tihim šumom, Uspavana duša stvari oko mene. I miriše more ribom; dok za humom Svod se stakli, širi, mru i zadnje
U svetlo jutro toga dana, Bacajuć seme, rekoh: — Budi U mojoj brazdi krv titana, Ideja sile sva u grudi! U prostor bačen glas što stremi, Da ga nebesa budu puna!
SLUTNjE Kako vreme teče tromo i bezlično, I bolna se slutnja počinje da budi: Da i osećaji stare, kao ljudi, I sve jedno drugom da je tako slično.
Ostaj nedostižna, nema i daleka — Jer je san o sreći viši nego sreća. Budi bespovratna, kao mladost; neka Tvoja sen i eho budu sve što seća.
ZAPIS Pomeni, Gospode, raba Olivera Despotu Lesnova i Ovčega polja, I Anu-Mariju, i decu; i volja Tvoja budi blaga kao tvoja vera.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
”, ili: „Imaš li ti druge kake brige?” Nije vajde, kazao sam ja: video je on sam da ne valja šta radi; ali ga uzeo budi bog s nama na svoju ruku, pa ga ne pušta. Pa ipak, smešno je kazati, ali opet, opet je on bio dobar čovek.
A naša mati sedi s nama u drugoj sobi; oči joj crvene, lice bledo, ruke suhe, i čas pô ponavlja: „Bože, ti nama budi prijatelj!” I tako se on sasvim otpadi od kuće. Samo ćuti. Materi nikad ne gleda u oči.
Još nije bilo svanulo. Crveni zraci iz peći udarahu u moju postelju. Dugo nisam ustao. Premetalo mi je se po pameti budi bog s nama šta. Najviše sam mislio na kuću i na mater. Kad sam ustao i umio se, osećao sam se svež.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Jede revnosno i zaliva još revnosnije, a kapariše najrevnosnije; tek će reći: »Brat-Mijo, ne budi vam zapovećeno, dodajte mi molim vas, iz onoga tanjira onu trticu! Čudim se, šta mi to sve fali!
Kad se svršilo sve i zapevalo »Budi imja« i stala deliti navora, priđe i novi učitelj i uze tri komada: za gđu domaćicu gde će biti na ručku, za
a ponekad i za vertepaše koji zimi od Svetog Nikole pa do Bogojavljenja idu svaku noć po kućama, i koji se — uzgred budi rečeno — umeju već i sami ponuditi.
Na nogama mu čizme, na plećima doroc, a preko njega duga kabanica, ispod kabanice rog u koji duva i oglašuje sâte i budi selo, i duga drenova budža koju vuče po zemlji kad ide.
reč glasno izgovorenu, pa onda opet smeh, a perje leti na sve strane, i jasan devojački smeh gasi iznenada sveću, i budi i ljuti babu. — ’Ajde, dosta već jedared! Dokle ćete? Kad počnete, a vi ne znate šta je dosta!... Dobro, dobro!
— Ta vidiš li kako ti je zapala sikira u med, pa nije da je samo sikira, neg’ i svo držalje. Zato budi pametan, — k’o i uvek što si bio — pa ne ispušćaj!
Oj, zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi. I odjek srodni’ grudi Još prima: Srećan put! Glas joj je malo drhtao, ali je doista lepo pevala.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Naza, Od muke, posle počela i da pije. Prosi, prosi, pa se napije i dođe. Stane Ljubu da drma, budi, miluje a on umorno, mrtvo prevrće se na drugu stranu da zaspi odišući i braneći se od nje. — Ne diraj me, mori!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Vino je bilo jako, a na putu malo istruckani, pa jedva čekaju da spavaju. — Ujutru prvi ustane čika-Gavra, pa budi Čekmedžijića. — More, Ljubo, ustaj! Znaš, da ne kažu: „Gle mladoženja, pa kako docne ustaje!” Ljuba se budi, tre oči.
— More, Ljubo, ustaj! Znaš, da ne kažu: „Gle mladoženja, pa kako docne ustaje!” Ljuba se budi, tre oči. — Ala mi je teško ustati! Kako sam se odučio od ranog ustajanja, i to sve otkako sam se dao na ženidbu!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Celo je nebo bilo uzbuđeno. A u svem ovom podneblju videla se i osećala jedna čudna, nepojmljiva snaga koja se budi, prikuplja, podrhtava i grči, zverska i kao nemoguća neka snaga što se trenutno duboko i lažljivo bila pritajila i
Ali ima i one druge: „Idi, veli, sinko, i Bog nek' te čuva, a ti čuvaj obraz i budi junak“. Eto ima i te krvi majčine. Sad, kakav sam ja kačamak tu ispao?
Afrika
Od rane zore budi me uletanje ptica i onda drhteći još od sanjivosti iskačem pod slobodno nebo; čudno i smešno u jutra kao kakav lik u
u slamu, rasturenih ruku, skupljenih nogu, kao da je ubijen, spava neki mladić veličanstveno razvijenih udova, i ne budi se na naš razgovor.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Mora, kad kaži papu! Da go šiljim u Atina, da pošljim u Amerika, mora da idi, kad oći papu. DIMA: E, kala. JANjA: Da budi svadbu, ne svadbu, da ti djavol nosi srpsko prokleto običaj! Da budi, ne da budi.
DIMA: E, kala. JANjA: Da budi svadbu, ne svadbu, da ti djavol nosi srpsko prokleto običaj! Da budi, ne da budi. Što moži da budi kod kir Janju, kad oći da propadni! Da si venčajte na mesec dana.
DIMA: E, kala. JANjA: Da budi svadbu, ne svadbu, da ti djavol nosi srpsko prokleto običaj! Da budi, ne da budi. Što moži da budi kod kir Janju, kad oći da propadni! Da si venčajte na mesec dana.
JANjA: Da budi svadbu, ne svadbu, da ti djavol nosi srpsko prokleto običaj! Da budi, ne da budi. Što moži da budi kod kir Janju, kad oći da propadni! Da si venčajte na mesec dana.
(Blagosilja ú.) Katicu je moja dobra devojka. Vidite, ona ćuti, ona oći. Evo da vam dam evlogimenon, da budi svadba u nedelja. MIŠIĆ: Više iz ljubovi k vašoj gospodični kćeri primam njenu ruku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tako se onda desilo da se žena Petra Isakoviča, tog jutra, prva budila i da je počela i svog muža da budi. Petar je ležao, poleđuške, na postelji, sa rukama izvijenim nad glavom, i obrvama izvijenim nad sklopljenim očima, lep
Morala je da ga budi. Svetlost koja mu je sijala u oči, probudila je i sama Petra i on je počeo da se meškolji. Trgao se, kad ču svoje ime.
Nudio se, noću, da dete ljuljuška. A umeo je da se budi. Veli, sutra ću da se probudim kad zapevaju kokoti. Pa se probudi. Veli, ustaću kad sat fratarski odbije četiri.
Vide da pred njim stoji devojčura, koja je rano sazrela, i bulazni. A ona nije ni sanjala da, u tom oficiru, budi prezir i mržnju, koju su, svi ti oficiri, u poslednje vreme, prema graždanstvu, osećali.
Tek onda, tek onda, Isakovič skoči, kao da ga je oparila, pa je gurnu, čizmom, kao da, u štali, budi nekog, svog husara. Drhtao je od besa. Božič će, kaže, imati da čuje, kako mu se na putu ponaša ćerka!
Ali taj nacion zajedničke nesreće vezuju, i, u tom nacionu, svaki pojedinac, kad leže, ima istu suzu u oku. A kad se budi, budi se iz istog sna. Pavle je čuo sat, u predsoblju, kako odbija jedan, a posle ga je čuo i da odbija dva.
A kad se budi, budi se iz istog sna. Pavle je čuo sat, u predsoblju, kako odbija jedan, a posle ga je čuo i da odbija dva.
Za dušu bi bilo zadužbina, kad bi Isakovič poveo sa sobom to devojče, da mu čisti čizme i da ga budi iz kreveta. Isakovič je psovao od besa.
A Isakovič pogleda čoveka, kao da se iz sna budi, ne reče ništa, i ode, ne osvrćući se, ni na Agagijanijana, koji ga je, začuđeno, pratio očima.
U takve dane, tamo, ljudi beže od Sunca i skrivaju se, pod drveća, u hlad, pa spavaju ošamućeni. A teško onom ko ih budi nehatno. Može da, u trbuh, dobije brisu!
Ona ne veruje u čini, ali Petar, iako to krije, ne može kletvu da zaboravi. Ona ga čuje, noću, kako se budi i uzdiše. Tako mu mrtve žene, neka ćuti, neka izbegava Višnjevskog.
divnim, nogama Božičke, ta mrtva žena bi izišla, i iz te mešavine, bela, lepa, i ostala sama sa njim, u zoru, kad se budi.
Teodosije - ŽITIJA
O, noći u koju zaspasmo, po Jovu budi tamna, i da se ne ubrojiš u noći obasjane mesečinom! O, mi, od nemudrih bezumniji!
I reči Jova: — Gospod dade, Gospod kako je blagoizvoleo tako n učini, budi ime: Gospodnje blagosloveno! I odmah mu poslaše mnogobrojno zlato na potrebu carskome sinu, govoreći: — Da se svačim
A ovi po Davidu govorahu: — Rod pravih blagosloviće se, i budi blagosloven od nas! I tako svi blagodarivši Boga, utehu a ujedno i počinak dobiše.
sa kraljem dođoše ka svetome i klanjajući mu se i hvalu mu odajući govopaxu: — Pošto smo ruzumeli da si ti Božji čovek, budi nam prisni gost, a brat tvoj, kralj srpski, neka nam uvek bude u ljubavi, još više nego ranije.
dan do noći koja dolazi, molim tvoju dobrotu, u koji ćy moći ukrasiti ga anđelskim i inočkim obrazom koji je želeo. Budi milosrdan, dakle, sada i meni grešnome, kao što nisi prezreo ni one ranije, da i ja, sluga Tvoj, pamtim tvoju milost
Teško meni, jadnici, šta da radim, kamo da se denem! Goro božija sveta, molim da smrt u tebi nađem. Makar mi ti budi milo stiva, primi i mene ovde, i grobom neishodnu sebe mi satvori, jer u svet vratiti se ili u njemu biti ne volim,
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Onda se, opet na prstima, poizmače daleko preko polja i otud povika: — Ehej, lave, budi noćas budan, doći će medvjed u kukuruze! Molim te, pojedi ga zajedno s kožom!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Izgubila bih i tebe, Mile! (Padne mu u zagrljaj i jeca.) MILE: Budi hrabra, Bubi. Naći će se valjda izlaz iz svega toga, treba se posavetovati s kim! RINA: Posavetovati.
RINA (grleći Milana): Ja neću da se rastanemo! NOVAKOVIĆ: Budi mirna, Rina! Ne postoji zakon koji ruši srećne brakove.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Soko, budi vesela, pa i ti pripazi malo, jer Pera je još vetrogonja. Zatim stane na divan, pa iz sveg srca očita molitvu pred
— Mogu prekosutra. A koliko dugo mogu izostati? — To od tebe zavisi, neću ti termin nametati, budi sam pametan. Dakle, sad idi pa se pripravi, novci su gotovi.
Ta dva čoveka još potkrepljuju duh gospodara Sofre: Krečar dobrotom i iskrenošću, a Čamča svojim električnim duhom budi uspavane živce Sofrinog života.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Udaren od konja više kolena, pre neki dan, kad je počeo da skuplja delove puka, još se budi noću od bola, ali taj bol umine brzo, kao i strašna malaksalost i iznurenost u kostima, od umora.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁴ Verovatno su se nekada svadbe obavljale u proleće kada se budi vegetacija, a znamo da su se obredi za plodnost obavljali najčešće za vreme venčanja.
³³ Ako dete ne spava dobro, ako se često budi, plače i nemirno je, to je onda znak da mu nije dobro i da je verovatno urečeno.
Rano preuzimanje izvesnih, određenom uzrastu primerenih radnih obaveza, budi i jača kod dece osećanje samosvesti, odgovornosti i pouzdanja u sopstvene snage.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
je takva, ona voli kad je obraste trava, kad u polju čuje govor čoveka, ona ne voli da ostane sama, ona voli da je budi mukanje krava, da je uspavljuje jaganjaca bleka.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Dodirujemo se, tikamo se, ponovo smo živa bića od krvi i mesa koje se budi pod prstima. Veoma skupa terapija, pisalo je u novinama. U moje vreme još je bila besplatna!
Najpre je mislio da je to samo prolazno osećanje, stvar ranog ustajanja, jer je pripadao svetu koji se budi u podne, pa je sa nestrpljenjem iščekivao vožnju autobusom — onaj trenutak kada započne spuštanje niza strmu cestu iznad
muškarac duboko ispod sivog poslovnog oklopa sve vreme krio jednog dečaka — sanjalicu, i da ga taj dečak sve češće budi noću, izvlači iz bračne postelje i bosonogog vodi za ruku u kuhinju, gde satima sedi i puši, gledajući sa zebnjom kako je
Nikome ne otkriva da mu leva ruka pokatkad trne i da često izgubi dah. Jednog jutra, sredovečni begunac se ponovo budi u svojoj staroj bračnoj postelji. Doručak je na stolu. Na uobičajenom mestu leže rastvorene novine.
Hajde, budi jedanput iskrena i prevali to preko zuba: koga zamišljaš dok se ševiš sa mnom? – Na žalost, srce, nikad nećeš imati
Hajde, budi čovek i priznaj zašto si ostavio piće? – Mogao bi da napišem esej o tome! Ali, evo ukratko: naša pića su oččččajna!
U čoveku se budi neka čudna, dotad nepoznata ljubav njegovih predaka za posedovanjem zemlje, za posedovanjem uopšte. Raspituje se nevešto za
Osećala se kao nekad davno. u detinjstvu, kada ju je pregledao kućni lekar, u koga je bila potajno zaljubljena. Budi dobra devojčica! Tako... To ništa ne boli, jel' da? Sad malo stisni zube. Vidiš kako si ti hrabro dete!
Matavulj, Simo - USKOK
— Jest to rekao — potvrdi mati. — A naš stari đavo zbilja se zaljubio u njega. Čuste li đe ga nudi da ostane s nama. Budi bog s nama. Šta bi radio jedan takav gospodičić s nama! — Da ga razgovara kraj ognjišta! — doda smijući se Joke.
u Dolćijevoj ćeliji, da je dvoranin vladike crnogorskog, da mu je to prvi dan službe u čudnom dvoru u kome klepalo budi dvorane, onda mu se učini da sanja. Dok se oblačio, pitaše se je li mu i to u dužnosti da zorom ide u crkvu.
Između ostalog ujak pisaše: „Ti si svoj, potpuno svoj, a to je ideal koji sam ti uvijek isticao!... Budi zahvalan sudbini što te je dovela do toga.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Istovremeno, ona budi i priziva dete u svakom čoveku. Pominjanje deteta na početku pesme je višesmisleno. Ima tu i prkosa neshvaćenog čoveka,
Njegov roman Budi dobar sve do smrti najdraža je knjiga moga detinjstva iz koje se sećam jedino neke žarke i zarazne plemenitosti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pored Srbije duhovni život budi se u Hrvatskoj, gde je nacionalno osećanje počelo da slabi, zatim u Dalmaciji i Crnoj Gori. Još 1817.
Njega ne zanima toliko sama priroda i utisci koje ona budi u njemu, no u prvom redu ljudi, njihov život, naravi, uredbe.
I u Srbiji i u Vojvodini javni život se budi, i nastavlja se ono što je nasilno prekinuto 1849. Prvu reč u narodu sada uzima omladina.
Društvo je osnovano sa ciljem da budi narodni duh i da širi srpsku književnost. U nju su ušli ne samo đaci no i mlađa inteligencija, trgovci, zanatlije; u
Milovan Vidaković se bunio protiv pisanja »onako kao što naše bake govore«. Glup Srbljin budi, govedarski govori, onda si ti Vukov Srbljin.
Što je on rekao o prirodi koju je opisivao, može se primeniti na njegove prve pripovetke: »Sve se diže, budi, sve se puši kao vruća krv, odiše snagom, svježinom...
Milićević, Vuk - Bespuće
Neugodno ga je dirao glas života koji dolazi spolja, uzbuđuje, potresa, unosi nemir i budi sjene. On voli te polumračne sobe sa spuštenim zavjesama, gdje samo odjekuju, prazno i poplašeno, njegovi koraci.
blijedi noć; kad zatitra magla, kad stanu da se jasnije razabiru kuće, kad započimlju da se čuju glasovi života koji se budi, kad, pored njegovih prozora, sa lijenom škripom prođu volovska kola na kojima seljak napola spava, — onda se on trza,
Radičević, Branko - PESME
ima dosta, Kô ti nigde i nikada, Kod tebe mi srce osta, Zato s' prođi svega jada, Zbogom, draga, ruku na, Verna budi kâno ja. Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla.
Pevaj, mila, pa mi danak budi, Jako zbogom, telo sanka žudi. Ovo reko pa odru poteko: Pomoz', Bože, pa sanka pokloni — A Bog čuo pa mi dušu
Zato, braćo, budimo veseli, Blago onom kom se dan još beli! Grobnica je kućica opaka, Zato mrtvim budi zemlja laka. Ao Simo, ču li, dragi Simo, Zar sa suzam' da se oprostimo?
oči, Diže ruku pa se razbaruši, Pa zaurla, još mi pište uši: „Amo gledaj, amo, svete ludi, Kôno danak tebi jadnu budi, Gledaj mene, gle sunašce svoje, Gle jerove, divne zrake moje!
i studenu, Na grob vojnov telo naklonila, Oko krsta ruke obavila, Prošâ život, prošâ jad i bolja — A moj Bože, budi tvoja volja, Ja se tebi i čudim i divim, Primi mrtve, ma ja idem živim.
riječi ne nađe, Ma najzade vako progovori: „Jao, Fato, hajde sa mnom, zlato, Primi vjeru tu Hristovu divnu, Budi meni vjerena ljubovca.
Aha, o dragi sine, ti si! Odma se, mili, znade či si. Umilna ćut mi dira grudi, Odavnašnje se onde budi. Široka tvoja snažna pleća, Za otečestvo kakva sreća! Ti oćeš njemu oto biti, U vragu kao i ja riti.
Zelenilo ti oko svuda gledi, Zlaćano jutro odonuda lazi, Krasote svoje nimalo ne štedi; U tvome srcu sve to radost budi, U moji tužnu neveselost grudi 2.
da si mirno doba, Ma mir je veći sred tavnoga groba, I taj bi tebi baš bio po ćudi, Al' mir je l' pravi, de se i ne budi? Ta žiću mira Bog za odmor dade, Al' je l' tu žića, de s' kosti olade?
Al' tek pesmu što odgudi, Sam izdade, sram te budi! 19. No što zborim od sramote? Ti se smešiš a zašt' ne bi? Sram je samo za sirote, A puni su špazi tebi; Neka
“ Pa na dasku nogu meće... Al' ko plovi amo kraju? Ko to kore, ko to kudi: „Hej Šajkaši, sram vas budi!“ 37. Svakom sinu suzno oko, Svak ugleda — ali koga?
Otkravi se momče naše, Pa na noge skoči smesta, K vratima se nagonjaše: Otvorena vrata širom — Ne id', Srbe, budi s mirom! 114. Veće stiže Srb napolje, Ukraj zida nešto belo, Opet stade gledat bolje: Ništa drugo, žensko telo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta je, dohvatiste li mjesec? — To tebe ne budi briga — otresa se samardžija. — Ti samo sjedi pod tom tvojom kolnicom i peci rakiju, a nas dvojica znamo svoj posao.
Džabe se ti otimaš napasti kad mlin bez prestanka bruji i zuzuće, pa sve izaziva i budi onu skrivenu bubu u tebi, ter i ona počinje da zuji, prokletnica jedna, lopovska Zuka Zukić: — Zu-zu-zu-zu, Milja sama
Tek u povratku, on se domisli da grgutne kao da se budi iza sna: — E, majka je ubila, nema je šta vidjeti, a šije kroz onu avliju ko svjetlica. — Vragometna cura.
— Dobićeš ti po glavi! — poprijeti Car. — Hajde, ožeži! Dječak razvi pismo i poče: „Dragi đedo, druže Vasilije, budi zdravo ti na dvoru svome, a ja odoh Vrbas-vodi ladnoj, Vrbas pijem, a četnike bijem.
Džorlava tetka Marta uznemiri se i poče da zanovijeta: — Marko, budi miran i ne traži Jazbeca. Šta će to tebi? Birtaš je samo povlačio neprijatnim zelenim očima i odvraćao: — Ne miješaj
— Budi miran i ne traži Jazbeca, opet ja tebi velim — inatila se tetka. Uporni birtaš ode i u svoje selo, ostade tamo nekolik
Po zamrzloj kući motala se samo usukana tetka Marta i kukumavčila: — Rekoh li ja tebi: budi miran i ne traži Jazbeca. Ni noć ni rođeni krevet nisu donosili smirenje smućenom birtašu.
— Šta je, mater te ostavila. Hajde, veli, narodna milicijo, budi mu dadilja kad već niko drugi neće ...i ne mora. Komandir se poguri i smanji za čitavu glavu, sad je već bio tužan.
Da to neće biti u Africi, bako, u El Šatu? — E-e, baš tamo, kućo moja rođena, u Fabrici. A moj čemerni Dane, ne budi lijen, ode u naš odbor i prijavi da sam negdje poginula. Naumio, valjda, da dovede kakvu drugu babetinu.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
U ranu zoru budi me mati. Onako sanan i razdragan jutarnjom svežinom idem u baštu. Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Na dedova TVOJI(H) narod dragi. Na Serbiju bednu, i na Bosnu Koje trpe rabotu nesnosnu. Budi podoban neba, Gospodaru, Diko sveta, PRESVETLI CESARU!
Svi su zakoni osnovati na zakonu jestestva; nijedan zakon na svetu ne veli: čini zlo i budi nepravedan; no naprotiv, svi što i(h) je gođ od strane božije ne lažu i zapovedaju: nikom nikakva zla ne tvoriti,
On je ljubio svoj rod. Večna mu pamet.» V pročem, ti mi zdrav budi, ljubezni Horvaćanine. Pozdravi mi s «Hristos voskrese» gospodare Vojnoviće, Rizniće i Kurtoviće i proče Sarajlije i
Kostić, Laza - PESME
veljih muka Kosovkina bela ruka, te je njemu ruka mala grdne jade zaveštala; a kad guslar po njim gudi, iz javora jade budi, iz tamnice jadi lete da se braća jada sete, da se sete, da ih svete!
— Mrki brci, mrko čelo, mrka donama!” „Valjda, čedo, pomrkuje kakav stari brest!” Al' u curi sve silnije zla se budi svest. I opet se zadimio žuti ćilibar, i opet se ponovio čudnovati šar. „Zar ne vidiš oblak crni? Zlo je po nama!
rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu na grudi; u grudma ledenim stari plam se budi, u grudma ledenim, ispod razvalina negdašnjih snova, negdašnjih milina, upali se iskra prvoga žara, usplamti ljubav
Tišino moja, čedašce neba, ala si mila, ala si lepa, ispod sastanka noći i dana kada te budi zveket đerdana, na mekih grudi, sa grla meka kada te budi umilna mu zveka, il' o muškom vratu kršenje grivna, tišino
si mila, ala si lepa, ispod sastanka noći i dana kada te budi zveket đerdana, na mekih grudi, sa grla meka kada te budi umilna mu zveka, il' o muškom vratu kršenje grivna, tišino moja, al' si mi divna!
krije ponos-čelo i povije, osećaja sakrit nije iz osmejka što se smije, što s' iz otih divskih grudi u nadimu teškom budi, što iz kreta svakog bije, iz obilnih što se vlasi od potresa tajne stras'i u raspletnih bujnih
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pošto se svi iskupiše, onda reče Grbo konju: — Šta si, konju? On mu odgovori: — Konj. Onda mu Grbo reče: — Budi što te majka rodila!
Ona odgovori: — Struka. — Budi što te majka rodila! — reče Grbo. Struka se pretvori u djevojku, iz djevojke izleće golubica pa reče Grbi: — Hvala
koji je iz prikrajka sve gledao i slušao, iziđe iz zaklona pa uzme svoju kesu s novcima govoreći: — E, hvala budi bogu! zaista je onaj siromašak pravo rekao da je novac dušogubac, jer gle šta novac učini od ova četiri čoveka!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— Kad izdaš kakvu zapovest, budi postojana, niti se daj zaplašiti psovkom ili pretnjom. SOFIJA: Ja to niti oću, niti smem, braca.
MAKSIM: Šta si stala kao lutka; dopada ti se, kako je kum lep! SOFIJA: E, to je već mnogo! Jes čuo, Makso, budi i ti jedanput čovek. MAKSIM: Ja sam čovek, ali ti si moja zlosreća.
MAKSIM: Sad da ti tražim jošt učitelja, da te uči. Ti si moja zlosreća, to ja znam. SOFIJA: Budi jedanput i ti čovek. MAKSIM: To jest, daj se pod papuču metnuti, pa srećan čovek.
Kaži, kako da ti ugodim? MAKSIM: Da kuvaš, da mesiš, da me vučeš po balovima. NIKOLA: Maksime, budi jedanput pametan. MAKSIM: Ostavi me, nemaš đavola na vratu, pak ti je lako. KUM: Ali, kuma Makso, kad svi priznaju...
ISAJLO: I može, kad je učen. MANOJLO: Ama, vere ti, kako govore ovi učeni? ISAJLO: Kao budi bog s nama. Slušam ga po dva sata, pa ne razumem ništa. A kako ćeš da ga razumeš, kad oće ono što nisi ni snivao.
LjUBA (Pijadi): Vidiš da se ne srdi. (Odlaze.) STANIJA (sama, krsti se): Budi bog s nama, u Beogradu nije čisto! Kakav je ovo pokor? O Gospode bože blagi! (Opet se krsti.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
TRIFIĆ: Ali devojka ti nije ništa skrivila, brate! SULTANA: Ti vidiš, sram te budi! Misliš ne primječavam ja zašto je u zaštištenije primaš... Taki da mi drugu devojku nađeš, a ovu marš iz kuće!
TRIFIĆ: Tebe jošt niko nije obeščestio. SULTANA: Nije, čekaš dok me tko ne popljuje, pak će onda dobro biti! Sram te budi! Ti si muž! Dok nisam novce donela, bila sam i lepa i dobra, a sad sam nevaljala, sad ti nisam po volji.
SRETA: Ti, ženo, ne muči me, O, budi pametna, Jer Sreta nema šale On oće da lupa! Pelo! SULTANA: Čujem. SRETA: Dad’ mi onu forditu.
Ali sad ću ja načiniti razlaz. (Izvadi kaiš.) Kući! SULTANA: Slatki Sreto, budi barem ti pametan. SRETA: Ja sam pametan, ali ti si luda. Kući!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Otplakah tako jedno pola sata, a zatim ružem za usne napisah preko ogledala: Živi brzo, umri mlad i budi lep leš! I to se zove rođendan!
Kasnije sam saznala da su mu takve primerke odbijali od zarade, koja, uzgred budi rečeno, i nije bila nikakva. U početku, naravno, oči mu nisam ni primećivala — samo ruke.
da je veoma važno, jer nemam ni najblažu nameru da idem bilo gde, bogu iza leđa, iz ovog grada, u kome sam se, uzgred budi rečeno, i rodila i u kome me svi poznaju, a da njega ostavim na asfaltu, na šta on spomenu, kao, neke učiteljice koje
Nije teo da je budi; misli, umorila se gledajući beli svet pa soviše, i tako krene prema Jugoslaviji. Uz put drmne, kao, bakutu za ruku da
Podseća me u tom trenutku na markiza de Sada, za koga sam otkrila da je bio čisti sadista! Sedmog ujutro matori se budi u svom najcrnjem raspoloženju i utvrđuje da nema nijedan duvan.
To pakosno mi — odnosi se, naravski, na deo mamine familije. Njegovi su svi O. K. kao i obično. — Uzgred budi rečeno ... — nastavlja matori obraćajući se meni — da nemaš negde koju cigaru?
Matori, ne budi lenj, zvizne u pravcu lopova najlepšu stonu lampu iz Vršca — muzejsko remek-delo, a Sule zauzvrat gurne prema fotelji
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Umiru pčele - tuže prosjaci. Ne čuju vode svoje izvore. Jagnjetov lelek preko gudure, što nagon budi zvjerki, moriji, žalosti bile, sjeni usnule taj bolak drevni, najiskonskiji.
Prašniče zemni, radosno ratkaj: bašta je tvoja vinograd voća. Kratku, i krepku, molitvu satkaj. Čuvaran budi, bića mi trako. Ne znaj za reči nikud ni kako.
Zamiru slike, senke i zvuci. Pogledaj, Blagi, kudelje magle, tmurne vidike. Svaka je stopa zverinja loga. Budi li išta zaspalog Boga? Centar je tesan - cvili Četvrtak.
VI Popodne svetli mudro, staroslavno, a jezik ćuti opuštenih krila mogućnost svoju gubi integralno. To budi oči odbeglih milina, u čiji lan se, preko ugaraka, lepota gluva survava iz mraka.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Drugo su prve gospođe u Beču, a drugo si ti; zato baci te besposlice, pa gledaj te budi dobra gazdarica, i onoga što te je isprosio ljubi kao verna supruga. JELICA: Ah, tatice, vi jošt ne znate šta je ljubov.
ALEKSA: Ništa zato; samo ti budi malo gospodar od trbuva, pak ćemo srećni biti. MITA: A, vrlo srećni! Marija je ovde. ALEKSA: Šta, Marija?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ponoćna jeza i sati hudi, jezero vrije i neman gudi. Ko će junaka od sna da budi? Blista u gori, pod samim vrhom, vrelo pod jelom tankovrhom. Markov je Šarac na njemu pio.
Mačak odjednom otvori oči, ugleda zoru, svileno rudi, pa mazno reče: „Pjetliću, skoči, zapjevaj glasno, drugara budi!“ Prenu se Pijevac, istegnu vrat, progunđa glasno: „Stao mi sat!
Tu sunce jutrom dječaka budi, s Proljećem kolo igraju ljudi, a ljeti pravi vatromet grom. Sloboda cvjeta, široka, prava, zatvora nije i nema brava
Iz noći gluve sova se javi: „U šumi žive divovi pravi, junače, budi čvrst!“ Putuje Ćosa kroz mrklu tminu, uz divlji klanac, pustome mlinu i pjeva gromkim glasom: „Niti se bojim lava
A kad bi stiglo nevreme burno i vetar hud, vetar zao, kada se drao, on bi škripao: „Ne budi lud! Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak?
“ Poteže čiča sekiru tupu: fikara-fik! — poseče Ćiru, zapuši rupu. „Evo ti, Ćiro, službe pri ruci, budi mi spreman, prava puška, čim pođe njuška u livadu, slobodno čupaj, bodi i vuci.
Prošao peške, u jednom danu, i još te noge služe? Kaži mi samo, ne budi ljut, Koliko beše dugačak put?“ „Od našeg mlina do kraja sela gde stoji vrba pet, od stare šume do vrha brega
Poskoči Žuća, povika: „Ljudi, gledajte mlina, evo se budi!“ I Toša đipi iz loga uska: „Čuješ li vodu, po točku pljuska!
Pokrenu pužić kućicu mrku, vredan je mnogo, ide na trku. Budi se mačak, proteže šape, pospano telo izvija, giba, pa istom skoči i Žuću viče: „Tako mi brka, miriše riba!
Smeška se dete, život je bajka. Čuva ga, pazi voljena majka. Dečak je snove sanjao strašne, budi se, traži spas. Iz noćne tame, spremno i budno, javlja se mio glas.
Još bi ti i šešir snimali kad bi ga samo imali. I vo će da ti dođe i mukne svaki dan: — Gospodin baštovan, budi mi poštovan, pamet su tebi dali mudri goveđi bogovi, neka ti čelo krase od pola metra rogovi, vidi se, nisi spavȏ,
nebeskom strehom, na samoj gorskoj kosi, u mome selu dalekom, tu lisac poštu nosi, mečka u šumi sudi, petao ljude budi, mere nam vreme i puž i zec, već kako koji, vukovi tule na mesec, šumu nam jesen crveno boji, hrašće na straži
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Dobra noć, Vaskes; ne zaboravite ujutru. Tu je i obuća. — Izvrsno, gospodine. Ujutru me budi grdna larma petlova. Iskačem iz postelje kijajući, umivam se i silazim na ulicu. Ostrvo se kupa u prvom rasvetljenju.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Zašto hrabra deca tvoja Suzom kvase lice svoje? Kakav bol im muči grudi, I duboki uzdah budi? „Moja deca suze liju, Jer ih dušman muči stari, Dušmanski im krvcu piju: Turci, Nemci i Madžari, Što slobodan svuda
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.
Skini znake tuge tvoje, Da junački zapevamo Najmilije pesme svoje: Otadžbino, majko mila! Budi svetla i viđena, K'o i nekad što si bila Još u carska u vremena.
Pa kakva želja, kakav san Zanosi naše grudi, Kad novo doba, novi dan, Godinu novu budi? Položen leži britki mač, I štit i koplje sjajno — Ni lanca zvek, ni ropski plač Ne ruži vreme bajno.
zdravi svet, Novo nam ide vreme — O, mila deco, takav san Nek snaži vaše grudi, Kad novo doba, novi dan Godinu novu budi.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pogledao je u sunce, stresao sa sebe malo gliba i čuo promenjen govor, tad mu je sinulo: on se ne budi iz sna, nego ustaje iz smrti kao velika riba iz vira.
*** Velika žena se budi pored lampe musava i orna za to bludno doba češlja se dok dragan izliva poslednje piće iz bokala češljaju se ovčari
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Pa to onda i ova Matina? AGATON: I ona je član društva! SARKA (krsti se): Budi-bog-s-nama! VIDA: Pa je l' mi sad ovu devojku treba da smatramo kao svoju rođaku?
Od ovoga trenutka imate mene da smatrate za šefa familije. TRIFUN: Budi ti šef kome si i dosad bio, a ne meni! SARKA: Ni meni, bome, ne. AGATON: Vama ja i ne mislim da budem šef.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Otac je grizao usnu i sa mukom se savlađivao. Onda se obrati majci. — Dosta, budi pametna. Šta buniš dete... Tako mora biti — pa joj odmače ruke od moga vrata i ledenim glasom obrati se meni: — Sine,
Tako mora biti — pa joj odmače ruke od moga vrata i ledenim glasom obrati se meni: — Sine, otadžbina te zove... Budi veran zakletvi... i izvršuj sve što ti se naredi... — Onda zastade, kao da se zagrcnu: Neka ti je Bog na pomoći!
— Ne govori o tome. Sve će dobro biti. — Ljudi smo... ti znaš... pazi majku i sestre — on se opet uozbilji. — Budi razuman i čuvaj se. E, zbogom, i srećan ti put!... Dotada nisam naročito pomišljao da mi se šta može desiti.
A po izvršenoj kazni, podnarednik Trailo držao mu je lekciju kao za utehu: — Dobro, ukrao si. Molim lepo... ali budi majstor da te ne vidi komandir. A ti razmanuo kao barjakom. To i babe umeju. E, da znaš!...
— Ovaj kao da nas nišani — rekoh unezvereno Alek-sandru. — Ne boj se. Dokle ga god čuješ, budi spokojan. Onaj što ti je namenjen, taj se ne čuje.
Nasmejah se i ja. — Naredniče, naša je zemlja sada slobodna. idi u selo da nađeš stan i budi voljno. — Razumem! — pa zabacim šajkaču na jedno oko, opustim dizgine, i zajedno sa ordonansom zapevam iz sveg glasa:
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
On se jedva dokotura do prve klupe, pade na nju i duboko predahnu. Pogleda oko sebe, kao da se budi iz duboka sna... »Što je to legla na sto ? Gle, plače !... A-a-a!.. znam !«... I on se stade pribirati.
Ja ću tebe kao malo detence... sve ću te ovako na rukama, eto baš ovako... a ti mi se ljuškaj i budi zadovoljna... A ja ću, dušice, sve da trčim. tamo-amo... da skupljam gde god ima što za tebe prijatno...
— Ja, bratiću, umori ’vaku dobru dušu!... Hoćeš li da zovemo doktora? — Zašto ? začudi se ona, kao da se budi iza sna. — Pa vidiš da čovek umire... na smrti je !... Ni sveće nemaš...
Baš kao naručen!... Dečko mahnu rukom i skoro istoga trenutka skiknu ker... Skiknu, začudi se jamačno šta ga to budi iz duboka razmišljanja, pa mahnu repom živo, trže se i strugnu niza sokak...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 3. Osu se nebo zvezdama, I ravno polje ovcama. Ovcama nema čobana, Do jedno dete Radoje, I ono ludo zaspalo. Budi ga Janja sestrica: “Ustani gore, Radoje, Ovce ti za lug zađoše!
36. Zaspala gospođa Pod žutom nerandžom, Gospodar je budi, U oči je ljubi: “Ustani, gospođa! Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A
Čij li bratac vinom napojiti? Čija l’ seja među njima biti?“ Bratac seji tijo odgovara: “Sejo moja, budi mi vesela!
klikovaše; U taj danak, u koji s’ ženjaše, Tanka ga knjiga dopade, Da ide duždu na vojsku, Ona mu mlada govori: “Budi li ideš na vojsku, Kome me mladu ostavljaš?“ A Jovo njojzi govori: “Kako, kome te ostavljam?
“ 126. Đul djevojka pod đulom zaspala, Đul se kruni, te djevojku budi, Djevojka je đulu govorila: “A moj đule, ne kruni se na me, Nije meni do štano je tebi, Već je meni do moje
129. Slavuj čedo, ne poj rano! Ne budi mi gospodara. Sama sam ga uspavala, Sama ću ga razbuditi. Otići ću u đul baštu, Otčenuću struk bosiljka, Šibnuću
Da li mi ga Bog u sreći dade! Pod njega bi karanfil sterala, A pod glavu rumenu ružicu; Nek miriše, nek se često budi, Neka moje belo lice ljubi.“ PORODIČNE PESME 216.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Gino, jesi pobesnela? GINA: Jesam! Dodaj mi nešto da ubijem kurvu! SIMKA: Gino, ne budi luda! GINA: Dodaj mi nešto teško, tako da ne moram da je udaram dvaput!
A s kim ćeš sutra glumca prevariti? FILIP: Majko! GINA: Ama, šta ti je, čoveče, prođi me se! FILIP: Ne budi okrutna, saslušaj me, majko! GINA: Nisam ti ja majka! (Ulazi Blagoje. Filip mu pritrči.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ali, kad čitaše o Brizeji, što se budi, i otvara oči, pune tame, u zori, bol neizmeran pade mu na grudi. Jer svemu na svetu beše utehe.
Da nisi sad negde nasmejana, bogata i rasejana, gde smeh vri? O, nemoj da si topla, cvetna, O, ne budi, ne budi sretna, bar ti mi, ti. O, ne voli, ne voli ništa, ni knjige, ni pozorišta, ko učeni.
Da nisi sad negde nasmejana, bogata i rasejana, gde smeh vri? O, nemoj da si topla, cvetna, O, ne budi, ne budi sretna, bar ti mi, ti. O, ne voli, ne voli ništa, ni knjige, ni pozorišta, ko učeni.
Jedan sveštenik prilazi mi, govori mi, hvali se. Ali njegovo ugojeno lice budi u me ni bes, i ja mu ređam Molijera, Rasina, Monteskiea, Rusoa, koji su ove crkve nazivali: „mauvais goût“, „barbare“,
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Uzgred budi rečeno, to je lep običaj. Postave se ludi koji moraju misliti po zvaničnoj dužnosti, pa kvit posla, i svi ostali serbes
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
i zadovoljan; vetrić te uspavljuje, zeleno lišće sklanja te od sunca, deca polako šapuću i ti si već sklopio oči... Budi te škripanje kola i vika dece, koja skaču od tebe i trče pred kola, na kojima je košar pun kukuruza.
Začudih se što me momak ne budi kad zna da ponedeonikom imam tri časa pre podne. Pričekah još malo, pa kad videh da me niko ne zove, a vreme se radu
— konja, onako osedlanog sa uzengijama, ili ćeš sablju... Što god ti hoćeš, sve ću ti kupiti, samo mi budi dobar... Stotine primamljivih obećanja učiniše te se dete za časak umiri i obeća ocu da će mirno čekati Dok on ode i
Sve me nešto davi, a ne smem nikom da kažem... Ovako pod lažicom, baš ovde et’... Pa kad počne da žMijâ, žmijâ... budi Bog s nama! — Koješta, kao baba! Zovni koga, neka te istrlja, pa da vidiš... — Trljali su me, vala, mnogi, pa ništa...
Čisto ne smem da izgovorim na što to meni liči... Kao da ja nisam sad đakon i... budi Bog s nama — kao da sam već mrtav ili sam, recimo, osuđen na smrt... tako nešto...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
U celom selu ni piličnika! Ni petla ne ostaviše da kukuriče jutrom i da tako budi seljaka na poljski rad. Sve pojedoše, pa sad, veli, mora sam ćata Pera, na sramotu civilizacije devetnaestoga veka, da
pa sad, veli, mora sam ćata Pera, na sramotu civilizacije devetnaestoga veka, da kukuriče jutrom kao petao i da budi selo! Sve je pojeo kapetan sa svojom alovitom tevabijom i sa onom »prokletom Jerinom«.
Ali mnogi u selu nisu bili Sretina mišljenja, jer se Mića, među nami budi rečeno, tamo prilično odvikao od težačkih radova, te se i ovde u selu nikako nije prihvatao skoro nikakva posla.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Predveče, odlazeći niz put, ono joj šapuće: „Bako, Budi bez brige, živećeš najmanje sto godina.” Vazduh miriše po žbunju i topi se od sreće.
) Sruči se na Vuku poput usova: „O, prevrtljiva ženska ćudi, Kako si sklona promenama! I sada, hajde, pametan budi: Teško je s muškima, al ni sa ženama Ne ide, kao da bog neki suludi Zavodi nas i zameće pute pred nama!
” A Magda će: „Sažaljevate mangupčinu, Tražite mu kakav-takav alibi, A to u meni budi mučninu! Ako mu podrežem nokte, da li bi Poveli ga, lađom, na pučinu — Na Atlantik, Pacifik ili Karibi?
Rakić, Milan - PESME
Jer znaj da mene kobne misli more, I da se, kao slabo dete, bojim. Ti čista dušo, budi Genoveva Nad zaspalim Parizom koja bdi, Dokle pod njenim blagoslovom sneva Ljubavnik čedan i zločinci svi; I kad pod
Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene Raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom. — Oh, budi jedanput ko i druge žene, Da odahnem najzad pred lepotom tvojom!...
Smrt je tako laka. Al̓ pratilja njena — Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije crne, čiraci, i čoja, Sve to tako
— Srčana budi, bedna dušo moja, I nek te sada ništa ne koleba. Bez roptanja, bez krvi i bez boja, Vreme je došlo i stradati treba.
No misao moja nije tako bela, — U meni se budi opet čežnja stara, I, šapćući tajno, ko večernja vrela, Pred očima mojim stare slike stvara.
Neka, žudno sreće, čovečanstvo prene U čekanju strasnom. Budi prava mati, Diži, stvaraj, ruši, ko da nema mene, I daj sreću koju ja ne mogoh dati'', — Ja bih tužna srca i pognuta
Hladni mrtvi svete, daleko od mene! Prošli su me snovi, ne budi ih više. Odvraćam od tebe mirne moje zene Što pod mesečinom nekad suze liše: Uvek imaš mlada srca i sve mlade Parove
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Evo tajna besmrtnika: dade Srbu stalne trudi; od viteštva odviknuta u njim' lafska srca budi. Faraona istočnoga pred Đorđem se mrznu sile, Đorđem su se srpske mišce sa viteštvom opojile!
To mi katkad starcu budi kosti, spomene ih na mlade godine. VLADIKA DANILO Ljepše stvari nema na svijetu nego lice puno veselosti, osobeno kâ
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
jednako zahtevali od Cigana da im sviraju i pevaju jednu istu njihovu pesmu: — Slavuj pile more, ne poj rano, Ne budi mi, more, gospodara! — Oh, ne poj rano! I samo to, ništa više.
Pandurović, Sima - PESME
uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna mulja Života našeg, ispod tropskog sjaja Sunca što budi na pokret i nadu, Životom blešti, i greje, i peče.
Ni vetrića, da granom zatrese! A već sutra reći ćemo: Tiše! Ko to trese vrata i ćerčiva I budi nas? — Čili magla siva, Plodni vetar poljanama briše.
Ti si tamna težnja nagona i žudi I razblude moje, kad na meni dršće Sve, a pohota se počinje da budi. Kad instinkt sa svešću stane da se bori, Kad se vani prospe mesečina bêla, Crven plamen mojih strasti uvek gori
U tesnom, zagušnom vagonu Dremaju... Neka odvratnost se budi, Uz nove tuge simfoniju bônu, Spram saputnika mojih... Ovi ljudi, Kao mrtvaca gomila, u zonu Željene sreće prate me.
pasja I žagor, misao za mišlju se ređa; I gomilu želja sa dna duše krene, I povorku strasti romantičnih mami, I budi mladost, uspomene njene, I šarenu igru utisaka dâ mi.
KRAJ LAMPE Kad ćudljivo veče donese vetriće I miris cvetnih duša svuda raspe, U meni se, kao radosno otkriće, Budi čudna snaga, kad svi drugi zaspe, Čudna snaga kao čudno, novo biće.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
dok naučiše čitati i pisati, a po tome otac ih oprosti daljega tereta, ostavivši popu samo starijega — koji, uzgred budi rečeno, zaviđaše i bratu i sestri njihovu slobodu. Jan je, razumije se, tu slobodu uživao kao što bi svako dijete.
“ viknu Janko radosno. „Evo ti ruka, evo ti srce!“ reče Adolf, zagrlivši prijatelja. „Jedno i drugo podaj Elviri. Budi joj domaćin i otac i brat — i sve. Sve neka joj bude u tebi, a naknađeno će joj biti, plemeniti čovječe.
bivalo ili noću, kad divna planinska priroda u toržestvu ljubavi ublažuje patnike i učmalu srčanost u mladijem grudima budi; ili danju kad bi se osamio gdje god u hladovini pa maha dao krilatoj mašti.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
i ograđivanje, kojima se ko izuzima ili ograđuje, kad je reč o čemu nepoželjnom (Tamo on njemu, S oproštenjem, Ne budi od mene rečeno, Ne budi primijenjeno, Ne bilo ti zapoveđeno, Po suncu hodio); g) govorni izrazi za skraćivanje ili
se ko izuzima ili ograđuje, kad je reč o čemu nepoželjnom (Tamo on njemu, S oproštenjem, Ne budi od mene rečeno, Ne budi primijenjeno, Ne bilo ti zapoveđeno, Po suncu hodio); g) govorni izrazi za skraćivanje ili podsticanje pripovedanja kojima
— Ko hiti vrat lomi. — Hitnja je vražije pletivo. — Brza kučka slepe kučiće rađa. — Hitar budi što čuti, ali tih govoriti. — Brzoreka pun grijeha. — Jednu reci, a dve čuj.
— Tko se s umnim sastaje i sam uman postaje. — Bolje je s mudrim plakati, nego s ludim pjevati. — Ako je ko lud, ne budi mu drug. — Ko s vukom druguje, nauči se vijati. — Uz krivo se drvo i pravo iskrivi.
— Na carevu ljebu ima sedam kora. — Nebojšu najpre vuci pojedu. — Ne budi svakoj ptici kobac! — Ne može jedna vrana na sto kolaca. — Nekome i gvožđa plutaju, a nekom i pluta tonu.
— E, kume, ti si se sad kutarisao zla. Sad budi slobodan od svega. 6 POD PROZOROM DRAGE Momak (đevojci, koja mu se neće da ukaže — u zavitku je): Draga i medena,
onaj koji se rodio meseca marta maca — pčelinja matica mašala! — divan li je! ne budi mu uroka! maštrafa — čaša s drškom menzilski — poštanski mindros — klupa za batinanje mojasil — rane, najčešće po
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Jedna mu od njih, najstarija reče: „Bog daj budi gospodinu!” druga: „Dobra ti sreća delijo!” a treća: „Sa srećom došao sretnji i presretnji junače!
No najmlađi brat bude junačka srca, ne budi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe i ostavi ih
On joj nazove pomoz' Bog, a ona mu prihvati: „Bog daj budi, nesretnji pa sretnji i presretnji sine!“ Kraljev sin kad ovo ču, on se začudi i upita je, šta će ovo reći, a ona
Sveti Sava - SABRANA DELA
čitanja psaltira, bilo na časovima, bilo na polunoćnicama, na svakoj službi kada se služi kraj, gde se kaže „Bože, budi milosrdan prema nama i blagoslovi nas“ — po dvanaest metanija.
GLAVA 19 Pouka igumanu I ti, oče duhovni osveštenog ovog stada i nastavniče, smeran budi bratiji, i milostiv, svu očinsku pokazujući im dobru volju.
Ovome, kao i od Boga i mene posađenom na prestolu mom, ti se pokoravaj i poslušan mu budi. A ti, opet, vladajući ne vređaj brata svoga, već imaj ga u počasti. ,Jer ko ne ljubi brata svoga, Boga ne ljubi.
(Is. 1, 19-20) A vama, sinovi moji ljubljeni mir vam budi od Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Duh Božiji da počiva na vama, krepeći i pokrivajući vas od svih vidljivih
Mir vam budi, vlastelo moja i boljari! Mir budi i vama mlađi, koje vas othranih od rođenja matera vaših! Mir budi vama svima, stado
Mir vam budi, vlastelo moja i boljari! Mir budi i vama mlađi, koje vas othranih od rođenja matera vaših! Mir budi vama svima, stado Hristovo duhovno, koje Bogom
Mir vam budi, vlastelo moja i boljari! Mir budi i vama mlađi, koje vas othranih od rođenja matera vaših! Mir budi vama svima, stado Hristovo duhovno, koje Bogom predano bi meni, i napasavši vas nepovređene sačuvah, kao pastir dobar
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Čudo, života mi! JAGODA: Kako to — nestalo? ISLEDNIK: Ajde, molim te, ne budi naivan! Razgovarajmo ko ljudi! Nisi prijavio bolest, da te ne bi mimoišla amnestija! Koji će sudija to da ti veruje?
Islednik, kad se pribere, za njim.) ISLEDNIK: Stoj, pucaću! Anđelko, ne budi lud, ne komplikuj! Stoj! U ime zakona, stoj! (Istrčava) IKONIJA: Šta ovo bi? Šta je uradio? Ko je taj?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
sami način bićeš blagopolučan i blažen vo vek veka, jer si za to stvoren, slovesnim umom i besmertnim duhom odaren! Budi pravedan, budi dobar, lju6i dobrodetelj! Nisi za malo vreme stvoren kao mrav; večnost te čeka.
Budi pravedan, budi dobar, lju6i dobrodetelj! Nisi za malo vreme stvoren kao mrav; večnost te čeka. Na kratko vreme dobro čineći, vo veki
Neću da si kao oni koji huje s anatemama na sve one što u sredu i u petak zejtin i ribu jedu. Budi mi razuman, umeren, prosvešten i pravdoljubiv revnitelj, koji niti novine traži za lehkoumije niti se starinâ.
” — i da dižu ruke na arhijereje svoje? Srblji, kojima je bog dao zdrav um i pošteno srce! Ta živim te bogom zaklinjem, budi revnitelj, no slovesni i razumni revnitelj, i kaži mi, [h]oće li pravoslavije propasti ako narod ne bude verovati da ima
Ako li se usudiš začiniti sočivicu tvoju sa zejtinom, proklet i anatema! Bre, budi ti pametan! Zašto proklet, i kakva te je anatema našla? „Što sam ti ja kriv? Tako su sveti oci ustanovili.
No, blagodarenije budi blagomu nebesnomu promislu, u ovim prosveštenim zemljama, ja se toga ne imam bojati. A najpače, poznavajući mužestveni
A u ovakim opstojateljstvam ja za druge molitve neću da znam razve „Blagi premudri sozdatelju bože, budi sveta tvoja volja! Ako dopustiš da se utopim, primi u milost i u otečeska tvoja nedra dušu moju!
Ne budi vam protivno, ja vas molim primiti ovde zaključenu malenu sumu i, budite uvereni, da vam se pošilje od človeka koji vas
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Meni je ime Grgo, zvaćeš me šjor-Grgo. Ladaj se lipo, a ja ću te u svemu poučiti. Ali, svr svega ne budi kâ ovi tvoji drugovi. Ajde sad tamo, odmori se.
On se smije, a sve pogleduje fra-Piriju (kome, uzgred budi rečeno, taj nadimak ne bje zaludu dat). Fratar namignu, a na to Dundak, u tinji čas, sali u se sedam kupica rakije, uz
Daklen, Ive, u pamet se! Sićaj se one: „Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagrija!“ Trpi i budi pokoran još za nikoliko, pa će ti dobro biti. A sad ajmo, jer smo se i onako puno zadržali!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kako je bolno vredeo Veliki sivi predeo U koji sam satima gledao... USNULI KAVEZ Dolazi noć koja budi U tebi usnuli kavez U kome zveri i ljudi Sklapaju bratstvo, savez.
Jedne me mame, druge plaše — Neznanim glasom ko iz tmine: Uđi u mrtvo carstvo naše! KUĆA Budi me pijuk preko puta: Još jednu dragu kuću ruše. Opada njena boja žuta — To čisto zlato moje duše.
Taj mrak — da nije bolest sjaja? O sjaj su samo vrata kraja. KRAJ JESENSKOG MORA Iz visokog sna me budi morski blesak. Oči traže vidik gde je strana peta.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Radujem se Božiću. — Lepo je... Neću da jedem. Molim te, pozovi mi Đorđa. Slušaj, ja znam... Budi sigurna... Simka zatvori vrata za sobom. Vukašin se postide. Zapali cigaretu. Ona nije sposobna sve ovo da shvati.
Svejedno mu koja ih je žena rodila. On se ponovo nadnese nad ženino lice. Simka se promeškolji kao da se budi. On zaustavi disanje. Srce mu je jurilo niz ruku, brzo, i kao mali teg udaralo u lakat na koji se oslanjao.
Molio je kafedžiju da zakolje petla. Kafedžija ni za dukat nije hteo da se liši budilnika koji tačno, na vreme, budi kelnere i poslugu. U kafanskom dvorištu igrala se deca.
Zato ti kome će ona do sunca postati mati, kad dorasteš da oreš po ženama, nikad ih ne žali. Budi plug i seme. I ori i sej dok ne crkneš. Nikad neće biti toliko usta da nestane mesa i trave.
Stegnu vilice, kao da se budi negde gde nije zaspao. Sam. U praznoj ćeliji. Ćelija je u njemu sada, uglavljena između rebara, nalegla na stomak i
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
obrati se Suncu koje se baš rađalo: — Pre nego što postaneš zlatna ruža, gospodaru neba, zadrži se malo kod nas i budi lokvin cvet! Sunce se radoznalo zagleda u Belu žabu, i osmehnu: — Ne mogu, žurim. A nema ni potrebe!
Zatim se sklupča kraj njenih nogu i prošaputa: — Budi moja nevesta! — plaho se podiže i zagrli je, a stena se trže, obradovana. »Gle malenog!
— Hm, hm! — promrmlja som kroz brkove. — Kažeš da reka ne može bez cveća? Pa, budi ti cvet! Jednom u godini budi cvet! — stari čarobnjak podiže palicu, a šarančić oseti kako postaje prozračan i lagan.
— Hm, hm! — promrmlja som kroz brkove. — Kažeš da reka ne može bez cveća? Pa, budi ti cvet! Jednom u godini budi cvet! — stari čarobnjak podiže palicu, a šarančić oseti kako postaje prozračan i lagan.
Već se i suton spuštao, kad jaje reče: — Vodu u pustari i tako nećeš naći: niko je nije našao. Bolje se vrati meni i budi što si bila, a mladić neka ide svojim putem. Neće dugo. Jedino su stene večne, vrati se...
Vatra mi je u stomaku ugašena, ali glas se budi! — Troglavac otvori troja usta kao tri pećine, a dečak potrča iz sve snage.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Lepo se oceća kako od Stojana dolazi taj strah kao neko meko, neopisivo, jezivo tkanje i, u protivniku, budi samouverenost a smiruje oprez.
Još u prvom susretu Anastasijević je osetio da u Gospodar-Jevremu budi nešto nalik na nepoverenje. Naviknut da osvaja zračenjem koje su drugi, izgleda, doživljavali kao zračenje dobrote, bio je
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
pitaj, mlada, Da li se rodi odjek tvome glasu, I da l' ga naše gluho doba sada V'jencima svojim il' kamenjem zasu. Budi k'o ptica sa sjevernih mora, Stanovnik magle i ostrva leda, Što pjeva žudno izmeđ' ledenih gora, Ne pitajući da l' je
“ Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom, gde nam čedo spava. Čedo s' budi, pa me gleda nemo; Gledamo se, pa se zaplačemo; Pa i njemu, ka' očajnik kleti, Zborim reči, reči bez pameti: - „Ne sme
Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi. Kanda bruje topovi sa strane Gde sam mlade proživov'o dane.
Zato nemoj, draga, da te san obrva! Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore! A. Šantić LVII CIGANČE Bezbrižno i milo dete! podigni vitice svoje!
Smrt je tako laka. Al' pratila njena, Sva taština što se pred smrt snova budi, I zanatske suze zabrađenih žena, I bol izveštačen ravnodušnih ljudi, I mantije crne, čiraci i čoja Sve to tako grubo
mutni danak, i u veče tavno, Duh savjesti kad mu s ljutim bičem hita, Da on tebe, starče, iznemogla davno Iz sna mutnog budi i za prošlost pita? J. Dučić LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA...
Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom, Nego žute ruže u te kose duge: Budi odveć lepa da se sviđaš svakom, Odveć gorda da bi živela za druge.
sa trakom, Nego žute ruže u te kose duge: Budi odveć lepa da se sviđaš svakom, Odveć gorda da bi živela za druge. Budi odveć tužna sa sopstvenih jada Da bi išla ikad da tešiš ko strada, A čedna, da vodiš gomile što nagle.
I u tome času sa grančicom krina, Anđeo se spusti sa rajskih visina. Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje - pa se tiho svija; Oseća ga lahor - pa tiho ćarlija.
Idi svojom stazom... Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju! Koračaj mirno po uskome putu, I budi skroman. - Istina je tu. Al' šta me goni, te se umom krećem Međ' sjajne zvezde, u pučine dno?
M. Đurčin CXXXVI U „BEČKOJ ŠUMI“ Sveže je i vedro jutro K'o početak lepe priče; I po granju i po žbunju Nešto se budi i nešto se miče. Trčaćemo po šumi svude; Ti ćeš pričati puno i živo; Ja ću te dirati mnogo, A neće ti biti krivo.
O, šta bi dao da je u grobu, U onom času punom obaja; Da on se to sad iz groba budi, Pa u toj noći čezne i žudi, Kroz cvetak duše, u zraku snuje, U tankoj magli očaran hrli; Da vlasi ove to njega
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U početku svog dela „Račun o zrncima peska“, obraća se on Gelonu, sinu kralja Hijerona - koji je, budi ovde uzgred rečeno, umro nekoliko meseci pre svoga oca - ovim rečima: „Ti znaš, kraljeviću Gelone, da astrolozi zovu
Jesi li živ i zdrav?’ - ,O dragi, gospodine profesore’, rekoh mu, ,nek je Bogu hvala! Kako divno izgledate! Ne budi uroka, daleko bolje no kad vas poslednji put videh. Šta vas podiže opet na noge?
Više interesa budi u meni pojava velikog geometričara Monža. Njegova spoljašnost, doduše, je beznačajna. Srednjeg stasa, ni star, ni mlad,
približim, bacam pogled i preko njih, ali onda kažem: to nije tvoje polje, drugi će ga obdelavati, kao što je i pravo. Budi zadovoljan svojom lepom i plodnom njivom na kojoj možeš da živiš i radiš koliko god ti tvoje sposobnosti dopuštaju“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Aksentije — uhvati ga za rukav preplašena žena — budi priseban. A vi nemojte vređati. Pa, ne znam zašto, gledaše samo u studentkinju. Ova je preseče: — Silence!
Pa uveren da se ništa slađe u životu ne može ni doživeti od onoga što oseća dete kad ga budi sunčani zrak i slavuj, koliko sam se puta naprezao da zamislim: kako opet kroz san slušam onaj isti žumor svemira i
A TI SI je toliko naduvao! Ne preteruj i budi uveren: da bi oficiru kao ti što ,si progledali kroz prste i mnogo veću, Mnogo težu grešku.
je onda umeo samo da gleda, da se miče i da traži, postao razborit i svestan, osećam: da se u meni nešto novo rađa, budi, raste, kao da stičem novu jednu dušu. I tek sad shvatam šta to znači produžiti dušu, nadživeti se.
Gnušaj me se, ako ti je milo, pobratime. Ali ne budi suviše strog i seti se kako smo se patili, godinama živi sahranjeni.“ Tako mi je pisao. Ali to je bilo i prošlo.
Izgledalo je: kao da proleće budi život samo radi mrtvih i da živi druge dužnosti i ne poznaju već da ubijaju i da plaču.
Pukovnik je sklerotičan, i svako jutro kad ustane (a budi se prvi) radi gimnastiku i maše glavom nalevo i nadesno da razradi vratne žile. — Gospodo, miiir, gospodo...
On se, veselnik, uvek prvi budi. I sa grana žalosno kaplje, a sa krovova teče prljava voda, i kapi stalno dobuju po crnom krovu od smole i zasipaju,
oh ne, ne mogu, nikad ne bih umeo iskazati one muke, onaj bol, onaj užas. — Budi dobar da mi podigneš uzglavlje. I žena koja danima nije mogla podići glavu nalakti se, pa se zagleda u njega očekujući.
Zbogom! Poslušaj me: oženi se i budi i živi i umri bolji od mene. Zbogom! Zbogom! Zbogom! Kad sam ono jutro primio pismo moga prijatelja i to preko nekoga
Pribrao se i prikupio brzo, pa se još više naduo i naljutio što ga, bez svake potrebe, budi. „Zar si ti zaboravila“, veli joj on, „da je tebi glavna i prva dužnost da me poštuješ, da me kao gospodara svoga
E, ali tek sada stadoše nailaziti druge muzike i župe, i Jaćim tek sad oseti: kako se u njemu budi i buja nova neka sila, i kako mu se lice ozarava nekim osobito blaženim raspoloženjem i radošću.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Prisustvo nijemih dubina podsvijesti, u kojima se biće spaja sa praiskonskim, pomalo ispliva na površinu, i u nama budi neku jezu antidiluvijalne pustoši. To je možda jedna od najbolnijih strana braka.
U takvim mi je slučajevima ujutro dolazio poriv da drugu sa spavanja reknem: „Čovječe, budi miran: nisam ti vidio lica dok si spavao.” I da zatražim, zauzvrat: „A ni ti meni, je li? Je li da mi nisi vidio lica?
Ta maksima — „budi ono što jesi!” — eliptična i naoko besmislena, kao što su gotovo sve maksime u kojima se kondenzira jedno cjeloživotno
„Budi oprezniji!” opomenuo sam se. „Što ti znaš kakva ranjava tkiva povređuješ i kakve sve kotačiće neznanih procesa u njemu po
odmah pričala mladom doktoru, i da su to uzeli kao dobar znak: bolesnik, kao, opet pomalo dobija volju za život, budi mu se interes za vanjske stvari, za ranija bavljenja, i tako dalje.
I kao da je po mom izrazu tražio da to razabere. Došlo mi je da mu kažem: „Budi miran, čovječe! Ne treba ti se stidjeti svog lica kakvo sam ti vidio dok si spavao!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sa planine pirka studen, oštar povetarac. Varoš se budi... Otvoriše se vrata na sreskoj kući i na njima se pojavi Radisav.
— Šta veliš, more? — viknu onaj s prozora. — Zovi ljude, budi kapetana! — viknu Radisav i stade da trči tamo i amo pored zida, ne znajući da li da uđe unutra ili da stoji napolju.
Mehandžija raširi oči, i kao da sad tek poče da se budi, pogleda Đuricu isto onako, kao što ga gleda u svojoj mehani, donoseći mu satljik rakije.
— Je l’ tako, Jovane? — zapita Đurica. — Tako je, brate; to je ljudski, a ono ’nako... budi Bog s nama. — Je li tako, Miloše? — obrte se Đurica i pogleda ga u oči.
Zar ti ne znaš da se ni obični ljudi lako ne venčaju, a s tobom već... budi Bog s nama! — Nije to, popo; nego ako može onako, znaš, da niko ne zna... Pa ako se dočuje, ti kaži da sam te namorao.
Ne boj se, ona te ne poznaje, a zna da ja imam posla s takim ljudima... — Ne bojim se kod tebe ničega. Budi snahu! — viknu Đurica, pa ustade i pođe za Novicom. — Maro!... o Maro!....
moram znati zašto. — Đurica... Đuricu hajduka da mu sad predam živa... eto, to hoću... trči, budi ga! Pandur se uozbilji, počeša se iza uha i zapita ozbiljno: — Ama ko si ti?... Da nije kakva varancija...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Devojka mu na to reče: — Onda možeš ostati ovde i živeti sa mnom u ovome dvoru, pa budi car nad ovom zemljom. Čim je Petar koraknuo na ovu zemlju, zaboravio je i na oca i na pomor.
— pa iziđe pred kuću, kad ima šta vidjeti: puna avlija drva. Povrati se sad da budi sina, kad pogleda oko njega čudo i zahiru, probudi ga, pa mu reče: — A šta je ovo, sinko?
No najmlađi brat bude junačka srca, ne budi braću svoju, nego srete aždahu pa je udari triput i sve tri joj glave odsiječe, potom odmah uši odsiječe i ostavi ih
Kada bi oko ponoći, zamuti se jezero, a iz jezera skoči aždaha pa pođe put vezirovića da ga udavi. Sluga ne budi lijen, no crnosapčinu iza pasa pa aždahu klep: odjednom joj odsiječe glavu. On uze glavu, a trupina se svali u jezero.
Onda mu reče car od toga grada: — Nemoj ići nikuda, nego evo ti moje kćeri, pa budi tu i caruj, kad si taki junak. Kad on to čuje, domisli se te najposlije ostane i uzme carevu kćer, pa tako u onome
Pošto se svi iskupiše, onda reče Grbo konju: — Šta si, konju? On mu odgovori: — Konj. Onda mu Grbo reče: — Budi što te majka rodila!
Ova odgovori: — Struka. — Budi što te majka rodila! — reče Grbo. Struka se pretvori u djevojku, iz djevojke izleće golubica pa reče Grbi: — Hvala
Kad pop viđe da već nema kud kamo, onda reče onome seljaku: — Ne budi ti žao, brate, nego mi vjeruj da su mi prodrti opanci.
Petković, Vladislav Dis - PESME
razgovara, I zanesen smelo ide u predele svojih snova, I razgleda doživljaje i izmišlja, sreću stvara, I moja se mis'o budi, al' k'o mis'o pesnikova.
Osećam dodir trulog ogrtača, Sebe, da idem iz ovog okvira, I vlagu zemlje, da linije spira, Dok šapat prvi budi se i jača.
budućnost se vila, Nejasna i mutna kao nada ljudi, Ali smrt u sebi i ona je krila, Smrt koja se javlja, tek na groblju budi.
Al' dugo srećna zanela se ona Uz miris želja! I dođoše ludi; Sad plete vence, niko je ne budi; Osmehom diše, udaraju zvona; Razgleda nebo, spušta se opelo; Sad broji zvezde, uzimaju telo: Živi što sanja, u raku
Vlažna tama Po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba. Pokrov studi. VOLEO SAM, VIŠE NEĆU † Milanu A.
Koliko prostran k'o grob sviju ljudi S danima njinim teškim k'o olovo, Teškim k'o suza, koja mrtve budi, K'o noć sa suzom, kada sam bolov'o, I osećao dodir mrtve studi! I sve to grob moj!
Nisam spustio u borbu talasa. SPOMENIK Sa očiju mojih san lagano ide, I duša se budi. I Dok raste java, Izrasli grobovi sad se lepo vide, K'o daleka brda kroz podneblja plava.
Kao izmišljeni da su bili ljudi Sa žrtava svojih i svojih podviga! I ja pitam sebe, dok se duša budi, Da l' doživeh sve to, il' čitah iz knjiga.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Razveseli se! Budi spreman da služiš svoj ”žutokljunački” rok pre no što doživiš bilo kakvo priznanje”. To su bile reči moga saputnika koji
” Nisam više ”žutokljunac!” Oh, koliko samopouzdanja to saznanje budi kod mladića iz tuđe zemlje koji je morao iskusiti sve teškoće služeći svoj šegrtski rok kao ”žutokljunac!
No, izučavanje ovog dela u Aranu, brzo me je uverilo da se ne može smatrati dugim čitanje onog dela koje stalno budi radoznalost zainteresovanog čitaoca.
Ta ista sunčeva svetlost - nastavilaje ona - budi polja, njive i pašnjake i poziva ih da rastu i stvaraju hranu za ljude i životinje; ona omogućava da u vinogradima i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dugo sinovi oca posmatraju, i sve jači nagon osvaja ih za kućom, pa i nehotice u duši budi se nemir; razdraženo gledaju oko sebe, no blagi pogled očev, pun trpljivosti, smiri ih i nanovo se pregaraju.
Devojka se za prvih zaranaka prene i oćuti manje sanjiva no obično. Budi je vojnička truba što navješta jutarnjom molitvom osvit dana.
Lahor zastruji, zaćarlija odvojeno, odjelito, i mahom more se budi, oživljuje... Svježi maestral domalo sasu okolišem, zažamori živo i poče da plačka sure hridi...
Te noći kroza san, slušajući jecanje stare, Ilija se često budi i pazi na decu, pipa oko sebe da li se koje u snu otkrilo i pokriva ga da ga studen ne bije.
I pred njenom ljupkom pojavom, koja mu, moleći se, pred oči dolazi, gube se danji uzbudljivi utisci i sunce ga budi u krevetu mirna i vedra, jaka da se brani od svake napasti.
Mirno u noći leže zidine staroga Seraja. Tornjeve oblila je mesečina. U unutrašnjosti kapije stoji vojnik. Noć budi uspomene, jača maštu. Kako danju mirno je u tome dvorištu!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
sadržaju koji govorni niz nosi: i na jednoj i na drugoj strani, dakle, aktivira se izvesna akumulisana energija – budi se nečujna „muzika“ iz narušenih, pomerenih jezičkih konvencija kao iz nekoga kolektivnog pamćenja.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
SAVKA (pošto su svi primili vizitkarte): E, zbogom, Živka. ŽIVKA: Pa de, de, ne budi nakraj srca! DACA (ljubeći se): Učini mi, Živka, sevap je! SAVA: Molim ti se, Živka, pa nemoj da zaboraviš!
Ne mogu te svih šest pogoditi, budi siguran da će te bar četiri promašiti. RISTA: A ona dva!... ČEDA: E pa, bože moj, dva metka valjda možeš progutati za
(Daje mu dinar.) Nikom, razumeš li? Ja znam da bi ti mama dala i dva dinara samo da joj to kažeš, ali ti budi karakter pa nemoj da joj kažeš. Je l' nećeš? RAKA: Pa neću, dabome! ČEDA: E, dobro? (Ode.
) XXII DARA, ŽIVKA DARA (dolazi iz desnih vrata, za njom Raka). ŽIVKA: Daro, kćeri, zvala sam te da te pripremim. Budi hrabra, dete moje, da podneseš udarac koji te očekuje. DARA: Šta će sad opet, šta znači taj uvod?
Videćeš, na kraju krajeva, da je bolje što sam ovako uradio i kazaćeš mi hvala. Budi samo ti uvek uz mene, onda sam hrabriji.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
I to pripoveci daje sižejni preokret. Kad mu se u poznijim godinama rodi ćerka, Naca, u njemu se budi ona jaka roditeljska ljubav koju inače često nalazimo kod Stankovića, i koja ga je vratila porodici.
mnom sa svećom u ruci i šapuće mi, svetleći mi u lice: 'Nebo, nebo' ”220 Samo što ova java u koju se Rajić iz sna budi, i pred sobom vidi Čarnojevića, zapravo nije java, nego je deo jednoga obuhvatnijeg sna. Glavni junak dvostruko sanja.
I oba se puta javlja Vuku Isakoviču. Prvi put krug sa zvezdom iskrsava u onih nekoliko magnovenja dok se Vuk iz sna budi, odakle i počinje radnja romana: „A kad se zaljulja, opet, u san , zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom
S druge strane, to što se Vuk Isakovič pri odlasku iz zavičaja (na vojnu) budi iz sna, a uspavljuje se pri povratku (sa vojne) u zavičaj, predstavlja čudesno lep primer prstenaste kompozicije.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pravo njegovoj kuli. Čuvaće ga kao brata. Dokle budi suđeno da se povrati Srbija. Kroz tri meseca, kroz tri godine: i hodže vele da tako piše u ćitapu.
Bleda kao smrt a prkosna. Materinske usne njene nešto su progovarale ali se ništa ne čujaše. I opet laki osmesi. Budi Bog s nama! Kao da joj je drago što gleda mrtva sina. Pojavi se sablja– žnjiva slika za gledaoce.
Vujana snažno prozbori: – O, Karimane pobratime, ne omrzni se!.. Ti da si zdra– vo! Budi junak!.. Eh, nije to ništa što je moj sin poginuo na tvojem pragu.
U rukama mu duge ćilibarske brojanice kao da je pregao da postane podvižnik. Budi Bog s nama, danas!.. On me toplo zagrli, ali ne podiže na moje traženje ruku da me blagoslovi kako je nekada samo on
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— „Puzim doma!“ Zar ga imaš? — „Sto i dva!“ O siroma’, o siroma’! Teši sebe kako zna. Ta što buncaš! Budi svesan! Gle, krvav si, modar, bled. „Ujeo me golub besan, Pa mu puštam krv na med.
Crna noći, kad već snagom Oporaviš naše grudi, Ko ti veli: „Mini, mini — Kogod spava nek’ se budi!“ Ista zvezda, zvezda svača — Ime joj je tad’ zornjača. Dakle to je jedna zvezda!
Spomen njihov prima se u grudi, Nove borce, nove snage budi. Junak u grob ne nosi oruža, Ruka klone, mač se drugim’ pruža. Prelazeći od ruke do ruke Sve to jači bogodani mači.
Ova rečca, koju davno Ne čujem u grudi, Ova rečca, omladino, Sad se življe budi. Taj amanet šaljem danas Crkvi vaših srca, Da vidimo, može l’ da se I stvarno otrca.
Ko te ne bi dikom zvao, Slavu ti odavô! Ko se ne bi zanosio Bleskom duha tvoga, Tekelijo Savo! Budi java tvojih snova Od tvojih sinova!
Njine ruke rukovane Pred oči nam stižu amo; Topli stisak ovih ruku Srcem, dušom osećamo. U nama se radost budi — Kao da je većem java Što te ruke rukovane, Što taj stisak obećava. Srećni bili, zaručnici!
Na tebe pada zamerka stalna Da nisi knjiga sentimentalna. Al’ nađ’ mi druge koja nam grudi Na širi, dublji uzdisaj budi. Neka ih, nek’ ti nalaze mana! Ti stojiš jača od svih romana, Jer ko bi danas s romana plakô?
Što svi hvale, i ti hvali; Što svi kude; i ti kudi; S veselima veseli se, Sa brižnima brižan budi. Kad svi šapću, i ti šapći; Kad svi njaču, i ti njači: Kad se celo društvo ludi, I ti s’ ludi i dedači.
Već što se snazi nesložnoj piše, Da jedan uzdah pepô raspiri, A žrtvenik nam opet zamiri, A jedan sinak — ma koji budi — Da skupi žudi iz naših grudi, Da zbere iskre iz naše krvi I združen barjak podigne prvi, Da čuje, vidi, oseti
Omladino draga, budi dobre volje: Ti nam budi jaka, ti nam budi lepa. A da budeš lepa, moraš biti vedra, A da budeš jaka, čuvaj se
Omladino draga, budi dobre volje: Ti nam budi jaka, ti nam budi lepa. A da budeš lepa, moraš biti vedra, A da budeš jaka, čuvaj se procepa.
Omladino draga, budi dobre volje: Ti nam budi jaka, ti nam budi lepa. A da budeš lepa, moraš biti vedra, A da budeš jaka, čuvaj se procepa. Pa sad dižem čašu, — e gle samrtnika!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: To mora biti, Žan. JOVAN: Ja neću, makar znao ovaj čas trideset batina izvući. FEMA: A ti ajde budi Johan, to je lepše. JOVAN: I to neću, nisam ja Nemac. Bolje da idem topiti one kože što su od majstora zaostale.
Ko te vospita na modu? Valjda što si služila? Sram te budi! Obajgoro jedna, lepu si mi čest učinila, i celoj familiji.
FEMA: Nek ide bestraga, ja ga ne trebam. MITAR: Zašto? Vidiš kako je lep, kako je odeven i novčan. Sram te budi, šta si počela! Zašto ne raspita najpre ko je on i šta je? Ne verujem da mu i imena znaš. FEMA: Svetozar Ružičić.
Miljković, Branko - PESME
XIII KRAJ PUTOVANjA O sve što prođe večnost jedna biva. Sen koja beše drvo traje. Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv što sebe okiva.
XIII KRAJ PUTOVANjA O sve što prođe večnost jedna biva. Sen koja beše drvo traje. Budi Ispod svoga imena koje budi Ruka sa cvetovima krv što sebe okiva.
hladna vatro koja izgaraš Svud oko mene a dan ne stvaraš Ne znaju kuće gde odoše ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi znaju da budu budni Da
odoše ljudi Nit pozna jutro one koje budi Al zna ih ponoć puna suncokreta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Što mrtvi znaju da budu budni Da slede reku zvezde i ptice i nastave život kriomice FENIKS (I) Da l varkom čaraš po
umesto iščupanog srca pred nepojatnim, kada je pred nama samo jedan dan, nepomešan, kao cvet koji se u snu našem budi.
pevaju iz vazduha Preklinjem da me vežu za jarbol Ako si postao pesnik tako ti i treba Sad poštuj nasleđeno blato Budi tuđa pesma tuđa sreća Budi grom zarđao u moru Onima koji svode svet Na prvu reč nedovoljno odgojenu I pticu koja
da me vežu za jarbol Ako si postao pesnik tako ti i treba Sad poštuj nasleđeno blato Budi tuđa pesma tuđa sreća Budi grom zarđao u moru Onima koji svode svet Na prvu reč nedovoljno odgojenu I pticu koja nalazi svoje zakone u
Krakov, Stanislav - KRILA
— Ja idem do Ljube. Ti sa ordonansima budi kod druge čete. Omalena prilika ađutanta pozdravi. Tiho dozva ordonanse. Cela se grupa krete i zaroni u poleglu masu
Petrović, Rastko - AFRIKA
Od rane zore budi me uletanje ptica i onda drhteći još od sanjivosti iskačem pod slobodno nebo; čudno i smešno u jutra kao kakav lik u
u slamu, rasturenih ruku, skupljenih nogu, kao da je ubijen, spava neki mladić veličanstveno razvijenih udova, i ne budi se na naš razgovor.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
je cela priroda: i polje, i šuma, pa rekao bi i samo ono plavo nebo klonulo od ljudskoga zora i besa, onda se u njemu budi nemoćan gnev i srdžba protiv opustošavajućih ratova. Pa još ako je posmatralac uz to i revolucionar, tj.
Ideš napred, a u glavi ti se budi mutno saznanje da je ovo poslednji čas, sad je sve svršeno, sad više nema razmaka i odgađaja već moraš napred dok te ne
« — ja spustih pušku na zemlju, a u sebi pomislih: »Budi bog s nama! Šta li je ovom čoveku?« — Dakle, velite, nigde nema konja? — Ja bar ne znam gde bi ih sad mogli naći.
»Srbi! »Nek vam budi izvjestno, što Musulmani i ne-Musulmani, sve podanike bez isključenja su čada carstva. Nema u ovome svjetu čovek, koj
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Nežna je, skromna, mala, Duša joj miris leva, A miris radost budi, A radost pesmu peva. Primi i pesmu ovu, Prikloni k njima lice, — Ta pesma ova mala Sestra je ljubičice.
“ Idem, stanem, pa mi klone glava Nad kolevkom, gde nam čedo spava. Čedo s’ budi, pa me gleda nemo; Gledamo se, pa se zaplačemo; Pa i njemu, kâ očajnik kleti, Zborim reči, reči bez pameti: „Ne sme
Navikla se suza oku, Izdahnuti tu je rada; Al’ se s mrtva oka vraća, Pa na mrtvo srce pada. Mrtvo srce suza budi, Padajući na nj sa visa, Iz njeg’ niču ove pesme, Mrtvo cveće bez mirisa.
Haj, kako je cveće slavno! Haj, kako je meni drago Milovanje vaše javno! Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi! A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!“ Pesme ječe, čaše zveče, Rumeniji svi u licu.
Kako srpsko kolo igra, Kako srpske misli budi! A kum Josim zagrli me: „Stari svate, vesô budi!“ Pesme ječe, čaše zveče, Rumeniji svi u licu. De, starojko, reci i ti Ma najkraću zdravičicu!
De, starojko, reci i ti Ma najkraću zdravičicu! A starojko želje niže (Kao da nebo njega sluša): „Vesela vam budi cpeća, I kô danas uvek duša!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— zapita moj drug artiljerac. — Oni sami. Prekaljeni su to borci. A spavaju kao zečevi. Istina, pucanj pušaka ih ne budi. Ali na najmanji dodir ruke ili noge, skaču odmah.
Neki počeli da dremaju, a drugi zaspali. Oko deset časova paviljon se umiri. U neko doba noći budi nas neka larma pred paviljonom, vrata se širom otvaraju, i šumno ulazi sobni starešina Voja „Fikus“, sav okićen lišćem,
Vojnici se uzmuvaše. Čuju se glasovi: — Ranko, hajde sa mnom. — Ti budi poslednji. — Hoćeš li da budeš moj zadnji? — A jok, danas si se najeo pasulja. Kaplar se nasmeja.
— Excuѕez moі... Je ѕuіѕ occupé. Il faut que j’aіlle1... Moj prijatelj posmatrao me je nekako neodređeno, kao da se budi. Onda zagladi kosu. — Kako... gde ćeš?... Ostani, pa ćemo zajedno — mucao je.
Ali u meni se kovitlala neka zloslutna sumnja da je više nikada neću videti. — Budi pametan i ne pravi gluposti. Ti noćas ne možeš ništa da učiniš, pa da si joj i rođeni verenik. Dockan je.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Druga na to u svom sercu: „Zaljubljen si, Pavle! Ja sam ček'o do najposle to slovo odavno: Što sam takav, evo, budi svemu sv'jetu javno. I slušati i pjevati svakojake like Milo mi je od skazaljke bilo i kavike.
Al’ ja pevam, hvalim vsuje blagu, Plačnoglasni bijem u gitar, Vsuje molim Ljubicu mi dragu: Delija mi budi, ne Kesar!
Ona k njemu došla, I kaže: — Šarmant, Okani se posla, Budi špekulant; Tek onda ćeš biti Pravi pevidrug, Dobro jesti, piti I — steći na dug.
Dušo moja, Cvet-devojče, Budi samo dobre volje, Svetla sofra na nas čeka: Za sofrom je car-Stefane Sa Roksandom iz Leđana, To su, dušo, kumovi
sam se postarao Da te svetlo društvo primi, A tamo je obilije Svake struke od gospode I od druge slave svetske. Budi samo dobre volje. Za prvu je noć najbolja Koja traje noć najduže, A u mojoj domovini Nigda nije zore vidit.
Oj zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi, I odjek srodnih grudi Jošt primi: Srećan put! 1845. Vasa Živković U NOĆI Kud me vuku čudne slasti
„Vikentij Joanovič, za toliki tvoja trudi mnoga ljeta budi!“ „Zatim škole i Srbija zajedno” — završava Ostojić svoja izlaganja — „otpevaju još jednu strofu zahvalnicu koja se
— „otpevaju još jednu strofu zahvalnicu koja se završuje: ,Vikentij Joanovič, za toliki tvoja grudi / mnoga ljeta budi’.
Matica nam procvetala, Rodoljupcem budi hvala! Svi narodi podraniše, Nas za sobom ostaviše, Uskorimo napred poći, Bojeći se mračne noći!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
prognao... (Starac odlazi.) VUKSAN: Ja rekoh, Al’ ko s Latini lomi pogaču Il’ će poludet il’... ...budi bog s nama... Radoša on da progoni!... (Vuksan odlazi.) RADOŠ: E sram te bilo, seda starosti!
KNEZ ĐURĐE: Ti bi, — Al’ nikad ja!... JELISAVETA (nasamo Đurđu): Tako, ha! Budi muž!... ŠULOVIĆ: Moli ga i ti, svetla gospođo! JELISAVETA: Ja molim — vi’š! MIĆIĆ: Hvala, gospođo!
“ JELISAVETA: Ti budi stena! Nek’ se o tvoje grudi razdrobe Pučine mukle besni valovi, Robova tvojih divlji sinovi.
) STANIŠA: Evo, i ja sam tu! I tvoj je ovde greh! A s dvojicom se mučno boriti — Već spreman budi času poslednjem, Kratak je put — duga večnost. KAP. ĐURAŠKO: Mnoge sam tamo opremio. — STANIŠA: Sad spreman budi ti!
KAP. ĐURAŠKO: Mnoge sam tamo opremio. — STANIŠA: Sad spreman budi ti! (Biju se. Kapetan Đuraško ranjen ustupa.) STANIŠA: Za mnom, vitezi! Pobedićemo danas mi. — A ti, Katunoviću!...
Sad ih ožeži, obeleži ih Sa usijanim vrhom pereta, Na njima straha grozne tragove Ostavljajući, Đurđe, budi me! Da samo ove noći grmljavu Strepeći srcem dalje ne slušam...
— KNEZ ĐURĐE: Sad idi! Idi! I spreman budi, seda starino, Da kad nam vrata alkom gvozdenom Nezvanog gosta društvo pijano U dobroj volji malo zadrma, Da mi pod
Tvoja te kći progonila!... (Jelisaveta na jedna vrata, knez Đurđe, vladika i ostali na druga vrata izlaze.) VUJO: Budi bog s nama!... A volijah poginut, no čuvat vještice... Pa onda kako me žlje pogleda?... E baš je kaila srce mi izjest...
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Samo, tamo daleko ispod planina u prisojima, treperi magličasto, timorno plavetnilo. Sve se diže, budi, sve se puši kao vruća krv, odiše snagom, svježinom. — Svanulo već! — protegnu se Lujo, protra oči i pogleda oko sebe.
Ij! Uj! Kako mi stoji glava?... Zar nijesam kršan i prikladan, ne budi primijenjeno, kô i svaki gerz!... Aj! Ij! Uj!... Ujujuj!...
— odgovarao je Vujo, a u glasu mu je sad drhtao onaj ludi, vreli planinski prkos, koji se sve silnije budi i plamti, i u malom djetetu, što je naprezanje veće. — Naprijed, Vujo!
Samo Šaćir Pulac zagrabi uz onu stranu od džamije, a ja zažego' iz štuca — pras! Živa ga zemlja ne dočeka... — Budi na riječi, pri kojoj si, a men' s' čini, da je Šaćir lanjske godine na saraorini poginô? — Nije to, čoče, onaj Šaćir!
Uči, 'odža i ja sam učio! Tu sam 'nako kesedžijski ručô i pokupio nešto nameta. I danas se od tog, među nami budi rečeno, pomalo besleišem i duvanim. — „Majdanci, na skup!“ Skupiše se.
Partenija nešto oblijeće oko njeg' a on ga mrko pogleda i veli: „3nam! Dosta! Budi mene miran!“ Objesi' ja još na ata kuburluke sa dvije grâše i kožne bisage. Ja i Partenija uzjasmo i pođosmo.
Ti, Simeune, veli Partenija s konja, moreš odma' dvije-tri puške ispaliti, a poslije... Znaš već! — Znam! Dosta! Budi mene miran!
On će šjeđeti s tobom, razgovaraće se, bratski će se ljubiti i grliti, onda će skočiti i podvrisnuti: „Stoj! Budi mene miran“ — pa će te na mrtvo ime isprebijati, ako je jači. Krošto, zašto, to nek sami Bog zna.
Jedva ga umiriše i svladaše da ne podvrisne: „Stoj! Budi mene miran!“ Mićan im, i njemu i ocu Soproniji, natoči po čašu rakije.
obuze nekakav silan merak, oči mi, usplamćeše kô dvije žive žeravice, pa podvrisnu koliko me grlo donosi: — Stoj! Budi mene miran, Asan-beže Čeko, bulešiku ti tvoju! Ginućemo, braćo, svi ćemo ginuti za ovu svetu ćabu! — Svi ćemo ginuti!
— Ali, čujte vi šta će sad biti! — viknu Simeun i produži: — Pođosmo. Povrvi vojska, narod, za mnom kô, ne budi primijenjeno, ovce na solilo. Kod mlina neko povika: — Stoj! Ko je?
Sretosmo se. On sâm, ja sâm. Ja podvrisnu' koliko me grlo donosi: — Stoj! Budi mene miran, kurvo kučko, Asan-beže Čeko! Kad me ugleda, prepade se silno, poblijedi, obamrije.
Bojić, Milutin - PESME
u prašini gmižem, Ja, suludi Juda palog pokolenja; Apostolskim zvukom simfonije jedne Pevao bih himnu što umrle budi, Ali...
Januar fijuče u sutonskoj studi, Bičevana reka modri se i peni. Jauk golih grana mrtve iz sna budi: Kikoće se vreme u večitoj smeni.
Razloge znadem... Ćuti, dušo, ćuti. (1915) MISAO NAS JEDNA RANOM ZOROM BUDI SINGIDUNUM Noćas sam te snio, prestonice bela, Kitnjastu i mladu u sutonu.
(1916) BEZ DOMOVINE Misao nas jedna ranom zorom budi, Misao nas jedna celog dana prati, Misao nam jedna noću tišti grudi: Da li otac pati?
Briga jedna zorom kô dželat nas budi, Briga jedna vas dan u stopu nas prati, Briga jedna svu noć nagriza nam grudi: Je li živa mati?
Žudnja jedna zorom u osvit nas budi, Žudnja jedna vas dan u srcu skrivena, Žudnja jedna noću sažiže nam grudi: Šta li radi žena?
Strah nas jedan zorom kô opelo budi, Strah jedan nas goni s pomračenim vidom, Strah jedan nam noću mržnjom puni grudi: Sestre su pod stidom?
Bol nas jedan zorom kao truba budi, Bolom jednim svaka nalita je čaša, Bolom jednim krišom plaču naše grudi: Gde su deca naša? ...
I ti si miris u kom beda spava Zlatni san, iz kog, vaj, ipak se budi U atmosferu oluja i studi, Gde zimske zvezde prah taštine taje!
Moj bol je velik, od sveg bola veći, I samo tebi, tebi ću ga reći: O, budi svedok moga iskušenja! I vratiću se čist, u svet pun gada I vratiću se bez greha i jada.
I vratiću se čist, u svet pun gada I vratiću se bez greha i jada. O, budi crkva i Bog mog spasenja. XXII Po oluju ti noćas pozdrav šaljem.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Ja sam danas centar. ANĐA: Šta si ti? JEROTIJE: Centar! ANĐA (prekrsti se): Budi bog s nama i majka božja! Pa dobro, a što će ti pištolj? JEROTIJE: Idem u lov! MARICA: U lov? JEROTIJE: Jeste!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Nevesta treba u mladoženjinu kuću da donese svako dobro "a najviše bilja od umilja/da je mirna kuća u koju će". "Budi, snaho, sobom dobra, /to su darovi", zahtev je koji mladoženjina porodica ponavlja u svadbenim pesmama, a on se, s druge
Nastasijević, Momčilo - PESME
Sâm ja. Nastajem čudno iz ovog nestajanja, snom te dublje me sve budi. Sama zgažena biljka zlatan otvara cvet iz ožiljka. BILjKAMA Vliži se. Zlatna odora na njoj. Smrću pozlati.
Nina mi nina, spi, Bela, Spi, ne budi se, vrebaju. PESMA ODONUD BRDA Ne tuži, neljubljeno, drago ti brode brodi, Tugo le tugo.
PESMA NEZNANCA (ІІ) San li je nečisto li, šta mari, Ne žali, Bože, moju dušu, ne budi me, Briznulo, briznulo, ja ljubim! Topli sam ćuv s proleća kad podune, Pupi mi pupila mala.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
miriše. Kažu za dobrog čoveka«, GEM, 5, 127; uz ovo upor. Vuk, Pjesme, 1, 173, 8), onako isto kao što u pesmi aginica budi svoga agu b. (Sofrić, 45). O b. se pričaju i razne etinološke skaske i legende. Novi b.
baca se u budi koju vodu u polju (SEZ, 17, 107): ovo su karakteristične mrtvačke žrtve i zato što se prinose po zalasku sunčevu, i
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Ne velim ja ... Oko njih je tišina, čuje se samo zujanje leptira i boja što ih sunce budi; ono je već osvojilo i dolove u planini i zaviruje čak pod litice. Osjeća se rasijano čuvstvo samote i prostora.
A koliko ti je godina? —Pasem dvadeset i četvrtu. —Eto, punoljetan si!... Radi, budi pošten i štedi, mogao bi s vremenom i izvući se iz duga... A što ću ti ja?
Iz daljega dopirahu do njega česti udarci mlataca, iz žbuna prhnu ptica i cijuknu. A sunce bolje grije, žari, budi. On se protegli i upije u se puna usta čista, mirisava vazduha ...
Uto zabruja u po grla djevojačka pjesma, topla, dirljiva... Ona kao da mu budi mladićke osjećaje, zalaže ga dalekom, nesređenom čežnjom i naganja ga da pogleda na djevojačko razborito i sjetno lice,
On sluša daleke glasove, vapaje i čežnje, i u njemu budi se sijaset misli, nu sve su blijede i rasplinjuju se kad pomisli na sutrašnji dan. Marija zauvijek odlazi!...
— Nemojte me čekati! — odgovori djevojka i gleda ga u oči, a glas joj jeca. — Nemojte, sriće vam! — Zašto? Ne budi luda! — nagovara je on, očito je nemiran. — Vidiće nas. — Ne boj se! Približi se k njoj i uhvati je za ruku.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
koji je voljen i pametan, tih i dobar, vođa je onaj koji govori sa penom na ustima, razdražljivi uspaljeni klipan koji budi u ljudima strah, zebnju ali i neku životinjsku snagu.
zatim svoje lice nad njeno i ja ne znam da li je ljubi, ili je miluje; da li oplakuje njenu smrt ako je mrtva, ili je budi ako je ošamućena. Obodem konja i žurno pređem preko vode.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kroz tiha polja srdašce mi žudi Daleko tamo, u bajniji svet: Da zlato svoje iza sanka budi Uz glasak frule, uz uzdisaj klet... Il' da joj šapne povetarcem blagim: Ljubim te, dušo, više nego svet! 1880.
E, tako i ti razvedri anđelsko lice, I budi srećna u divljoj i pustoj strani Kô plavi cvet pitome ljubičice, Strpljenjem svojim što sebe štiti i brani! 1882.
il' kroz noć sumorno bludi, Kô bledi prizrak umrlih snova i jave I tihom pesmom, i blagim nebeskim glasom, On s tugom budi prošlosti davno vreme; I smerne zvezde trepere čudnim krasom, Dok pesma tone u beskraje neme... Sve strepi, sluša...
Sve strepi, sluša... I pastir iza sna se budi, Pa svu noć prati sumorne ove glase, I zalud odziv čeka - već plava zorica rudi, I bleda kandila noći na plavom nebu
I lahor svež i drag Kovilje gusto stresa i leti u beskraj tavni, I slatki miris budi i šumor, tih i blag. 1883. JESEN Kô gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polu jesen stoji.
IV Istina gde je?... Idi svojom stazom, Al' poznaj sebe, pa da poznaš nju; Koračaj mirno po uskome putu, I budi skroman - istina je tu. Al' šta me goni, te se umom krećem Međ sjajne zvezde, u pučine dno?
Tako i prošlost moja preda mnom tiho se budi, Moj pogled isto tako kroz puste poljane bludi, I moje žele tako, što srce u meni draže, Toplije nebo traže... 1883.
Sve pospalo ćuti, niko se ne budi; Ne vide ga zveri, ne vide ga ljudi. Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija.
Žagor se od svuda začu, i sve se ponova budi, I ptice, i zveri gorske, i vredni, odmorni ljudi. Sve, što god oseti život, na svet se radosno javi: Iz mračnih
trava zemlju je pokrila veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda budi, Vencima proletnjeg cveća nevine kiteći grudi!
Gle, na tom surom stablu njezino drago ime Još vreme štedi zar? Srce se moje budi, i moja prošlost s njime, I mog proleća čar Ali nje nema više.
Zorice moja mila! Srpkinja uvek mi budi, Ljubi ta ravna pola, želja je moja sva, I ljubi... ah, ljubi mene, i manje vina mi nudi. I biću srećan ja. 1888.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kao kakav fantom gleda me ta dvoimena varoš iz tame, i budi u meni bezbroj uspomena. Njen sam ratni zarobljenik bio, i u njoj bi mi četvorogodišnja žudnja za slobodom srž ispila, da
Te su pločice prvi list knjige naših znanja o nebeskom svodu. Oštro kucanje budi me iz polusna. Vi ste iščezli iz moje blizine, naše putovanje je dovršeno.
videti kako se zvezde na drugim mestima horizonta uzdižu iznad njega, a to nisu ni sami Vavilonci do sada opazili. Budi, dakle, miran, dražajši, mi stojimo na čvrstom tlu. Samo kad ne bi bilo tako vrelo!
Letim, letim, a moje gnezdo biva sve manje. Čini mi se da bih mogao sa njime poigrati se. U meni se budi snaga Titana. Od moga daha podrhtavaju svi predmeti oko mene. Vi ste zadremali.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Za gorom je selo, Srbinstvo je tamo, Srpski zbori samo; To mi omilelo, Milo moje selo, Budi mi veselo! Red je po obori, Čisto sve u kući, Misliš gledajući Gospodski su dvori, Milo moje selo, Budi mi veselo!
Red je po obori, Čisto sve u kući, Misliš gledajući Gospodski su dvori, Milo moje selo, Budi mi veselo! U mome seocu Zadruga je složna, Čeljad je pobožna, Sin pokoran ocu, Milo moje selo, Budi mi veselo!
U mome seocu Zadruga je složna, Čeljad je pobožna, Sin pokoran ocu, Milo moje selo, Budi mi veselo! Svi težamo polje, Znamo još za mobu, Ne znamo za zlobu Svi smo krepke volje, Milo moje selo, Budi mi veselo!
Svi težamo polje, Znamo još za mobu, Ne znamo za zlobu Svi smo krepke volje, Milo moje selo, Budi mi veselo! U nas vera tvrda, U nas pune čaše, Gostoljublje naše Vreme ne pohrda. Milo moje selo, Budi mi veselo!
U nas vera tvrda, U nas pune čaše, Gostoljublje naše Vreme ne pohrda. Milo moje selo, Budi mi veselo! Nema siromaka, A kad je za selo, Selo skoči celo, Sloga naša jaka. Milo moje selo, Budi mi veselo!
Milo moje selo, Budi mi veselo! Nema siromaka, A kad je za selo, Selo skoči celo, Sloga naša jaka. Milo moje selo, Budi mi veselo! Sa sviju krajeva Čuje se pevanka Grla krupna,tanka; Neće zlo ko peva. Milo moje selo, Budi mi veselo!
Milo moje selo, Budi mi veselo! Sa sviju krajeva Čuje se pevanka Grla krupna,tanka; Neće zlo ko peva. Milo moje selo, Budi mi veselo! Dobri Bog će dati, Ќ'o što moje selo, Bit' će Srpstvo celo! A ja ću pevati: Milo moje selo, Budi mi veselo!
Dobri Bog će dati, Ќ'o što moje selo, Bit' će Srpstvo celo! A ja ću pevati: Milo moje selo, Budi mi veselo! RANO RANI STEVAN POPOVIĆ (ČIKA STEVA) Probudi se utri oči Iz postelje meke skoči, lastavice mile tice Već
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (uplašeno): Zašto, dedo? Nemoj, strah me je! MIRON (utišava je): Ne boj se ti. Budi mirna, vesela, zdrava. Živi i diši sa svojom decom, kućom u ime i slavu Boga...
Ne boj se, ničega se ne boj. (Prilazi prozorima, otvara ih.) Evo ništa nema, i ne sme biti. Budi slobodna, mirna. Ali baš kad si toliko uplašena, hajde da okadim, očitam i osvetim vodicu.
MIRON (umiruje je): Ne boj se ti! Ne boj se ti, samo živi, budi zdrava i vesela: za sve ostalo ja sam tu... TAŠANA (u zabuni postiđena): I znaš, dedo, sramota me.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Sav drhće, budi ženu, krsti se, sve mu se čini da je on učinio tu ili neku drugu nepravdu. Otkako pođoše u školu, majstor Kostina
Odlutala i moja keruša, i nema je da se vrati. — Tvoja keruša, budi bez brige, tamo je iza porte gde su i kerovi, i doći će kad ogladni. — Odmaraj se, Nano, neću više ništa da ti govorim.
Sve neki pokojni carevi, neki pokojni bogovi, i neke životinje kojih više nema, i neće biti. Budi bog s nama! Da mi je nešto drugo... E, zbogom Nastase, i do viđenja u Americi — smeje se Srba.
— Nano , blago tebi, tebi je uvek srce na šalu. Nigde te nema u svetu! — A znaš li, Julice, među nama budi rečeno, kažu da gospa Pava pomalo pijucka.
Trebalo bi vas progoniti zbog srednjevekovnih ideja. Tajanstvo, analogija, nevidljivi ukrštaji, budi bog s nami! — paradirao je najbolji matematičar „trojke”. — Svaki čvor, gospodo, ima svoj logaritam.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Tvoja će ruka više Turaka odseći, makar da ji nigda nećeš viditi, nego Kraljeviću Marko. Samo srčan i slobodan budi i ne daj se da te kojekakve žene plaše.
Eto ti gospodstva, reknem sam sebi, ajde, budi bolji od drugi, upinji se da se razumniji pokažeš, i nemoj se izdavati da si magarac, nego da si nešto pametnije«.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
i rasklapam krila Činodejstvujem nasred svoga polja Pretvaram u kljunu Kap rose i zrno zemlje u pesmu Ti boju sutra budi lep Što će reći pravedan Ti zelena carice travo Ti jedina pobedi Ti pobedo usreći caričine sluge Koji je crvenim
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
„ono“; b) imenice toga roda, bez obzira na pol, sve nose suknjice i v) imenice toga roda nose obično takva neka budi-te-bog-s-nama imena, da ni iz njih ne možeš saznati koja je od tih imenica muško a koja žensko.
Niko mu ne razume espap, može ti dati šta hoće. Napiše ti doktor nešto budi-te-bog-s-nama, salvatus purtatus ili porkalija omalija, a ti odeš kod apotekara i on ti da što hoće, meri kako hoće i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Kroz zatvorena vrata čujem neki žagor. Grk zazvoni... Kad smo ulazili ugledah neke individue. Onaj mi pešak dobaci: „Budi oprezan!“ Ja se nasmejah. Ko nama šta može. Gorih razbojnika i apaša od nas nema.
Po povratku sručio sam se na slamu i zaspao. Rano izjutra budi me poručnik Đaja, i kaže: Bogati, Dragoslave, spavaš kao top.
Petrović, Rastko - PESME
Pred njime, njegov ga soko razgovara: ”Ne budi tužan, gospodaru; nismo ni na nebu, ni na zemlji. ”I plovićemo dugo ovako; vidiš li!
I mladost prođe žurno kao snežna odora: Daleko će oteći reka Sava. Pa ja sa psima jurim u lov: ”O kneže medvede, budi ljubazan, dođi pod moj gvozdeni lonac; Mesec, ključ i katanac!
da spremam divlju sič mu: Pokloni Sunce, čija prlji me vrela sačma Zalud me mleko tvoje blaži i vraća moć Osećam da se budi ono što tako davno začma U krvi našoj, majko, u praotaca noć Neumitno, đonom ću gaziti polja ječma I pijan od besa
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Iza zamršenih, gustih puzavica vrebalo je tigrovo žuto oko. — Budi kraljica džungle! — reče tigar i pokloni se pred princezom.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
(Odlazi.) Graja se već sasvim izgubila u daljini. Veče pada. Čuje se pesma: Slavuj-pile, ne poj rano, Ne budi mi gospodara; Sama sam ga uspavala, Sama ću ga razbuditi: Otići ću u ćul-baštu, Uzabraću struk zumbula, Šinuću ga
Sutra, sunce već izišlo visoko, visoko — a nje iz sobe još nema. Majka joj došla u pohode. Ona se još ne budi. Svekrva stoji pred vratima, budi je i tužno poje: O jansana a’nn đeldi Ojan, ojan, maz.
Majka joj došla u pohode. Ona se još ne budi. Svekrva stoji pred vratima, budi je i tužno poje: O jansana a’nn đeldi Ojan, ojan, maz.* (Salčetu, pokazujući na Koštanu): Zna li ona tu pesmu?
I otac joj već dolazi. Svekrva plače, budi je i tužno poje: Utansana baba đeldi Ojan, ojan, maz!** Tatko ti dođe, zasrami se, more! A ona mrtva i čista.
(Odlazi uplašeno.) STOJAN (budi se): Zora! Dan već? (Uplašeno.) Neću ja dan! Nju, usta njena hoću!... Ah, što se probudih? Ona beše!
Šantić, Aleksa - PESME
Zato nemoj, draga, da te san obrva! Dođi, i u bašti budi ruža prva, I na mome srcu miriši do zore! 1906. POD JORGOVANOM ''Ko ti, šćeri, pokida đerdane?
Molitvom toplom gnjev boga ukroti, i traži milost napaćenoj grudi; S mučenim robljem mučenica budi I s njime stupaj krstu i Golgoti!
bije Po jedno srce dubokijem bilom — I ćutim kako puni izvor lije Novog života iz svakog udara, Što korjen trese, budi ga i grije. Sve cvjeta, diše. Vijence behara Povija vjetar i pahulje nosi, I svuda trepti prva, mlada jara.
Tu zagrle se njih dvoje. Vitez je grli svim žarom grudi, Sad je drvenjak plam vreo; Sanjač se budi, bled mu lik rudi, I stidni posve je smeo.
Mesec je ljubavnik njeni, On sjajem budi je i krepi, I pred njim otkriva ona Sve tajne nedara lepi'. I cveta, i gori, i blista, i u vis gleda iz dola;
Srce, ti se ne žalosti, Spram nevere mirno budi; Trpi, snosi i oprosti Sve to miloj slatkoj ludi. 18 Ja nisam kivan, iako kida se duša vajna, Ti večno izgubljena
Stara se ljubav javlja, Iz carstva smrti se budi; Uza me sedne i plače I moje gane grudi. 38 Slike pokojnih dana Iz svoga ustaju groba, I pokažu mi u tvojoj
No ja koračam nem. Cvet svaki šapće po leji I bolno šalje mi gled: ''Ne budi zao nam seji, Ti turobniče bled''. 46 Moja se ljubav svetli U tmurnoj svetlosti, setnoj, Kô tužna, sumorna priča
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
kad je pesma o njoj progovorila, i svaka je od toga trenutka bila ne izmišljeni lik, nego prvi, najaktivniji borac koji budi revolucionarni odnos prema mučnoj stvarnosti. Raspirivanju revolucionarnih raspoloženja služi sve, pa čak i religija.
stihovi kojima se bolje nego na ikoji drugi način izražava koliko je Lazaru teško da pomene caru za ženidbu: Voljan budi, care, na besjedi!
Voljan budi, care, na besjedi! Kad me pitaš, pravo da ti kažem: koje sluge poslije dođoše, sve se tebe sluge udvoriše, sve si sluge
Al' t' je malo golijemna blaga? Šta t' je malo u dvoru mojemu?“ Njemu veli vjeran sluga Lazo: „Voljan budi, care, na besjedi!
Voljan budi, care, na besjedi! Kad me pitaš, pravo da ti kažem: koje sluge poslije dođoše, sve se tebe sluge udvoriše, sve si sluge
Prva vjero, potonja nevjero! Sjutra ćeš me izdat na Kosovu, i odbjeći turskom car-Muratu! Zdrav mi budi, i zdravicu popij, vino popij, a na čast ti pehar!
služi: uze čašu Kraljeviću Marko, čašu uze, u san se zanese, i ispusti čašu na trpezu, čaša pade, vino se ne prosu. Budi njega sluga Golubane: „Gospodaru, Kraljeviću Marko, i dosad si na vojsku išao, al' nijesi tako drijemao, ni iz ruke čašu
Poneđeljnik jutro osvanulo, jošte nije obasjalo sunce, skočio je od Kladuše Mujo, pa on budi svog brata Alila: „Ustan’ gore, moj brate Alile, da idemo na Crvene st’jene — sehir činit kamene Kotare“.
Još nariče Milić barjaktare: „Čarna goro, ne budi joj strašna! Crna zemljo, ne budi joj teška! Vita jelo, pusti širom grane, načini mi zaručnici lada!
Još nariče Milić barjaktare: „Čarna goro, ne budi joj strašna! Crna zemljo, ne budi joj teška! Vita jelo, pusti širom grane, načini mi zaručnici lada!
Crna zemljo, ne budi joj teška! Vita jelo, pusti širom grane, načini mi zaručnici lada! Kukavico, rano je ne budi, neka s mirom u zemlji počiva!
tame a od pare konjske i junačke, pozna brata Mustaj-bega Ličkog i za njime tridest Udbinjana, a ne smije Stojana da budi, već proljeva suze od očiju po obrazu Janković-Stojana.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
MI U TORBI 35 KO DVE PTICE 36 GLAVA MI U TORBI 38 JEDANPUT U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI BUDI PEKAR 46 JEDNOM KAD ME ZVAO RAK 48 JEDNOGA DANA 51 PLAVI KAKTUS I KLEKINjE 54 PONAŠAM SE POPUT PAŠE 56 GNjAVI ME
da sam negde Na nekom zanatu Kad je zanat obdaren Lako je za hranu Radio bih ceo dan U nekom dućanu REKOŠE MI BUDI PEKAR Rekoše mi budi pekar Ili mlekar Biću pekar Al ispadoh pravi prasac Nisam znao šta je kvasac Rekoše mi
zanatu Kad je zanat obdaren Lako je za hranu Radio bih ceo dan U nekom dućanu REKOŠE MI BUDI PEKAR Rekoše mi budi pekar Ili mlekar Biću pekar Al ispadoh pravi prasac Nisam znao šta je kvasac Rekoše mi budi kuvar Nos u duvar
PEKAR Rekoše mi budi pekar Ili mlekar Biću pekar Al ispadoh pravi prasac Nisam znao šta je kvasac Rekoše mi budi kuvar Nos u duvar Biću kuvar Al ni to me nije htelo Zagore mi prvo jelo Rekoše mi budi lovac Dadoh novac Biću
šta je kvasac Rekoše mi budi kuvar Nos u duvar Biću kuvar Al ni to me nije htelo Zagore mi prvo jelo Rekoše mi budi lovac Dadoh novac Biću lovac Lovio sam oko Šapca Ulovio jednog vrapca Rekoše mi budi šuster Pade luster Biću
mi prvo jelo Rekoše mi budi lovac Dadoh novac Biću lovac Lovio sam oko Šapca Ulovio jednog vrapca Rekoše mi budi šuster Pade luster Biću šuster Nešto mi se gorko zbilo Ubode me oštro šilo Rekoše mi budi džokej Okej okej Biću
vrapca Rekoše mi budi šuster Pade luster Biću šuster Nešto mi se gorko zbilo Ubode me oštro šilo Rekoše mi budi džokej Okej okej Biću džokej Izdade me i tu sreća Padoh s konja kao vreća JEDNOM KAD ME ZVAO RAK Jednom kad me
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Da znaš, Jovanče, ona će nas prva pronaći, budi u to siguran. — Kako će nas naći, ako joj niko ne reče? — čudio se mali harambaša. — Kako? Šta ja znam kako.
Stric veselo nakrivi svoj slamnato-kartonsko-ciklamni šešir s pantljikom. Istinu budi rečeno, nije baš izgledao petnaest godina mlađi, jer je ranije imao svega dvanaest, ali je tako, sa slamom, ciklamom i
Dugo ih je brisao, hohotao i hahotao sve tiše, a kad se konačno potpuno smirio, on začuđeno pogleda oko sebe kao da se budi iza sna i buljeći oči zapita: — A kakav je ovo nered? Ko je srušio tablu, ko je bacio razrednicu? — Hi-hi-hi-hi!
— Pa ja više nijesam đak, gotovo je! — prošaputa on kao da se budi iza sna. Toga trenutka prestalo je ono pravo, bezbrižno djetinjstvo đačkog harambaše Jovančeta.
Dječak se budi, žmirka, dosjeća se gdje se nalazi i obraća se psetu: — Žuja, jesi li ti gladna? Kuja samo prijateljski mahne repom,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
— isuši te krvave potoke da bi u toj reki suhima prošli nogami. Budi nam nebesnom dugom, znamenjem, da ne bude više na nas potop!
MOLITVA ZA SLUŠAOCE Reči, koja nas radi plot bi, U ploti mojoj budi reč; Učini i vozljubljenim Slušateljima mojim Da prime u uši reči moje, Od tebe, Reči, date!
PESMA LjUBAVI I STRAHA Za koga je strah, — strah da mu je! A kome li valja imati čast i poštenje, čast budi mu! A ja tome radim služeći, što je strašan i duše preuzima od zemljanskih knezova, — postrašnijemu od svetskih careva!
od sad kuda ti je volja upravi sa mnom i uputi me. Od sad ti mi budi učitelj mome spasenju vodeći me na put pokojanja«. I te reči mi k njojzi izgovarajući, dočuh poizdaleka dođe mi neki glas
Tuđoizelica, nesit i samoživac proždrljica, ne budi, nisi aždaha da ljude gutaš, jesi li čovek — čovek i budi. U sukobici ti krasnu ženu nacifrastu se ne motri; promini
Tuđoizelica, nesit i samoživac proždrljica, ne budi, nisi aždaha da ljude gutaš, jesi li čovek — čovek i budi. U sukobici ti krasnu ženu nacifrastu se ne motri; promini je, te ne samo od jela posti se ama i srdcem, očima, s
leđa baci, zlo zaboravi, obeđen ne tuži, u siromaštvu blagodari, omrazen miluj, progonjen trpi, obružan lepo razgovoran budi, ko na te huli ti ga hvali, greh umoli i raspni se s Hristom, jerno Hristov se čovek nazivlješ.
Ako su te starejšinu postavili, o tome se ne diči ni se na golemo drži, nego li budi onakav kao i ostali što su i postaraj se šnjima da se o njima razveseliš i pohvaljen budeš.
Govorljiv budi, to ti se pristoji... Siromaha šnjegovim životovanjem ne rastaljaj, prosljive oči ne mini, gladne duše ne zabriži, u
tvoje uho pregni k brižljivome i odgovori mu s tihošću mirno; istrgni od globara obeđenoga, ne iznemaži na sudu, budi siroti mešte oca, sirotama mešto matere im, udovicama mešto muža.
Ni naše da je što imamo, a ni baš razmetato ka tuđe... Ni sit budi, ni gladan! Ne da bi ko to rekao: I ovo sravnjivanje ima neravnost!
I ždrebe tvoje ti berićetne sreće dobrokobljive i jelen dragovolje ti tvoje, da se s tobom razgovara. A i ti sobom ne budi tuđ potok niti drugim pašti se ugodan biti većma nego li svojoj ti ženi.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Miris ga taj zanosi i opija. Budi u njemu davne uspomene taj orijentalski haremski miris žutog dafinovog cveta. Pa se čorbadži-Zamfir seća dahireta i
pridrema malo, voleo je da čuje tihu pesmu, i one su to znale i tiho bi tada zapevale: Slavej-pile, ne poj rano, ne budi mi gospodara, sama ću ga probuditi!... A kad bi ustao, potrčale bi odmah na doksat da ga posluže.
Redovno se tada morala zakleti u svoje oči i u život svoga muža Sotiraća — koga se ona, uzgred budi rečeno, vrlo malo bojala — da neće ni usta otvoriti!
što priča istorija da za njih nema više nikakve draži ono što im je, tako reći, već pred nogama, nego da ih draži i budi u njima novu osvajačku glad samo ono što je još nepobeđeno i neosvojeno, što ohola čela prkosi, — tako i za lepu Zonu