Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On sožaljivaše svoga ljubimca Velimira da nije kao junak nego kao žena hodio, i u svom entuzijazmu zaključi i njega i Burjama u jednom reprezentirati, to jest po svetu ići, ali ne jecati i uzdisati samo, i sudbini nigda mira ne davati, nego
Na koju gođ stranu pogledi, sve je strano i njemu nepoznato. On u ovom magnoveniju zaboravi i na Burjama i na volšebnice; ništa drugo radio nije nego »kuda« vikao, i ništa drugo čuo nije nego planinama ječeći odziv: kuda?