Upotreba reči vama u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Prvi dan i noć bacao je krv. Drugi dan, izjutra, beše miran, svetovao je mene i decu, govorio nam je i o vama. Više je puta povtoravao da se u nuždi i bedi na vas obratimo... Ali to neće biti nužno!...

Ja ne mogu gledati da se porod moga brata i sustradalnika od nemila do nedraga potuca. I ja mislim da neću prema vama grešiti ako ih k sebi primim — bar dokle im stariji brat ne poodraste da može svoju sirotu majku i sestru izdržavati...

„Pobratime“, reče Živko, „vreme je da putujemo; ti sedi na svoga konja, a Stani eno moj konj, a ja ću peške pred vama. Meni je cela Čestobrodica poznata kao kuća u kojoj sam se rodio“.

A on, siromah, šta će,... Slegne ramenima, pa misli u sebi: lako se vama smejati!... O tome drekavcu ljudi su svakojako govorili; ali uopšte svi su krivili Nikolu što je svoga Zola tako rano

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

b. Tebi, leto zagušljivo puno žita i munja, vama, brezo i šljivo, jeseni puna plotuna, vama, hlebe i vino, vama, mudra iskustva, i tebi, domovino velikih plodnih

b. Tebi, leto zagušljivo puno žita i munja, vama, brezo i šljivo, jeseni puna plotuna, vama, hlebe i vino, vama, mudra iskustva, i tebi, domovino velikih plodnih usta, tebi, sumorno bratstvo mraka i sveće

b. Tebi, leto zagušljivo puno žita i munja, vama, brezo i šljivo, jeseni puna plotuna, vama, hlebe i vino, vama, mudra iskustva, i tebi, domovino velikih plodnih usta, tebi, sumorno bratstvo mraka i sveće od loja, tebi,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Stade vika Turaka iz Bosne, sa one strane Drine: ,Haj, braćo, udrite se, ne dajte se! eto nas u pomoć k vama!’ Pak niza sva brda potrčaše Drini. Mi kuće popalismo, roblje i stoku oterasmo.

” Ovo mi je, deco, ovako sve da je bilo, moj otac kazivao, a ja vama pripovedam, i žao mi je što ne mogu da znam, koje je godine što bivalo. Ovo dalje veće i ja dobro pamtim.

— Major kaže: „Carstvo ne može vama dati džebane ni oružje; no vi nađite kakvoga trgovca, neka vam on krijući daje”...

I opet vam kažem: eto nas do pet dana, ako Poreč-Aliju među vama uzdržite”, — i rastanemo se. Vratim se ja i Živan buljubaša, koji smo tu na sastanku bili, i nađemo gde nas čeka stari

prosto prošenije, a lajtnant: „Eto tako, prosto srpski, oni će sve razumeti; a da si ti njima s politikom pisao oni bi vama politično i odgovarali pa ne bi znali gde ste”. Onde zapečatimo pisma, i on i̓ uze da pošlje.

„A, kojekuda, po duši vas, viče vama Đoka: ne idite dalje, prevariće Turci, al̓ vi Đoke ne slušate!” rekao im posle Karađorđe.

brata ne znam, ali tebe poznajem, i sad znam kuda idete i šta nosite, i ja ću se na vaša pisma potpisati, pa ako što vama bude, neka i ja poginem: dosta naše braće i u Srbiji gine.” — Ja jednako ćutim i odričem.

Kažemo mi tko smo i kuda hoćemo. On kaže: „A zašto ćete vi na Harkov, kad je vama preči put bio od Kamenc-Podolska? Kažemo mi, da u Harkovu imamo jednog druga, ko-. ga bi radi sa sobom uzeti.

našeg ljubeznog domaćina da nam trošak pokaže, no fon-Benković kaže: „Svakom drugom naplaćujem na personu po rublju, a vama kao mojoj braći Srbima po pola rublje”. Naplatimo se i pođemo, a on jošt spremi nam hleba i jednu šunku.

A kad bude vreme, vas će pozvati gde trebate; a vama će ovaj kozjain (domaćin) u svačemu na ruku činiti”. I otide i pašport odnese.

” itd. — Oni: „Istina da smo ružno učinili; trebalo je da smo i vama javili ili bar čekali do skupštine, kao što vi velite; ali mi ne možemo kod njega bez plate stojati.

I od sela Dokmira, poviče Grbović i Moler: „Aj, braćo, držite se, udrite se, eto nas vama u pomoć!” U isti čas pogine Džora-Osman, turski starešina.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Kao da ga sam đavo nanese — kud god pođem, jali će me sresti, jali stići... Sad, baš pred vama, htela sam ga motikom međ oba oka...

Pa još ono njegovo zvanično ponašanje! Evo, smeo bih se s vama opkladiti u što god hoćete da niste dosad našli takvog kapetana da mu se i u govoru, i u smehu, i u pogledu, i u

— Kako bih ja vama preskupio! — odgovaraše Đuko na tu želju njihovu. — Ta satreo bi me hleb i so vaša. Jok, bogami — ravna tri talira dao

— 'Oćeš samo da ti što više zaradi — dodade drugi i spusti bremenicu. — Bog s vama! Okan'te se vi mene! — Nema to okani se, nego, de ti meni plati one kace! povika treći. — Kake kace? — Onake!

Dok jedva, u zlo doba, seti se onaj sprženi Perica, »Bog s vama«, veli, »ljudi! Zar ne vidite, da se ovo propade? Nije nama vajde ni od prote ni od litije, nego de da iskopamo mi ono

— Za kad? — Za sutra... Krajnje je već vreme. — Kakve izbore, bog s vama? Zar ne vidite da još nismo ni upola gotovi s prethodnim merama?! — Eh, nismo da! — A otkud jesmo!

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Hvala vam, i... praštajte!... A ja ću pričati o vama onako kako mi drugovi i sinovi vaši pripovedahu; kitiću dela vaša kao što devojka kiti venac ivanjski; slaviću vas kao

— Hajde, kmete!... Hajde, popo!... Hajdete braćo!... Svi me dobro znate!... S vama sam rastao i odrastao!... Svi vi dobro znate i moju decu!... Znaš ih najbolje ti, Ivo, stari kardo moj!...

— Srećka harambašu — odgovori Stanko. — Ja sam. A što ću ti? — Tražio sam tebe i tvoju družinu. Rad sam s vama deliti dobro i zlo, ako me primite. — A kakva te nevolja goni u goru? — Osveta. — Osveta, a kome?

Ubiti ga ne smete pošto je glave na vama!... Ja moram videti toga ugursuza što tako vešto ume podmetnuti krađu čoveku ni krivu ni dužnu!...

— upita ga Jova. — Bavićemo se nekoliko dana. Treba da svršimo neki posao. — Juče su se spremali u poteru za vama — reče mu brat. — Znamo mi to... ali su otišli pokunjene glave...

Sjedi. Željan sam, bolan, lijepe rječi s ljudma... Sjedi!... Ivan sede. — Vjere ti, Ivo, reci mi ko je, onako, među vama bio najviše meni protivan? — poče Turčin i upilji u Ivana. — Pa, vala gotovo svi! Eto, i ja sam ti se protivio.

— Ja bih se volio razumrijeti ovdje s vama!... — Zbogom, dragi aga! Kruška mu pruži ruku: — Zbogom, Ivo, brate!... Ali ne zaboravi da se sa Sevićem razgovoriš!

— A ko mu je to kazao? — Ne znam; ali, veli, vrlo mu žao. On vas voli i voleo bi da je s vama u lepoj ljubavi... Pop se zagleda u Ivana. — Da mu ti nisi kazao da mi mrzimo na njega?

— Nije. Nije ni sam znao. A da je znao, on bi se drukčije s vama razgovarao. — Pa ko ti je kazao? — Onaj koji je one noći, kad je Lazar na Stanka pucao, video Marinka i Lazara kod

Onda se ljudi počeše razilaziti kućama. Popa i Jova pođoše takođe kućama. Ivan ih viknu: — Čekajte, i ja ću s vama. I pođoše. — Ama baš da vas zapitam: što vi od mene okrećete glavu? — Ko? — Vas dvojica. — Jok.

— E, eto vam!... Ja htjedoh čovješki, pa mi se ne dade. Sad ga predajem vama dvojici. Kako vi reknete, šta vi uradite — ono je rečeno i urađeno. Ja ću se lijepo staviti u stranu, pa ću gledati...

— Stanko! — viknu ga Surep. — Šta je? — Lakše. — Ja!... Lako je vama!... Možete ako hoćete i odspavati malo, ali meni nije lako! Da bog dao krila imam, ja bih odleteo tamo!...

Dučić, Jovan - PESME

Pletem svoje gnezdo visoko nad vama, A još niko ne zna mesto toga gnezda — Ono ide kao što nad obalama Putuje u nebu izgubljena zvezda.

Ali ko će tada biti među vama U taj dan bez sumnje, bez bola, bez sene, Nevidljivom niti privezan za mene, Da odvojen stane među hiljadama?

Za kompromis je vaša klika, I u mrak zadnjeg pokolenja... Dok naše vrte mori slana, Vas mirno sunce i sad greje: Vama je teško bez kišobrana, A lako vam je bez ideje. 1943. („Amerikanski Srbobran“, 28.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

A ovamo država... Slušajte!... Zviždi! — Ne zviždi! — reče kapetan. — Ta zviždi, bog s vama. Blagoje istrča navrat-nanos napolje. Malo posle vrati se pokunjen: — Mora biti da je neko vabio vaške.

I evo neću više, ja sad... Lice mu se izbeči, a usne mu počeše drktati. On poče strašno i promuklo vikati: — Svima vama, — slušaj i ti, Radojka, i ti, Blagoje, i svi ostali!

On poče strašno i promuklo vikati: — Svima vama, — slušaj i ti, Radojka, i ti, Blagoje, i svi ostali! — svima vama i vašim ženama zapovedam da u svemu slušate ovu ovde — rukom koja cepti kao prut pokaza na Anoku — i neću ništa da mi

Poćuta pop i odmori se, pa onda, ustežući se, nastavi: — A moje dijete... ostavljam vama na amanet... Bog vam, a duša vam! Kum Ninko ispruži vrat, hraknu malo, pa reče: — Gledaćemo ga kao svoje!

Pop nastavi: — Smrtni smo ljudi, ne primite za zlo, braćo, valja mi se dobro s vama razgovoriti, jer se ne vraća s puta na koji polazim.

— A što mešate figure kad partija još nije svršena? — Vi hoćete da se sprdate sa mnom? — Bog s vama! — A zašto ne igrate, nego me puštate da ja dobijam?

Taj se pogled razli preko svega mene. Učini mi se da sam piramida i da ona ne može da me pregleda. — Zar s vama kad idem da se bojim čega? — reče ona s nekakom detinjskom ravnodušnošću. — Ta vi ste tako jaki!

— Na malu. Opet zaćutasmo. Ona okrete levokrug i pođe natrag, ne govoreći ništa. — Vama je hladno? — rekoh ja. — Ne! — Rđavo? Ona sleže ramenima. — Da? — Da! — reče ona. — A šta vam je?

Ona uđe tromo. Pod stepenicama otresaše noge na asuri, i to činjaše nekako tromo. Bila je veoma bleda. — Gospođice, vama je ozbiljno rđavo? Ona klimnu glavom. — Pa kažite mi šta vam je? — Ne znam — reče ona.

— A, vi ste, Hermane, — reče ona kao pribirajući se. — Šta radi gđica Vedel? — Ja sam baš sad dopratio gospođicu k vama — reče momak učtivo se smešeći. Opet se pokloni, pa ode niz stepene. Ja bejah već na gornjem stepenu, ona za tri niže.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

»Dede, deco — veli im gospodin popa — dajte vi to popi, a popa će vama grošić dva dati za to!« Kupi, pa i to pošlje kući.

Nego baš kad ste se toliko kapricirali i držite da ja bolje pravim od vas, onda s drage volje, kad god je vama zgodno. Dođite eto jedne nedelje pre podne, a povedite i Melaniju s vama.

Dođite eto jedne nedelje pre podne, a povedite i Melaniju s vama. I ona je već velika; danas sutra pa će joj se javiti kakva prilika... pa treba da zna, i nju ću naučiti.

— Naravno. — Eh, »naravno«! Kakvo »naravno«!? A, taman posla! — Zašto, zaboga? — Pa tako eto, ne šikuje se to vama, kod nas tolikih... — Ne, ne, kroz dan dva samo, pa ću odmah da se uselim u školu... a dotle ću se strpiti već.

— reče Jula i pogleda ga usplahireno a crvena do ušiju, i prinese mu poslužavnik s rakijom. — E, vama već ne mogu odbiti — reče gost — ali verujte da ovo činim preko princima!

Moj gospodin predšestvenik im’o je dobrotu da mi dâ neke podatke o crkvenoj opštini i crkvenom imanju. Pa, boga mi, vama se može čestitati; ova opština, k’o što vidim, dobro stoji. — Jeste, vrlo dobro.

onda trže i pocrvene, vide da je preterao, pa pohita da popravi i dodade: — To jest, oni tamo su pravi šegrti prema vama.

— A gde je vama kafa, gospođice? — Ja ne pijem! Táta kaže da uzbunjuje krv i ne dâ spavati. — A pijete li bar belu kafu? — Da.

! — začu se još iz kujne glas gđe Perse. — Vidiš ti to nji’ samo! Dobili goste, pa se nikom i ne fale! A, a, daću ja vama! Gledaj ti samo nji’!

Onaj njen pogled ostade mu duboko u srcu. — Kako pitomo gleda, pa kako je samo smerna i stidljiva... — I vama se to dopada!? čudi se očevidno malo uplašeno gđa Persa. — Bože, gospodin’ Pero, baš ste vi...

— A otkud je to déra! — brani se Jula, ne znajući šta da kaže. — Nema ovde nikakve dére... Još ćemo i s vama da imamo déru! — Ta kako ste to počeli, može je još i biti! No, to mi se dopada!... Još samo treba da vas čujedu...

« A ja kažem: Nije, nije, ’rano, dobar je bog!« — Nije, fala bogu... Meni nije, a valjda ni vama nije. — The... kako se uzme... Zdravi smo... a već čućeš, dok se odmoriš, sve krasne stvari... sve lepše iza lepšeg.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ubiće te. — Ne, — brani se ona. — Niko me ne dira. A noću ja i ne spavam. Sedim tako i gledam ovamo, k vama, u grad... — A da znate — počne kao da im neku radosnu vest saopštava.

— Ima... trideset i dve, tri... — odgovara ne vama već kao sebi. — A ovaj? — I pokazujete na drugoga. — On? — I opet se isto onako i drugome unosi, zagleda ga.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Hitam da vam odgovor dam. Vi ćete mi dopustiti da se s vama u poslu vaše ženidbe kao trgovac razgovaram. Ja sam o vama raspitao.

Hitam da vam odgovor dam. Vi ćete mi dopustiti da se s vama u poslu vaše ženidbe kao trgovac razgovaram. Ja sam o vama raspitao. Mladosti pogreške neću u račun da uzmem, no samo imanje. Ja vaše stanje vrlo dobro poznajem.

— Drago će nam biti, — odgovori čika-Gavra. — Vama će iz čuvenja poznato biti da moja kći nije bez miraza; ima ona za sebe ekstra, a i dete ekstra. — Čuli smo.

— Ni ja! Što ima biti neka bude na brzu ruku. — Dođite vi, dakle, opet k nama, a mi ćemo opet k vama. Je l’ dobro? — Jeste.

Ljuba kao da se pomamio tako kurove pravi frajla-Milevi. Mileva sve uspija. — Vidite, frajla-Mileva, ja se s vama vrlo rado zabavljam. — To mi je milo, a šta je tome uzrok? — Sve što god je na vama.

— To mi je milo, a šta je tome uzrok? — Sve što god je na vama. Nije čudo što se zovete Mileusnić, jer tako mile usne nisam nikad vidio. — Vi se samo šalite!

— Vi ste veliki đavo, gospodar-Čekmedžijić! — Al’ vi još veći, frajlice! — Ne bi’ rekla! — Šta? Ni đavo ne bi s vama nakraj izišao! Tako su se ljubazno donekle koškali.

No posle ručka počne se važan razgovor. — Vi ćete sigurno znati u kakvom sam poslu došao k vama. — Nagađam. — Vama se moja kći dopala, je l’ te? — Jest; ako mi se još i ono drugo dopadne, onda je sve dobro.

No posle ručka počne se važan razgovor. — Vi ćete sigurno znati u kakvom sam poslu došao k vama. — Nagađam. — Vama se moja kći dopala, je l’ te? — Jest; ako mi se još i ono drugo dopadne, onda je sve dobro. — Znam šta mislite.

Ja sam srećno kući doputovao. Ne znam vi jeste l’ zdravi. Vi ste mogli primetiti iz moji’ očiju ono što prema vama osećam; ako i vi to isto osećate onda smo vi i ja najsrećniji ljudi.

Sad samo želim da mi vi otpišete kako osećate, pa ako se slažete, onda odma’ i vama da dođem, pa da se ugovorimo, i to ne s vama, bože sačuvaj, nego sa vašom gospođom mamicom i Jocom.

želim da mi vi otpišete kako osećate, pa ako se slažete, onda odma’ i vama da dođem, pa da se ugovorimo, i to ne s vama, bože sačuvaj, nego sa vašom gospođom mamicom i Jocom. Ostajem vas nižajše lj . . .

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

Ama šta sam ja to dopustio, gde ja To srljam?“ I kad malo dođe k sebi, on ljutito odgovori: — Ni trunke častoljublja u vama, gospođo. — Varate se, nego ja volim dete u junaku. — A ja bezumno volim svoju verenicu.

Afrika

Ne nosim provizije, jer jedem svaku crnačku hranu i pijem svaku moguću tečnost i vodu, što vama ne preporučujem, jer sada baš izlazim iz dizenterije od koje se ovde umire!

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Kamo streća da moži da iskopa dve akove dukate, da dâ vama sto, Katici sto, da budete strećni! POZORIJE 6. BIVŠI, PETAR PETAR: Gospodaru, ne mogu ljudi više da čekaju.

KATICA: Ja sam nesrećna! MIŠIĆ: Gospodična, smem li slobodno s vama koju reč probesjediti? KATICA: Našto to, gospodin Mišić, vi ste našoj kući najprijatniji gost.

JANjA: Gospodin notarius, to su moji dukati. MIŠIĆ: Vi ste i meni poklonili. JANjA: O, teos filaksi! Ja sum vama banki poklonio. MIŠIĆ: Bez koji se ne mogu dukati povratiti. JANjA: Oćite da mi otmite sa sila?

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Malo je trebalo pa da naredi da se na one, na utrini, puca, iz topa. A vikao je iz sveg glasa. „Pokazaću ja vama da ćete zaboraviti da putujete u Moskvu. Ich werde Euch das nach Moskou reisen vergessend machen.

Pobegoše Turci ka Užicu! Gut Jawohl? A deda Teodor? E, deda Teodor, kad sa vama uđe u Crnu Baru, natrapa, nesretnik, na neke košnice, pa kad ih ugleda, onako izgladneo, izvadi jednu, pa uze saće sa

„Ta je l’ ja vama rekoh, da ne treba biti zloslut, moliću lepo! Ta opet imam Femku! Napustila je onog lolu. Taj joj je prodao i burmu!

Teodosije - ŽITIJA

Zbog toga i ja, vašoj zapovesti otačaskoj povinujući se, sada izlažem u povesti vama koji slušate, žitije hvaljenoga sveblaženog Save, koji je u Svetoj Gori Atonskoj živeo kao isposnik, a posle je bio

! Mi, dakle, stideći se obraza koji nosite, preko vašega zla pređosmo i krotki i čovekoljubivi prema vama bejasmo. Zar — reče — nije prvo ovaj varalica što smrt zaslužuje — i pokaza na jednoga — od vas došao da moli

Zbog ovoga ja sada zabranjujem sebi dolazak k vama, a uz to pripadajući molim i umiljavam se, govoreći gospodinu mojemu svetom ocu: U zemaljskom carstvu apostolski

Božji mir i ljubav svetih otaca pustinjaka, rekao bih — i molitva mene grešnoga, u Hristu Isusu neka je sa svima vama, amin. I odmah savivši pismo, dade ga za oca poslanima od oca.

Uzevši reč, samodržac reče svima blagorodnima: — Drugovi i braćo i deco, poslušajte moju reč vama! Vi znate moj život od početka, kako sam s vama živeo, kako sam svakoga od vas kao sina othranio i kao brata ljubio i

Vi znate moj život od početka, kako sam s vama živeo, kako sam svakoga od vas kao sina othranio i kao brata ljubio i kao druga primao.

Svi su se čudili, ne razumevajući reči samodršca. — I opet upućujem reč k vama — reče — ljubljeni moj i Bogom darovani zbore!

Neka mi bude dosta veselja i radosti s vama, zemaljske vladavine a ujedno i vojevanja, jela i naslade bogatstva i trpeza i svakih svetskih krasota malolepnih

reče svima blagorodnima: — Priđite, drugovi i braćo, i čeda vazljubljena, priđite sa mnom, da se poslednjim pirom sa vama razveselimo te da se rastanem od trpeze s meSOM, jer me ovakva sjajna i mnogomesna trpeza neće više sakupiti sa vama,

vama razveselimo te da se rastanem od trpeze s meSOM, jer me ovakva sjajna i mnogomesna trpeza neće više sakupiti sa vama, nikada!

A car se ovome veoma obradova i reče: — Pošto ću i ja s vama biti zajedničar u spominjanju kada i vi u svetim službama Bogu, ispuniću blagovoljenjem vašu molbu.

I kada Bog proslavi slugu svoga, ako me vi pozovete doći ću k vama. i zatvorivši svetu crkvu, dade protu ključeve i uzevši molitvu uziđe na pirg.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— U srećki broj pet ima mudar zapis: „U straha su velike oči“ — reče Miš prorok. — Možda se tako i vama od mačka učinilo da je konj. Idem ja da to provjerim.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Govorite, dakle, šta je; zašto ste me čekali? ALjOŠA: Gospodin inženjer! Ja vama mnogo blagodaran, beskonječno blagodaran. Vi bili moj otac, dobri, velikodušan otac.

PAVLE: Ali našto toliko blagodarnosti! Vi ste dobar radenik, zadovoljan sam sa vama, pa svršena stvar. ALjOŠA: I zato mene žal, neizmerno me žal i ja se bojim da vas ne uvredim.

PAVLE: Vašu gospođu? ALjOŠA: Da! PAVLE: Čini mi se da sam je video jedanput kad je dolazila k vama na građevinu. Koliko se sećam, lepa i prijatna ženica. ALjOŠA: Ona mene ostavila. PAVLE: Napustila vas? ALjOŠA: Da.

ALOŠA: Ja tak napisal. PAVLE: Jeste li vi takvo pismo napisali? ALOŠA: Da, i zato sam došao da se vama izvinim, da se oprostim, da vam blagodarim. PAVLE: šta vi to govorite, Aljoša?

JBUBOMIR: Ne žalite što ste mi se poverili; prijatelju ste poverili. Moje obaveze prema vama nisu tako obične; vi znate koliko vas cenim i poštujem. Bio bih srećan kada bih vas mogao utešiti bar.

Ja bih hteo da obezbedim ovaj rukopis; poveravam ga vama. LjUBOMIR (iznenađen (poverenjem): O, gospodine! PAVLE (daje mu ga): Poveravam ga vama; znate mu vrednost, pa ćete ga

LjUBOMIR (iznenađen (poverenjem): O, gospodine! PAVLE (daje mu ga): Poveravam ga vama; znate mu vrednost, pa ćete ga umeti čuvati. LjUBOMIR Budite uvereni, čuvaću ga kao oči u glavi.

RINA: Kako nije tačan? ANTA: Čujte, samo dozvolite, ja moram biti obazriv. RINA: Ali šta je vama, gospodine Anto, odjutros: kakve su sve to zagonetke, kakvi su to razgovori? ANTA: Strpite se malo, molim vas.

Kad se rastali, ja sam prišao gazda-Ristiću, i pitao sam ga: Je l'te, molim vas, koji je to gospodin koji je sada sa vama razgovarao?

! (Seti se.) Pardon, gospođo! (Prilazi Rini i ljubi joj ruku. Obraća se ostalima.) Šta je ovo? RINA: Vama je rđavo? ANTA (zvoni): Patite li od srca? ANA (ulazi). ANTA (Ani): Čašu vode! ANA (odlazi).

SPASOJE: A taj je? PAVLE: Da ostanem ovde, među vama! (Opšti pokret negodovanja.) NOVAKOVIĆ: To nije među nama nego protiv nas! PAVLE: Ako vi tako hoćete.

SPASOJE: Da, to je ono što bi u ovom slučaju i trebalo, i radi čega sam hteo sa vama da razgovaram. ĐAKOVIĆ: Molim!

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Vi samo idite! - zastao sam. - Ja ću kasnije doći za vama! - šapnuo sam kao da neko može da nas čuje. - Vaš otac bi me ubio da me sretne sa vama!

- Ja ću kasnije doći za vama! - šapnuo sam kao da neko može da nas čuje. - Vaš otac bi me ubio da me sretne sa vama! - dodao sam i to je bio odvratan trik. Njen otac trunuo je više od pola veka u baronskoj porodičnoj kosturnici.

Samo kad je tako uznemirena ona grebe noktima po podu. Sada je grebala kao sto kornjača zajedno. Bar tako bi se vama učinilo da ste je čuli!

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ta i bogosin Isus se rastavio jedared od oca, pa je sišao na zemlju, a šta će vama faliti ako od dole gore pođete. Ta i ja sam star, i ja neću dugo.

— Dobar dan, milostiva, činim podvorenje. — Drago mi je; jeste l’ bili već kod Juce? — Nisam, upravo k vama dolazim, u važnom poslu. — Šta to može biti? — zapita višim tonom. — Frajla Juca je jako bolesna, jel’te?

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Dok su sa vama, one čuju i bez slušalica najdivniju muziku. Posle jedno sat i po dao sam Jeleni slušalice da i ona malo sluša Radio

Ženo, hoće li skoro taj ručak? Stigli ti gosti! Da pomognemo i mi? Ma, ni govora! Samo vi lepo sedite i uživajte! Vama je vikend, nije njoj! Sad će ona to! Nije to ništa! Bože, što vam je ovde lepo! Baš kažem mužu: oni znaju zašto žive!

Matavulj, Simo - USKOK

— Zamrmonja, bogme! — reče Stijepo. — Slavni zaista inače, u drugim bitkama po svijetu! — reče Janko. — A utoliko je vama viša slava. — On se zatvori u Dubrovniku, očekujući novu vojsku. Tako čusmo.

Pošto sjedoše, Savo nastavi: — Sve znam, grofe, što je s vama bilo, upravo znam sve što ste vi ispričali kod kneza.

Kad pjevac završi kao obično: „Vama pjesma i od boga zdravlje“, ustadoše dva njegova druga, uzeše iz ugla svaki svoju pušku, pa otidoše da smijene stražare

?“ Na to ja počeh mrviti, a tice: kljuc, kljuc, kljuc! — u božji tren pojedoše cijelu, pa odletješe! Tada se ja okretoh k vama. Vaše lice sijaše od radosti! Ja vam viknuh: „Eto sve bjehu na broju, osim pauna!

Dugo je sam hodao, pa zovnu Janka i, nastaviv šetnju, započe: — Vidjeli ste da nijesam imao kad ni porazgovarati se s vama, a to mi je velika želja.

Dakle, iako uglavnom po čuvenju, znam šta je s vama bilo i šta ste naumili, ipak će dobro biti da to od vas čujem. Janko mu ispriča cijelu svoju prošlost, pa završi: —

Ali prije svega, presvijetli gospodaru, svom dušom i srcem, stavljam se vama na raspoloženje! Ako bih sa ovo malo svoga znanja i mnogo predanosti i dobre volje mogao vam služiti, bio bih zaista

Sreli ste se s popom, je li. — Jesam. Znam sve! — odgovori on veoma zadihan. — Hvala bogu! Kako je vama? — Ništa: prozebao sam, pa se liječim po naški, kao što vidite. Eno vam ondje na stolu sve.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Sreću i zdravlje od Boga, da Bog da što smo započeli da srećno svršimo, da se pofalite i vi s nama, i mi s vama! MATI: Da Bog da i mati Božija, samo ljubav i dobar život. MLADOŽENjA: (Ta novce, zar ne čuješe?

OTAC: E, fala Bogu, u nas su novci uvek gotovi! MATI: Vi ste naše dete, kome ćemo ako nećemo vama. Samo nek je sreće!

MLADOŽENjA (uhvati je za ruku): Slatka moja, vi ne znate kako za vama čeznem! DEVOJKA: O, vraga, izvukla mi se mašlija. MLADOŽENjA: Zar vi mene nemate rado?

MATI: E, da vidiš kako karte kažu. OTAC: A, karte su vama zavrtile mozak? Nemoj ti gledati što je prilika nego što karte kažu, pak ćeš dobro proći. TETKA: Jeste, Jovo!

TETKA: Jeste, Jovo! OTAC: No, sad mir, jer ako spopadnem toljagu biće vama obadvema dosta. Gledaj im ti posla; Najpre da me proteraju iz kuće: „E, pa ostade nam dete, pa sramota od sveta, pa

ŽENA: Šta ti je, molim te, zar tako treba? MUŽ: Šta? ŽENA: Dok si bio mladoženja: „Gospodična, ja ću vama ovo, ja ću s vama ovako,“ a sad nećeš ni da me poglediš. MUŽ: Valjda ću sve u tebe da piljim.

MUŽ: Šta? ŽENA: Dok si bio mladoženja: „Gospodična, ja ću vama ovo, ja ću s vama ovako,“ a sad nećeš ni da me poglediš. MUŽ: Valjda ću sve u tebe da piljim.

ŽENA: Je li lepo da ženi ni kapu ne kupiš? MUŽ: Vi ste mi otac! ŽENA: Ti si mi muž! OTAC: Da vas vrag nosi, ja s vama ne mogu na kraj izići! (Otide.) ŽENA: Eto i oca mi oterao, jošt malo pa ćeš i mene.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! Ja ga htedoh vama dati da vas mije, da vam šije, da vam kroji, da vam broji, da vam plete,

Jezik počinje srećno da vas služi. Vidi se, takođe, da među vama ima strasnih čitača, sveznalica i mudrica, koji donekle trče ispred svog uzrasta, ali ni tu nema štete.

Deca nam govore kao matorci! Aman, deco, nemojte! Nastrano je to što se sa vama čini. Heroji su ginuli da biste vi bili deca, nikako starmala čudovišta koja se, bez potrebe i bez ozbiljnog povoda,

Pišite o nečemu drugom, svakodnevnijem, običnijem, vama bližem, ako već hoćete nekoga da uverite da ste srećni i slobodni.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Nije li vam sramota! ŠERBULIĆ: Oće da bude inkvizicije za protokole. LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta vama pada na pamet! SMRDIĆ: Cela istina. LEPRŠIĆ: Inkvizicija za protokole madžarske u vojvodini srpskoj?...

ŠERBULIĆ: E, on nije pridenuo ni srpsku. GAVRILOVIĆ: Ja to držim za budalaštinu. LEPRŠIĆ: Budalaštinu? Vama je narodnost budalaština?

ŠERBULIĆ: Pa zašto Madžari nose? GAVRILOVIĆ: Mi valjda nećemo u Madžara pamet tražiti? LEPRŠIĆ: Dakle, narodna boja vama nije ništa? GAVRILOVIĆ: Opet vi! Boja je za narod odlični znak, kao i za čoveka aljina.

GAVRILOVIĆ: Meni se dopada kako on govori. ŠERBULIĆ: Vama se uvek dopada što Madžari kažu. GAVRILOVIĆ: No nisam im obećao ni kravu ni vina. ŠERBULIĆ: To je ništa.

MILČIKA: Jedan mi je tako lepo pravio kur. NANČIKA: Pst! Mi smo rodoljubice. MILČIKA: Zar vama nije po volji kad vašoj kćeri kur prave? NANČIKA: Mi moramo na Madžare da mrzimo.

NANČIKA. Oni su malo drvenasti. MILČIKA: Gledala sam kako vam je čisto milo bilo gdi s vama onako učtivo govori. NANČIKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da glediš?

Primjera ima dosta u istoriji. Vama valjda nije poznato opredjelenije amazonkinja. MILČIKA: Šnajder List najbolje pravi takve aljine. ZELENIĆKA: Krojač List.

LEPRŠIĆ: Šta je vama, gospoja ujna? ZELENIĆKA: Šta je? Ta mrska kokarda sme li dičiti prsa Srbina pravog? LEPRŠIĆ: Ovo je zbog

4. ŠERBULIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Evo i gospodina Šerbulića. Dobro došli! ŠERBULIĆ: Ja verujem da je vama dobro. Namestili ste se lepo u odboru, pa punite kesu, a drugi neka čačkaju zube. SMRDIĆ: E, šta se vi, opet, ljutite?

6. GAVRILOVIĆ, PREĐAŠNjI ŽUTILOV: Dobro kad ste došli, gospodine Gavriloviću, vama je dobro poznato kad je naš odbor ustrojen... GAVRILOVIĆ: Ostavite se sad toga, imamo drugu nevolju. Sentomaš je pao.

GAVRILOVIĆ. Ta — da se nije toliko pljačkalo... ŠERBULIĆ: Vama je sve pljačka u glavi. Valjda vam je žao Madžara i Švaba. GAVRILOVIĆ: Žao mi je svakoga koji strada nevino.

GAVRILOVIĆ: Ako smo zato ustali tražiti Vojvodinu da se pljačka i otima, bolje da je nismo ni tražili. ŠERBULIĆ: Vama je bolje jer ove godine niste mogli trgovati ni profitirati po vašem običaju. Narod tako ne govori.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

»Ovo je treća godina, pisao je 1816. Karadžić Kopitaru, odkako sam se ja s vama poznao; od onda sam natrag počeo ići, i približavati se govoru narodnom, i jošt nisam na pravo mjesto došao...

Karadžić mu je pisao: »Niti ja znam kako bi vama za to vozblagodariti mogao što ste vi mene udostoili učastnikom biti toga slavnoga, i svaku čelovečesku pohvalu

Još 1837. piše Karadžiću: »Vi ste mi ogledalo, pa sam se po vama vladao«; »Vi ste mi oči otvorili i put pokazali«, piše on 1845.

Milićević, Vuk - Bespuće

— Vi nemate nikoga da se o vama stara, rekla je. — Kako da nemam? - reče on i pogleda je. — A ti? Ona se veselo nasmija i pobježe.

Sremac, Stevan - PROZA

— Srećan Božić, i dobar apetit želim! — dodade Jova. — Hvala, također i vama! — ču se iz komšiluka. — Izvol’te da ručamo. — A, hvala, postarali smo se i mi! — odgovara Jovan, i vrati se u sobu.

Radičević, Branko - PESME

Spavô jesam, ali ne znam kako, Da l' se jesam, da l' se nesam makô, Da li malo, da li spava dugo, No da vama nešto kažem drugo, Čudan sanak ja sam onda snio, Čudni sanak ovaki je bio: Ja sam stajô kraj jednog izvora, Teke

dugo taja, Eto, braćo, pesme bez svršetka, Eto, braćo, dva-tri uzdisaja, Eto, braćo, do dva, do tri cvetka, Tedo vama da opletem venca, Al' ne nađo više kraj studenca, Kraj studenca a života svoga.

Pa zaigra po mrtvaci Kao munja po oblaci; Ja u ruci jednoj čašu, A u drugoj — opet čašu, U ustima pesmicu, Vama, braćo, zdravicu, Po vinskima kapljicama Igram vesô među vama, Braćo mila, zdravo, zdravo!

čašu, A u drugoj — opet čašu, U ustima pesmicu, Vama, braćo, zdravicu, Po vinskima kapljicama Igram vesô među vama, Braćo mila, zdravo, zdravo! Vina dosta, to je pravo, I momicu belu, jedru, I plameni mač o bedru.

Ode kolo, ode cela lupa, Vi stojite oko mene skupa, Sve tu soko jedan do drugoga, Samo nema međ vama jednoga, Oči vam se grozni suza pune, One vele: Arsa nama trune, Oh bez zbogom i bez oproštaja On se od nas siroma

Onda domu svaki, i ja svome, Još se moli Bogu istinome Da što pređe ode noćna tama, Da što pre se posastanem s vama, Braćo mila, tako s' moli tada, Al' bi teo ja drukčije sada, Sada meni bilo bi milije Da se danak ukaže docnije,

mila, tako s' moli tada, Al' bi teo ja drukčije sada, Sada meni bilo bi milije Da se danak ukaže docnije, Da sa vama mogu duže biti, Jer kad svane, moram odlaziti.

reči ovakove: „O jerovi, moji sokolovi, Deco moja, moja velja snago, Sjajno moje vi kamenje drago, Kuda otac sa vama poiti, Beži nojca, a danak zasviti.

puno nakidajte, Da vam putem divno zamiriše, Da vam srce za kućom uzdiše, Napred, braćo, eto vam šenice, Na put vama divne brašnenice, Eto vrela, eto vode divne, Da umorno srdašce vam živne, Čujte slavlje, čujte pesme one, Kad vi

Neće Ture više žive peći, Ni sa leđa vama kajše seći, Ni na kolje jadne vas nabijat, Niti kolom žive vas prebijat, Ni bacati o gvozdene kuke — Druge sada vas

patko! srećo nad srećama, Blago onom ko se vama masti! Pa potrči gore ćelijama, Kada tamo, kako s' upropasti! Ja opazim crna kaluđera Što me jutros u jamu

bradu ima, Čoek nije — duga halja, Halja mu se zemlje prima; (On) pred narod tralja falja, Krst uzima, tio zbori: „Za vama mi srce gori.“ 11. Oh, gleni mu pod aljinu, Gleni, rode, glaj mu noge!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Bog s vama, šta će Todor kod moje Draginje kad već ima svoju Đuju? — Pa da promijeni čovjek. — A što bi mijenjo? Mijenja se kobila

— U mlin — odvali samardžija. — E, baš dobro što nije tu. Znaš, ja krenuo k vama po jednom, da kažemo, blagočestivom poslu. — He-he, a što bi to kao moglo biti?

Svak svoju pjesmu, dragi moj, nema nam druge, davno sam ja to vama govorio. Pjesnik prihvati ono kuvaričino sikirče i krenu prema zatvoru, dobrodušno gunđajući: — Šta im sad ja tu

Ma pokazaću ja vama ko je „Car Dušan“. Zabušanti i dokonjaci iz komande pozadine odavna su komandiru „realne“ prišili nadimak Car Dušan,

— Zar nam odnese dječaka? — čudi se komandir. — Ne bi vi znali! — galami luda. — Ovo je moj sin, a vama ako treba djece, napravite sebi, dokoni ste.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HASANAGA: Opet tvoje levantinske mudrolije! Vama sve miriše na dinju punu pčela! Žensko ti se dimi u glavi! „Hiljadu i jedna noć”, je l? Šeherezada? Biser u pupku?

JUSUF: Smiri se, gospo. Hajde, smiri se. Sećaš li se: „Neka je selam vama zato što ste bili strpljivi”? To si možda zbog ovog časa učila. Daj da se držimo onoga što nam je jasno.

A ima i izgled! Visok, vitak, oči čelično plave... HASANAGINICA: To su moje reči! Tako sam ga ja vama opisivala pre sedam godina. BEG PINTOROVIĆ: Pre je bilo pre, a sad je sad. MAJKA PINTOROVIĆA: Bogami, lepo!

HASANAGINICA: Pa i to sam tako govorila, baš tebi, onda, pre sedam godina! Hoćete li sad da ja vama na to odgovaram onako, onim rečima, kako ste vi meni odgovarali?

Ja sada imam dete... U Imotski... Šta ja da radim u Imotskom? Koga ja imam u Imotskom? Kako to čovek vama da objasni? Govorim, govorim, a reč po reč sve dalje i dalje od onog što hoću da kažem...

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

što nam beste komšije, drugo što od poznanika i rodbine ne imađaste nikoga, zato vas je ona prizivala i družila se s vama više kao iz nekog sažaljenja i misleći da vam daje neku milost i time svoju dužnost ispunjava...

A kad mi što god dobro skuvamo, onda mati pošalje, po meni, vama. — Na, odnesi im. Neka okusi Stana, jer me je dete celog dana slušalo. I tako mi besmo svi skupa, zajedno.

Prvo donosim vama. Mati mete u čanak pšenicu, poskurice i drugo: kao oraje, kestenje, trešnje. Donosim vama, a vi mi u moj čanak dajete od

Prvo donosim vama. Mati mete u čanak pšenicu, poskurice i drugo: kao oraje, kestenje, trešnje. Donosim vama, a vi mi u moj čanak dajete od vaše pšenice i poskurica.

Šta više, prvo bi naše dvorište počistila, pa onda vaše; prvo bi nama izvadila iz bunara vode i donela, pa onda vama. Za Božić, Uskrs po čitave dane ostajala bi ti kod nas pomažući materi. A tvoja mati kao i pre.

Ljudi se vratiše sa rada, stoka uvede u štale, zatim se presvukoše i dođoše vama na veselje i „radost“. I onda, kreštav, jak, suv glas Ciganke Salče zapeva pod tvojim prozorom kad te drugarice počeše

Za tobom iziđe i on ćuteći i povodeći se. Iziđoh i ja za vama. Uzalud me mati zaustavljaše mimikom. Čim se on vide u dvorištu, okrenu se, i kad me ne spazi, on poskoči, dođe do tebe

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ima ih vrlo lijepih i udivitelnih, nego su po većoj časti sramotne. Ja ću ih doneti Vama (koje u glavi, koje napisanih) nekoliko za primjer; pak ako Vam se dopadnu, lasno ćemo ih i više dobiti« (Vukovo pismo

Ovi odgovore da nisu tamo bili. Vetrova mati rekne im: — A vi idite mesečevoj majci, ona će vama to pravije znati kazati, jer ima sina koji je više sveta prošao. Krenu se ovi i odu k mesečevoj majci.

Oni odgovore da nisu bili. Mesečeva mati rekne im: — Idite vi, deco, sunčevoj materi. Ona će vama to najbolje znati kazati, jer joj sin najviše sveta prođe. Ovi se krenu te dođu sunčevoj materi.

Siromah seljak proda dom pa uhvati svet na glavu. Ova ga ala dopravi! Opet ih popita seljak: — Pa vama je teško da ga hranite, on će sve vas da pojede! Ja da sam na vašem mestu, ja bih ga utepao.

Kurjaci govore svojim jezikom: „Možemo li doći da učinimo štetu, pa će biti mesa i vama?“ A psi odgovaraju svojim jezikom: „Dođite da bi smo se i mi najeli!

za ovce ovčara, za koze kozara, za svinje svinjara, za čele kovandžiju, pa im reče: „Ostavljam sve svoje dobro na vama i na bogu“, pak stane živeti kod kuće kao i pređe.

Dogovorite se ti i Rudonja, te mi izdajte Galonju, nemojte ga braniti, a to je i za vas korisno jer će ostati sva paša vama dvojici. Bijelonja pristane na vukov savjet, pa još i Rudonju nagovori, te vuku izdadu Galonju.

vas nenadna sreća; slomi mi se mrkulja jalova a mlada, valjaše petnaest zlatnih dukata, da je brat bratu dava, a evo se vama desilo mesojeđe; znam vi ste suvotni bez mrsa, pa ja sam voliji vama i sa štetom dati, no drugome za korist; ajte

zlatnih dukata, da je brat bratu dava, a evo se vama desilo mesojeđe; znam vi ste suvotni bez mrsa, pa ja sam voliji vama i sa štetom dati, no drugome za korist; ajte oderite je, izmjerite i podijelite, pa na amanet koliko bude oka, onoliko

im: — E, braćo moja, vi se bracki dogovorite, pa kadgođ rečete, ja sam gotov, ali samo onda kad svi rečete da meću vama ne bude inata.

a ne znajući kako bi miše pohvatao, a još manje kako bi ih iz kuće izagnao, te zaviče: — Čekajte, čekajte, sad ću ja vama kazati poganovi i poganski sinovi! Pa unese u kuću breme slame pa zaždi, a zatvori vrata.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

NIKOLA: Nije nego jošt štogod; Sofija je dobra žena. KUM: Dobra bogme, te kako. MAKSIM: Svima je ona vama dobra, samo što ja trpim i stradam. Gospodine Svetozare, ta bar da se potužiti smem, opet bi mi bilo lakše.

ŠALjIVAC: Bože moj, takvu stvar, pa ne čuvati! Kako bi mogo ja razum ostaviti kod kuće? DOKTOR: Zar je vama nepoznato da je razum i kod kuće sedeći iznašao pronađenje pečatnje. ŠALjIVAC: I to je istina.

ŠALjIVAC: Vi se srdite, g doktore, a ne znate kakvim sam poslom k vama došo. DOKTOR: Izvinite, meni je dosta. ŠALjIVAC: Ali gdi se tiče vaše slave. DOKTOR: Kako? Govorite!

DOKTOR: Sve je tezis, pa može biti i ovo. ŠALjIVAC: Kad je tako, onda čaša nikom ne može pripasti, nego vama. DOKTOR: Za ovaku uslugu vašu ja ću vam pokloniti sve one knjige koje sam pretplatnicima dao, a novce nisam primio; i

POZORIJE Z. (ISAJLO, PREĐAŠNjI) ISAJLO: Gospodin doktor. Ovo su mi dali, da vama predam. (Da mu nekoliko pečatanih listova, koje Doktor uzme i počne čitati.

ISAJLO: Gospodine, ne bojte se ništa, oće da vam seku malo ispod jezika. DOKTOR: Meni ispod jezika! O, platiću ja vama za to! MANOJLO (ubinje se): Ne puštaj, Isajlo, ne šali se! ISAJLO: To će najbolje jošt biti, ako nas budu prevarili.

(Odlazi.) MILAN: Gospodična Ljubo, ja se radujem da me je prilika postavila u jedno položenje s vama nasamo biti. Premda se danas ovoj sreći nisam nadao. LjUBA: Moja majka na sreću spava.

Zato se možemo po volji razgovarati. MILAN: Gospodična Ljubo, vami je poznata moja naklonost, koju k vama osećam. Da je ova naklonost s vaše strane primljena, imao sam dosta prilike primetiti.

Vi ste mogli lako primjetiti, koliko vas ja rado imam; kakve ste mi vi aljine gustirali, takve sam pravila; što se vama dopada, to sam nosila; na balu kad vi niste bili, nisam ni igrala.

MILAN: Ja sam ove znake dovoljno primjetio, i zato imam jedno uverenje da ću srećno s vama živiti. No šta će biti ako se vaš otac ne skloni na to?

FEMA: Gospodine, malu stvar od vas. Ja znam koliko vi možete u ovom procesu, učinite da ga ja dobijem, a vama jabuka neće od moje strane uvenuti. ADVOKAT (pokloni se): Blagodarim, blagodarim. He, he!

SELjAK: I moga magarca brat! Nijedne vere! MARKO: Magarac je naš. Ti nemaš s njim ništa. SELjAK: Sad ću ja vama dati! MILOŠ: Ti otoič nisi hoteo magarca za tvoga priznati, je l’? SELjAK: Jeste.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Jer, drage moje naglo ostarele devojčice, niste vi krive što se život našalio s vama, pa vas jednog jutra probudio kao i obično u pola šest, kad ono — osam banki. Opa! A vi se još pitate da li je 1900.

Kao da sam i ja jedna od vaših! Najgore je što me niko poznat iz škole neće videti kako sedim sa vama i izigravam zverku! Ne ljutite se što sam vam prišla na ulici? Baš ste slatki!

Sve do Trga Republike. Mislim, vaše priče i sve ostalo: to me zbunjuje! Što sam mislila o vama? Bože! Krepavala sam od straha da niste kakav naduvenko, ako razumete šta oću da kažem, mada se to ne bi slagalo sa

Oh, oprostite — naš porodični izraz za vino! Baš se osećam nekako luckasto. Upravo je divno što sam s vama, samo kad bi naišao neko poznat da me vidi, neko ko me ne trpi, shvatate? Ovako, ne vredi! Neće mi verovati. Ma, ne!

Mislim, da se družim, i onako ... U stvari, kad zrelo razmislim, mislim da sam pomalo snob! Eto vidite, sedim s vama i svi pomalo kao odvajaju ikilić-ždrakić za naš sto.

Hoću da kažem, odjedanput pomislite da se ista stvar može i vama jednoga dana dogoditi, a onda — ćao, ragaci! A opet je sa njima, s tim matorcima, lepo, na časnu reč!

Ja svoju ženu volim na jedan sasvim poseban način, a tebe na drugi. Ona mi je kao sestra, na časnu reč! Sa vama dvema — ja sam potpun čovek!“ Kako vam to zvuči! A? A tek ovo: „Imam trideset i sedam godina.

I sad, šta je vrednije po vama? Zimnica moje bakute ili pesme ove oblajhane droplje, koje uvek počinju nečim što se baš kao njoj dešava?

A što se tiče, starog Foknera, hoću da kažem... Bože, izgleda da sam se nacvrcala — ni vama ne bi falilo da vas s vremena na vreme pogleda iz fioke dok pišete za lovu, mislim, kada vam ono izlazi slika u

obuku svoja najnovija odela, a ako ne budu hteli da skaču — proglasite ih malograđanima, naterajte ih da zajedno s vama trče bosi po aprilskoj kiši, jer posle nikada, ali nikada, nećete trčati po mlakim lokvama bosi i mladi i ludi,

Ali ja nekako više nemam živaca za taj film, ako već oćete da znate o čemu se radi. Reprizu ću ostaviti vama. Uostalom, ne može svako biti šašav do kraja života.

zatvor renovira; zamislite samo sve te hepeninge i još mnoge druge o kojima ćete čitati ako budete imali sreće da se vama ne ispodogađaju lično, pa sad kažite vi meni: zar ne bi bio veći hepening da kod nas ljudi počnu jedni drugima da

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

No zato opet najmiliji mi je unterhaltung u čitanju. ALEKSA: To se abije daje viditi, poneže knjiga pred vama stoji. JELICA: O, molim vas, to vam je knjiga!

JELICA: To mi je virklih vesma milo da sam se s vama upoznala. Verujte mi, gospodin baron, vrlo mi se retko ovakove vizite prigađaju.

ALEKSA: A jesi li mu dao tringelt? MITA: Jesam, onaj dukat. ALEKSA: Pak šta će više? MITA: On kaže da mora s vama govoriti. ALEKSA: Kad je tako, da idem. (Marku.) Ako mi dozvolite, ja ću tako slobodan biti vas opet posetiti.

MARIJA: Baron Golić, vaš suprug! Dakle i vaš suprug? Meni je odneo hiljadu forinti, a šta će vama odneti? Ah, jadne devojke, kako ne znamo kome se u ruke predajemo! Ko bi mogo pomisliti da ovakav čovek laže?

ALEKSA: Na svaki način, pa makar vi jošt toliko hudožestva upotrebljavali. MITA: Gospodin Vujić i gospodična, ja ću vama protolkovati ovu parnicu.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Za satić meda daću je svakom! — govori medo na jelu lakom. — Poći ću s vama, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!

Tako mi sala, za pola ručka ja bih ga dala! Poći ću s vama, jer volim šalu, hoću da vidim ježa — budalu!“ PRED JEŽOVOM KUĆOM Svi jure složno ka cilju svom, kuda god prođu

Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno. Kad vaša polja zavije zima, negde je leto, znaj, mislite onda na cvetne dalji, na sunčan južni kraj.

„Idite, kume, vi s milim bogom zajedno s kućom i vašom nogom. Bolje je konjskim repom cimati, negoli s vama posla imati. Il ste filozof il sasvim lud! Takav sam stekȏ o vama sud.

Bolje je konjskim repom cimati, negoli s vama posla imati. Il ste filozof il sasvim lud! Takav sam stekȏ o vama sud.“ * Baš u luci, na okuci (valjda vam je poznat Gruž?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

ne gleda ni u šta, pošto teško da tamo ima šta da ga zanima. — Ova se barka vraća na ostrvo; tako ću vama uštedeti trud. Hteo bih da vas zamolim da uzmete za piće. Za to vreme muž i žena su već u čamcu i mi polazimo.

Za to vreme muž i žena su već u čamcu i mi polazimo. — Hvala, gospodine, i doviđenja. — Doviđenja i hvala vama. — Dobar provod. Nebo je sasvim pokriveno. Kiša nastavlja istim kapljama.

— Kako se kaže? — Hvala, gospodine. — Gospođo Marija, traži vas jedan gospodin. Jedan gospodin želi da govori sa vama. — Koliko je veliki — čujem da govore žene sa druge strane ulice. — Odakle dolazi? — pitaju poluglasno zidarevu ženu.

— Tuda. Imate još dva-tri koraka svega. — Jeste li vi same devojke, ili ima i muških međ vama? — S nama su i dva moja brata, — odgovara jedna nasmejano. S njene strane je sve sasvim crno. Ne vidim je.

— Dobro veče! Pošto niste same, dopustićete mi možda da ostanem koji trenutak sa vama. — Razume se da možete ostati. — Sagrera, pomakni se, i ti Herera; evo ima mesta da sednete.

— Mislim da sam govorio jedanput sa vama. Ne sećate me se, Ivona? — Da, ima godinu ili dve dana. Hteli ste da znate zašto se tako zovem.

Jedna trgovina u Toledu mi uzima po ugledu. — Da vas nisu odale drugarice, pitao bih ih sâm malo docnije šta je sa vama. — Zaista! Da sam znala, odala bih se sama ranije. — Ali da nisam pitao, vi mi ne biste rekli da me se sećate?

On je tek došao, i ima tri dana samo da su vereni. — Zašto nije Pablo sa vama? — Pablo je uvek bio tu, ali otkako svi znaju da su se zaverili, a roditelji se još nisu dogovorili, nije običaj da

Kažu da je žena Karlosa počela da trpi. Sagrera, hoćeš li i ti? Sem ako ne čekaš Pabla! — Mogu doći za vama kad obiđem najpre maloga Pedra; on se rasplače ponekad u mraku i tata se onda ljuti.

ću moći reći i kojoj drugarici da me pričeka, a ako se odmah vratim, ni ona niti iko neće moći reći da sam bila sa vama. — Vi ćete činiti kako je najbolje. Hvala vam. — Recite sad zašto biste hteli da dođem? — Tako!

— Je li znao da želite da pođete za njega? — Ne znam. Ja nisam nikad nikome to pričala. Ne bih ni vama da ste odavde, ili da ne znam da nećete nikome reći. — Zašto njegovi roditelji nisu vas zaprosili?

— Ne! — Došla sam da vam ovo ispričam. Htela sam baš vama, pošto... kada sam čula da ste... — Nemojte završiti. Setio sam se; i nije trebno da kažete i to.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Mila deco! Za molitvom Neka ide trud i rad, Da u vama starost nađe Napredniju unučad. NA NOVU GODINU Srećno nek je novo leto, Srećan praznik svima vama.

NA NOVU GODINU Srećno nek je novo leto, Srećan praznik svima vama. Što trajete mučni život U nevolji i suzama; Što za koru suva hleba Pod teretom umirete; Al' što vaskrs čiste

Srećan praznik svima vama, Tiranija koje goni: Al' što suze razumete Koje liju milioni — Vama koji protiv ropstva Podižete steg slobode; Što

Srećan praznik svima vama, Tiranija koje goni: Al' što suze razumete Koje liju milioni — Vama koji protiv ropstva Podižete steg slobode; Što slavite rad i ljubav, Koji opštoj sreći vode.

Srećan praznik svima vama, Mučenici sa svih strana, Srećan praznik, tužna braćo, Od Adrije do Balkana. SRPČIĆIMA NA NOVU GODINU Godine stare

mi duša hoće, a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo, umorne su moje noge — Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

I za jedno i za drugo treba imati iskustva i ruku. A deder, kaži mi ga ovde, među vama, ko bi bio za taj posao? 'Ajde reci, je l' ovaj Tanasije?

SARKA: Pa jest, eto mogla bih ja. VIDA: A što baš ti? SARKA: Pa udovica sam, slobodna sam, lakše mi je nego vama. SIMKA (Agatonu nasamo): Čuješ li ti, Agatone, ovaj razgovor? AGATON: Čujem.

DANICA (dolazi istovremeno sa sredine). MIĆA: Kakvo prijatno iznenađenje? U novome stanu pa prvi susret sa vama! DANICA: U kome novom stanu? MIĆA: Pa i ja sam se uselio ovde. DANICA (zaprepasti se): I vi? MIĆA: Kako „i ja”?

I kad bi hteli da mi date prilike, vi bi se uverili da ja nisam ravnodušan prema vama. DANICA: Gospodine, ja sam vas već jedanput opomenula na učitivost.

MIĆA (uvređeno): Kako to: gle, i ti si tu? Može biti ja bih pre vama mogao reći: gle, i vi ste tu? AGATON: More, ja i ti ništa; nama i jeste mesto ovde, ali skrhala se cela familija.

DANICA: Po svima, zauzeli su celu kuću. ADVOKAT: Hm! Neka vrlo zanimljiva porodica. DANICA: Vama je to smešno? ADVOKAT: Pa i vi treba da se smejete svemu tome: nema tu ničeg tragičnog.

ADVOKAT: Sve mi je to poznato, pa stoga ja i mislim da će budući naslednik imati puno obzira prema vama. DANICA: Varate se! Oni me svi tako popreko i tako neprijateljski gledaju.

Imam važan razgovor sa vama. ADVOKAT: Utoliko bolje, jer i ja imam sa vama važan razgovor. AGATON: E, to mi je milo.

Imam važan razgovor sa vama. ADVOKAT: Utoliko bolje, jer i ja imam sa vama važan razgovor. AGATON: E, to mi je milo.

ADVOKAT: Pa njima se, znate, i da oprostiti, ali vama, vi velite da ste čovek od zakona. AGATON: Jesam i, verujte, ne bih nikad ja to učinio.

bi vi, kao što ste već bili sreski načelnik, slučajno, ovoga trenutka, bili član ovoga kvarta, i kad bih ja došao k vama i rekao vam: uselili se nekakvi ljudi u kuću o kojoj ja vodim brigu – šta bi ste vi na to uradili?

Velim ja njemu: pošto ste vi pisali testament, to sve okolnosti govore da je vama testament donekle poznat. VIŠE NjIH: A on?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Često bi dobacivali artiljercima: „Lako je vama“. Bilo je u tim rečima zavisti, a pomalo i netrpeljivosti. „More ljubićeš ovu cevku!“ — odgovarali su artiljerci...

Vala, da se sretnemo jednom, pa dža, ili bu! — i, vadeći palidrvce, dodade: — Lako je vama, artiljercima. — Jest, vozarima — dodaje Rajko punilac — a mi poslužioci idemo stalno peške. — Eh — manu rukom pešak.

— Čuli ste — govorio je ljutito. — E pa, brate, ja više to neću da podnosim. Jeste li razumeli?... Izgleda mi da je vama sve drugo preče od nadzora u bateriji. Prilikom prvog takvog slučaja primeniću svoje pravo.

Kao da smo mi na teretu čovečanstvu. — Gospodo, uputio sam pitanje Vrhovnoj komandi šta ću sa vama — veli nam komandant stanice. Kada ostanemo sami, čudimo se i mi zašto nema nikakvog naređenja za pokret.

Dohvatih ga za dizgine i pođoh trčeći nizbrdo. Gruja mi je jurio u susret. Šta je sa vama? — On skoči sa konja, i poče da briše prašinu sa moga odela. Reče mi da jedne epolete nemam.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

odite ovamo! Deca se zgledaše; poneko se zasmeja glasno, zaklonivši glavu za leđa drugareva. — Ima li koji đak među vama? — Eve... ovaj, pružiše deca prst na jednoga. — Odi, đače, ovamo; odi, ja sam učitelj. Deca se začudiše.

Jes’ video, gospodine?... Kažem ja vama: po zubima lole, pa da vi’š kako će da vrte repom. More, prâvo muško ! Ona će i za čiču izvući još pô rublje.

A vama se, vidim, ne dopada takvo uživanje? Ništa, udajte se za Gojka, on je miran čovek; valjda će se ovde staniti stalno, — re

— A, pa to smo vama obavezni za onako lepe skamije i druge potrebe ? reče Ljubica. — Ni najmanje. Ja sam učestvovao zbog društva, a i zbog

thi! ... — reče on, mahnu rukom po vazduhu i nasmeja se glasno, pa onda nastavi : — A vi, to je već drugo... vama trebaju mnoge škole. Bez toga ne može da se radi vaš posao kako valja.

Nju, jednu od najpoštenijih učiteljica!... Eto i vama odgovora na pitanje. Sad vidite šta vas čeka, pa birajte : to zavisi od vas... tu vam mi ne možemo dati nikakva saveta.

Čim sam čuo sinoć... o koječemu, odmah sam rešio da moram ići ovamo, da se obavestim sa vama i da se izvinim... Ljubica raširila oči, gleda i ne razume šta ovo on govori.

« Ljubica mu odmah priđe i, klimnuvši glavom, promuca: — Izvinite... što nisam ja k vama došla... mrzi me pred vašom decom... Hvala vam mnogo, što ste radili s mojom decom...

A Ljubica nastavi: — Bilo mi je vrlo rđavo, mislili su da sam umrla, pa su i vama tako kazali... Ali je prošlo sve... Sad vas molim da mi oprostite sve... što sam vam učinila...

Đavolja posla ovi računi! — A hoće li biti što na jašanciju? — Koliko si ti nama dao pre, toliko ćemo sad i mi vama. — E, ne možemo tako. Mi smo vladali samo devet meseci, a vi po više od godine! ...

Ona kao da to ne osećaše, nego nastavi očajnim glasom: — Ne znate vi ko je pred vama. A kad biste znali kakva sam ja teška grešnica, ne biste me ni pogledali. O, teško meni!...

Vi ste stradali zbog dobroga srca svoga... — Čekajte!... prekide je Gojko odjednom. Hoću da vam ispričam, baš ću vama da ispričam, a nikad živom čoveku nisam to poverio.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

se podičili, Kao paun zlatnim perom, A šenica ravnim poljem, I lozica baber-grožđem, I pučina slanim morem; Tako s vama mila majka!“ 54.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Sve je to, gospodine, od početka jedan običan nesporazum! MAJCEN: Sa vama su sve neki nesporazumi! Ovde je protiv vas podneta gomila optužbi! Nemate ausvajs! Služite se lažnim imenima!

MAJCEN: Ja s vama ovde ne vodim nikakav razgovor! Ovo je saslušanje, a ne ćaskanje! VASILIJE: Kad ne možemo da nađemo zajednički jezik...

A ti ne misliš? O tome nema šta da se misli! To je po uredbi nemačkog vojnog zapovednika za Srbiju! I vama, kao glumcima, ako ste vi uopšte glumci, to mora da je poznato! JELISAVETA: A pogotovu onom ko vodi trupu!

MAJCEN: Jeste li videli vešala na Žitnoj pijaci? VASILIJE: Jesmo. Zašto pitate? MAJCEN: To vama ne smeta? VASILIJE: Šta? MAJCEN: To, da vam na pozornicu pada senka vešala?

VASILIJE: Ona je rekla da nema ništa protiv, pod uslovom da vama ne smeta... (Bez reči, ulazi Drobac. Uprkos velikoj vrućini, obučen je u suknene čakšire i gunj. Nosi opanke.

SOFIJA: Sve donde sam plivala! BLAGOJE: Znači da imate veliku kondiciju! GINA: Kako i nemala! SOFIJA: Vama je ovde zaista divno, kuća kraj reke! GINA: Zato se mi retko i kupamo, što smo kraj reke!

SIMKA: Čuli ste šta mi je rekao! S kakvim pravom? SOFIJA: Nije on to rekao vama, nego Simoni! SIMKA: Ja se ne zovem Simona, nego Simka!

SIMKA: On se sve vreme meni obraćao! VASILIJE: On u vama nije video vas! SIMKA: I ono se na moju kuću odnosilo!

(Sofija ulazi u kuću) SIMKA: To pakujete za predstavu? VASILIJE: Za predstavu. Vama smo rezervisali besplatnu ulaznicu! SIMKA: Nemam ja vremena danas za pozorište! A nije ni red.

I ovo da znaš: ako vas još jednom privedem, nema vam izlaska! I nećeš mi jesti artiju, nego kamen! I nemo da Drobac s vama zakiti vješala... Stefane! (Izađe sa scene.

Sofija joj je Sekulu spasla od mučenja... SOFIJA: Ja ga spasla? SIMKA: Drobac je išao za vama kao opčinjen, Sekulu nije ni pipnuo! A pokojni Filip ga je spasao od smrtne kazne!

SIMKA: A eto kako vam je za sve uzvraćeno! U stvari, svi smo ispali krivi prema vama! Ja možda najviše! VASILIJE: Zašto vi? SIMKA: Da vas nisam zadržala da prenoćite...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Što se krijete u robijaški vrt i cvetate iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ne bi pošla na vrhunce, ko kraljevi i vođe?

Pa kad Isus ne spase nas, vaše će ruke stare. Ta vi ste svakom narodu doneli ponos, i spas, i radost. Ta k vama su išli koji su hteli čast na svetu, i mladost. Pa što bi došla tako tajno i pognula svoju glavu?

Pa što bi došla tako tajno i pognula svoju glavu? Hoćemo da vas dočekamo sjajno sa pesmom u vašu slavu. Lepše se vama po nebu šeta, po zemlji ima blata. Čvršće grlite no nevesta zakleta oko mlada vrata.

Što bi se krila u robijaški vrt i cvetala iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata?

Osetićete da i vama ide san i stojati pod nebom suzno goli; i leći ćete i vi u travu zvezdanu, gde ništa više ne boli...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

po oblom trbuhu, i započe razgovor: — Baš se radujem, gospodine, što ste me posetili, a ja sam već slušao mnogo o vama... Ja, znate, htedoh da legnem da malo prospavam... Šta bi' drugo?...

Ovo sad s vama što sam ugrabio da provedem u prijatnom razgovoru! — Dolaze poslom? — upitah. — Imao sam, evo vidite, baš tu na nozi

Momak uđe i pokloni se, a zveknuše mu ordeni na grudima. — Pa jesam li ja vama, za ime boga, govorio da u mom kabinetu bude stalna temparatura od šesnaest i po stepeni, a eto sad opet hladno; pa

— Mislite, duže će trajati? — Na svaki način. Takav je posao. — Nama su vaši uslovi poznati, a i vama naši, te držim da neće biti nikakvih smetnji! — reče ministar finansija. — Smetnji? — reče stranac uplašeno.

Od danas da niste se usudili prestupiti preko praga moje kuće, jer ste poverenje i dobro moje prema Vama vratili time što ste mi kući naneli sramotu.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— 'Aj'te u sobu! — Vala ja bih voleo ovde s vama, nekako mi je lepše. Vi radite, a mi ćemo vas zagovarati. — 'Ajde, more, šta ćeš u ovom dimu; i nama poiskakaše oči.

Začu se mumlanje. — Aha, orlušino matora, ti li si! Evo vi i Tanasija, devojke; poš'o tamo vama, pa zalut'o... Osu se smej i žagor. — Pušti me, veštico! Otkud tebe đavo stvori tuna, šapće on. — A, lišče matori!..

Čim se pozdravi s kapetanom, on će tek reći: — Ama šta je ono s Vama, gospodine, za Boga! Ko vas ono 'nako obruka? — Šta, čitao si? veli Mitar. — Jesam, brate, pa ne mogu da se načudim.

— Nu? — Nu, i ništa više. — Ali molim vas, šta je s profesorom Nikolićem? — Ta evo ga, stoji pred vama. Ja sam profesor Nikolić. — Ha, ha, ha... nasmeja se ovaj kicoš i pogleda me još bolje.

Sad imam prvi čas latinskog jezika u VIII razredu, pa nemam vremena da se s vama duže razgovaram, — i pođoh u kancelariju.

— — He-he, kako bi ti hteo mnogo da znaš. Blago vama, deco, dok malo znate!... Tako je i Hristos rek’o, da ćete vi svi u raj... a posle već, he-he... sve greh za grehom...

— Dabogda, sinko, da si to istinu kazala, no već ja sam moje svršila, neći ni s kim da imam zlu reč pa ni s vama. Zbogom, Julo, opet se ti razgovori s Glišom, pa mi odmah javite, jer momku nije do čekanja.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

IVKOVIĆ: Pa ako progovorimo i o izborima, gazda-Jevreme, budite uvereni da ću ja uvek umeti da sačuvam prema vama sve poštovanje. JEVREM: To jest, to ti priznajem.

Zar ne? (Gleda u sat.) Imam ročište koje ne smem da napustim. Gledaću ipak do podne da dođem. Gospođice, vama poveravam interese moje partije.

JEVREM: Neka je pokraden! SRETA: Slušaj, gazda-Jevreme... JEVREM (mace mu rukom da ćuti): I zato, braćo, ja s vama zajedno uzvikujem: dole vlada! SVI: Dole vlada!

PAVKA: Kakav svetac? JEVREM: Pa izbori. Zar to nije svetac? PAVKA: Nije! JEVREM: Gle! Zar vama Paraskeva svetac, pa meni izbori da ne budu?

DANICA: Ama, ko je to sve vama nakazivao? SPIRINICA: Pa Pavka. SPIRA: Ta nije Pavka, nego Jevrem. SPIRINICA: Pa Jevrem, jest; al' Pavka nam je

Ko je? DANICA: Ja sam! IVKOVIĆ: Vi? DANICA: Moram da govorim s vama. IVKOVIĆ: Izvol'te, sâm sam. DANICA: Danas je velika navala sveta u kući, ne bih želela da me ko zateče kod vas,

DANICA: Pa da, opozicioni! IVKOVIĆ: Čujte, to je grubo od vas, to je čak nemilosrdno... DANICA: Kad oni prema vama mogu biti grubi i nemilosrdni... IVKOVIĆ: Ja ne želim da vi tako daleko idete.

SPIRINICA: I Spira je otišao da glasa protiv njega. PAVKA: Šta kažeš? Iju, šta je vama, pobogu! Okrete se svet tumbe! DANICA: A kako će stvar izgledati kad ne bude otac izabran, možeš i sama zamisliti.

(Najedanput mu padne na pamet i lupi se po čelu.) Narod, govor! Eto, ćaskam sa vama pa zaboravio na govor. Ama, ćutite kad vam kažem... ćutite, razumete li... (Šeta uzbuđeno i smišlja govor.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« Spominje te ili već tako neke koje, istina, ni redaktori i saradnici, ni vi čitatelji, a ni ja s vama ne poznajemo, ali koje Sreta ne može više da gleda niti od njih da živi.

Tu sedi, na primer, s vama za stolom povazdan, a tek jednoga dana zebezeknete se kad vidite u novinama pismo na vašu adresu: Pogledate, pošto

da vidite ko vam to piše, i još više se začudite kad vidite da je to Sreta, onaj isti Sreta što je po sto puta danas s vama. Pogledate šta vam može to pisati!

« — »đavo si ti, ča-Tripune«, veli mu drugi! — »More ostav’te me, đeco, vama je do sprdnje, a ja muku mučim« — veli čiča Trifun — »prošlo je to mene kodža davno«.

) što je rekao svojima: »Vojnici. Ja sam s vama potpuno zadovoljan!« A kakvi kršni ljudi sve to behu, ti ljudi novoga vremena i pravca!

Pustio sam da ga najpre samo po čuvenju i po delima poznate. Probudio sam zainteresovanost u vama; i sad će ići lakše. Dakle, slušajte! Svak zna i poznaje u selu Miću »Oficira«.

A ja idem natrag, veli u Jevropu, odakle mi stari moji i dođoše. Idem, veli, vamiliji mojoj; a vama eto, veli, moja vlas’ i moje gospo’stvo i moj mal, pa se naredite bez advokata kako najbolje znate, veli«.

« veli Sreta između ostaloga u čestitci. »Iako smo telom daleko, duhom smo tu među vama, kao iskreni saučesnici vaše radosti i vašega veselja i narodnjega slavlja.

— Vala, ni ja! — reče treći. — ’Ajd’mo! Nijedan ne pristade. — A vala, i sam se čudim što sam se mlatio s vama, kad sam vas odavna znao kakvi ste! — veli Sreta. — Svi ste vi memeluci, inertni prema građanskim slobodama.

Rakić, Milan - PESME

Zaljuljano carstvo survalo se s vama... Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna.

Što bih dokaziv̓o? Kada dorastu, kašće ime se samo. No ja bih, draga Gospo, opet hteo Svagdašnju poštu da iskažem vama: U pamćenju mi još je život ceo, Na srcu mi se ne uhvati skrama.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

SVI I3 GRLA POVIČU: Puštite ih, amanat vi boži, jere ih je nevolja nagnala, a ne biste nijednu hvatali. Utekle su k vama da uteku, a nijesu da ih pokoljete. PUŠTIŠE JAREBICE, I VRATIŠE SE S KRSTIMA OTKUDA SU IH I DIGLI.

Kâ ne žele Turci dobrovanje, da u miru raširuju ovce? KNEZ ROGAN Riječanja bi li među vama oko roblja al' oko drugoga? KNEZ JANKO Bi, Rogane, grdna razgovora! Da li ne znaš Turke od Nikšićah?

VUK MIĆUNOVIĆ Evo i vi, već se načekasmo! A evo se, ljudi, okupljamo kâ svatovi pjani što se priča. To je vama doista sramota, jer je vama ponajbliže doći. TOMAŠ MARTINOVIĆ Nemoj, Vuče, i ostala braćo!

A evo se, ljudi, okupljamo kâ svatovi pjani što se priča. To je vama doista sramota, jer je vama ponajbliže doći. TOMAŠ MARTINOVIĆ Nemoj, Vuče, i ostala braćo!

KNEZ ROGAN Je li vino goste posvadilo, kâ je vama ovo krsno ime? TOMAŠ MARTINOVIĆ Nije svađe među goste bilo, no ni Turci ženu ugrabiše.

KNEZ JANKO Danu, Vuče, što ono zboraše za našega Bana Milonjića? Je li čegrst kakva među vama? VUK MANDUŠIĆ Nije, brate, ništa među nama, no mu nešto oko snahe zborim. KNEZ JANKO A što je to, kaži mi natajno!

A đe vi je ta zlosrećna baba tê među vas nož krvavi vrgla? ISTI CUCA Evo smo je doveli sa sobom da pred vama ovo posvjedoči. Ona zbori da će sve kazati; i kažuje, Bog je posjekao, kâ da čovjek sve očima gleda.

Aljinah je na nebesa dosta, pa Bog daje kome kakvu hoće; a meni je svakoja jednaka, tek sam svoje oči izgubio. Blago vama koji ih vidite, vi ste bliže Boga i čudesah! TIŠINA JE; IGUMAN BROJI BROJANICE.

Ja sam mnoga zažegâ kanđela na oltaru crkve pravoslavne, pa sam slijep došâ među vama da podžežem, koliko uzmogu, i vaš oganj sveti na oltaru, na oltaru crkve i poštenja.

Što je Bosna i po Arbanije? Vaša braća od oca i majke; svi ujedno, i dosta rabote. Krst nositi vama je suđeno strašne borbe s svojim i s tuđinom! Težak v'jenac, al' je voće slatko! Voskresenja ne biva bez smrti.

jedna kolijevka, dva Novaka s barjaktarom Pimom, i viteže Borilović Vuče, koji prvi udriste na Turke, — ko umije vama splesti v'jence? Spomenik je vašega junaštva Gora Crna i njena svoboda! IZLAZI IGUMAN STEFAN MEĐU NAROD.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

da im budem, da bi mi platili ručak u hanu i pri polasku strpali koji groš u šaku, da od toga kupim brašna, donesem vama, da bi imali šta jesti... To li vi hoćete od mene? Nikada ga Sofka ne vide takvoga.

Ah majko, ah kurvo! Ah otac, ah proklet... Ah! Zar vi, bre... A Sofka je znala da to znači: Zar vama sve | dopuštano, vi sve činiste što htedoste; svoje sinove ženiste i izabraste snaje ne za njih već za sebe!

Pandurović, Sima - PESME

Pa tada kuda? Šta će biti potom? „Vi, želje moje, ja ničega nemam... I ja se s vama hladnom grobu spremam. Ovde je tužno, opako i crno, Ovde je teško...“ Al’ otkuda suze, Oproštaj nemi životu za bede?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Soldat se još bolje pribi u nugao. „Ha, Milice, luč uždi!“ graknu serdar, pa nastavi: „Dobra vi sreća — i vama na dobro doš’o, sokolovi moji!“ Vrata se zatvoriše a plamen se opet ispravi.

“ reče on. Ona gomila uđe. Svaki mu pristupi ruci a Ivanović sam prozbori nekoliko riječi. „Sretna i vama bila nova godina i svemu lijepome Primorju!“ odvrati Vladika. „Sjedajte!

„Pozdrav ti i poklon Gospodaru, a i vama svima braćo od mnogijeh. Ma hoću ih svijeh nabrojiti kao iz čitulje. Pozdravljaju: pop Milutin Cerović iz Tušine;

„Što bi te zapadoste? Nemojte nas pobiti na vjeru!“ Smijući se, pomiješaše se. Pošto se ižljubiše posjedaše. „A što vama šće da pucate?“ „Vaistinu nehotice. Puška se odape mome burazeru, sreća da ne ubi nikoga!“ odgovori brkonja.

Što ćete de! on hoće da se sasvim pocrnogorči, i aferim mu za to!“ „Aferim, valaj!“ rekoše u glas. „Fala vama, braćo, što me primate za brata!“ odgovori Janko tronut.

„Fala vama, braćo, što me primate za brata!“ odgovori Janko tronut. „Nijesam ja amo uskočio da lastvujem, no da s vama dijelim vitešku nevolju.

?“ „Bi li krupnijeh među vama?“ zapita vidar. „Ne. Lisac nekakav, prepredeni lisac! Stade nam popovati oko našijeh starijeh običaja, oko vjere, a

„Šta bih ja bez tebe, moj dobri Stefane!“ reče starac iskrenim naglasom. „Bog s vama!“ povrnu đakon živo, „što bi mi bez tebe, naš predobri, sveti Vladiko!...

„Oni,... ja ne znam kamo ih! Ti si sad od crkve, pa bićeš ih vidio!“ „Ja iz crkve najprije k vama, kao što sam vazda činio...“ „Znam, bogami, fala ti brajo!...

Slaninu i zelje ostavi za doveče. Biće slađe prigrijano... Elate ljudi! Cuca, sokole i ti Đekliću i ti Ozriniću, vama se čudim a ne ovijema iz umnine, iz pitomine! Ne ugledajte se u njih, ne libite se, ne žvakulite kâ lacmani...

Pomisliće se da je neka zavađa među vama, kad trčite jedan za drugim ka Gospodaru ... Pričekaj ove još dva dana. Može biti da će se i on vrnuti!

Radi ako znaš!“ reče pružajući dukate serdaru. On ih uze, pa odabra četir momka i podijeli njima rekavši: „Ovo je vama, nosite mi mrtvaca!“ Momci položiše Janka na nosila, i krenuše za serdarom, kao da bjehu čili.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

žena imala sina Milutina i tri pastorka, pa umijesivši tri kolača, dala svakome pastorku po jedan, govoreći: „Evo vama svakome po jedan kolač, a vi mome Milutinu podajte samo po polutinu“. Mini ga sablja, mini ga puška!

a ona se ovako zamoli: „Nemitnici, nedojenici, nevenčanici, vile, vetrovi, i nekama—bolesti (padajuća bolest), vama se molim ja Dona bajalica, izidite iz Petrove glave, iz mozga, iz pameti, iz kose, čela, veđa, nosa, zuba, usnica,

pupka, želuca, creva, bubrega, mehura, bedre, kolena, iz cevanica, iz nogu, iz peta, iz prsta, i nokata, molim se ja vama, anatemnici, — ustaj!

7 (DOMAĆIN U ZDRAVLjE PRIJATELjA) Fala, brate delibaša! Kako ti danas napio, tako bog uslišio! Koja se danas ovđe među vama rekla, ta se u amin kod prestola božjega stekla, da bog da!

Ti mene, na ime sve braće naokolo, sad napi u zdravlje, a vama bog udijelio u zdravlje i veselje! A ja ću napiti u vaše pošteno i junačko zdravlje, sreću i napredak, dabogda!

Ali dukat mnogo košta, pet forinti biće dosta; deset kruna, kaže Kosta, banke nesta; a potura vama osta! Sirječ! (Carevi iziđu napolje).

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Osim toga Vi ste mene još od 1823 godine, kako sam imao sreću u Kaslu s Vama se vidjeti i poznati, jednako nagovarali i opominjali da naštampam što i Srpskijeh narodnijeh pripovijedaka: evo Vam

Ja sam uvjeren da knjižica ova nikome ne će biti milija nego Vama; za to sam se i | usudio ukrasiti je Vašijem slavnijem imenom.

ali kurjaci zaurlaju, a psi zalaju: kurjaci govore svojim jezikom: „Možemo li doći da učinimo štetu, pa će biti mesa i vama?” A psi odgovaraju svojim jezikom: „Dođite da bismo se i mi najeli!

koze kozara, za svinje svinjara, za čele kovandžiju, pa im reče: „Ostavljam sve svoje dobro na vama i na Bogu;” pak stane živeti kod kuće kao i pređe.

” — „A vama šta je?” upita kaluđer ona tri sina. „Mi roditelja svojijeh nijesmo šćeli slušati, nego protivu njihove volje sve drukčije

nemam ni ja koliko mi treba, a da dam vama.” Pa ih počne tući, a vaška stane drečati, a kad lav dreku čuje doleti, pa ščepa devojku, i svu rastrgne.

ja poludih za vama, a Čizme grada nigde nema.“ „Gospodine!“ odgovori ona, „sad ću vam pravo kazati; ja sam iz Legen grada.

Pop se našao mudar i reče im: „Znadite, braćo, da su mi jučer poručili ozgor s neba da se s vama dogovorim, u koji ćete dan da vam pošlje i koliko kiše. Sad mi odgovorite.

Sveti Sava - SABRANA DELA

ISPISIVANjE I UKAZ ŽIVOTA U MANASTIRU PRESVETE BOGORODICE NASTAVNICE, PREDANO MNOME GREŠNIM I SMERNIM MONAHOM SAVOM VAMA, U GOSPODU VAZLjUBLjENA ČEDA I BRAĆO Blagoslovi, oče!

(Jak. 1, 21-25) Kako treba da činite napisah vam, da položite kao neki vid mere, ne samo vama, nego i onima koji će posle vas boraviti u ovom životu.

A molim vas, braćo moja, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da držite ovo što vam je zapoveđeno, i da ne budu među vama raspre, nego da ste savršeni u toj misli i voli, (І Kor. 1, 10) kupovinu sebi prikupujući kao i prekrasni trgovci, (Mt.

mir Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca, i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama u vekove, amin.“ (ІІ Kor.

“ A potom on vama pokorno govori: „Bog molitvama svetih otaca neka vam svima oprosti!“ A potom ustavši treba da mu odate poklon.

(Jak. 4, b) Prema tome, da nema ovoga među vama! Budući zreloga uma, nemojte nikada poželeti da budete mrzost pred Bogom, nego više da primate blagodat od njega i

Ako li neko zbog uzdržavanja od jela ne ode na večeru, nevin je. Vama koji hoćete večerati, da se postavi samo jedan hleb, i to mali.

GLAVA 12 O slobodi manastira Zapovedam, dakle, svima vama od Gospoda Boga Svedržitelja da ovaj sveti manastir bude slobodan od svih tu vlasti, i od prota i od drugih manastira,

Pošto ovaj ekonom neposustalo okonča svoju službu ka Bogu i vama, i pokaže vam se pouzdan, i upravlja vas ne po licu, nego sve imajući kao jedan ud, imajući pod sobom i podekonoma kao

Jer moja reč je opet upućena vama koji na sebe primate sud, neka odstupi od vas zavist, da odstupi sujetna ljubav i dar nerazuman, a sud pravedni sačuvan

dakle, teško zlom i pogibeljnom, pre suda zlo izabraste, i naneste toliku štetu ne toliko njemu, nego i sami sebi, a sa vama i drugima, a kao onom i samima sebi pogibelj sa njim pokazavši!

Ako u jedno steče se saglasnost volje, da vam se ne protivi iguman, a idući za vama, još više ću čuvati vašu objedinjenu volju i jednu odluku.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ulaze Cmilja i Anđelko.) CMILjA: Da znaš, maco, da si mi bio drugi! ANĐELKO: Ajde ne pričaj. Vama je svaki posle prvoga drugi. CMILjA: Misliš da ja lažem? ANĐELKO: Ma mene i ne zanima!

Mi smo taj slučaj prorađivali! Uostalom, šta ja imam s vama po kuloarima? A što se tiče tog... Vilotijevića, kako li se zvaše, ja sam se prvi izjasnio protiv!

Nego, kolko je kod vas sati? IKONIJA: Saće deset. SKITNICA: Moram da požurim ako mislim da stignem. Vama na svemu fala! Ono vam nikad neću zaboraviti! IKONIJA: Ma zašta fala, i ti bi meni pomogo! Nego jedno mi kaži.

Sve mi se odjednom sâmo povezalo! Ko da se munjom prišilo jedno za drugo! JAGODA: Ma, šta je vama dvema? Šta se to zašta prišilo? IKONIJA: Pa taj sa stanice... taj, što si ga raspalila... pa to...

Tek što je progledao, ti ga oslepeo! TANASKO: Šteta za ono piće i škembiće! PROSJAK: A vama dvojci? MANOJLO: Sa nama ti je ispalo još gore!

TANASKO (spolja): Sekund, goskapetane, zaboravih ovu puščetinu! (Ulazi. Gleda Prosjaka.) PROSJAK: Međ vama bi se i arhanđeo ugasio! Brže no slama! Ko spava s vaškama, ustane prepun buva!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

misleći da počem ja otrov ispijem i ostane ovo telo tu pruženo i bezdušno, da ću i tada ja ovaj isti biti koji sad s vama besedim. Neće već ono, Kritone moj, Sokrat biti, no samo [h]aljina njegova izlišnja i ni na što nepotrebna.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Pa kako ljudi? Kako se živi, a? — pita Lis. — Vire mi, nije loše, a jeto, ako bog podrži, s vama dobro! — odazva se Škeljo namigujući drugu do sebe. — Baš dobro, i lipo, i bratski, i kako baš triba!

“ A ta išta špijuna Radeka kaže: „Eto pandura tu, biži!“ Je tako, moj gošpodin?... Ja vama kaža: Dalmacija ima pedešet iljad ajduk!... Tu nima rimedijo (lijeka), nego višala, višala i višala!...

Dakle, ovđenak ćemo pred vama ispitati sluge. To nije dugo trajalo. — Da je ovdinak Bukar, on bi sigurno bolje ispričâ! — veli Dundak.

— Dajem vam časnu riječ, da će prva moja pooda kad se zaredim, kad budem svoj, biti vama — uzviknu Bakonja i opet se poljubiše. Pop svrnu sa ceste. Poslije po časa Bakonja stiže pred Veliku oštariju.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Za staklom — ko za rešetkama — Dok bdim u nekoj bivšoj veri Okrenem glavu prema vama: Zavidim čak i mački skotnoj Što se za oknom, eno, ceri Robijašu na doživotnoj.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Zlotvori moji, jedna čekate kad će Tola smrznutog da me stovari pred kuću, a ja nikome ne trebam, ni vama! Šaka tresnu po kesi a rezak cik dukata izgubi se u magli i tutnjavi... Kasnije se pita: Zašto mi je ruka mokra?

Kad se vraćao iz bojeva, u sofru je nožem urezivao ubijene sopstvenom rukom. — Kad sam ja posle ovakve večere s vama razgovarao? — izaziva Đorđe. Simka mu steže mišicu, a on se gadljivo trže. i Vasilija se boji, a opet „oče“.

Po Vukašinu se prosu tanka drhtavica. — Noću se razgovara samo o vampirima i zločinstvu. Na Badnji dan ja s vama nikad nisam razgovarao — promumla za sebe Đorđe gledajući u zagrizak hleba. — Morate obojica da me čujete!

I od sluge da prosim duvan? Kad bih vama ostavio imanje, vi ne biste dali Vukašinovoj deci, mojim unučićima, ni grozd da pojedu. Ni šljivu da otkinu...

„Bolje, braćo, Turci da se vrate!“ mahao je štapom Aćim. Rekao je još: „Do groba ću se boriti s vama i za vas!“ Grudi su mu bile nabrekle. Sam sebi bio je kao brdo veliki. A seljaci, svi su oko njega bili kao mravi.

Aćim nije dao da se zgrada zapali. Fala mu. „Ljudi, morate sada kući. I ne bojte se dok sam ja s vama“, to je rekao, oslanjajući se o štap, a bio je žalostan. Nikada ga takvog nije video.

Nikada ga takvog nije video. dok sam ja s vama, dok sam ja s vama, dokle ću ja, gazda-Aćime, s tobom? Sitno korača krivudavim sokakom punim snega do povija

Nikada ga takvog nije video. dok sam ja s vama, dok sam ja s vama, dokle ću ja, gazda-Aćime, s tobom? Sitno korača krivudavim sokakom punim snega do povija nakrivljenih plotova, sulja se

Đule, samo jedno treba vama, slepci, pa da nađete zaklon, da se zarijete dublje nego taj brest, crvi i vatra pojeli mu utrobu, što se svi ne

— Kažem li ja vama, ludi, da će njega da puste! — viknu iz ugla najozlojeđeniji Prerovac. Aćim se trže, strogo i upitno pogleda

Njegova ruka načinila je ove duvare što vas od vetruštine štite, i ovaj krov, da ne kisnete. Sve njive što vama i stoci hleb rađaju njegove su krčevine. Šume su sve do Morave bile.

Pokazaću ja vama ko je Aćim Katić!“ Andra je slušao kako ciči pomrčina prignječena uz tavanicu i zidove od grubog, netesanog kamena i

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Srpski doli, puni rajska čara, Srpske gore, željo moja stara, I potoci što žubore tudi, Mrtvo srce još za vama žudi, Za potokom, za zelenim lugom, Za slavujem, mojim starim drugom, I za poljem rosnim i zelenim, I za lipom, za

I vama je, jaoj, pao Stegonoša dičnog stega Al' je sin'o grobak novi: Vi stojite oko njega. Tu pogleda brat na brata, P, onda g

Zaljuljano carstvo survalo se s vama. Kad oluja prođe vrh Kosova ravna, Kosovo postade nepregledna jama, Kosturnica strašna i porazom slavna.

V. Ilić CXXIV Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svom Ležao sam međ' vama. Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili.

Upoznasmo se. I dao bih Vas gled'o Izbliže, pođoh s Vama naporedo; I celog puta ja očiju svojih Ne skidah sa Vas. I ma da smo dosta Sa društvom išli, meni želja osta: Ja oči

u tebi mâlo, Rasturen, - ni sam ne znaš dokle ti dopiru međe; Ti brata svog ne poznaš, i malo ti je stalo Što su međ' vama staze sve bleđe i ređe. O Rode!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Dva najsjajni moji tvorenija među svjema besmrtnim dusima, kako ime opširnog prostora razumjeti vama se dopušta?" Mihail mu tihim glasom reče: "On je tebi jednome izvjestan; evo kako ja o njemu mislim: šar nebesa

Čudo mi je - svemogući reče vojvodama neba sveštenoga - đe mi u dvor s vama nije doša drug vam činom jednaki, Satana, jer ste često skupa dolazili ka nebesni vojenačalnici.

“ „Arhangeli prvoprestolnici! Ja ću vama otkrit nešto sada što će duše uskolebat vaše: gorda se je duša Satanina oblačila u haljinu crnu; slavoljubni ovaj

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„Oni stariji“, nastavi Pitagora, obrativši se tim mlađima, „znaju to, ali vama moram da rastumačim“. Oni naćuliše uši. „Pogledajte bezbrojne ove zvezde! One pokrivaju od pamtiveka nebeski svod.

Stariji učenici poznaju ih dobro, a vama mlađima, sada ću ih samo nabrojati i na nebu pokazati. „Prvi po redu je Mesec, koji videsmo penjući se ovamo.

Ceo taj tovar razdelite besplatno svima građanima varoši, sedam funti na glavu, a vama, gospodo senatori, duplo toliko. Demokritos je jedini građanin ove varoši kome takvo lečenje nije potrebno.

Čeda muza, odabrana vojsko uma, ja ću sa vama da vaspostavim carstvo Aleksandra Velikog! „Za to sam vas iz svih pokrajina tog nekadanjeg carstva okupio ovde da u

Pergamona, Efeza, Knida, Sardesa, Apolonije, Kolofona, Tripolisa, Kirene, Seleukije i Tira, ja sam zadovoljan vama. Budite sigurni da ću se za vas brinuti i zaštititi vas.

Pogledah mu u oči. „Samim tim nizom godina, ne biste vi mogli sve ovo stvoriti da ne beše u vama plemenitog slavoljublja da nešto veliko stvorite“.

Htedosmo se okititi vama, a da vas nismo razumeli. Kremona je malo mestance, a vi pripadate celom obrazovanom svetu i potomstvu.

Obazirući se levo i desno, prišulja mi se i prošaputa: „Važnijih stvari imam da sa vama govorim“. „Stojim vam, dragi moj, rado na raspoloženju“.

„Pa kupite te knjige za njega!“ „Kažite mi cene!“ „Daću vam ih, bogami, jeftino, jer je to prvi pazar koji sa vama pravim“.

od gnjeva i besa - ili to beše samo otsjaj plamena u peći - a kad vatra istinja, on se osmehnu i reče: „Osvetiću se vama svima kao nekad onom školskom drugu u Grentemu!

Izgledala je kao vila iz bajke. Ona se osmehnu ljubazno na mene i pruži mi ruku. ,Moj ujka mi je o vama, gospodine Njutne, već pričao. Sad sam ja njegov amanuenzis i brinem se o njemu’.

A što je najglavnije, ja Vama dugujem veliku blagodarnost. Vi ste se potrudili do mene, isporučili mi pozdrave mog poštovanog kolege gospodina

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

„Vi se sve nešto bunite, sve vama nešto nije pravo, vi...“ tako mi je rekao komandant. Trebao sam odgovoriti: „Gospodine pukovniče, Vi ste...

Baš pre neki dan reče mi jedna: Ništa ne bi bilo interesantije nego opisati sve promene koje su se u vama izvršile od dolaska ovamo.

Onda pozvah jednog nosača koji prihvati moje stvari, pa se krenusmo u varoš. — Vama treba stan, gospodine? — Ne, idem pravo kod Nikole Glišića, šefa... Ti znaš gde stanuje? A mislim znam i ja.

I samo zato javno ovo pričam, što znam da među vama ima laparala, a kugla Zemljina nije više ono što je bila, prostrana i neprohodna, te da bar od vas, kad vas neka

Još u Prizrenu video sam novu zvezdicu na kraljevom ordonansu. — Onda i ja vama, gospodine pukovniče. Major jako naglašuje poslednje dve reči i oficiri jedan drugom srdačno stežu ruke.

Pa to je Petronije Svilar, i on je priznao, sve kazao. Govorite, lažovi! Šta? To je, eto, Petronije Svilar, taj, pred vama, tu eto taj. Šta?

On je govorio: „Bolestan sam, zar ne vidite? Šta je vama, zar ne vidite da ću umreti; gotov sam, još do jeseni, šta ćete posle?

Kao lud jurio sam ja sve za vama, trčao, zaplitao se za travu, padao. Ona zgodnije nasloni glavu, uzdahnu isprekidano, spreči da plane nov osmeh koji

— I tako, grlo mi se steglo, noge kao okovane, a ja hoću da trčim za vama, ali ne mogu, dok vi žurno odmičete i nekako lako kao da letite.

I prosto kažete na primer... dođete ovde kod mene, priđete mi i kažete, kažete... sve što kažete... — Ja vama vrlo zahvalna. — Recimo: ne sedi vam se u kancelariji. Da uzmemo taj primer.

— Ili da uzmemo drugi primer: treba vam šešir. — O ne treba, ne. — Kako ne, ne? Treba vama šešir. Da, da, treba vama šešir. Dakle treba šešir. Vi prosto kažete: šešir. I tako dalje, i tako dalje.

— Ili da uzmemo drugi primer: treba vam šešir. — O ne treba, ne. — Kako ne, ne? Treba vama šešir. Da, da, treba vama šešir. Dakle treba šešir. Vi prosto kažete: šešir. I tako dalje, i tako dalje.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

— Naravno — produži on prelazeći superiorno preko upadice — to je smiješno vama, „slobodnim duhovima”. — Kakvi „slobodni duhovi”, moj oče! — odmahnem ja. — Ta ima li neslobodnijeg duha od mene?

— Vi ste uvijek bili jako tolerantan, jako popustljiv, s vama se uvijek moglo nekako na kraj izaći. Baš „liberalan fratar”, kako su vas zvali u našoj blagovaonici.

Pošutjesmo. — Silno su narasli ovi vaši cedri, od vremena kad sam dolazio k vama na lekcije latinskog! I oleandri su vam uvijek onako bujni.

Oni vjeruju u meteorologiju kao nauku, ali pod uslovom da im kaže da će sutra biti lijepo vrijeme... Vama bi se htjelo da moj roman ispadne na dobro?

Konkretno, što da napišem, kako da završim moj roman da bi to bio happy end? Eto pred vama sve mogućnosti, odlučite vi! Da Athanatik učinim dostupnim svima! to valjda ne — to bi tek bio kataklizam, smak svijeta!

Neizraženi sadržaji ne postoje! Doktor se nasmijao ustajući. — Iz svega ovoga vidim jedno: da je vama bolje. Za to mi svjedoči vaš polemički žar... — ... koji je svakako izraz „povišenog životnog tonusa”.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— The... šta mi vali? Samo mi je jedno teško — što ne mogu često da se viđam sa vama. — S kime to, sa nama? — Sa svima, brate, pa... i s tobom najviše. — Ene sad. A što ću ti ja ?

priseban, neki veseljak, veresijaš — zar ti ne znaš, da su se naše gazde odavno dosetile, da se sačuvaju od ortačine sa vama! Što god naplatimo u jednoj varoši, to odmah šaljemo poštom u Beograd, a mi ti posle putujemo kao ptica kroz goru.

— Pa kako, bolan : piju li sa vama, šta rade ?... Hoće li koja da se šali? — Piju dosta, a i đavoli su... — odgovori on i bi mu toliko prijatno to

tres-tres... tres-tres... — Blago vama, kad ste slobodni! — uzdiše putnik natičući šubaru na levu stranu, otkuda ga bije oštar i hladan vetar.

Našao je drugoga čoveka, koji će mu raditi bolje. — Koji će njemu sve davati, a on će vama, kao slepcima, po dva tri dukata, je li tako ?... Kaži sam, koliko je tebi dosad davao ? — Pa tako...

— Ja nisam s raskida, ako ona hoće... — Ne možemo mi trezne sa vama u društvo, nego prvo da vas stignemo ! — reče Maruška, pa ponudi Julu da sedne do Đurice, a sama se namesti do Novice.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kad je čuo Petar šta mu ove devojke rekoše, on im onda odgovori: — Teško vama i vašem životu! Kad ja opet ovuda pređem, sigurno ću naići samo na vaše kosti.

Petar im na to odgovori: — Teško vama i vašem životu! Da ja nisam ovamo došao, vaše bi kosti još i sad rasute bile.

Kurjaci govore svojim jezikom: — Možemo li doći da učinimo štetu, pa će biti mesa i vama? A psi odgovaraju svojim jezikom: — Dođite, da bismo se i mi najeli.

On caru sve ispriča po redu ko je i oklen je i šta je doživio — ovako kao ja vama pa mu najposlije reče: — Čestiti gospodaru, mene je bog dosada čuvao, a tvoja kći koliko je meni mila toliko sam i ja

Siromah seljak proda dom, pa uhvati svet na glavu. Ova ga ala dopravi. Opet ih popita seljak: — Pa vama je teško da ga hranite, on će sve vas da pojede. Ja da sam na vašem mestu, ja bih ga utepao.

konja pa ga uzjaši i bježi s curom dalje, a neće preći dugo vremena, ja ću prevariti cara i pobjeći od njega, i trčati za vama dok vas ne stignem. To on jedva dočeka. Kako rekli, tako načinili.

— Dobro, — reče otac. — Vama dvojici ću otvoriti dućane ovdje, a ti, sinko, treba da stečeš i para i pameti, treba ti ići u tu i tu varoš i tu

za ovce ovčara, za koze kozara, za svinje svinjara, za čele kovandžiju, pa im reče: — Ostavljam sve svoje dobro na vama i na bogu, — pak stane živeti kod kuće kao i pređe.

naposlitku kažem: ja sam jedan od ona dva pijanca što su vilištanjcu tikve razlupali — ta poznate me, nisam jedared s vama nazdravljô! I ja još vama pripovidam o pravdi, a tuđe tikve lupam!

I ja još vama pripovidam o pravdi, a tuđe tikve lupam! OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE PARE Jedan car sjedio jednom sa svojijem

Što ulovih, to mi ostade, a što dobih u šumi, to donesoh i vama da vidite. — Pravo je kazala mlada, — govorili su svi svatovi, i svuda pričali o njenoj pameti.

A seljak odgovori: — A zašto nemate i četvrtu? — Kakvu? — Bogme, da vama svak plaća mise, a vi nikome. KREĆI, OČE IGUMANE! Umirao jedan stari iguman u zenđilu manastiru.

Petković, Vladislav Dis - PESME

ŠTAPOVI I ŠTAKE Da se poklonim pred vama, junaci, Što sad nosite štapove i štake: Novome dobu vi ste svetli zraci, K'o mnogi živi, kao mnoge rake.

Da se poklonimo odano i smerno Pred vama, što ste rane bez leka Primili na se k'o znamenje verno Istinske službe, probuđenog veka.

Da se poklonim pred vama, što sada Na svaki korak brižljivo pazite: Tu skoro carstvo zgazili ste, mada Sad mali potok sa mukom gazite.

poslepodne — ne sećam se koje — Išli ste lagano i pognute glave, A oko Vas vazduh, svetlost i mir stoje, A nad Vama nebo boje jasno plave. Senku i s njom mene vodili ste sobom...

Ljubavi moja, sliko snage moje, Živećeš sa mnom; sa radošću mnogom Ukrasi sebe i sve dane svoje; Al' vama, dela nepočeta, “Zbogom!

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ne znam šta bih mislio o vama da sam vas video kako lutate po Kembridžu kao ”guska u magli.” Bilo je očigledno da mu se svidelo što sam pažljivo

godine. Berlin se uvio u crno i počeo da se priprema za veliku sahranu kakvu do tada Nemačka nije videla. - Vama i vašim prijateljima obezbedio sam mesto na balkonu iznad moje radnje, - rekao mi je Nikola, - želim da vi i vaši

Ali je bilo među vama, u Evropi, sveta koji te besede nikad nisu razumeli. Svetski rat vam je otvorio dušu da slušate svaku reč koja vam u

u Parizu, mogu vam uliti te nove nade, pa je tako potekao i ovaj “Vilsonov dan”, koji njemu služi na diku, a vama na čast. Slaveći njega, slavite i idealizam američkog naroda, i na tome vam se ja najtoplije zahvaljujem.

Ali tada vas nisam poznavao. Sada vas znam. Taj pas koji je sada sa vama ne bi ostao ni sa kim u ovom mestu, ali on je ostao sa vama i prati vas kao što je pratio svog gospodara.

Sada vas znam. Taj pas koji je sada sa vama ne bi ostao ni sa kim u ovom mestu, ali on je ostao sa vama i prati vas kao što je pratio svog gospodara. Vi ste dobri prema njemu i pas to zna.

Neću vam se više nikada suprostavljati na godišnjim gradskim skupštinama. Šta je dobro vama dobro je i meni, a i za naš mali grad.“ Nikad nisam rađe prihvatio ponudu za bratimljenje kao ovoga puta.

Vredna pčela to zna kada siše med sa razigranih cvetova blagoslovene neveste. Ona zna da je ovaj med prvi znak poruke vama da će brak nebeskog mladoženje, zlatnog sunca, i njegove neveste na zemlji, bezbrojnih cvetova, biti blagosloven mnogim

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Lekar posluša i nakrene. Okuša, mljasne, premetne jezikom i izbaci. —Ovo je otrov. Smrdi! — mršteći se, pljunu. —Je vama, a njima je mana božja!

— Dakako! Onda bi' ja bio kao i vi: bio bi' idolopoklonik. Da ti bolje protumačuš: bio bi' neznabožac. — Bog s vama, ča vam je?!... Zar mi ne virujemo u boga, ča smo za stari kip svetoga Spiridiuna?... —Jeste...

osjeća ni strasti ni čežnja, ništa ga ne draži, pa kad ga u selu neko dokara radi psovki, uvijek smišljeno odgovori: „S vama se ne može biti miran! Kad sam sam, i radim i bogu se molim!” .

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Šta književno tumačenje time dobija, a šta, eventualno, gubi i, posebno, zašto je vama neophodno aktiviranje konteksta nacionalne književnosti? Medijum književne umetnosti je, naravno, jezik.

Mora li da postoji sklad između rezultata istraživanja i stila kojim se rezultati saopštavaju i šta vama on znači? „Beogradski stil“ Isidora Sekulić je shvatila kao stil izlaganja.

Sigurno je da postoje i mnogi suptilniji, samo vama primetni, momenti? Po prirodi stvari, ja sam poslednji koji bi u onome što pišem mogao da nazre moju ličnost.

Po tome mi je i Vinaver postao predmet stalnog zanimanja. Ali, naravno, sredina u kojoj ste rođeni i odrasli takođe u vama ostavlja nešto, što kasnije nevidovno usmerava vaše interesovanje. Kosovo, gde sam rođen, puno je crkava i manastira.

Nije li to paradoksalno, ako imamo u vidu epske teme i motive? Bio sam, čini mi se, upravo, Vama obećao da ću ono što sam u tom kratkom eseju tek naznačio proširiti u pravu analizu kosovske usmene lirike, koju Vuk

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

MOMAK: Vrlo davno, gospodine... ČEDA: I vama je to sasvim obična stvar kad se menja ministarstvo. Promenili ste ih mnogo? MOMAK: Mnogo!

nema škole, ne zna jezike, ne može da pravi karijeru i onako nekako ne pristaje... DARA: Meni je dobar, a vama se i ne mora dopadati. Kad sam ja zadovoljna, šta vi imate tu? ŽIVKA: Pa već ti, znam ja tebe.

ŽIVKA: Pre svega, zet – to nije ništa, a drugo, pravo da ti kažem, ti nekako i ne ličiš. ČEDA: Gle, molim te! A vama već liči, kao... ŽIVKA (unese mu se u lice): Kao šta? ČEDA (gunđajući): Ta već...

Čekaj, ponesi i šešir. (Skida.) I onako imam sa tvojim mužem da progovorim reč-dve. ČEDA: Vrlo dobro, i ja imam s vama da razgovorim reč-dve. DARA (uzme haljinu sa stolice i šešir pa odlazi).

ŽIVKA: Ama, kako se spomognu? PERA: Pa tako eto... Izvinite me, nezgodno mi je da govorim takve stvari pred vama. ŽIVKA: Ama, govorite, de! PERA (snebivajući se): Pa tako...

Ju, kako vi ružno mišljenje imate o meni! ŽIVKA: E, ako mi to svršite, onda, da znate, imaću lepo mišljenje o vama. ANKA: Ju, kako bi' ja to, vaš je zet ženjen čovek!

Ja vas, ujače, neobično cenim i poštujem, pa zato ću prema vama biti iskren i reći ću vam, razume se u poverenju, na što sam se odlučio.

Ja sam se dakle rešio: onome zubnom lekaru, provodadžiji da saspem zube u grlo; Nikaragui da odrežem uši, a vama, dragi ujače, da razbijem nos!

ŽIVKA: Šta ću pokvariti? ANKA: Gospodin mi je kazao da će posle razgovora sa vama doći k meni u sobu. ŽIVKA: Rekô je? ANKA: Da. ŽIVKA: Dobro, reci mu neka uđe, primiću ga!

Jeste li vi mene čekali, Anka? ANKA: Razume se. ČEDA: Idite odmah u vašu sobu, evo mene za vama. ANKA: Je li istina? ČEDA: Idite samo i čekajte! ANKA (nudi obraz): Poljubi me uime kapare!

PERA: To je valjda zato što ovde ne piše o vama, nego kao da se sve to dešava u Kini. ŽIVKA: Iskinio se on dabogda nikakav!

Pa ja, bre, mislim da govorim s pametnim čovekom. ČEDA: Pa tako i ja mislim govoreći s vama, ali, vidite, prevarili smo se obojica. VASA: Još kako smo se prevarili!

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

ali je posle nekoliko dana pošla rugalica uz orahovačke krše, koja je u prevodu sa arnautskoga, ovako počinjala: Blago vama, mamuški jeđupi, Kad vas Hamza, paša silni, Za večerom smerno dvori!..

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Vi, zvezdice - osmejkuše, Recite mi pravo tudi, Je l’ istina što o vama Pišu knjige, zbore ljudi: Da vi niste tako sitne Već ogromna neka tela, I od jedne pa do druge Prostire se večnost

Jest, mnogi u tišini Isplače s’, pa je lak; Kad svane, vama s’ čini: No, to je veseljak! »Srpska Zora« 1878. JESI L’ GLEDÔ...

Oh, nek’ java bude vama Što ja snevah nadom pjan. Moje jave crna tama Vam’ nek bude samo san. »Javor« 1888. SUZA I UZDAH (Sonet) Suza j’

Sad će u snu slatke pesme da zabruje, Jer se brodić zavičaju približuje. Laku nojcu vama, nama! Mir u grud’ma! Laku nojcu trudnom svetu, dobrim ljud’ma!

Koji neće sve da sruši Brzo i uznako, Da taj meti, opštoj meti Ne ide polako; Da on neće, s vama skupa, Gde se zgoda pruži, Pohitati da se višem Načelu oduži.

PESNIK PRED BOŽIĆ Ne pitajte za pesnika, Pustite ga sebi sama; Pred Božić mu dajte mira — Mir nek’ bude i međ’ vama.

Eh, raduj se, Petre stari, S unucima, s unukama, Pred vama se ne prolama Strašni ambis, klet. Eh, raduj se, raduj i ti, Crnogorska majko mila, Što nas nisi ojadila, Što te

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Tko vas je postavio arendatorom? Vi znate kako je i vama kad vam ko vaša suvoparna sočinenija kritizira. A što na modu vičete, sami se izdajete da vam je plitak mozak, jer kad

JOVAN: Samo što sam dao kravi sena, a kako je bilo kad sam spavao u štali i s vama zajedno jeo? Pa znate l’, majstorice, onaj naš beli mačak... FEMA: Ju! Mačak!

Taki mi se vuci ispred očiju, jer ću ti svu kosu počupati, nitkov jedan, tko te pita za to? JOVAN: E, lako je vama, jer ste utekli u podrum, ali ja siroma! I sad me svrbi kad se setim kakav sam boj za to izvukao.

Femo, pamti srpsku poslovicu kad se tikva pokondiri. A vi, gospodin filozof, šta li ste, da i vama kao prost štogod kažem: Čovek ma kako da je učen i školat, ako nema pameti, sve je maler.

Miljković, Branko - PESME

i čuh i zaplakah svirala od zemlje od šume od krvi dozivala drugu obalu na kobnom žalu stajo narod i plako o jao jao vama duše uklete s balsamovanim rukama i usnama od krvi videh videh videh čuh i padoh mrtav o Aheronte Aheronte sve strane

Krakov, Stanislav - KRILA

I on bi tu obrisao suzu koja mu se ustavila na dugoj trepavici. — Gospodine majore, šta je vama? Ostavite se toga, gluposti, — tešio ga je rastuženi Duško, i brisao plave, detinjske oči.

Došao je dežurni lekar i bolničari i zaklonili su mrtvog malim zaslonikom. — No, tako može ostati do zore... vama ne smeta? ne? obratno se lekar Dušku, koji nije ništa razumeo. — Ni najmanje.

Parter je urlao i odsecao reči. — No, eto, zapljeskajte toj ženi, pošaljite joj cveća, i ona će poći večeras sa vama u postelju... — Debela je, branio se Duško.

Rekli su mu da je to novi komandant bataljona. — Slušao sam već mnogo o vama, govorio je rukujući se sa Duškom. Iskupljali se ordonansi, posilni i telefoniste. Neka naročita radost je sve oživela.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ne nosim provizije, jer jedem svaku crnačku hranu i pijem svaku moguću tečnost i vodu, što vama ne preporučujem, jer sada baš izlazim iz dizenterije od koje se ovde umire!

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

A belog stada mirni čopori Po livadama mojim planduju, Da svoje runo vama poklone!... Nije li dosta... o, buntovnici? Buntovne krvi gadan porode, Šta hoćeš više?...

SULEJMAN: Idite sad! A nek’ je senka našeg Proroka — Kome neka je miran pepeo — Sa vama svud! (Svi odlaze.) ČETVRTA SCENA [Koleban zove Glavaša da dođe muselimu. Glavaš se oprašta sa Spasenijom.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Pristajete li? — He, he, he, šta vama pada na um! Našto je to? ne vredi, znate; mogao bi čovek poginuti, a to nije naš poziv. — Dosta, ne smete, dakle!

On pogleda samo za trenut i reče mi začuđeno: — Šta je vama?! Zar ne vidite da su ono drva? — zatim produži pisanje. Drva? Ja opet stanem gledati.

iza ove kapije ctoje vaše kuće, žene i dečica. Držite ce! Neprijatelj je već dvaput bežao pred vama. Vaš je šanac tvrd, a vaši su bajoneti još tvrđi. Bude li dušmanu malo vaših kuršuma, oprite mu u grudi vaše bajonete.

— Gde ste vi dosad? Ako se ne varam, vama je naređeno da se u 7 časova javite meni u štab, a sad je devet — pitao je đeneral.

— Tako sam i učinio, ali vi ste bili otišli pre 7 časova i ja sam pošao za vama, kao što glasi naredba, i ma da sam terao brzo, nisam vas mogao naći pre 9 časova — odgovori major.

Ja se ne varam. Pri prvom jurišu ja sam ih tako izbliza video. Potresajući prizor! Ljudi, što su maločas stajali s vama i uz nas: bodri, snažni, čini ti se prsima bi grad razbili, leže sad pred nama kao neme, hladne, nakažene trupine.

— Bacite tu glupu pušku iz ruke. Šta će vama puška? — Zašto? Ja sam se ovom puškom dosad borio. — Ali kad vam kažem bacite je; bacite je odmah tu na zemlju.

Visoka Porta je razdavala svoju milost i pravcu, isto tako nije prestala odelovati blagodetelstvo i pokrovitelstvo i vama, koji ste nihne djeca.

Kad bih ja bio kakav mađionik da mogu izagnati iz vas đenerala i plemića, pa da ostane u vama samo prost građanin, tada bi me lakše pojmili, i mi bi se možda i razumeli; ovako, opet ponavljam, jedan drugome nouѕ

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Da ga vid’te kako s’ ljubi S novim svetom belim; Da vidite moju radost, Da je s vama delim. Da vidite kako širi One ruke male, U očima pozdrav nosi: Raduj mi se, ćale!

XXXIII I opet me k vama vodi Moja stara, verna misô, — — Što mirišeš, pesmo moja, Još te nisam ni napisô. Mirno kuca srce moje, Kô u

Pa sad plavi, noći sveta! Treperite zvezde milo! Evo more — duša moja — Ujedno se s vama slilo. Na zrcalu duše moje Ogleda se mesečina. — Ko te pita, ko li haje, Što je dole u dubina.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Čuje se nečiji glas: „Izlazi brzo!“ Onaj pored mene pokupi neke stvari, pa će reći: — Mi odosmo, a vama kako Bog da — onda kao da se priseti: — Bugari su ovdenak na pedeset metara. U zdravlje! — i trčećim korakom ode.

Očni kapci su mu bili podnaduli, a nos malo drven. Kad upravnik završi, obrati nam se i on: — Gospodo oficiri!... Vama je svima poznato „Pravilo službe“, a donekle, nadam se, i „Disciplinski postupak“.

Kada priđe na pet koraka on stade, pogleda sve redom i zapita strogim glasom: — Ko je ovde najstariji među vama? Potporučnik „Kica“ diže se, lako se zanija i dohvati se za sto.

Daha nisam imao. Gledali su me začuđeno. Neko upita: — Ostadoste li živi? — Sa vama beše još jedan. Osvestio sam se malo, i onda se okretoh da vidim gde je Gruja. Što li je zastao?

— To ti je ono: dokon pop jariće krsti. — Ali Rajko se prenu. — Čekajte malo, barone, da ja vama probam glas. Postaviću vam prostiji zadatak. Ali brzo da mi odgovoriš. — Rajko pruži ruku prema Kosti i raširi prste.

— Ko je među vama najstariji? — zapita strogo. Vojnici pogledaše jednoga, koji je takođe bio bez bluze. — Gospodine kapetane, ja sam

Bilo mi je neugodno. Povukao sam dvatri dima iz cigarete, i onda sam se digao. — Vama je neprijatno? — zapita me. — O, ni najmanje...

Toma nam priđe, uhvati Arletu pod ruku i reče joj: — Lulu, hteo bih da razgovaram nešto sa vama. — O čemu? — O onom vašem dečku iz Pariza. Pod drugim prilikama naljutio bih se na njega.

— Reče mi Tom — i ja sam ga sada oslovljavao tako — kako imate nešto da mi kažete? — Ah, da... Jest... želela bih s vama da razgovaram. — Ona otkide u prolazu jednu grančicu, i poče nervozno da je lomi. — Znate... ne znam kako da vam kažem.

Ona ne sme da zna gde se ja nalazim. To je jedno. A drugo, što je najvažnije, ona treba da ostane sa vama... — Dobro, pristajem — prihvatio sam rado. — Sad smo došli na ono o čemu bih htela da razgovaram sa vama.

— Dobro, pristajem — prihvatio sam rado. — Sad smo došli na ono o čemu bih htela da razgovaram sa vama. Slušajte, Dragiša... Ona je devojka, nevina, čedna. Ja tražim od vas reč da joj se ništa neće dogoditi.

Kroz dva časa naći ćemo se na ovom istom mestu. — Zašto?... Hoću i ja da idem sa vama — govorila je Arleta. — Nema potrebe. Biće nas mnogo — odgovara Toma ravnodušno. — Da, da, tako je bolje.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Rajić JOVAN AVAKUMOVIĆ PAŠHALIJA NOVAJA Hiljada sedam sto sedamdeset peto Hristova roždestva začinjajet leto, Koje vama, drage, sada privetstvuju I čto po njem sledujet zdje proročestvuju: Sirječ, da jest bilo i posle će biti Da se svaka

Mnogo prepona imaćeš daljnom ti Na putu. Hrabri s’! Borbom se tvori muž. Nad vama štit moj! Mnogo čovek Tajnih vragova u sebi nosi. Na strane s’ tuži, nesrećnim ali ga Sve čine svoji.

” Pa dalje, u nastavku: „Ot ovih oda — onu k meni samom, drugom ne pokazujte kromje Kopitara. Ja ju samo i vama zbog probe novog metruma i srpskog jezika radi šiljem.” (Vukova prepiska II, 1908, 110—11) Vuk mu je odgovorio (24. nov.

doma našeg točno su izrađeni bili, i opet sam ja imala vremena malo i čitanju posvetiti, a sad evo pevam, ali ne vama, nego „braći što razumu čuvstvo“, što naš pesnik Maletić veli, pevam pesmu na koju me ovo tamno oblačito veče pobuđuje.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Živeo nam dugo sa gospođom! SVI: Živeo! KNEZ ĐURĐE: Srce mi zna — Svedok je jedan bog Da sam o vama samo mislio Za triest dana moje veridbe. VUKSAN (za sebe): Jest o nama, O ceni našoj — Kô pošto bi nas bolje prodao?

Bojić, Milutin - PESME

Zrelost, draž, mekota! — O, milosti meni: Nemoć mi i pustoš prazno srce žuče. O, sunce, o, noći, vama ispiveni Udovi se grče, bez krvi i soka.

I videh u njima Svu čar, o kojoj tek se privid ima. I moje oči greha su se krile. Vaj, treba, noći, opet s vama sada, Ruku pod ruku, u kal gde se pada. No, avaj, danas tuđe ste i strane.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

MARICA: Ide, boga mi! Do devetnaeste godine nisam ni mislila na udaju, ostavila sam to vama; od devetnaeste do dvadeset prve mislila sam i kazala sam vam: nađite mi.

VIĆA (sleže ramenima). JEROTIJE: Nosi klasu, gospodine Vićo, klasu! VIĆA: Vama, gospodine kapetane! JEROTIJE: Pa meni, dabome! Uostalom ti, gospodine Vićo, i ne mariš mnogo za klasu.

ALEKSA: Pa onda... uh, eto, zaboravih gde sam stao! JEROTIJE: Dabome! Ama, kažem ja vama, ne prekidajte ga. Stao si: kako već tri nedelje nijedan putnik nije prekoračio prag. ALEKSA: Jeste!

JEROTIJE: Mrda? ALEKSA: Jest, mrda! Pa rekoh, 'ajde da ja brže-bolje javim vama. JEROTIJE: Gospodo, on je! VIĆA: A ko bi drugi mogao i biti?

MILISAV: Vi! JEROTIJE: Taman! Pa u mene da gađa onaj, je li? MILISAV : Ama, ne, nego vi ćete držati sredinu. Sa vama će poći Tasa. JEROTIJE: Tasa? Ala mi izabraste vojsku. VIĆA: Bolje je, gospodine kapetane, neka pođe s vama.

Sa vama će poći Tasa. JEROTIJE: Tasa? Ala mi izabraste vojsku. VIĆA: Bolje je, gospodine kapetane, neka pođe s vama. Ne zato što bi vam bio od pomoći, nego da ne ostane u kancelariji, jer će pobeći i sići u čaršiju te razglasiti sve.

KAPETAN: Čekaj, de! Čekaj malo! (Građanima.) Ama, jesam li ja vama kazao da ne slušate! Pazi, nemojte vi da mi platite za sve! (Žiki.) Je l' mora, gospodin-Žiko, da se čita pismo?

Nastasijević, Momčilo - PESME

O brdo Gilboa, nikada kiša ni rosa Da ne padne na prezrene ćuvike. Na vama je pao štit najhrabrijih, Kraljev štit svetim uljem pomazan. Tvoj luk, Jonatane, nikad nije promašio.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Petar oklijeva i nešto progunđa kroz zube. —Što si zabrinut? Što je? —A što ću ja vama? —Ništa! ... Kad kupiš oba dijela, prodaćeš ih meni za iste novce, a ja tebi muštuluk od dvadeset i pet talijera.

—Gospodarica si da radiš što ti je volja, opazi pisar, — ali .... — Evo para! — prekide Petar. — Evo ih vama! — i uruči kesu pisaru. A pisar ozbiljno opomenuvši ih, veli: — Kad su novci u mojim rukama, nema prevare ....

— Tako je po tarifi, po zakonu! — sleže bilježnik ramenima. — Znam ja, čast vama! ... Baš to je zlo što je po zakonu! Svugdje vele: po zakonu. A zakon nas, evo, guli doboga ! ...

I, dok se drže za ruke, ćute, a dok ona istrže svoju iz njegove, diže se on. —Idimo u šetnju! —Bog s vama, što bi komšije o nama govorile? —Brige me!

Radu grđe uplašiše njegove slatke riječi. Ne zna što da reče, i došlo mu da bježi, osjeća to, pa veli: — Čast vama, ali sada ne mogu... Vidiću, — i u hitnji iziđe iz dućana.

A da vidite maloga Stevana: već je ušao u šestu godinu, sliči vama; prekojuče bila sam ga naći ... — I gleda uzbuđena u gazdu. —Dvoje ih je, veli gazda kao za se. Je li?

Veli da je načelnik, podigavši ovu parbu ne u korist sebi, već vama, — i obrnu se Radinim svjedocima, — učinio rodoljubno djelo.

—Ko veli? Hoće, ako se sa gospodinom načelnikom zavadi... Ne znate vi kako to ide, a čast vama, ako i jeste advokat... —Ne ulazi ga ovdje gospodin načelnik ... —Da ko?

Ovaj list imao je da navijesti njegovu silnu ljubav, i on njoj napisa: „Još nekoliko dana i biću s vama — ponijeću sobom morskih školjki.

U meni je sreća; sve se oko mene topi u ljubavi, no vas nema... A samo radi vas i s vama ja sam zamišljao divnu sliku.

I on se primače bliže k njemu i reče mu: —Pripovijedaj mi štogod! —Ja vama? Vi ste došli iz svita... Pravljajte, slušaću vas! —Ali meni je drago tebe čuti.

Mladić, ustežući se, prekide govor. Najednom se nasmija, kao da se je nečemu dosjetio. —Zašto ja vama pravljam ka da su to vaši poseli! —Zar nisam i ja iz sela?

Ilić, Vojislav J. - PESME

Ah, sećaću se celog veka Kao prijatnog, slatkog sna, Preko jaruga i jendeka Kad sam za vama trčô ja! Vetar je silno poljuljivo Vaš tanki veo, vašu vlas, A u zraku je odjekivô Bezmerno sladak, zvučan glas...

Šta li smo cveća pogazili, To bog jedini samo zna! No vi ste onda srećni bili, A s vama srećan bejah ja. Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i vitice Mrsio lahor kao lud...

Ah, misao moja za vama se kreće, Gde jeseni mračne ne caruje ćud, Gde na zemlji vlada večno premaleće I mlađani život razleva se svud Gde

Klonulo je moje telo, umorne su moje noge Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi, Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.

ognjenog sunca Nežno vas oblači u purpurnu rizu; Il' pojili rosom visove Livanske, Il' šumno padali u Kedronsku nizu Vama je svejedno.

1893. (SA POGLEDOM UGAŠENIM) Sa pogledom ugašenim, S prekrštenim rukama, Na mrtvačkom odru svome Ležao sam međ vama. Vi ste moje bledo lice Rosnim vencem obvili, I o mojim bolovima Sa uzdahom zborili.

TELEGRAMI Akademiji nauka Pariz Genije ljudskoga roda, Naš Bogdan Popović mladi, Javite, je li već stigô I šta međ vama radi? „Brka“ Brci Beograd Bogdan je još juče stigô, I javljamo vam ovo: U čast je njegovu Renan Držao pozdravno slovo.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Nemamo, na žalost, vremena da se ovde zadržimo, robu razgledamo i pazarimo, ali ćemo to učiniti pri povratku. Vama, draga prijateljice, kupiću skupocenu zlatnu grivnu, a ja ću se zadovoljiti jednom mladom orijentalnom robinjicom; kažu

Moje lepo putovanje tek je dovršeno, a ja pomišljam već na novo putovanje sa Vama, draga prijateljice! Zaželeo sam se Vas i mora.

A i vi, drati Aleksandrijci, i sa vama se opraštam. Cezarov dolazak u Aleksandriju bio je početak vaše propasti. Tada je izgoreo vaš Muzeum i njegova

No, ove godine, naši se putovi razilaze. Vi putujete Vašoj sestri u Norvešku, a ja ne mogu za Vama. Moram ostati u svojoj zemlji. Tako me, bar, uverava moj saputnik.

Ne samo tim svojim nazivom nego i celom svojom prirodom liči on na duh naučnika. Ovo moje mišljenje saopštavam samo Vama. Ne daj Bože da za njega doznaju naučnici koji veruju da im duh ima krila.

“ Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i oca i zajednica svetoga Duha sa svima vama. Amin.“ „Posle tih reči, dade Mitropolit svoj blagoslov razneženoj gomili.

Možda će Vas, draga prijateljice, interesovati to naše stablo, pa ću i Vama da reknem nekoliko reči o njemu. Praded mog pradede, Milanko, po kojem je naša porodica dobila svoje prezime, doselio

Valjda baš zato što se naše međusobno otstojanje toliko uvećalo, moje misli lete sve češće Vama. Sudbina me je, izgleda, osudila da budem uvek podaleko od predmeta svojih misli i želja. Ili sam ja sam tome kriv?

Ovo poslednje nemojte da izgubite iz vida. ...Hvala Bogu te se nađosmo i upoznasmo jedno drugo u ovoj nošnji. Vama stoji svaka haljina divno, ali priznajte da i ja izgledam dobro.

Delom koje leži ovde pred vama, ona je potpuno rastumačena. I komete su nebeska tela koja se kreću pod uplivom gravitacije Sunca.

Mila i srdačna dobrodošlica koja me je vrlo obradovala! Ne manje Vaša želja da se sa Vama prošetam po Beču i pričam o mom nekadanjem životu u ovom ovda još carstvujuščem gradu.

Vaše noge i okrećite se kao balerina, a ja ću za to vreme da obigravam oko Vas jednu kozačku igru, okrenut uvek prema Vama, ne odvajajući svoje oči od vašeg vitkog tela. Evo ovako. Divno!

Stanković, Borisav - TAŠANA

Jer kažem: Vera i Bog nije za mrtve već za vas žive. da vama, živima, život olakša: da što vas snađe u životu, osobito smrt, verujući da je Bog tako hteo, lakše to podnesete.

A ovde, među vama, znao sam da ću biti još više usamljen, pošto ću morati da budem iznad vašeg života. TAŠANA Ako ti to čini dobro,

MIRON Ali sam, pored one moje manastirske usamljenosti, izabrao ovu drugu, među vama, za koju sam znao da će biti i veća i teža, a to zato što sam znao: da, i ako ću biti usamljen od ljudi, od vas, neću

Čak, slađe mi je vaše društvo nego njihovo, pošto sam sa vama: s tobom, s pokojnim ti mužem, i ostalim mojim komšijama, odrastao, zajedno smo se igrali. I tako nisam onda ničiji.

MARA (polazeći s drugaricama): Kaži ti samo da sam ja to iščupala i ništa se ne boj. A i šta će vama ono ovde? Mi ćemo ga u našu baštu presaditi. (Sluškinji): A da znaš kako je naša bašta lepa!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

”Lepo kaže onaj u dopisu: Car spava, novaca nema, a narod se buni. Odavno ja vama pretskazujem da će biti loma i zemljotresa.” Ako je nered na stolu za krojenje: „Je li zemljotresa bilo ovde?

Sporazumeli bi se vas troje jednog dana protiv mene, a to ne bi dobra donelo ni vama ni meni, jer ste vi ovde domaćini, a ja opet ne dam sebi suviše blizu nikome...

Sva deca me zovu Nana, a on prekrstio u Nena... Ne znam šta će biti od tog deteta, kao što, ako smem vama reći, ne znam pravo ni čiji je.

Gospa Nola je želela da Srba uči svirati u violinu, ali on je sam drukčije rešio — Nano! vama sviram! — Srba je, međutim, više pevao nego svirao. Merakliski, sevdalinski.

Pa onda, i keruša Nera pošla s vama na bal. Kad ste seli u karuce, ja, kao mali sam još, počeo da plačem, hoću i ja na bal.

— Gospođo Lazarić, pred vama mi je lako biti prav i iskren; drukčije ne bih ni umeo. Ja doista treba da se ženim, i po godinama, i po zanimanju, i

Ako Srba moradne napolje, i on će! Nego ću valjda isterati naše dete, a Švabu metnuti na njegovo mesto. Bog s vama, gospodin Joksime! — Gospodin Joksim se smeje kao čovek siguran u svoju stvar.

Ali, ja velim, što god se ljudski radi, i poduže traje i poviše košta. Fala Bogu, kad sam došla dotle da o tome s vama razgovaram, da vas spremam za velike škole, iz kojih ćete mi doći gotovi ljudi, radost moja velika u starim godinama...

i grčki u Beču — tamo su čuvene katedre za to — i da onda postanem profesor ovde u gimnaziji, gde sam se učio, i da i vama pomognem koliko mogu. — Slušaj, Luka, mi sad govorimo kao ljudi.

Ćute, zbunjeni. Siđoše s groblja kao posramljena deca. Ostadoše grobarka i pop-Tominica. —Lako je vama, gospa popadija — veli grobarka, iskreno vi ne živite na groblju. Deca mi plaču, a i ja sam mrtva od straha.

— On je pričao o svojim istraživanjima, o uspesima, o svoja dva poslednja semestra u Nemačkoj — što takođe imam vama da zahvalim, i više nego za sve ostalo, jer su me u Nemačkoj naučnici dočekali bratski.

Ja vam ni sad, ni posle neću reći u čemu sam pogrešio. Ne mogu. Čovek sam zreo, pa me je sramota pred vama više nego pred ikim drugim. A nisam učinio nešto što se ne bi dalo popraviti.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

naše odelo, pokazujući na najvispreniji dar neba, ali utoliko je bogatija naša revnost i ljubov k dobrodetelji i istini. Vama je poznato kako se Kalan pred Aleksandrom Velikim života lišio; on je bio od našeg reda, i ceo uzrok njegova

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

neosvojivi bedem Svoje tvrđave u vazduhu TERAZIJE Nekome ste Trg Na grudima beloga grada Levo i desno sunce Na vama mere Svoju svetlost i svoju tamu Prodavci oblaka Duša i zevova Na vama robu izlažu Gutači vatre igrači po munji I

grudima beloga grada Levo i desno sunce Na vama mere Svoju svetlost i svoju tamu Prodavci oblaka Duša i zevova Na vama robu izlažu Gutači vatre igrači po munji I ukrotitelji gromova Na vama pokazuju veštine Nama ste kameni dlan Na vama

i svoju tamu Prodavci oblaka Duša i zevova Na vama robu izlažu Gutači vatre igrači po munji I ukrotitelji gromova Na vama pokazuju veštine Nama ste kameni dlan Na vama čitamo crtu života Nikad joj nismo videli kraj VRAČAR POLE Sreo sam

vama robu izlažu Gutači vatre igrači po munji I ukrotitelji gromova Na vama pokazuju veštine Nama ste kameni dlan Na vama čitamo crtu života Nikad joj nismo videli kraj VRAČAR POLE Sreo sam te starče pastiru Usred beloga grada Prolazio

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

nekadanjim mojim drugom u srednjem rodu, i, uvidevši da je Lulu lepa i prijatna dama, sa ushićenjem sam joj uzviknuo: — Vama imam da zahvalim što što sam saznao da sam muško! Još sam jedan tako prijatan susret imao.

“ Vama se već prevrće u stomaku, ali iz obzira prema mladoj mami ili najstarijoj sestri vi i dalje pravite ljubazno lice, miluje

kao što je to red da se u političkim govorima navede kakav latinski citat, jer kad bih rekao na primer: „Gospodo vama koji verujete da u demokratiji leži moralna snaga jednoga društva, Raphanuѕ ѕatіvuѕ...

“, onda bi to još moglo značiti: „Gospodo, vama koji verujete da u demokratiji leži moralna snaga jednoga društva, rotkve vam strugane!

vrlo dugo usamljenim stazama parka, i tada se međ' nama vodio ovaj čudan razgovor: — Koliko sam mogao primetiti, vama se dopada moja žena? — poče on sasvim mirno i hladno razgovor.

On razumede moj strah i odmah pohita da me ohrabri: — Vi možda zebete da ja imam kakve zle namere prema vama. Bože sačuvaj! Ispovediću vam se i tada ćete već razumeti.

A obrnite stvar, pa ćete videti kako stoji. Moja žena gubi parnicu kao nemoralna, kompromitovana sa vama i šta joj ostaje onda? Ostajete vi, razumete li, vi!

Kazaću gospođi ceo svoj razgovor sa njenim mužem, ona zaslužuje da prema njoj budem iskren. — Gospo, ja bih imao sa vama nešto da govorim, imao bih mnogo da vam kažem, — otpočeo sam ja uzbuđeno. — Tako? — učini ona. — Da...

“ Samo što mi ne kaže: „Izvol'te, molim vas, izvol'te svratite. Imam robu osobitog kvaliteta i vama ću, verujte, učiniti naročite cene!

koraka, te me premerio od glave do pete — uveravam vas, gospodine, da će vam taj tako dobro stajati kao da je mera na vama uzimana. — Ne mislite da je malo tesan?

– Čujmo! – prihvatiše sa svih strana. – Gospodo – poče Boža – vama je poznato da je život zemlje samo na jedan sat, na kome je ceo istorijski život čovekov samo jedan sekund, a organski

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Dalje nemamo više kud. — Zar Arnautima i Bugarima u ruke! Zlo ćete se provesti! — opominje ih Gruja. — Lako je vama... O vama se vodi računa, ali o nama se niko ne stara — odgovara jedan pametno i otresito.

— Zar Arnautima i Bugarima u ruke! Zlo ćete se provesti! — opominje ih Gruja. — Lako je vama... O vama se vodi računa, ali o nama se niko ne stara — odgovara jedan pametno i otresito. Danima mi gladujemo — dodaje drugi.

Danima mi gladujemo — dodaje drugi. — Ako pođemo sa vama, pomrećemo od gladi. Ako se vratimo, možda će nas kuršumi mimoići.

se da je crnogorski general prostosrdačno uzviknuo, kada je video jednoga našeg književnika: — O, dragi prijatelju, ako vama neću dati samar, ja kome ću! — i potapšao ga po ramenu. Ono malo robe po dućanima rasprodano je. Radnje su zatvorene.

— Sad je trenutak da se odlučite: hoćete li biti slobodni vojnici ili robovi? — Idemo sa vama, gospodine kapetane — povikaše oni u jedan glas.

Pobjegoste iz zemlje — grdi nas jedna Crnogorka. — A teško i nama s vama kada nam prodajete hleb za dvadeset dinara — odgovara narednik Obradović. — A je l’?...

On pogleda više očinski svoje komandire i reče: — Gospodo... Bio sam juče među vama. Imao sam prilike da se lično uverim da ste vi učinili sve, pa i više nego što ljudska moć dozvoljava, da spasete

O tome mi je govorio komandant našeg četničkog bataljona jedne noći, kad smo stigli na Kajmakčalan. Vama je poznato da su Bugari izvršili proboj našega fronta tamo levo, negde oko Lerina.

Sa vama je vaš komandant! I tu negde, oko baterije na Čeganjskim planinama, Bugari malakšu. Naši iskoriste priliku i utvrde se.

Petrović, Rastko - PESME

Bacivši pogled na ikonu i na kartu sveta Vama se čini, kad prilazite ženi da je ljubite, Da je ta karta ona krpa uzeta Sa ranjavog lica Isusa Hrista.

pesama Kraj Ohridskog jezera i manastira svetog Nauma Za mirni put beskrajni i duboku nabranu vodu, Raskidam oblak nad vama. JUČE I DANAS Sirene se zakikotale piskavo izvan nas. Sirene.

Samo smelo stremiti i zavrtati, i neka elisa huji, Samo slobodno, neka je moj duh sa vama. Šta mari! Sad ćemo spustiti dve-tri granate da vidimo kako to izgleda kad noge lete, i glave; Sad ćemo spustiti našu

Tamo artiljerci pune svoje gigantske lule, Njihove su lule ogromni topovi. Tamo neka je moja snaga sa vama Da ispunimo celu jednu fabriku nitro-glicerina. Ko kaže da pušenje škodi mladosti?

što vas duboko rani i gde ne možete čekati da se zaboravi gde žena koja leži na pesku izgleda vam toliko u vama i toliko izvan vas gde ljudi koji pevaju izgledaju tako izvan vas da se osećate na granici apsolutnog negde gde je dan

Šantić, Aleksa - PESME

Sve tako dalje, tamo, do Golgote, I kad nam muške uzmete živote, Grobovi naši boriće se s vama! 1907. MOJA OTADžBINA Ne plačem samo s bolom svoga srca Rad' zemlje ove uboge i gole; Mene sve rane moga roda

Na pučini sinjoj kad vas muke snađu, I kad munje planu potamnelim krugom, Ja ću da se patim i da s vama stradam, I da kušam borbu sa morem i nebom; Hoću da se s vama i molim i nadam, Hoću da se s vama istim hranim

planu potamnelim krugom, Ja ću da se patim i da s vama stradam, I da kušam borbu sa morem i nebom; Hoću da se s vama i molim i nadam, Hoću da se s vama istim hranim hljebom.

da se patim i da s vama stradam, I da kušam borbu sa morem i nebom; Hoću da se s vama i molim i nadam, Hoću da se s vama istim hranim hljebom.

I u mutne noći, kada bura reže, Kada nimfe ćute u morskome bilju, Ja ću s vama vući vaše teške mreže, Da, prekaljen tako naporom i radom, Jednom gordo pođem, s novom vatrom mladom, Kroz maglu

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Moli im se stari Jug Bogdane: „Nete, sinci, ako boga znate! Ako danas cara pogubite, na vama će ostanuti kletva; dok izvadim knjige staroslavne, da ja gledam, sinci, u knjigama je l' Milica Lazu suđenica“.

Janičare sjetovao Marko: „Braćo moja, trista janičara, vi idite bijelu Kosturu. Kad dođete ka Kosturu gradu, vama će se Grci radovati: „Blago nama, evo nam argata! Jeftino će radit vinograde“.

Nema vama Mine od Kostura!“ Navališe trista janičara u dvorove Mine od Kostura, bijele mu dvore poharaše, poharaše, ognjem popališ

službu ostajali; kad gospoda izišla iz crkve, tad besedi vojvoda Prijezda: „O vojvode, moja desna krila, krila moja, s vama ću letiti, da ručamo, da se napijemo, da na gradu vrata otvorimo, da na Turke juriš učinimo, pa što nama bog i sreća

Tad govori bolestan Dojčine: „Što je, sele, ako boga znadeš! Al' je vama ljeba nestanulo, ali ljeba, al' crvena vina? Ali zlata, al' bijela platna: nemaš čime na đerđefu vesti, nemaš čime, al'

boga vam, Kučevkinje mlade, Kučevkinje i Braničevkinje, dajte meni tri aršina plana, da okrpim beloga šatora, daću vama tri dukata žuta“.

Besedi im vojevoda Janko: „Ne dam vama Sekule nećaka za Kučevo ni za Braničevo!“ Kad to reče vojevoda Janko, rasrde se Kučevkinje mlade, Kučevkinje i

Volim ova dva konja viteza nego blago od vašeg Ribnika. Ne mogu vas kroz goru terati, ne bi vama konji trebovali; eno vama vranca i dorata, koji nije na krajini bilo“.

Volim ova dva konja viteza nego blago od vašeg Ribnika. Ne mogu vas kroz goru terati, ne bi vama konji trebovali; eno vama vranca i dorata, koji nije na krajini bilo“. Ode Ivan dvoru pevajući, ostaš’ Turci u gori plačući.

Nju mi pita bane Zadranine: „Kakovi je bio tucak junak? Je li vama štogođ govorio?“ Kumrija mu na to odgovara: „To je bio strašan tucak junak: mrka brka, a krvava oka, kud pogleda —

Oj Koviljka, mila sestro moja, kad nam sveto Vaskrsenje dođe, kad na deci ruho pokrojite, vašem krojte kako vama drago, mome krojte čisto ruho crno — nek se znade da je sirotica, da moj Mirko svoje majke nema.

u životu bješe dok mi srpsko carstvo osvojismo; onda sebi vezire doziva: „Turci, braćo, lale i veziri, ja umrijeh, vama dobih carstvo!

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— zacilika razred. Paprika skoči i popade prut. — Pravite lom i još se smijete, a! Čekajte, sad ću ja vama pokazati! Jurnuo je uzduž klupa i — švic, švic!

— Bogme bih i ja volio da se tu nađem — reče Majkel Ćulibrk, Nikov otac. — Dobro, dakle: biće pronjuškano i vama objavljeno — službeno izjavi poljar. — Polovićemo ih kao miševe.

— Čujte, pa ja ostadoh zdrav i čitav zahvaljujući samo vama dvojici. Dječaci su u neprilici ćutali, iako im je na licu blistalo dotad nepoznato zadovoljstvo.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Tako slušajte, da ne izgladnjeno siti izađete i iz kratka slova vama se više u razumu prinaspori, tako da ne bi oskudan zabrinuo se, ni sit omrazio bi.

Nego jošte vi ćete sami proterivati vaše neprijatelje š njinih zemalja i begati će pred vama i pokoravati se vam ... I staro do staroga žito će vam biti i preticati i ono poodavnašnje ispred novoga će izručivati.

Opet na svoga im voća zlo viknuše. Na to i Mojsej rasrdi se što mu dotužiše govoreći: »Otkud ja znam dati vama vode kad je u zemlji nejma!« — i šiknu štapom u jednu kamenitu liticu.

osuđujući sud na sebe iznošahu, i devet ih među se prepiraše se, a deseti govoraše im: »Ta znate li vi to, nisam li ja vama mnogo vikao i govorio, podajte vi mira detetu i ništa mu zla ne činite, brat je on naš, od jednoga otca smo svi mi!

Ja sam evo, oni što i popre ovoga vam morska puta s vama zajedno u korabu se vožah. Kade se i tadar velika fortuna holujasta bijaše podigla i kćaše da vas potopi, digoh se ja

Tako eto, i mi po toj naturi to vama ljubovnim učinismo: u ostrov vozeći se ne gradova a ni zbegova, varoše li vam ukazujući, nego dobre i podušne ljude

oni na red pred mučeničasku ikonu i počeše im se rugati s podsmehom govoreći: — Aha, baš uzalud ćemo mi gladni čuvati vama ovde ovo mesto vaše, čatući vam i pojući, svaki dan tu služeći, a niotkud ništa!

« Ama vama hristjani, dužno je svakad tu stojeći vam u crkvi. Vala vreme tiho imati, nema usta, a uši otvorne i bistro umlje, za

Ako li ga pomalo i tiho zalaže, to ono s voljom i milo prima te raste po malo i goji se. Zato i mi vama ovoga učenja navalom ne nazdravismo jednim mahom s golemom prevršnom čašom, da se i vi ne zagušite, te piće prospete i

Toliko se ne mešaju s ljudskom grajom; vama više pozor na sebe vanja imati jerno vi u ovom svetu tako ka u morskoj pučini gnjurajući se plivate mnogo u svačem

Slušate li vi, poštena gospodo i gospodičići, ove reči ili ne, k vama se ove besede prevode! Da ne uzmni se vam, doista biti neravnim, i ostalim evo ljudma nalično se [je] od nas s ugovorom

Nit je lepo toliko mnogo o tome proizvod besedljiv; kako mi se mni nesravnjen ugovor i sad s vama je mome umlju. Zašto ni sad nekako ne svidi mi se so tom pastvom poglavariti il' mu stadu, čovečaskim dušama,