Obradović, Dositej - BASNE
Ovo ja ovde ne spominjem samo za šalu, nipošto! No rad sam da se ljudma počinju da|vati razumnija ponjatija o nepostižimom božestvu, da ne pripisuju nerazumno neopisanomu suštestvu čelovečesko podobije
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
puta i karabilj opali, a Guša padne s konja mrtav, a Đoka pritrči, uzme njegov mač, odseče mu glavu, hata njegovog u’vati i uzjaše. Drugi se Turci zatvoriše u džamije i kulu, kojima se bez topa ništa ne može učiniti.
Pošto me zapopio, govorio je slovo, ali celo njegovo slovo bilo je u dve, u tri reči. On se pri̓vati za svoju kamilavku i reče: „Hristijani, počitujte sveštenstvo i upamtite: ko je god na ovu kapu lajo, on se kajo!
On ga lepo primi, ali mu kafedžija u kafi otrov dade. Moj otac kad do pola fildžana popije, muka ga u̓vati, ostavi fildžan i jedva u svoj kvartir dođe.
” Ja mu kažem da bi ovog manjeg voleo, „jerbo mi se onaj veći sasma vatren i pla̓ovit dopada.” Pri̓vati reč Protić i reče: „Ako onoga većega (tj.
Valjda je ono vikao Maksim knez iz Guberevaca koji ga je svuda vodio. Kučuk-Alija osvane u Šljivovom Selu, u̓vati tri čoveka i poseče, pak u Kragujevac ode, pokaže Karađorđev ćurak, i seljaci počnu zairu donositi mu.
poslao pismo kapetanu Ali-Vidajiću (koji je onda za pašu vanzirao), da se on kao nji̓ov spahija za nji̓ovu nahiju podu̓vati, i da će njega narod najvoleti, i dosta kmetova potpisati.
Dok već u neko doba potrčasmo moliti i Stevu oturismo, te pobeže, a on krdžalinku do̓vati da ubije, a Steva se umeša u vojnike i tako se spase.
Radičević, Branko - PESME
On se naže, piti ode, Al' tek što se napi vode, Za srce ga tuga vati, Ne mož' doma da se vrati. Oce gledat bistro vrelo, Čini mu se neveselo: Za vodicom voda goni, Kô da neko suze
“ 71. „Al' muž starac, moje zlato!“ Naglo gospa reč privati, Pa ga glenu umiljato, Za ruku ga belu vati: „Kraj takvoga duge noći, Ko će meni tu pomoći?“ 72.
Dođe bliže, šapnu: „Ko je?“ — „Ja sam, ja sam, zlato moje!“ 115. Sad tek pozna curu vitu, Za ručicu pa je vati: „Mina, Mina! okle vi tu?“ — „Pst!... ne zbor'te, čuće mati!... Brže, brže!“, kara luče, Pa g' u sobu sobom vuče.
122. Što je bila, nije više — Gronuše joj lake suze; Već se kaje i uzdiše, Ali opet — ta on uze! Pa ga vati oko grla: Oh, što nije sad umrla! 123. No već mora da s' rastavi: „Zbogom!
II Lepa l' beše, Bože silni, Pa sa toga sad i pati; On ugleda cvet umilni, Za srce ga silno vati, Te opruži belu ruku, I dovati cvetka ljupka.
Tad mu sile sve klonuše, I umor se vati duše, Vas on klonu i najzada Težak njega sanak svlada. 3oro bela, zoro mila, Divno l' si se opremila!
Ona s' nije utopila, Nije, nije, eto, oma“ — Tu pred njega pade moma, Za kolena njega vati: „Ajde, ajde“, moli, brati: „Ajde, ajde, tako t' Boga!“ „Ta šta ti je? Prođ' se toga!
s' viju i raduju, Jer će skoro da blaguju, Pa gle, za čas nesta muke, Proste njemu opet ruke, Sva milina od nekada Vati mu se srca mlada. — Oj živote...
Kad se krenu, sevahu mi grudi, A ni ruka ne beše po ćudi, Jer kad vati tog mača plamena, Kô da trza ruku iz ramena.
Već Milenko zelenka se lati, Već ga oštro bakračlijom vati, Već ti gleni ljube nesretnice, Ona skoči zeku za vođice: „Ne dam, ne dam!
Ali treći Srbin pušku vati... Al' u taj par Ajka se obrati: Oh, moj Bože, kako čudo zglenu, Ceo svet se oko njeg' okrenu!
Silni Bože, de li tad bijaše, Te ne vati groma plamenoga, Ne udri ga 'nako presretnoga? Kô van sebe tić odmila luta, Obnevide, uze loša puta, Pa udari o
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ej tužan! gde ne u’vati za osovinu i za blagoslovinu nego za ono što se smiče i namiče! — Pripovijeda se da je nekakav hoteći ustaviti taljige,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
No da dođem opet k meni. Po ovom razgovoru gospodina episkopa bio sam se sasvim počeo izmenji-vati i moja prva mudrovanija i namerenija zaboravljati; kad eto ti moja zvezda, koja je drugojače sa mnom naumila bila, po
moliti da mu ne činimo te sramote, da će propasti ako to čuje stara gospođa; zaklinje se da on nije o zlu mislio; u[h]vati za torbu pak ne pušta.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Šuma ti mati, brda se vati, gele poskakele, dođi odmah, Švabe te traže!“ CIGANIN I SVETI DUH Dođe nekakav Ciganin u kočobaše seoskoga i zamoli
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Zasjeniše mu se oči. Samo nazire kako se nešto pred njim vrti, vijuga, ugiba. Rudonja nasrnu svom silom. — Podu'vati ga, Jabo! — viknu Lujo, kao izvan sebe.
Misli omsica: šljiva je premakla, sad ću šićariti. Sad il' nikad! A vi znate, kad Vla', štono vele Turci, u'vati vursat — mjere mu nema! Kad se ja treći put vrati' od Bradare, zatekô i' u Parteninoj sobi.
Malo prije protrka tamo u selo — odgovara Bradara i drhće. — Meni je svejedno. I ti si bradat — reče Simeun, pa ga u'vati za bradu i stade vodati oko kotla. Voda ga i čata baš kô na vjenčanju: „I Bradara rodi sina, Manuila...
Biće valjda brat ovog lopova. U'vati me carski šumar i oglobi s pet vorinti. Kad metnu pare u džep, oštro mi zaprijeti: „Ne smiješ to više činiti, jer i
Nemaj brige, sve će na dobro okrenuti.“ Poče me žena jednom tući. U'vati me za grlo, da me udavi. Sjeti' se ja osvjeta: Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, Bog te ubio.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Momčil' vati onu krpu platna, pa se penje gradu uz bedene; gotov bješe u grad uskočiti, al' doleće ljuba nevjernica, oštru sablju nosi
“ Al' se Turčin ostanuti neće, 'vati Marku desni skut dolame; trže Marko nože od pojasa, te odseče desni skut dolame: „Idi, bedo, aratos te bilo!
Ja kad viđe crni Arapine će ga s' dojčin okaniti neće, on se vati vrancu na ramena, a u ruku koplje ubojito; iziđoše u polje široko, naljutiše konje od mejdana.
Ko l’ te zove na megdan junački, te si ga se, sine, prepanuo? Kaž’ babajku jutros na uranku!“ Alil s’ vati rukom u džepove, te mu dade list knjige bijele.
Povrati se na bijelu kulu, te izbaci pušku habernika; začu beže na zelenoj londži, svome se je jadu osjetio, on se vati u džepove rukom: iz džepova ključi pokradeni!