Obradović, Dositej - BASNE
I tako se razminu. Ne prođe mnogo, kad eto ti trećega. „Babo”,— reče mu — „ta ne čini toga pokora, pomagaj! Veži psa za vrat, pak vodi za sobom. Ne sramoti se pod starost. Kom si jošte vidio da psa na leđi nosi?“ — „E, to je mnogo!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Je li? — pita kmet. On je ćutao. — Odgovaraj, more! On je opet ćutao... — Simo! — zapovedi kmet. — Veži ga!... Stanku pisnuše oba uva... Oko mu se zapali plamenom... On pogleda prvo kmeta, pa onda ostale.
Ivan i Marinko okamenili se na mestu. Stanko pogleda Marinka, pa mu reče: — Pomozi tvome Kruški, veži ga!... I Marinko poslušno, kao snaša, priđe i stade vezivati Krušku. — Bolje stegni! Marinko priteže. — Dušmanski!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
nešto od komšijskih svađa, poljubaca u veži, a bilo je u njima kiša što padaju na Cersku, i ciganske muzike bilo je u toj tegli, one muzike iz dvorišta Orlovića
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad Divonja čuje šta su naumili s njim, reče Milošu: — Ne boj se ništa, već sjutra veži mi štranjgu oko rogova, a ti mi sjedi između rogova, pa se čvrsto drži, a ostalo je moje.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
i neke trebalo da popustite jednom putujućem glumcu i dozvolite mu da vas poljubi u kućnoj veži (šta li ono beše s njim?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Kad se ti budeš ženio“, reku mu, „na tvom veselju putnike i goste veži, a ne u našoj kući i o našem veselju! I tako ti ga isteraju iz kuće i avlije, a meni reku da se ja nimalo ne bojim.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
[Na svadbi peva se:] . . . . . . prvo milovanje, Milovanje, slatko uzdisanje. Ej, ne uzdiši, ne veži sevdaha, Ej, od sevdaha goreg jada nema! Mladen se diže.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (obučena raskošno, ne mogući da veže nizu dukata oko vrata čisto se spotiče idući. Stani): Stano, veži mi nizu. Otkada je vezujem pa ne mogu. (Gleda niz sebe i kao crveneći od stida zbog svojih lepih haljina): A i ovo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Onda viknu Senjanin Tadija: „Ustan’, kurvo, Hasan-aga Kuno! U mene je svijetlo oružje, — ustan’ veži tridest krajišnika! Jer, tako mi moje vjere tvrde, ako pukne trideset pušaka, svijeh ću ih odjednom povezat!