Afrika
Ja očajno i oduševljeno pogledah ovu verandu na kojoj je divan, pun kožnih sudanskih jastuka; stelaž sa albumima fotografija, sa romanima Stivensona, Konrada, Anri
verujem u svoju putničku sreću koja me je dotle služila a suviše sam i grozničav i lenj da bih odmah napustio ovu divnu verandu, punu aperitiva, knjiga i jastuka.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A najsleplji sam bio kad sam te uzimo! GINA: A progledo si kad si potrošio miraz! (Na verandu izlaze Simka, Jelisaveta i Vasilije. Jelisaveta preko ograde prebacuje pozorišne kostime, da se provetravaju.
Jelisaveta preko ograde prebacuje pozorišne kostime, da se provetravaju.) SIMKA: Iz obe sobe imate izlaz na verandu! JELISAVETA: Videla sam! SIMKA: Tu su vam ligeštuli, slobodno ih koristite! A odavde imate i pogled na reku!
GINA: Kad kurve treba braniti, prvi si tu! (Ogrnuta ljubičastim bade-mantilom, na verandu izlazi Sofija. Preko ograde prebacuje mokar kostim. Gleda preko reke.) SOFIJA: Jelisaveta!
JELISAVETA (iz kuće): Šta je? SOFIJA: Nisi mi kazala kako je divan pogled odavde! JELISAVETA (izlazi na verandu): Kad da ti kažem? Morala sam sama da raspakujem kofere! SOFIJA: A jesi li videla onu pšenicu, prepunu bulki?
(Na verandu izlazi Jelisaveta. Istresa veš preko ograde.) GINA: Ne istresaj mi to tvoje đubre na veš! JELISAVETA: Je l kažete
(Jelisaveta sve vreme stoji na verandi, i posmatra šta se događa. Od dolaska Dare i Tomanije, na verandu je izašao i Vasilije. Tokom sledećeg Dropčevog monologa, sa ulice će doći i Filip.
MILUN: Gordoljiva ti ova rakija! GINA: A ni mi ti nećemo ostati dužni! MILUN: I nije ti se dobro ukrtila! (Na verandu izlaze Vasilije i Simka) VASILIJE: Gospodine podnaredniče, vi me tražite? Milun: Ja! Siđide doljamo!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Po čemu da ga poznam? ANĐELKO: Kažeš, ubica ušo preko krova? ISLEDNIK: Od garaže. Pa posle uz oluk, pa na verandu. Pa sa verande kroz prozor pravo u sobu, pa po tintari sa flašom vinjaka! Sedam — osam — devet puta!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja očajno i oduševljeno pogledah ovu verandu na kojoj je divan, pun kožnih sudanskih jastuka; stelaž sa albumima fotografija, sa romanima Stivensona, Konrada, Anri
verujem u svoju putničku sreću koja me je dotle služila a suviše sam i grozničav i lenj da bih odmah napustio ovu divnu verandu, punu aperitiva, knjiga i jastuka.