Jakšić, Đura - PROZA
Zatim je pritegao svoje tkanice, a za pojas je ugodio svoje srebrnjake onako kao što ih Šumadinci nose. Alevi ves je malo nakrivio, a duga svilena kićanka bije ga po ramenu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Meni više ne trebaš; idi pa traži gde se može igrati krajcara!” Turio Proka ves na oči, plače kao kiša i moli. darnu to mog oca, baš videh, ali mislite da je popustio? — Bože sahrani!
Moje majke nesta sa prozora. Ja pretrnuh. Vrata se od velike sobe otvoriše. Na pragu stajaše on, moj otac! Ves malo zaturio, pa mu viri ispod njega kosa i pada mu na visoko čelo. Brkovi se opustili, lice potamnelo, pa ostarelo.
on pođe porebarke na prstima čiviluku, a ne skida oka s nas; skide pažljivo onaj srebrnjak, turi ga pod džube, natuče ves na oči, pa brzo i celom nogom stupajući iziđe napolje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ne sluša lepa Jula, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera. O, idi, divna nevo, Gde cpeća za te cvati, I pesma nek te prati Tvog ručnog devera.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Isteklo je žarko sunce ća iza gore, Obasjalo mladoženji bijele dvore, Pred dvore mu kolo igra, pjesne se poju, Ves’o ti je ovi danak, moj mili Bože! Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre. Vod’ je, vodi, mladi Jovo, sretnja ti bila!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A posle ode putem. A juče i jopet tako prođe a ja stojim pred čkolom, pa kad minu kraj mene a ja za ves, a taman on prođe a ja se i jopet iskašlja’ ka’ i juče? — A šta on? — A on i opet zastade i ka’ pođe k meni, pa stade.
Kad nakrivi onu njegovu pustu krestu pa se ponosito pošeta, izgledao je isti Mića kad nakrivi ves ili šajkaču pa se krene i iskašljuje pored plotova. I sad, toga i takvoga petla mrzili u selu!
Pandurović, Sima - PESME
Telesa jadna, bolesna i troma Žéna i ljudi, bolnih od života, Prate me nemo do mog večnog doma. Stoga sam ves’o. A flaute cvile Nestanak cveća, ljubavi i patnja, Želja i nada što su sjajne bile, — Tralje života koje nosi pratnja.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Na glavi je nosio dubok ves, nemarno zaturen k potiljku, te ga je crna duga kićanka bila po plećima. Bela konopljana košulja, izvezena po nedrima i
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
(Vuk dolazi sasvim poremećen, cev od puške u rukama, kundak naviše, ves zapao, gunjče razdrljeno itd) VUK: Amin, pope!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ščadit glavi, niže sjedin, niže slavi, molbi ne slišit, darov ne smotrit podajemih, no spešit na sud i odložit trud ves zemni.
Ja vozvedoh oči posmotreti napolje, No, o teške tuge i velike nevolje! Černa nošč pokrila ves grad gustim mrakom Iz kojego preti strah užasnim zrakom; Silni vjetr duše i domove ninja Sipajući u oči krupu hladna
Lepo sablju trgnut britku I u ljutu rušit bitku, Kad nas trube zove glas; Znamen kad se napred vije, Bubanj postup ves’o vije, Na junaštvo hrabru nas.
— Tko bi to k’o ona znao, Papu sve kroz slatke reči Privoleti da ne preči Nigda kad je volja nas Uživati ves’o čas!
Ne sluša lepa Femka, Već belom rukom maše, Za njome ves’o jaše Taj ženik nevera. O, idi, divna nevo, Gde sreća za te cvati, I pesma nek’ te prati Tvog ručnog devera.