Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Janko Veselinović HAJDUK STANKO „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Janko Veselinović HAJDUK STANKO Sadržaj I DEO: ODMETNIK 3 1. CRNA BARA 4 2. SUBAŠA 9 3. JARANI 16 4. U KOLU 21 5. ZLOČINAC 28 6.
Primi ga, Srbine, onako srdačno kao što Ti ga srdačno pruža Tvoj veliki poštovalac JANKO M. VESELINOVIĆ Praštajte, svete seni, što vam kosti potresam!... Praštajte što vam imena pominjem, jer ću ih samo po dobru pomenuti!..
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(M. V., ŽuP) — Muško da je ko makovo zrno — ono je opet starije od ženskinja. (Veselinović, 1980) — Ako će muško dete ko ora biti, opet više vredi neg najveća devojčura. (LMS, knj. 104, br.
M., isto, s. 101. ⁵⁷ Petrović, P. Ž., isto, s. 265; Tanović, S., isto, s. 275; Veselinović, J., „Kumova kletva“, u: Izabrane pripovetke, Vuk Karadžić, 1980, s. 135—163. ⁵⁸ Škarić, M. T.
Vasiljević, A., „Iz narodnih praznoverica“, BV, 12—15, Sarajevo 1897. Veselinović, J., Izabrane pripovetke, Vuk Karadžić, Beograd 1980. Veljić, M. M.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
GLIŠIĆ 281 LAZA K. LAZAREVIĆ 285 JANKO M. VESELINOVIĆ 289 SIMO MATAVULj 293 SVETOLIK P. RANKOVIĆ 297 STEVAN SREMAC 299 RADOJE DOMANOVIĆ 303 SVETOZAR ĆOROVIĆ 305 VOJISLAV J.
Glišićem, u isto doba kada i Laza K. Lazarević, odmah za njim došli su novi pisci kao Janko Veselinović i Simo Matavulj, — i pored takvih pisaca on se nije mogao održaTi kao umetnički pripovedač. MILORAD P.
On nalazi svoj put, i počinje slikati sremsko selo onako kao što je Veselinović u to doba slikao mačvansko selo. U tom pravcu štampao je dve sveske pripovedaka Na sélu i prélu (Novi Sad, 1886, 1888).
Glišić, Laza K. Lazarević, Janko Veselinović, Vojislav Ilić. U ovom periodu Srbija uzima u svoje ruke hegemoniju u srpskom duhovnom životu i književnosti.
malo i slabo radilo, odmah posle smrti Đure Jakšića i Stjepana Mitrova Ljubiše, a pre no što su se javili Janko Veselinović i Simo Matavulj.
JANKO M. VESELINOVIĆ ŽIVOT. — Rođen je u Salašu Crnobarskom (parohija glogovačka), u Mačvi, 1. maja 1862. [Osnovnu školu svršio je u
Pripovetke su skrenule pažnju na sebe; Veselinović, ohrabren, počne i nove pisati. Te prve pripovetke, pod naslovom Slike iz seoskog života, izišle su u dve knjige, u
SEOSKA IDILA. — Janko Veselinović je možda više no ijedan od srpskih pisaca imao slovenske mekosti, osetljivosti i nežnosti.
pesnik bogatog i srećnog mačvanskog sela iz cvetnog doba starih zadruga, pre ekonomsko-političkih i moralnih kriza. Veselinović je silno voleo taj spokojan i zdrav starinski život i patrijarhalni red, veličao ga i opevao dok je cvetao, žalio ga i
ETNOGRAFSKI KARAKTER. — Još ranije Janko Veselinović je upoređen sa Vukom Karadžićem, i to sa dosta razloga. Obojica su ljudi iz naroda, iz jednog kraja, iz zapadne Srbije;
ga opisuju, jedan neposredno, njegove običaje i verovanja, drugi posredno, njegov svakodnevni život u vidu pripovetke. Veselinović je voleo i znao narodne pesme i legende, bio je dobar guslar, i 1895. izdao je jednu zbirku narodnih pesama Sevdalinke.
ROMANI. — Veselinović je bio izvrstan u malim pripovetkama, u jednoj književnoj vrsti koju je on prvi počeo pisati, u onim »slikama iz
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sada; Jovan Sevdić, akademski slikar i restaurator Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vojvodine iz Novog Sada; Rajko Veselinović, upravnik Gradskog muzeja iz Pančeva; dr Marko Maletin, 6.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
narodnog života ("seoska pripovetka"), čiji su tvorci Milovan Glišić (1847-1908), Laza Lazarević (1851-1891) i Janko Veselinović (1862-1905). Glišić i Veselinović ostali su u poetičkim okvirima pokreta, izrazivši njegove suprotne stilske mogućnosti.
Glišić i Veselinović ostali su u poetičkim okvirima pokreta, izrazivši njegove suprotne stilske mogućnosti. Glišić u humorističko-satiričnoj
Glišić u humorističko-satiričnoj pripoveci, a Veselinović u idiličnim pričama i u romanima iz narodnog života i istorije, dok je Lazarević kao umetnik te okvire višestruko
Oni su dolazili iz raznih krajeva noseći sa sobom svoja regionalna obeležja. Glišić, Lazarević i Veselinović bili su iz zapadne Srbije.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Vladimir Jovanović, Nikola Đorić, Dragutin Ilić, Paja Adamov, Ivo Vojnović, Kosta Arsenijević, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Vojislav Ilić, Svetolik Ranković, Ilija Vukićević, Aleksa Šantić, Milorad Mitrović, Ivo Ćipiko, Svetozar Ćorović,
Daj nekom drugom reč, predsedniče! – brecnu se Bora. – Evo ja bih rekô ako ćete čuti! – nadvisi glasom Janko Veselinović i pogleda po svima redom, kao da bi toga časa rad da zapeva Starca Vujadina. – Da čujemo Janka!